Serbian Herald, May 11, 1948

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
--ЉШ1н№УШ'£
, W ' РИТК, 14
L- - Г
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
200 St. W.
Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
R т г tt л !H Aulltorafed as Second Оои Matter under the
I год. 256. St востренетво, год. S.00, пол. год. 3.00 НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 764. March 12. 1942
1 i
Год. 8 Број 492. Цена једвом вркмерку 5 цеа. TORONTO, ONTARIO, TUE. MARCH 16TH. 1948. Price per copy 5c. Vol. 8. No. 492.
ПРОСЛАВЕ СЕДМ0Г0ДИ-1Н- Ш шези j mm
ттттт ттгттп п ттг k ПТТТЖТГ k DV iUwOuDruDinIIiImIinUиИPНnЈiНlГinОcС ШШИЦЕ L. 1 lALHlJii
Драги нретплатинцн, читаоци н сарадннци Српског
Гласника.
Иишсмо иам опо пар рсдака као натриотама Срп-ск- ог
Гласника, СК Срба, дсмократског иарода Канадо и
коначно — нашо драгс "старе" Отаџбино и нзиосимо
нрсд пас:
Нрво: пошто јс вслики 6poj претилата на Српскл
Гласник за Југославију изашао, а ми сс но можсмо ии-ка- ко
рсшити да их обуставимо, иошто зиамо како их Ta-mo
паша родбнна радо прима и чита, сматрајући Српски
Гласннк као живу всзу нзмсђу нас н њих. Мнош од њих
нам отуда пншу и питају нас; би ли иам они из краја по-сла- ли
прстнлату. Мсђутим, ми смо то одбнли, и зато сс
обраћамо на пас — љихову родбнну овдс, да сс иостара-т- с
да би то ирстнлатс било обиовлсно иајкаснијс до кон-ц- а
мсссца апрнла. Уколнко то нс будо урађсно до тога
Помсиа — мн Iicmo бити нрисиљсш! да обуставимо сво
којс су нзтскло, што сигурно нсжслимо ми,.а тш вн. To
што сс рскло за обново прстнлата у Југославију, нсто ва-ж- и
н за обиово овдс у Каиади и САД.
Вн знато да Српски Гласиик овисн само о својим
прстплатпицима и од добровол.иог фоида организацнја
С1Г Срба и иојсдинпца. Ми нс ирпмамо ннкаковс плаћсио
огласс н слично са којим би читаоцс хранили умссто до-бро- га
н ноучног матсријала, са разиим алкохолшш пн-Iio- m
и продајом робс богатнх трговаца. Зато ми нс можс-м-о
слатн новипу Псснлатио никомо, као што, наиримср,
радо илаћспичкс новинс, којима jo у иитсрссу да држо
својо чнтаоцс у царству мрака и нсзнан.а.
СЕДМ0ГОДИШЊИЦА СРПСКОГ ГЛАСНИКА
Ми смо у нрошлостн нрослапл.алн у мсссцима анрн-л- у
и мају као јубнлејно годиипмЈцо нашсг тсшког, алн
часног п илодоносног рада, Српског Гласиика, који јс
часно U одважио крчио пут прогрссу .млђу каиадским Ср-би- ма,
нодс1и их к свстлу нстинс, части u поштсна. У
тим прославама ми смо иазда издапали иарочито урсђс-н- о
јубилојно издан.о Српског Гласника са бираним ма- -
тсрнЈалом н са пшно страница, нсго што се нздава оиичио
Урсдништво н Уирава Српског Гласннка побрини-licc- o
сигурно да то будо н овс годинс — још бол.с и лсишс
нсго ипада раннјс. Мн сматрамо да овогодшшБа просла-в- а
Српског Гласиика трсба да будо јсдна од највслнчап-стнснији- х
прослава што с.мо их нкада нмали у прошлости
II то радн пишо разлога. од којих Iicmo овдс навости само
јсдан, a to jo: дшоги ћо од наших прстнлатннка, читао-ц- а
и сарадиика идућо годинс славитн иролетни ајскн
даи, првм мај, у слободној Отаџбнии — новој Југосла-внј- и! За to lio овогодш1Ш.а прослава Српског Гласиика
бити многом од иас најспстлнја успомсна иа иаш жнвот
н рад опдс у Канади, која ho нас још шппе иезати са прн-јатслск- им
народом Канадс.
Нато Урсдпнштво и управа Срнског Гласника ho со
иобрииутн да учинн сво са својо старнс, да би овогодиш-н.- а
ирослава ссдмогодшшшцо била збнља јсдна од нај-величаиствсн- ијих.
Исто тако и са највспои топлниом
ирспоручујсмо свнма прстплатлшцима Српског Гдасии-к- а,
читаоцима и организацнјама СК Срба, да бн они по-дузс- ли
спе са гпојо странс. да овогод1шш,а нрослава сс-дмогодиш- њнцо
Сриског Гласника буде у нстину најус-псшни- ја
и најдостојнија.
За Управу Српског Гласника
Никола Иванишевић
MacoBHO пикетовање
емиграционих власти у
Питсбургу
Народ устаје проткв терора над радничким вођама н
кршења уставних права у Сједнњеннм Државама
Ппгсбург, Па. — Реакција jiuprnje окупио око
овде одавпо врши терор над емнграштних в-ia-ctn
раднпчкпх спнднкатнма и
радничким вођама. која сс у
последње времс особнто почс-л- а
С1ужнги н Хпмеровим ме-тода- ма,
кршећи све закоис и
одредбе устака. Чак u сама
одсгеил правдс врше такве
преступе када је у niuaiuy те-ро- ра
над радннчким вођама.
Нластн су затвориле главпог
секретара Сипднката лучкнх
радника, потпретседпика Ује-ДИИ.СН- ИХ
сипднката гасне п
кемпске нндустрпје, онда Ви-лиамсо- на
Гертхарда н истак-нјто- г
иемачког аити-хитле-ропц- а.
комунисту Излера.
Власти су пх отррале на
"Елис острво" одакле пх мп-сл- е
депортнрати. Неке од
овнх држе у затвору без са-ciymai- ka, без права да па!оже
кауцију.
На оспову такве снтуацпје,
a у заштпгу радвичкпх вођа,
радапчког права п самог Ус-тав- а,
народ се у Пптсбургу
лод водствох Комуннстчке i
Adelaide
зграде
где др--
жн и стражу.
Иоводом проганлиа Х1дци-чкн- х
иођа н кршсиа амерпч-ко- г
усгава, п Лмсрпчкн cto-веис- ки
vonrpcc запа.хне Нен-снлвени- је
лздао је јадну изја
ву у којој се пзнсђу octxioi
каже :
"Лмернчкп ciOBCHCKit кон- -
rj)ec западне НснсилваннЈе
нрпкл.учује свој глас г. Филп- -
па --Mypeja, претседцпка Си
Лј О сппднката н других рад-ничк-
их
вођа, npoTCCTnpajyhn
на државног Tj-жно-
ца Там К.
Клерка пјкјтив држаиа двој ti-ne
вођа Сн Ај О на "Елис
Ајлапду" за voryhy депорта-цнј- у.
У тмеграму којег је
Коигрес послао државнох ту-жпо- му
каже се:
Наша управа н емигпацн- -
оне властн нарушава 1кп--
гае) уставна ппава залпжава- -
jyhii (у затвор) без кауције
Фердинант Смпта, главног
секретара Синдпката лучкпх
радпика и Чарлса Дојла, пог- -
Порт Артур, Онт. — На 8
марта трп органнзацнје —
Савеза канадскпх Срба, Сав.
за канадскпх Хрвата н Звезе
канадскпх Словенаца — у
Порт Артуру одржале су за-једнп- чку
седницу. На седни- -
цн је поднеоено niuaite о по-тре- би
да се ове трн братске
органкзације споје и раде за-једнпп- ки,
онако како су то
предвнделп хлавнн одборп
наших Савеза.
На овој сединцн н дан ра-ии- је на скупштпни говорпо
ј е МАРИЈАН КРУЖНП,
главин сехретар Beha КЈС.
На сгдннцп је одржао преда
ваие о досадашаем раду и по
питању cnajaiw нашпх по-крет- а. На основп тога вођсна
је конструкшвпа п опшпрпа
дпскусмЈа, па је на концу је-дногла- сно
одлучеио, да све
трп органнзације Савеза од
сада убудуИе раде заједио. За
координацију заједнпчког ра- -
да органпзације су се сложн-л- е
да главио руководеће тело
canintaBajy секретарп трп ор-ганпзац-
пје
— СК Срба, СК
Хрвата п ЗК С10венаца заје-дн- о
са секретаром vecitor Be-ha
КЈС.
Свн ограицп решили су да
издају заједнпчкп рпоглас и
сазову скупштину чланства и
осталог иашсг народа, на ко-ј- ој
he нзабраш разне друте
одборс, којн he под водством
Огкретарпјата вршптп зајед
но све послове органпзацпја
до сазпва конвенција три
братска Савеза.
Целокупно члаиство Beha
it сва трп Савеза са одушев.
ле1им су прихватпли пдеју
cnajaita и заједшпког рада,
којп су изразнли иаду --да he
ово уплпвпсати и иа миоге
друге иаше землаке, којц jui-cy
у овпм оргаппзацијама, да
npncrjrne пстоие.
На скупштппн је сакуп.ге-n- o
око 500 долара за помоћ
деце палнх бораца у ослобо-днлачк- ој
борбн Југославпје.
послова рат
Отава. — Канадски минис- -
спохних послова луис
Lt. Лореп говорепн l мар- -
та ире,х Като
лнчке и Канадске
рада, којн су у рукама
рсакциЈС рекао je да запад-н- е
земле трсбају заједничкн
устатн против комуннстичкс
ГусиЈс. UiiBciii да je ситуа-цнј- а
дошла до тачкс где за-пад- не
земл морају казатл
"ие може се далс." "Д1и join
мнслимо да ннједаи народ пе-h- e
рата", казао је Ст. Лорси.
Оп оптужује СССР да и бсз
рата стиче уплив шпром свс-т- а.
Разуме се, својом
и шиведном iioiii- -
Tiiicou да LLL1' заиста стипс
огјкјмнн уплнв у свсту. Он
вслц да не трсба него само јс- -
дан Hajuaii.il потсз иа да бук-н- с
рат. Ст. Лорен тражи рат,
изазнва на рат, понуларнше
амернчког државног сскрега-р- а
Маршала. алн у хистернјн
ои кажс дале:
"Мн нагажгмо наду у нашс
BcpoBaite да је сукоб ибежпв,
алн nil знако a wo on избијс,
наша судбина he битн у ве-лие- ој
опасност11и.
лрстседник Уједпнен11х син- -
днгата гасне и кемлссе лнду-српј- е. Мп даље захтевамо да
се дрзвши кауцпја, да се по-шту- ју rpahanctra права пра-ведн- пи
н да
се псто тако лрлдржапа пре-м- а
Нз.1еру, пемач- -
ком н ђону Hit- -
лпамсону, амерпчЕон коиунн- -
стн. (,тавлан.е у затворе рад-ппче- пх
вођа. . . н шнрсиг
пропаганде о опасиостл пијс
у аасрнчкој традлцнјн."
су noTniica.ni
главнн секретар Америчког
словенског копгреса западие
Пенсплвеније, капетап ђорђ
Вучпнпћ и потпретседнии'
Метју Цветлћ.
Министар правде Исли иде по линији
планова Абота и Маршала
ОН СЕ САГЛАСУЈЕ СА ПОРОБЉИВАЧКИМ ПЛАНОМ АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈДЛИСТА
Отава. — II овај, као н Пе-вн- н,
као и Шуман, као н Тру-иа- н,
као и Кннг — cue један
поједан званичио — однос-н- о
и канадски мннистар
правде г. ЈЛ. Исји зашао
је на јавност. "Ако 1арша-ло- в
нлан не уснс, комуннзам
he нреузстн KOiupaiy над ве-hiuiO- M
Европе", рекао је г.
нииистар правде - II cut 10
марта у Отавн.
ибпооа h.ripoiic, каже lie
ли — ciBopiihe тежи задатак чсга јс оида Маршалов
КОНВЕНЦИЈИ ВАЛАСОВЕ ПАР- -
ТИЈЕ ДРЖАВИ ПЕНСИЛВЕНИЈИ
ПРИСУСТВОВАЛО 2.531 ДЕЛЕГАТ
Јорк, Па. — Народиа демо-кратск- а
партнја, коју оргапи-зуј- с
Хенрн Валас, у Сјсдиае-нн- м
Дрлсавама одржала је
за државу Иен-1П1ЛВСНИ- ЈУ
на 7 марта у гра- -
ду Јорк, Па. је
прнсуствовало '2.5о1 диегата
са спнх страиа државе Иеи-силвсни- јс.
У делегацију јс
дошло људн од разннх ста-ле- жа
и политичкнх група ко-j- it
сиипатншу прогресивном
програму none Паласовс nap-ти]- е
као: од пар-тнј- с,
Рспублнканске партнје,
Си Ај О радиичких сипдпка-та- ,
Лмернчкс федерацнје ра-д- а
и многих других паипич-инх- ,
културпо-нросвстнн- х н
верскпх организација.
У ауднторијуму Ннлпјам
Нен гимназпје Где се одржа-вал- а
конвенцпја бнли су из-веше- ни
натппси: "Повратнте
ценс иазад , "аауставите про
Мннистар спољних Канаде хушка за
тар
прстставннцима
кон1е.ера-циј- е
vnpo-л.уби110- М
прсслушавапем
Гертхард
аитпфашпстн,
Резолуцију
Зашто онда траже и изазн-вај- у
на сукобе и ратове, ако
he анхова судбпна бнти у о-пасно- стн?
Дабоме да he би-т- н
у опасиости. Зато треба ра-ди- тп
на нскреној сарадњи и
миру, a не на нзазиваанма
Праг. — На спроводу мн-iiitCTj- Kt спаглнх послова Че-хос!Ова- чке 'Јана Масарпга
учсствовало je S00.000 иарода.
Спровод је извршен званнчво
ла 12 марта.
Јан Масарнк је два дана ра-ииј- е,
10 марта, нввршно
скочившн кроз иро--
зор своЈе Црва
реакцпја са свнх страна је
гракиула поводом тога, пасто-jeh-n
да п мртвог минпсгра
пскористе за !
своје паклене полнтичке ци-лс- ве,
п комунвсте да
су онн тобоже с
И.ПМС. Мећутнм,
в.1аде }' којем
пма п лекомуниста. дао ie
следећу лзјаву поводох само
убпства Јана
владе
да је рано овог јутра мпни-сга- р
спашпх послова Јац Ма-сар- пк
одузео сој
живот, којп је увек марлвво
радио за отаџбнну п народ.
"Он је патпо од болестн ко- -
ја му је невоп,
за комунизам. . . "Па ипак
план инјс наменеи
против
Чудне ли контраднкције,
у г. мниис-тр- а
правдс: "Ако
план tic комуинзам ho
нреЈ-зет-и контролу над echu-ho- u
Европе. Па ипак плцц
ннје iiauen.cn против комуни-зма.- " Ако план не
успс, и због тога прсти онас- -
иост од комуинзма, протии
iuau
НА
конпспцнју
Коивснцији
Деиократске
крвопролића.
"Оборнте
закон", а не
топове", "Кампоне, a ire теи-ков- е"
нтд.
У свом говору Налас је нз-ме- ђу
осталог рекао: "Мн
рамо да сгворнмо мир да
с хладнпм ратом.
"Мп ие можемо пздржава-т- п
утрку бесног
коју смо почели. He постојп
нп један јединп легптпмни
разлог за говор о рату".
Говорећи о ве-лик- ом
лрофита
н о потребп подиза1иа живот-но- г
нивоа у САД, Валас је
рекао:
"Кад бп се наднпце још
плаћале пз про-фпт- а
као целпне до те шспне,
где бн профптп још осталн
двострукп у са про-сечн- пи
предратнпм профптн- -
ма, онда бп још пзноспло
600 долара годпшие плп око
30 центп по сагу за сжаког ра--
днпка у челпчиој
Валас је говорио да Амсри-к- а
обнови директне трговачкс
уговоре са источном Европои.
II р е тставник
радннчклх сиидиката елск-трич- не Томас
рекао је ла
да he у партлју
бпгп иеста за свакога — де-мосра- ту.
лли
ДАО
ВЛАДИ
само-убпств- о.
канцеларпје.
Чехословачке
стварајући цровосације
оЕривлујупи
обрачуналн
Нрезидвјум
Чвхословачке,
Масарпка:
"Презпдијум пзјавл.у-ј- е
добровол.но
подвостручпла
Маршалов
комунизма."
противрсчиости
Марша.!ов
фптпраае", Тафт-Хартл- п
"Нлугове,
до-храјчп- ио
наоружаваиа
исвсроватно
нагоунлаван.у
пндустрпскпх
nopeheuy
пндустрп-јл- ".
Уједииеннх
индустрије
Фнцпатрик, кои-венцп- јп
републиканаца
Чехословзчки минстар
спољних пислова извршио
самоубиство
ПАРЛАМЕНАТ ЈЕДНОШСНО ПОВЕРЕЊЕ
ГОТВАЛДОВОЈ
ковенту наступа иервове ско-чн- о
са npoMf нз н-сгов-
ог
ваинчног одеге! у двори-шт- е
палжва.
"Ск до вослед.ег вовента
ни1 восаживао знака депрс- -
сиј. HaepotBB, он je био nyn
жввог оотнмизма. Сручај сс
испнтуј."
Иретседмик Владе }Слемснт
Готвалд у своме говору казао
је похвалво о Јаиу Масарпку
н да је он остао всрап народу
када су впнвстри изпевсрн- -
тели хтели нем резигнацп- -
је да створе кризу и проуз-роч- е
над владе. Унутрашиа и
спачта реаслнја, винхенаши
сојн желе Tpehu светски рат,
зна-t- B су за персоналну осет-ливо- ст Јава Масарпка, па су
ва њега в персолално нава- -
л.ввалв са свпх страва. lairo
каже комунвста Готвалд.
У већуврехено, nocie свр-- т
мннвстра спо.гппх посло-в- а
целп парламенат, једно-гласн- о,
дао је пуно поверење
Владп претседнпка Готвалда
да наставв својов полнтпкон
постојл voryhHoct да je у п.и зевле.
Маршалоз
успс,
мо- -
пову
наиеиен?
Пстина, Маршалоп n.iait
инје "иамеисн нротив кому--
пизма саио, исго — н иро-ти- в
слободе п нсзависности
свих свропских зсиа.гл, про-ти- в
аиховог скономског, ку.т-турн- ог
и политнчког прогрс-са- ,
против инхопс незаииспо
сги. Нлус к томс: on јс па-Mcii.- cn
за npoiiiTiipaii-- c амери-чки- х
иоиополиста и такоћс
протии сопствсног амсричког
иарода. Маршалоп плаи нма
У
комунисту који сс буду слага-л- н
са тни иародиим дсмократ-ски- м
нокрстом кога прсдпо-д- и
Налас.
"Ово је иаша партија у ко-ј- ој
nche битл мсста за "црве-n- o
застрашлваие".
lionueitHMJa јс ycnojinn На-ласо- иу
кандидатуру за и)ет-ссдпи- ка
Амсрпке у лопембер-скп- и
изборима п иомшшрала
сепатора Глсн Тејлора за пот-прстседпи- ка.
Иалас позпва иарод у лову
партнју да се борн 'измсђу о-ста- лог
за С1сдс!ш програм:
Нраво на рад свнх радпи- -
ка л илату са којом могу
nniiciojiio жпвсти.
За спол.ну лолитику прн-јател.ст- ва
мсђу спим пароди-ма- ,
а поготопо за нрнјате.-с- с
односе нз itchy Сјсдпнс-ни- х
Држава и Совјстског
Савеза.
За јсдал ошпти државнп
ирограм којим he се омогу-hiit- ii
виши стандард iiiko.io- -
Baita, са гаралтпЈом Јсдна-кп- х
права и прпллка за сва-ког- а.
умссто присилпог, оба-везно- г,
лојног обучава1и.
HaitciLiinaii.e ЛГаршаловог
плана у својој садаши.ој
{орми и iipy;i.an.c екопомске
uouohii acui,iva у Европн
КЈоз Оргаиизацију Уједиие-ии- х
нација, бсз иолмтичких
мотива.
Да се лоништп Тафт-Ха- р-
тли закоп и иопрати на пра- -
во парода "-"- Пнл оф Рајц."
О упливу л снаш пове На- -
родие дгмократске иартнје у
Сјсдип.еним Државама, која
заигта нагло растс н нма о- -
ГрОМПИ, ЈОШ IKMlpOUCItll.CIIII,
уплнв код широкпх народпвх
uaca, Haiac јс рскао:
"Hiiko још ле може пзме-рит- п
илп оцеплтн праву сла
ry liaure noie партлје прс ло--
вембарскпх пзбора, алп нашп ;
марта.
демо-гпа.тс- ка
ариија Кнпе
је неде.1е огром-п- е
.ч
Una потпупо упнштнла
ратну сврху.
Али винлстар правде г.
Ислц каже: цросне-рите- т,
лалредак, света јсси--
ЦИЉ СПОЛ.НС поштнке Сјсди-асни- х Држава." Тс речп су
исто као што су Лнлс и Мп-лан- а
Стојадиповмпа у Југо-славн- ји
којп јс тако славопо-јиса- о Хптлеру уочи .еговог
лајннтепзнвпнјсг лрппрема-lu- i
за агрссију.
Опда г. Нсш локушава
стлпити паштпку свпх
зеналд у једну катс-гориј- у,
где учучује и ратну
политику амсричких нмпсрл- -
јалиста, полптику Маршадо- -
nor илаиа, вслсћп :
"Ншхооа ц.интика (амгрн-нил- )
и политика свих савсз-ник- а јесте да номогну Евро-п- и
да сс oiia ловогнс. II join
he ce аисрнчка noMoh руко-водит- н
сарадпч)м са опииа ко-ј- и
прнмају noMoh.
Ако би it полнтика влал- -
jyhnx амсрнчкнх. кругова би- -
ла псто таква лоллтика као н
онпх зсмалл којс заиста жс-t- e
и иду за узајампом uouohii
без тражеаа ппсвластп јелна
"ад другом, онда бп амгрич-к- и
владајуш кругови у прву
руку укинулп ii.ui редуцирп-л- п
страховито плачсап-- е са-мо- г
америчког па]К)да, онда
би онн престалн са пашги-ко- и
доиипације иад Кападом,
лад својим суссдом. Ако би
oiiii били за noiioh л сарадлу
са опима којива давају no-
Moh, оида Ансрика ле бн
ставлдлл такве услове на ту
"noitoh", којива одузпма еко-иомс- ку
л политпчку псзавнс-imc- Y
зсм.гама којп he je доби-ват- и,
а 11 it тс своје претставпл-к- е
у те зсм ie за коитролу
екоиовскс 1фонзводае и вр-inci- &c шлијупажа у зевллма
Европе.
Мшшстар пЈавде ово влди,
алп on н су заузсш Јнпију
Аботовон плану, став.ијући
сс у службу полптицп аксри-чко- г
филапспссог капигала,
iLitxoBiix ратинх освајачких
аспнрација. Исли јс најјас-ииј- е
показао ту своју тенден-циј- у
н овим речииа: "Нсма
6y,tyhnocTit за Канаду, па пи
за Амсрнку, док Ев-ро- па
пе будс производнла и
нзвознла и не буде имала до-ла- ре
да купује у Америцн."
Јасно је па какве пролзводе
Пслп viic.hi; on мисл!! на си-рови- пе
под јевтипе цсне, иг-т- о
rao no се и Аботовии
плаиов мнслп претворитн н
Канаду у врело свовииа за
аиеричке фаорнке, у аихову
КОЛОПИЈу.
У томе се састоји сва ова
протлвиицц зпају да смо ми политика галадског мннистра
јакп п да постајемо јачп." шарвдс г Ппнја.
РЕГИСТРАЦИЈА ЗА ПРВУ ГРУПУ ПОВРАТНИКА
.
ОТВОРЕНА ДО КОНЦА МАРТА
(ИЗ ГЛАВНЕ УПРАВЕ ВЕЋА КЈС)
Нсдавно јо објавл.си заклучак Пзвршног одбора
Kcha liJC да ho сс рсгистрација нссл,сника за повратак v
домовину закључитн 15 марта. Мсђ}тнм, пошто још пс-- ки
који жслс да путују овом групом ннсу средили своје
стварн, као продајс Kjha, Нзвршнн одбор Beha je решно
да рсшстрацнја трајс отпорсна до копца марта месеца.
.Молммо cue Мсспс одборе Beha и поједиицс да ово
узму к знању и да продужс са рсшстЈЈациЈом до соица
За рсгнстрациоио одслсн,с Beha IiJC,
Богољуб Стеванов
НАРОДНА ДЕМОКРАТСКА АРМИЈА КИНЕ
ИЗВОЈЕВАЛА ВЕЛИКУ ПОБЕДУ
Нанкпнг. — Народпа
изкоје-вал- а
прошле
војне паттичке победе.
je
".Мирнн
савсз-ннчки- х
западпе
по
западпа
да реакцпонарнпх владппих
трупа. Командапт те армпје
геперал Лиу Кап и још неко-лик- о
других геиерала су та-кођеуб- ити.
Провинцлјн Man- -
п радом на обновп п пзград-ЈДвадес- ет и деевту арвију it(uypnja je већ готовосва очиш
join псколнко других брнга-- . heiia од мадиних трупа.
Д__МММДЈДМИИД_Д,И . __- - - .—. . £& вагмГЧГчае&јПов!-- ' тЏШ9№0 iuMiu'wwiwiiwjL.iiwiuiii №aJiw!u'w. w тшп ц aygagt
МЦМ kLtakilMka шшшштшшшттшштштШш1шштшшшшшшшшлшшшш111—~=швшшш
и
ТI
В