Serbian Herald, November 12, 1946

              IB?"'
I! t
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
г СРПСКИ ГЛАСНИК "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
Цена годпшњој претплатп за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 6. Број 363. Цена једион прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, NOVEMBER 12TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 363.
Г0В0Р МАРШАЛА ТИТА У ЗАГРЕБУ
ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШИНУ
H. P. XPBATCKE
Ha 31 октобра маршал Тито
jc одржао y Загребу предпз-борн- п
говор за Уставотворау
скупштнну Народне Рснуб-ллк- с
Хрватскс прсд 200.000
народа. Том ирилнком мар-ша- л
Тито је пзмеђу осталог
рекао, да he избора, којн he
се одржати 10 иовембра, нма
ти велаки зиача) за жпвот
Народне Републисе Хрват-ске- ,
а тако исто н за цслу
Југославнју. Он је рекао да
је Устав ФНРЈ потврђеи сло-- .
бодиом вол.ом народа Југо
славијс н да он прстстав.га
даиас осиовиу закоаску базу
за развој наших иарода, на-роди- нх
рспублнка, којнм се
гарантујс потпуна сувере-нос- т,
а нсто тако ц право сва-ко- г
појсдииог граћаннна
ФИРЈ. Устав ouoryhyjc всла-к- е
перспсктиве за рскоистру-кциј- у
нове Југославнје.
Док тај Устав — иаставлд
маршал Тито — рстставлл
jiohuy базу а којој данас по-чи- ва
цела структура иашс
новс државе, Устав ваше соп-ствс- пе
федератнвие ренубла-ке- ,
којега пете усвојнти, то
јест којега he усвојатн ваша
сопствсна Уставотвориа ску-шитнн- а,
нретставлл11С ваш
сопствени унутрашљн жнвот,
вашу ynyrpauiiby зграду у
оквнру наше заједничке др-жав- е.
Устави свнх федсрал-и- х
републнка, којн he бити
утсловл.ени у Уставу ФПРЈ
долшл.аиат; kuukuj uaiiiuua.i- -
ној јединнци да органнзује
свој жнвот према сопствсноа
нзбору н потребама. Што је
најбогс у иашсм Уставу да
иас, јестс чниеипца да смо
средили нацнонално пнтаие
н положнлн тсмсл. за иову
државу која јс — баш због
тога што је нравнлпо решено
пационално iiiiran.c — иоста-л- а
тако јака, тако уједии-си- а
н тако чврста да су пам miora
други завадна."
Маршал Тнто је објаснио
разлику друштиеног ypcheita
нзмеђу нове п QTape Југосла-внје- .
Ои јс такође нодвукао
иаралелу нзмеђу друштвсинх
ypebciba у новој Југославнја
ц у маопш другим зсм.гама.
"Пова социјалиа структура
ашс зсмл.е одлнкујс се чипс-пицо- м
вдто смо ми решили
нацпоиално пнтаае. Нацио-лали- о
иатане није било ре-шеа- о
у старој Југославнји.
Уместо pciueiba нацноналиог
аитаа-а- , у старој Југославијп
је владало нациоаалао уп.е-таваа- е
са нотпуном отсутно-ст- и
права равноправиостн.
Народ се нијс могао развија-т- н
интн улагаш своје снер-гиј- е
за yiiaiipehcibe своје на-цпопал- не
културе, јер паро-д- н
нису ужпвалн једнакнх
права. Али даиас свака поје-дип- а
пација и пацаоиална
uaiLinia у новој Југославнјц
ужива своја сопствена правд
и постоје свн потребпн усло-в- н
за развој свих народа.
РЕШЕВАЊЕ ЕКОНОМ-СКИ- Х ПНТАЊА
"Ми смо у иашој новој со-цпјал- ној
структурн на сли-ча- а
начин решилн п економ-ск- а
пнтаиа. Дапас су сва
ирнродна н друга богатства
новс Југославнје народна
својипа. Ннје далеко даи ка-д- а
he се то потпуио н фор-малн- о
рсшитп. У новој Југо-слави- јн
су данас све фабрнке,
прсдузсћа, копиенн п водени
путеви у рукама народа, т.ј.
у рукама народпс државе, ко
ја све то искоришћује за до-бр- о
народа, а не ноједнпаца
kojii су на народну штету
згрталн капнтал за nyibeic
lbiixoBiix џепова нлн за стра-н- е
интересе када су се наша
добра нзвознла нз зем.ге."
СТАЊЕ РАДНИКА II
СЕЉАКА
Маршал Тито је затнм го-вор- ио
како се у новој Југосла- -
вијн па истн иачин решило
и радничко niuaibe, док у ста-р- ој
Југославнји раднн ларод
није имао никаквих права.
"Радиицн у оно време инсу
нмали никаквих других ира-в- а
него ропство капнталнсти-ма- ,
рскао је маршал. Радпи-ц- н
су бнлн извргнутн најбру-талније- м
израб.гпвау. Али
данас су радннци извојевали
сва своја права. Љнхова пра-в- а
су даиас законои зашти-hen- a.
Данас су успостав.гени
такви ycioBit који радиици-м- а
гарантују потпуни разви-та- к,
а тн условн се сваког
дана нопраплдју, II joui дал.е,
сваког дана се ноправллју овн
условн и опште поднзаае жи-вогн- ог
сгандарта завнси само
на иапретку паше нацпопал-н- е
еконоиије као целиие."
OcBphyhu се на положај се-лд- ка
маршал Тшо јс рекао,
да н сел.ацн даиас уживају
опа ирава која ии гарантује
нуни развнтак, док су у ста
рој Југославијн н селлци би-л- н
подпргнути нзрабл-нваљ- у иолитичкнх шпекуланата н
другнх. У новој Југославијп
сел.ацн су посталн сопственн
госиодарн и онн заЈедпо са
радинцпма претставллју иај-спажин- ји
стуб структуре na-me
иовс~државе.
Тито је нагласио да данас јот ннје uoryhc дати селд-цпм- а
све оно што им је пот-1сбн- о,
јср је шгдустрнја Ју-гослав- нје
ribTtiyno' уишитеиа
ратои. "Али наша нндустри--
РАДННЧКИ СИНДИКАТИ ПОДУЗИМАЈУ МЕРЕ ЗА ПОВИ-ШВД- У
И ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ ЛЛШ
У бнлтеиу којег издајс
Раднцчкн нцформациопи цен-та- р
у Торонту од 9 новембра
каже сс да је крушш капитал
овс земље (Канаде) токои ра-т- а
ностигао многе концсснје
од домшшоиске в.1адс. Мсђу
осталим је био н тај, да су
одбпјалп пронзводау нужио
потребног материјала пре ne-rd
би се удовол.ило њиховли
захтсвнма. Тако је Вор лабор
борд одобрио крушшм поду-зсНнм- а
да могу aibe плаћа-т- п
од 5 до 15 центн по сату
раднике у ириморскни про-винција- ма
пего ли у осталим
крајевииа Канаде за истн no-са- о.
"Направн што је пајвн-iu- c
oryhe (профнта) иа који
било начин, бсз обзира да ли
подпзааем цена, прнси.гава-ilc- u
пада плата нли иамста-н.с- м
такса" парола је круп-iiii- x
прсдузсћа, каже се у то-м- с
билтепу.
Влада је то одобравала иа
оспови тога што је тобож жнв-aeib- e
јсфтиније у приморскнм
пЈкзвиицијама пего лн у Оп-тарнј- н, [апитоби нлн Сас
cahcBaiiy. Међутнм подацн
доказују да су живежне иа-мирип- це
бнле скупде у Ха-лнфак- су
п Can Џону него у
Тороиту, Внннпегу пли Вап-кувер- у. Због тога трн велике
уније су нодузелс кораке да
GEM HA
Вашпнгтон, 10 нов. — У }
прошлу суботу претссдаак
Трумаи је изјавио да се пот-пуи- о
укнда контрола цена на
све артнкле, на плате такоће.
једипо на три, н то: реи-т- у,
inehep п рнжу (парааач).
Мсћутим, иекн владиан зва-иачап- цп предваћају да he се
нсмаровао повасати и цена
на peaiy.
Раднаштво и остале потро-шачк- с
масе амерпчког наро-д- а да
воднла су оштру борбу у
протав ii раиајег делииачаог
укиданд коптроле над цеаа-м- а. Лла Трумаа је попустао
захтсвима десне реакцпје u
укнауо је био цеае на већи- -
иу артакала. Сада када су ре- -
ја ct брзо подиже на своје
сопствепс ноге и ии смо у
стаљу да сиабдсваио раднике
ДОВОЛ.НОМ количинои произ-вод- а
са села. Када нам је ие-достај- ало хлеба — јср су оку- -
паторске снле све редои уни-штава- ле
— затражнлн смо се-.га- ке
да наи онн дају хлсба,
али за узврат ми ннсмо дали
селлцима све оно што им је
трсбало. Данас смо већ у ста-ib- y
да за узврат на оно што
тражпмо дајемо ссл.ацниа свс
што UK је иотребио на lbii-хов- ом
пољоиривредпом послу.
САДА ИМА ВИШЕШКОЛА
НЕГО ПРЕ РАТА
"У новој Југославнји је и
иитаие културиог развијаил
арода решеио на задовољ-ство-"
— иаставно је маршал
Тнто. ''Отпочела смо н нз-rpa,vbO- M
школа, па веп да-на- с
нмамо внше школа пего
пре рата. Основане су небро-јен- е
ннстшуције, а иајвсћа
пажља је nocnehcaa mnaiby
здравлл и одгоја.
"Исрспектнве за наш буду
hn развој су сјајне. Beh смо
створнли повсгне услове за
ово развнјаас. А шта ћсмо
радитн у будуће? Зиамо врло
добро да смо тек почелц ра-дит- н
на обпови name земл-е- .
Мн ћемо нзградитн нашу зе-мљ- у
бол.у иего је била. А1и
морамо граднти све нзнопј
оно што је разорено н lie са-м- о
нзграднтп бно mtdJe"ho
(Наставак на странп 4)
сс иовисе и нЗЈедначс плате
у свој зеи.гн. 11ретставиицн
Уједпенс челичпс радиичке
уннје поднсш су захтев Вор
лебор борду у Отавц да се
HOBiicii плата за 5 ценш по
сату челичшш радиицима у
Доско-завод- у у Снднн, Нова
Скошнја, да се тако lbnxosi
плата изједначи са платама
ЧС.1ИЧШ1Х радника у Хампл-тон- у
и Су Cam Мерн.
Уинјс Ујсдиљсних рудар- -
ских радпнка (aiu; такое
noKpchy борбу за изједнача-ваљ- с
илата рударским радпи-цим- а
у Канадн. У рударском
округу 26 осповпа плата јс
5 долара н 83 цснта на дан.
Она је мап,а за 1 долар дпев-н- о
од илата угллкопача на
занаду у рударском округу
18. To је бнло још нрс uero
су угл-окоиач- и nocie септем
бра ове године штрајсовнои
борбои добили повишицу
плате 1 долар н 40 цептц па
даи. Тако је разлнка стварно
до близу 2 долара и 50 цен-т- и.
Окружнн претссдпик уинја
изјавно је у билтсну да he се
провести пзбори кроз све у-m- ije
у року ндућнх пеколико
неде-i-a по питању генералне
повишнце плата од 2 долара
п 50 центи по дану.
ТРИ
публакааци добали већаиу у
азборааа, захвал.уЈућн реак-цаоаара- ој
поштицп десанх
демократа са Трумапом п
Берасом аа челу, ОПА је
потпуно понпштеи.
Док канадске властн у Ота
ви изјавл.ују да he водптн
своју самосталау нолнтнку по
niiTaiby цеаа, ипак наглашују
he узрокчзм укндаал OIIA
Лмсраци урбзо поскочати
цеаа на челпк иајмање за 10
посто a у овој зем.га. У исто
врее кааадске власта нагла-шавај- у
да се оиде aphe уки- -
нути за сада коатрола на пла- -
'тама
У АМЕРИЦИ ОБОРЕНА КОНТРОЛА ЦЕНА HA GBE АРТИКЛЕ
ecu
Велика победа француских комуниста у
изборима за Уставотворну скупштину
КОМУНИСТИ СУ Д0БИЛИ 170 ПОСЛАНИКА
Париз, 1 1 нов. — Данас су
у Фраицуској проведени ге-нерал- ии
пзбррн за Уставо-творн- у
скупштнну. Рачупа се
да је узело учешНа у избори-м- а
око 18 плиопа гласача.
Прсма још иепотпушш по--
дацпма из колоннја у коитн-пскталп- ој
Француској Кому-инстлч- ка
иартија, на челу са
М. Торесом, је новукла иелн-к- у
већипу мандата. Она је
добпла 13 послаппчкнх места
више nero је имала у избори-м- а
прошлог јуна. Соцпјали-ст- и
су нзгубили 9; Комбина-цнј- а
десппчарских naptuja
добнла је 3 Гвнше, Републи-кааск- а
попуЈараа покрет не-- а
промсааЈдобао је посла-апчки- х
месг1 исто колако у
рааајна азборама.
У Фраацуској Комунпст
су добилп 170 послаппка;
РПП (Мовемепт Републнкан
Популар) 159 седала; Соцп-јалис- ш
95; Левп раднкалп
58; РПЛ н друге деснпчарске
групе које су јој афилнрале
52 седала и неке мапе партп-ј- е
укуппо 30 посланпка.
Свега се у коатааепталаој
У вези-атомс- ке бомбе.и_
избора у Сјед. Државама
Вашангтон. — Овде се про-1ал- с
суботе, 9 иов., пагађало
да hq Перас затражити од
Трумана да се забрапн "вит-ла- с
атомском бомбом". Хен- -
рн Валес, дсследна следбеиик
1'узвелтовс полатике, у пред-изборао- м
говору у Њујорку
рекао је увезн атомске бомбе
ово:
"По питаау атомске енер-гпј- е
нмам само да кажем ово-лак- о:
Увераа сам да док год
ин будемо пзраћнвалп бомбе
илн матерајал пз којих се
огу правнти бомбе, а зпају- -
ha поаос и сиагу руског на- -
рода, ouu nehe говорнти о фа-ктп- ма
по акаквоа плаиу коп-трол- е.
Ни и не бн кад би
бала сатуацаја друкчија."
Валас је рекао да он поду
паре да се да зајам Совјетском
Савезу од стране Сједнаеиих
Држава н да је сигуран да
Лиерика може жнветп у ис-то- ц
свету "са Руспјом."
УНИЈЕ ПОКРЕЋУ АКЦИЈУ
ПРОТИВ ЗАСТАРЕЛОГ
ЗАКОНА
Торонто, 1 1 нов. — Јуче је
овде на копфереацнји Мор-иарс- ке
уније образован Од-бо- р
којн he повестп акцију
протнв нсправедног и заста-рел- ог
закоаа којн се употреб-л,уј-е
протнв радничкнх сни
диката.
"Шнрниа у п о треблдваил
застаре-io- r закоиа са страие
послодаваца п са сапкцпјом
оделел Државннх Tj-жплац-
а,
којаи се хапсн вође п члано-в- е
заиатских унпја, јесте пн- -
таае алармантпо п ja смат-ра- м
да би се морала повестп
акцнја од страпе уппја да се
обилише јавно мишле11.е
плп heo се naha у положају
сао што су унијашц билп под
КлибшЈОванонпм актом у У
једаеаои Кралевству прош-ло- г
века", рекао је ведннк
Фергасон па конференцпјп.
"Без cyuibe постојп тенден-цнј- а
код Леслп Блеквел-а- ,
главног тужитега, да употреб-л.уј- е
конспиративну секцпју
крпиипалаог закона на аачан
на којп се није употреблдва-ла"- ,
on је .дале рекао.
Фрапцуској бара 544 аосла-ннк- а
у пар.1амепат. Још има
да дође нз Корзикс п коло-пај- а
резултат где се бира 74
послааика, ала свсга G18 за
сву земл.у са колоанЈама.
У cavioi Француској кому
1ШСТИ су повук.ш 4.9GG.78G
гласова; МРП 4,312.281; со
цајашста 3.132.293; леви ра- -
днкала 1,910.056; РИЛ н дсс-мачарс- ке
групе 2,247.413 и
заједао мале партнје 513.687
гласова.
KouynncTii су добнлп ваше
650.000 гласова од ајсдае
друге партаје и 9 послааа-чкп- х
еста. Пзабран је н во-ђ- а
Комунастнчке паршје Мо-ри- с
Торез као н Ј. Дукло. Та-коћ- е
је нзабран н бивша пре-мнје- р
П. Рајмоид а Де Гол
се пнје ии каидидовао.
У нзјава Коиупнстичке
партије, која је пздата пре
иего су бнли јављснн потпу-- н
н резултатп нзбора, велн се
да је оаа добила "велику по-бе- ду
н прво место нзмеђу
свпх полптпчкнх партија зе-мл- е."
У Чнкагу 1 новембра па
збору којсм је присустговало
до 20.000 народа, Иалас је ре-ка- о
да амерачки рсакционар
ци, којн траже трсћи рат,
"хеле да се атомска бомба ба-ц-п
иа Руспју сада". Говоре1ш
о потреби одважне акције
пктив републикаиаца и ос-та- ле
реакцнје у Америци, оа
је изјавно да је "садашие до-б- а,
доба малог чоека" и да
"малп човек долазп иа власт",
да повратка назад ие може
бити. "Само је пптан.е да ла
he се то остварата миршш
путем плп путем револуције".
On је дал.е рекао, да "пако
случајпо демократске снаге
не пзпесу победу у пзборнма
Амерпке, да не смеју преста-т- п
борбом него још одважнп-ј- е
п жешће, окупл.еипм сна-гам- а
народа, повести борбу
за победу демократскнх прип-цап- а
Франклпна Делано Руз-велта- ".
У везц победе реиублака-нац- а
у изборима Сједиаених
Држава московска "Правда"
је писала да су демоцата
бплп пораженн mio су упот-ребллва- ли
мнзерну тактику
републпканаца, iiapaKTepa-стпк- а
будућностн демократ-ско- г
програла бнла је иедо-стат- ак
iberoBc независности.
Што су оаа пшлп дале од
Рузвелтове полптпке, тпм су
се блпже прпмпцалл програ-м- у
републпканаца", рекла је
"Правда".
ПРОСЛАВА ОКТОБАРСКЕ РЕ-ВОЛУЦИ-
ЈЕ
У ОТАВИ '
Отава. — У прошла четвр-та- с,
7 повембра, Капађаиа и
велака Срој иностраних двп- -
ломата прпк.гуч!ии су се лро-сла- ви
велакс Октобарскс ре-волуц-
пје
совјетској амбасадн
у Отавп. Прошлп четвртак
навршало се zy годппа од ус-поста- ве
соцпјалпстичке држа-в- е
у Руснјп — Савеза Сов-јетск- их
Социјалпсшчких Ре-публп- ка.
Велп се да је то
била најзначајанја прослава
ове године у Канада. Њој су
присуствовалц госта чак и нз
Монтреала п Торонта. Ilpe
unjep Кпнг п сви мииистрај
ттдр-рде- Ж
Т0Р0НТ0 И ВИНДСОР ИСПУНИЛИ И ПРЕМАШИЛИ СВОЈЕ
НОВЧАНЕ КВОТЕ
Н0НЦЕРТИ ЗА СРПСКИ ГЛАСНИК И У Т0Р0НТУ И У
ВИНДДС0РУ П0СТИГЛИ СУ НЕОЧЕКИВАНИ УСПЕХ
Т 0 Р 0 Н Т 0: Концсрат за Српскн Гласиш:, који
јо одрлган у исдсљу, 10 иовсмбра, нмао јо пслнки успсх.
На концсрту јо но само испун.сна иовчана квота, uch j(i
п прсмашсна. Одбор камиан.о у Торонту јо одмах након
коицсрта изјапно унранитсгу Сриског Гласиика да Је
квота од 500 долара испуњсна.
Коицсртна сала Украјниског радиичког дома на
Патрст улпци бнла јо пуна иарода. Рачуиа со да јс било
пишо од СОО особа. Дстал.иији изнсштај слсди у ндуКсч
нздан.у.
В И Н Д С 0 Р: Другоии т Киндсора су јапили тако!;с
добру нсст, да јо н.пхои концсрат са игранком за Срп-ск- и
Гласшис нмао ислики успсх. Оин су иснунпли и прс-маиш- ли
споју кпоту од 700 долара у фонд iiomuic. Омн
су тслсграфично јапплк Урсдшпитну н Упрапи о успсху
н.нховс ирнрсдбс, која гласн:
"СРПСКИ ГЛАСНИК —
Н0ВЧАНА КВОТА ЈЕ ПРЕМАШЕНА. В0ЈИН Н0СИ
ЧЕК. — Ђ0КА."
Опо јо рсзултат добро принремл.сног рада и орга-низоиа- но
утакмлцо. Само за 10 дана камиаљс oiiii су,
н јсдни п други, пспуиили спојо киото у новим протнла-там- а
н у фоиду. У оиој утакмнци Торонто јс однсо иобсду
за-дру- гу награду. Тороито јс прпи испуиио киоту у прст-нлата- ма,
а у новцу јо нспунио само 15 сати прс 1Јинд-сор- а.
Тороиту пршглда друга награда, да со упрсти imi-хо- иа
слика у Срнски Гласшис, као оргаипзације која јо
у ирвој груни нсиунила сиоју кпоту.
Л сада С.1СД11 дал.и,а борба између Торонта и Иинд-со- ]а
за нрпу иаграду, за 100 долара као прилог за град-њ- у
пута Ксоград-Загрс- б. Да лн ho их Ванкупср iipccclm
it иснрсди.ачити — то ћсмо ппдстн.
Управа "Српског Гласника".
"Забелешке из Америке"
"Лабслсшко 113 Лмсрпко" јс наслон књнго коју јо
иапнсао иукошпи: ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР за врсмс прпог
засодаи.а Оргаиизацијо Ујодпн.сннх нација у Сан Фраи- -
циско ирошло годинс. To jo KiMira од 10 ноглавла са
нских 235 страиица. Готово јо пола од ис посвсћсно
амсричкој штампи.
Ово што со пз KiMirc односи на улогу амсричко шта- -
мпо објавити Iicmo са паставцима у "Српском Гласшпсу",
којо ночин.смо у ндућсм нздан.у.
Ннсац KiMirc, Владимир Дсднјср, јо јсдаи од нај-оол.- их
ирофссноналних ношшара Ф. II. Р. Југослапијс.
Он јо за нрсмо ослободилачко борбс крстарио зајсдно са
партпзаппма no спој зслгл.н, борио со лнсао нз даиа
у дан свој "Днсшшк". "Днсшшк" ослободилачкс борбо
јо пелнка киига од трн сисска у којнма су забслсжсни
спи глапии псторискн момснти докумситн всликс осло-боднлач- ко
борбо иаших народа у Југослапнји за слободу,
иезавмсност прогрсс.
Доп јо као дслсгат ФИРЈ на коиферснцпји Ујсдињс-ни- х
нација пробавио у Сјсдшшшм Државама трн мссс-ц- а,
Дсднјср сс састао са многим америчкнм писцима,
ношшарима, званичнпцпма, појиич лицима, глумцима,
са нашим зсмљацима другнма. За трн мсссца дана он
јо бо.ге уочио стањс у тој зсмљи упознао сс са улогом
амсричко штампс иего бп иско други за читапи ннз го- -
дпна.
Читаоци lie из Дсдијсрово кљигс "Забелешке из
Америке" мо1ш исома јасно видстн праву слпку шта за-сту- па
кога прстстапл.а Мскормнгсава Хсрстопа капи-талнстич- ка
штампа штампа вслнких трустова моно-пол- а,
онда другн исзапнснн либсралнпји лнстови та-ко!- ;о
раднпчка штампа.
Иајнро ћсмо доисти нрсдговор пнсца кљигс шта-мп- и,
онда у наставцима спс оно што сс т њу односи.
CnpchcMO читаоцима "Сриског Гласинка" нарочнту
лалсњу да родовно палсљиво члтају ове члалкс, јер
псма бол,сг начила да сс добро уиознају шта данас злачи
штампа уоплпчз папосс штампа пслпкпх амсрнчкпх
трустова од овог Дсднјсропог прнказа.
"Српски Гласник".
iberouor кабанета који су би-л- н
у граду бали су прасутнн.
I nmrn ллт it
n аегова жена зажелели су
и
и
п
н
н
и н
— н
а
и
о
а
и
н
Tt trkit IT Tt trrtti
добродошлпду гостпма, а пре-мпј- ер
Кииг је у име Капа,;е
уручио честитку СССР при-лпк- ои
свсчаиостн.
тШШШттШШШШШВШт