Serbian Herald, April 05, 1946

              IV
li
lit
IssBssy.:!?
37кчр Г" т чг --T -- . TW
АДРЕСА
ЦПЈЕ "C.
АДМННИСТРА.
ГЛАСНИКА" СРПСКИ ГМСНИК ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St W.
У БОРБИ
ФАШИЗМА!
ИРОТИВ Toronto 1, Onl.
TELEFON: WAverley 9947 SERBIAN HERALD
Цегноад. г2о.д5п0.шпЗалј пнпорсеттрпалнасттпво,за гКода.на5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.asD.SNe.co7n64d, MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the
Год. 6. Број 295.
COBJETCKA ШТАМПА
ОДГОВАРА HA
ЧЕРЧИЛ0В Г0В0Р
(Текст уводника "Правде" од 11 марта).
Бивпшпретседникснглесксда? On нзноси старе клеве- -
владе Бннстон Чсрчпл, којп
се налази у Сјсдпњсннм Др-жавам- а,
одржао је великкн
говор 5 марта у Фултоиу.
Пеобпчио велнка галама
прсдходила Је Черчиловом
гопору. Лмсричке иовине су
унаиред објавнле долазспп
"сепзационални" говор. Шта-мп- а
иије штеднла боЈа у бо-јаднс- аиу
примам.гујућег ре-клампса-
л.а.
Сам Черчил иије
штсдно боја. Он јс мобнли-зопа- о
цсо свој арсенал ора-торс- ке
вештнне.' Алк свејед-н- о,
Черчнл иијс уснсо. Bchn-н- а
амерпчкпх, као н енглс-скн- х
ловипа, отворепо су
прпзпалс да говор није бпо
снех. н да јс оратор прслио
преко врха.
Када човск чита говор бпв-шс- г
прстседника владе, ои
мора нехотице да сс сстп
Черчнла нз доба послс ирвог
свстског рата. Чав пи онда
Чсрчил нмје ншао у корак
са исторнјом. Чак н онда он
је попуштао у свом тсмну са
током историског развигка
догађаја. Oit је био зачетник
аптпсовЈстскс камнап.с и гла-вн- н
организатор оружапс чн
тсрвснцнје нротив Совјетског
Савеза. Енглески народ јс
скупо платно за негове аван-тур- е
енглескнх реакционара,
који су покушали оружапом
снагом наметпутп ceojy ол.у
совјетскојмладој рспублиц
Таавантурагаочптосо- -
зиато, свршила је са иоразом
упркос свих напора Чсрчнла
и Чемберлсна.
ГАЛОПИРАЊЕ HA СТА-PO- M
КОЊУ
Прошло је миого годниа и
много водс преко водсних
нрсграда, алн Чсрчпл јс ос-та- о
веран своме тппу. Oil,
као што се можс вндстн, иије
ништа' заборавно н ништа
пзучио. Он јс у спрсзи спо-јн- х
раинјих копцспцпја. Ои
опсг галопнра па свом ста-јиз- м
icoity, одржавајући гопор
иротиву Совјетског Савсза,
чврсто н агреспвио махаЈупп
страшило "болшевнчке опас-пост- н"
п "болллеппчке ско
нанзије", која је извађсиа из
архпва док јс рат Још бно
у току, док је још постојала
смртна опасност по Еиглеску
и Еиропу. Чсрчил јс у своме
гопору вшие него Једлом no
такао вапредпу улогу СССР.
Затим је он прстсндовао да
је прнјател. совјетског паро-д- а
' н дао заклетву иерностн
сопјетско - еиглескон ирнја-тсгств- у
н целој англо-совјет-ск- ој
- амсричкој коалицији.
Али опасност јс мппула. Опа-спос- т
која Је ннсела над
Евроиом н Енглсском од ст
ране хнтлсровске Немачкс
прошла je у вечност и Чер-чн- л
је опет постао Черчнл.
On сада може да да слободу
својим iicTiiiiCKiiM осећајнма
које је он држао у тајиости
кроз све ове године рата, брн
жно скривајућн своје ueiipu
јателхке планове н паклопо-ст- н
што се гиче совјетско1
народа. Черчнл је доволио
нскусан да зиа како сакрити
ова наги!!.ана н плановс са
бучним фразама о демокра
тијн, миру и братству паро-д- а.
Ллн потребно је само нро-чптат- и
аегоп говор и онда
не остаје ннкакве сумас о
томе како су лажне и лнце-мери- е
б"ле ове фразе на Чер-чилови- м
устима када он нзго-вар- а
рсчн о "екснанзионн
стичкнм тендеицнјама" Сов- -
јетског Савеза, о гвозденој
завесн која је пала преко
конгннента", о "сенн са Нс-то- ка
која је нала преко по-л- д"
која су тск псдавно ос-ветл- ена
победом савезника
— отроваи отропом мржн.е
прсма правој демократији.
ХНТЛЕРОВА ЛОСЛЕДЊА
ДЕЦА
О чему Черчил говори са
Цена једном прпмерку 5 цен.
тс противу Совјетског Саве- -
за, покушавајупн ла старн
лачип, као што јс то ои чи-- и
но пре 20 годнна, да за-стра- ши
цсо свет са страхо-там- а
совјетскс "експаизпЈе"
која посп са собом опаспост
по "праву демократнју Sa-na
да".
Ол говорн са нсскрнвсиии
гаевом о Иаршави, Ирагу,
Пеограду, Букурешту, Бу-днмпсш- ти
н Софијн, којн су
на Чсрчнлов страх у "совјет
ској сферн" и "све нодврг-нут- о
у једној илн другој фор-м- и
ис само совјстском уплн-ву- ,
uch и до знатног степена
cue већој коитроли од стра
пс Москвс". On их све на
зива полициским државама,
лзузев Чехословачке, којој
се он клаиа ис баш тако уч-тив- о,
као да ни тамо "нрава
дсмократија", ие постоји. Он
скачс на по.гску владу, оп-тужују- Нн
јс да чини нснра-ведн- е
захтсве на Нсмачку.
On бучи и виче ил "свс ове
источис државс Европс" и
лротиву тоталнтапне кон- -
тролс као да je to у ibiiua ус
110став.гсно.
"Ово инје слоиодиа творе-вии- а
Европс аа коју смо се
Mil борилн, Ово ннје Евроиа
која почнва на чврстпм те
мсл.има мнра", yciwiiiKyjc
cuahii сваку земл.у, бсз оизи
ра гдс се она на1азла из-мсђ- у
сумрака и зорс". Чср-чи- л
иалазн- - блажснство само
у Лтнин.
По iLcroiioii cxuahaay, про-тоти- и
"оообођсие Enpoiie"
je Грчиа, где фашнстнчко-монархнстпчк- н
рсакцнонар-ц- н
вртс споја дсла под про-гекцпјо- м
снглсских труиа,
(Наставак иа страни 4)
Оптуженк за шпи унажу
пуштају се под )ам- -
чевином
Отава, 13 марта. — Чстири
особс које су под истрагом
за шпијунажу, каистан Гор-до- и
Лунан, Едвард Вилфрид
Мазарст, госпођа Ема Нои-Kii- ii
н Катлин Мсри Ннлшер
пуштају се из затпора до
суда нод иоичаиом јамчепн-но- у.
Јамчсвнна јс од 1.500
до G.000 да!ара.
Држатш тужилац Лн Келн
иротивмо сс npnuaiby јамчс-пин- с,
велећи да ностоји она-сио- ст
no ibiixony сигурност.
Међутнм, судац јс нзјавио да
пс може одбнтн јамчевину.
До сада нзашао јс само инжи-п.е- р
ДЈазарел који јс могао
одмах да нађс новац. Нрнлн-ко- м
п.егова пуштаи.а он јс
изJan no:
"Ја никад niican нмао нн
какпе всзс са совјстском ам
басадом нитн позпам_ нкога
ко Јс повсзан са совјетском
амбасадом,"
Геринг прича о експири- -
ментисању нарта над
шпанским народом
Ниренберг, 14 марта. —
ОдговараЈућп пред савезпп-чкп- м
војпим судом Хсрман
Гсринг рекао је да Je on тра-жн- о
од Хнтлсра да шал по-мо- ћ
генералу Франку за вре- -
ме шпанског рата, да се
спречи nuipeibe комунпзма и
да се опроба наша млада ваз-хуш- на
спага скспириментал-но"- .
"У то врсмс, рскао ]е Ге-ри- нг,
"Ја сам пмао прнлпку
да виднм да лп нмамо одго-варају- ће
оружје н бринуо
сам се да особле стече што
нскуства Младн .гуди сталио
су одлазпли и повраћали се".
TORONTO,
Познати канадски коментатор
Хјустис о Черчиловом говору
ОСВЕЖАВАЊЕ МИСЛИ ИДЕАЛИЗМ0М АТЛАНСКОГ И У. Н. 0. ЧАРТЕРА
Сарадник "Торопто Дејли
Стар-а-", Чарлес Хербсрт ХЈу- -
СТНС, ПНШС у ТОЈ 1IOBIIIIII од
13 марта о Чсрчпловом гово-р- у
иодужн и врло поучаи
члапак. Он каже да јс Чср-чи- л
изгубио всру у Oprann-зациј- у
Ј,Једнп.е11их пацкја н
наводп примсрс како либс-рал- па
пиампа у ЕпглсскоЈ н
Амсрпцп одбнЈа iteion пред-ло- г
за снглеско-америчк- и вој-- и
и савез, а копзерватнвна,
кажс on, "као што Је бнло
и очекивати" да га јс пбз-дравпл- а.
On такође цпшра
пскс ставкс пз поЈедшшх нз-јап- а,
мсђу којнма и претсед- -
ннка брптапске Лебор партп-- I
јс Лсролда lacKii, који je
рекао да Черчил говори "ди
впо за брнтанскп HMnepiiJa-лнзам- ".
ХЈустнс каже да је
Чсрчплов говор одступа1# од
пдсализма н npahaifcc ка "ре-алпзм- у",
па кажс:
"Освежимо пашс мнсли са
карактером опог идеализма
којн Јс нзражен у Атлаитско
н Уједншепих нацпЈа Чарте-ру.- "
Првога Јс, каже on, пн-са- о
сам Чсрчнл it Гузвслт.
Београдска Политика" о на--
шој подоћи
У upouuou 6pojy објавилн
смо чланак који јс изашао у
"Борби" од 9 фсбруара о
иомоћи нсел-еннк- а иашем
иароду. Овде допосимо дру-г- и
члаиак, који је изашао у
"Политицн" од 21 фсбруара,
односпо оиај део члапка у
комс се нарочито нстпче до-ба- р
рад li пожртвованост ка-надск- нх
досељеника за своју
браћу у старој домопини. Та-к- о
водсћа н најрашнренија
југословепска штампа ућо-зпа- ва
наш народ са оним што
смо за асга учипплп. "Нолн-тнка- "
пишс:
"Нашн исе,1С1Шци запос
лспн у творницама, рудници-м- а
и па фармама Јужие Лме-рик- е,
Лустралнје, Лфрикс u
других зема.га, нису никад
заборавпли своју браћу у
домовшш. Међутнм, та љубав
за свој "стари крај" инје сс
нпкада јаче показала пего за
ирсмс рата н нарочшо иакон
ослобођсаа, кад Је створеиа
Фсдсратнвна Народпа 1'епу-блпк- а
Југославија. Та љубав
ирсма својој земл.11 u cbo'jiim
зсмлацнма иоказала сс ripe
cncra у обилатим матернЈал-I- I
U м прплознма. Нема нн је-д- не
зем.гс у којој жпве напш
исел.еш1цп, а -- да у п-о- ) нису
створепи одборп за номоп
иострадагим Југословеиима у
домошпш. Осим тога иссле-цнц- и
много чине за своје у
старој димовшш п)теч шта-мп- с,
Кјоз разне иаппсс и
члаикс oiiii се труде да упо-знај- у
стралце са оинм што
се сгпара данас у апховој до-мовп- нп
— са Тнтовои Југо-славнјо- м.
ПОМОћ ИЗ КАНАДЕ
Да бп се помогло браћп у
домовшш оргаинзнрана су
миога удружспл за помоћ.
Свакако, најоргаинзованиЈа
п иајактнппија бпла бп она
v Канади. Помоћ коју ам
iipy-жај- у Kaiiahami огледа, ,се
не само у lbiixonoj штампн
преко које ошпирно пншу о
нашоЈ повој држави н поди-ж- у
свест код иссљспика, већ
п у огромној материјалпој
помоћп коЈу су наи до сада
иослалн п на којој п д4л.е
најактивнпје раде. Окуи.ге-U- H
путем својнх пацнопалних
органнзација око централно1
одбора Beha Канадских Јуж-нн- х
Словена, чнје се Седиш-т- е
налазп у Торопту, онн су
нам преко средишаег одбора
Црвепог крста Југос.тавнЈе
ONTARIO, FRIDAY, MARCH
Ево, кажс, нзлагапа iteronnx
иредлога за ocnrypaibe спст-cu- or
мира:
"Нема захтева, територијал-mi- x
HHin другпх. Нема терп
торнјалних промеиа које нп
су у пуној сагласности са зке
.гама рдносних народа. Право
свпх народа да самп бпрају
форму владавнпе под којом
желе жпвети, Уживап од
страпе свпх држава, великих
и малпх, победнпчкпх п по-беђеп- их,
прнступа, под јед-паки- м
условпма, с в е т ској
трговпни и спровнм матери
јалпма света, крЈи су потреб-н- и
за luixoBo екопомско бла-rodaib- e.
После уништеп
нацистичке тпраннје . . . ус-постав.г-
апе
Мира којп he омо-гуНп- ти
CBUM нацпЈама срет-ств- а
пребпваиЉта у нпхо-ви- м
границама . . . да сви
дуди у свпм чемлама могу
жпветн ослобођени оскуднце
н ctpaxa."
4 Када је истасао овај идса-лпза- м
у чартсрима УЈедние-нн- х
нацнја ХЈустнс иаводи
и иекс приуере о јјснн коЈа
је за тај идеализам ruaheiia.
Југославији
.jkilJL— i(
аослалн знагнуколнчппу ра-з- пе
робе и храпе. Тако јс Још
за времс рата, преко БарпЈа
стпгло бродом "Хсирп" 5693
бале половпс одсће н обућс,
нешто хранс, шнвапих иашп-и- а
н кућног алата. Бродом
"Срећко" стнгло Је 70 вели-ки- х
сандука разне робс. На-ко- н
оообођеаа бродовима
"Ност Цеилер Херрнс" и
"Ллександер" послато Је 2310
бала li 74 сандука разпе ро-б- е.
Исто тако стигла је бро-до- м
"Иераст" знатна колп-чнн- а
робе. Осим тога Исће
је положило у ШвајцарскоЈ
51.500 долара за набавку
комплетнс опреме за Једпу
дечју болницу, у којој he бп-т- п
200 посте.1Л. Веће Je у
Лопдоиу уложило 95.000 до-ла- ра
за куповипу Рентгеи а-пар- ата.
Коначцо, сакуплено
је и послато у Југославију
10000 опрема за новорођсн-ча- д,
тсоје су стнгле н коЈс гу
подсгеис.
Прнликом сакупдлпл одс-h- e,
обуће и прнлога за по-M- oh
браћн у ЈугославнЈн пре-м- а
пзвештајпма таЈннка Стје-пан- а
Качића Миошића, коЈн
у главном води ову целу ор-ганпзац-
пју,
такмичпће се од-бо- рп
поједнних градова, же-п- е
и мушкарцп. удружепд н
(Hacraiax на страни 4)
НЕКИ ИРАНЦИ ЖЕЛЕ СУКОБ
Совјетска новина "Hjuje-стпј- а"
допела Je члаиак од
14 марта у коме сс оптужује
реакцноиарце Нрапа којц те-ж- е
за богатнм совЈетским те-рптори- Јем.
"ИзвЈестнЈа" кажу
да су тн прански кругови Још
1919 годпне тражили од Сов-Јетск- ог
Савса готово поло-внн- у
Кавказа, учучив цео
совјетски Азсрбиуан, Баку,
совјетску ЛрмепиЈу итд.. у-ку-
пно
289.000 четворннх ми-л- л
тсрпторнЈа.
'Таквк захтевн нису слу-чајн- и,
кажу "Извјестнја", Јср
за цело врене совЈетско-нран-ски- х
односа извеснн ирански
полнтичарн проводнли су
политнку коЈа је ишла за тим
да нровоцира сукоб нзмеђу
Совјетсгог Савеза и другнх
всшких сила, тако да би они
моглп искорнститп ситуацнЈу с
да остваре своЈе п.1лчкашке
територнјалне планове про-тнв- у
Совјетског Савеза.
"Наравно, касу "ИзвЈестн
Ја" дале, ови нрапски полн-тпчар- п
нису толико луди да
15TH, 1946.
Он каже
"Лко вп тражпте слнку ре- -
ализма (он овдс говорп о
Черчнловом "реалпзму") ко-м- с
би се Лнгло-Лмерпкап- цп
вратплп, пматс Je у Европп
. . . у ibeiuiM oiiiTcheniiM rpa-довпм- а,
ibeiniM ушпитеиим
спомеппцпма култупе, н-спи- м бнблпотскаиа н галеЈпЈама
уметностн изгоренпм у ила-ме- ну
рата; у мплионлма воЈ.
ннка коЈи су погннулн и дру-ги- м иплпоппуаослкаћеипх за
цео жнвот; стотнне хнллда
iiCBiinor парода убпјепо a
осталн у путаау којп траже
кору хлеба" и уточнште. Та- -
кав je лсгитнман продукат
воЈног савеза, Јср лојпп савс-з- п
се нс успостав.хају за чу- -
ваае мнра, всп за рат. . .
Опет, као и 1919, ми смо
дошлп а раскрсницу на-к- о
ЈоЈ иам се путеви деле. Једап
nyt Je iiiiipoi.ii друм — озпа-че- и
од страпс Opraimsaiiiijc
Ујсдиаеппх пацпја . . . којп
подп узпшиспом ци.гу: свет-ск- оЈ
зајсдпицп и светскоЈ у-пра-
вп. Другн водн назад у
другн светскп рат којн, у мс-ђувреме- пу,
зпачн стварап.с и
одржаваас вслпкпх армпЈа н
морпарпца, трошспп бедпс
остатке богатства иација док
мплнонп буду nesanocieiiii п
гладии. AjKooe дората, мо--
3.cccaca'Ciirypiioinriy,pcniia
iiera uehe започети СовЈетскп
Савез. Да су нациЈс слушале
реч Pycuje у Женевн о разо-ружањ- у
н npiiMeibiiBaiby пра-вилнп- ка
Ковепапта колектии-н-е
curj'pnocTit, до другог свет
ског рата не бп било дошло
— не барем онда када је.
РуспЈа жели пре свега да о-сиг- ура
своје граиице против
иапада са запада; опда да
обновн своЈе порушеие гра-до- ве
н вароши п да обрађује
своЈа поллпривредиа подру-чЈ- а
н да поднгис стандарт
жпвота свог иарода којп је.
тако миого CMaibeii у борбп
за спас света од пацистнчког
терора. . ."
Изјава генерала Велебита о
Михаиловићу
Праг, 10 марта. — У својрЈ
пзјавп на конференцијн с
новпиарпма геиерал Владн-мп- р
Велебпт, актујуни мини-ста- р
спо.чшх послова Југо-славп- је
коЈи Је овде у посетн.
рекао Је за Дражу Мнханлр-впћ- а
да се он крије негде у
брдпнама, алн да за ннм ни
ко не трага. "Он је политп-чк- п
мртав н тако не чшш
разлпке ако јејош жив фи-зпче- п",
рекао је Велебнт.
ИЗМЕЂУ ВЕЛИКИХ СИЛА
п е Си разумст да онн сами
не могу остварнтн своЈе терн
торија-ш- е захтеве протпву
Совјстског Савеза. Ради то-r- a
они iijx)BO,e своЈу полнти-к- у
на такав начпн како би
мзазвалп сукоб излеђу Сов-Јстск- ог
Савеза н другнх си-ла- ."
Парпз. — ИталпЈапскп рад-ниц- и
одлучнн су да побркају
планове геперала Фрапка за
добивање оружЈа кроз
Ово Је рекао у своЈоЈ
пзјави Бенојт Фрашоп, гене-ралн- п
сегретар конфедерацп-Ј- е
радннчспх сппдиката
Франц}-ск-е када је обЈавио
споразу са Гусепом Впто-pu- o,
секретаром италпЈапске
н ндикалне конфдрације,
да нталијанскн лучкп радии-ц- н
nehe товаритн шпаискнх
бродова.
Јав.мно Je nfii;ii дап да
Фрапко, уз англо-америч- ко
Price per copy 5c. Vol. 6. No. 295.
ПИСМ0 ЦРВЕН0Г
КРСТА ЈУГ0СЛАВИЈЕ
Следеће ппсмо Средниш.ег одбора Друштва Црвспог
Крста Југославпје од 19. јапуара 1946 ynyhcim Ikhy Канад-скп- х
Јужних Словспа ronopn о noviohn коју Је Црвспп
Крст Југославпјс од Hcha до сада иримно:
"ПотпрђуЈемо нрпмптак вашег нисма од 30. новсмбра
1945. г. To иам је иисмо прнличпо помогло у нашем раду
На ваша пптапа дајсмо пам слсдећн одговор:
1) Од споте од 146.500 долара — налази сс еада, како
смо вас neh обапестилн. у Шпајцарској 51.500 диара за
дсчЈу болппцу у Лпци. док сс за осталу своту од 95.000
долара сада израђују у Лопдопу рептгеи-апарат- н, од којнх
he први део бпти готоп у Јапуару, а други у фебруару
мссецу.
2) Пароброд с-- с "Сспга" и с-- с "Toiuih". — роба са
овпх бЈшдопа, т.Ј. 70 сапдука разпе рабл.ене робс стигла
је са паробродом с-- с "Cpcha" иреко Гари. Ранпје плч ов
ппсмо .мог.111 потпрдптн, јер нпсмо зиа.1к да јс дародавач
Hchc ЈСападских Јужипх Cioncna.
3) Нсроброд с-- с "Хепрн Н. Грсди". — Роба са овог
брода (5.932 ктста у тежшт од 476.069), коју јс послало
Псће заЈсдпо с Црпсппм 1рстом Кападе, стпгла Је такође
преко БаЈи. У ирилогу ваи шаллмо попис ирпслеле ,робс.
као п расподелу пстс ирсма федералпим јсдшшцама. (Oii
Јс објавл.спо paiinjc, oiu урсд.)
4) Нсроброд с-- с "Јост Чапдлср Херпс" стигао je у
августу мссецу npoin.ie годипе, тс Јс роба ве!1'расиодсл.спа
фсдс1)ал1шм Јсдмпнцама прсма оедспем клучу: Главпои
одбо])у Друштва Црвепог 1"рста СрбпЈе 20 иосто; Хрватсм"
20 посто, Сло11С1шЈе20 посто, Боспе и Херцеговнпе 30 по-ст- о,
Црпе Горс 5 ггосо, ЛЈакедопнје 5 посто. (Ова ноиш.гка
састојала сс.од 2.310. сапдука, разне храпе).
5) Пароброд "Ллексапдар" — С овнм бродом стнгдо
Је 6д иас 74 сапдука 1)абл.спс робс, коЈе смо нримнлн иот-пу- по
у рсду. Роба Јс расподе.гспа no фсдералшиг јднпица-м- а
како ссди: Србија 13 сапдука, Хрватска 14 сандука.
Стпелнја 13, Босиа н Хсрцегошта 26, Дрпа Гг)ра-4- , Ма-кедоп- пЈа
4 сапдука.
6) Нароброд ,с-- с "Марија HeTpiinoBiih,,. — Овај Је бод
стпгао педавпо у Хрпатско Прпморје.
7) Пароброд с-- с "Иерасг". — Роба Јс стпгла у ШиСен-ск- у
луку и bcIi јс раснодел-сп- а no федсралним Једиинцама,
те вам у нрнлагу та.гсмо поппс прим.гене робе, као н рас-подс- лу
ntJ федсралтш Јсдипнцама. СловеннЈа Јс добила
60 колстј, Боспа иерцсгоиипа 86.тМакедоп п ја 37. Cp6iiija
МХриагс93Црпа:ЈГо'рц27алСрсдишАнодб6рЦрвеиог
Крста 14. !
8) ДсчЈа болппца. — Како смо па почетку писма јавилн
попац који стс послалп за дечЈу болннцу иалазн се сада у
ШпаЈцарскоЈ. Како смо вам већ рапнјс писалп у Лици ис
постоји нп Једпа зграда у коЈу бн моглп сместитн ову
болпнцу, тс смо у том поглсду разговаралп са MiuincTaj)-стио- м
иародпог здрап.м, коЈе нам је саоиштпло дајс прсд-nnben- a
градпл окружпе болпнцс у Focnnhy, у којоЈ би сс
фо1)мирало Јсдпо дсчЈс одел.ен.е, које бп носнло пмс 1Сапад-ско- г
Hcha Јужппх Слопепа. У том стучаЈу ми бпсмо повац.
коЈег од пас примнмо, као и свентуалии пабав.мнн матс-рија- л,
прсдалн мпппстарству пародпог здравлл. да сс ук-л.у- чп
у изградп.у те боншцс.
За изградп.у чптаве болиицс потребие су врло пслнке
свотс повца, с обзпрои па велнке потешкоће због псста-шнц- е
cnai;onpcimr матерпЈала. Мшшстарство иародпог
здравл.а даш нам јс нацрт нлана н предрачун. За цслу ту
болпнцу лотрсбпо Јс $1,920.000. To he бпти болпнца са 400
кревета и са потрсбппм копфором. У колико можете да
помогпете прн поднзан.у дечЈег одел.епл, 6nhc то вслииа
noMoh машем иароду.
9) Што се тиче сталиог збриплвааа деце, шаллмо пам
посебпе нодатке и поссВпо пнсмо о том прсдмету. (Пнсио
he6iiTii објав.гепо другом нридЈ1ком, нап. уред.)
Срдачпо вас п братскн прздрав.гамо.
Смрт фашпзму — слобода народу!.
Јарослава Рпбинкар,
Генсралин секрстар ДЦКЈ.
ЗАВРШЕНИ СУ ШТРАЈКОВИ АУТОМОБИЛСКИХ И ЕЛЕКТРИ-ЧКИ- Х
АМЕРИЧКИХ РАДНИКА
РАДНИЦИ ИШИЈЕ БРШУ ПЛАНОВЕ ФРАНКА
ШваЈ-царск- у.
Детронт. ~ Иосле 1 13 дапа
штрајка за поппшицу плата
за 19!(; цецтн посату, 175.000
аутомобплскпх радпика код
Јјеперал Моторс компапије
повратплп су се на рад 13
иарта када су добилн повп-шиц- у
18'4 цсити no сату.
Иоред повишице плата ра-дпн- ци
су извоЈевали п другс
своЈе важие захтеве. ICouria-ииј- а
Је иристала иа уговор
са којнм сс поново успостав
лл контракг кога Је компа-ниј- а
бпла поппштпла. С ти-м- е
су noBpahena спа псстнг- -
одобреп.е, памерава да заобп-ђ- е
затвараи-- е границе са
Француском п р е н о ж еаем
шваЈгарског оружЈа кјкјз II-тал- ију.
У споразуму француско-нталиЈапски- х
радпичкнх прс-тставни- ка
уговорепо Је да.гс,
да ако се португатска кулпл
noneha у ШвајцарскоЈ и бу-д- е
нашла пут за Шпаннју, да
he нталиЈапски радпици та-ко- ђе
боЈкотоватн опда н пор-тугалс- ке
бродовс. Лучки рад-ни- ци
ХоландиЈе, каже се да
Beh nehe да товаре португал-ск- е
бродове као ни шпапске. "'тгп™ Д4ИШЖШ1 I аилуу1цјј-Мгд1пУ- Т јЗСШ"'?
fnyha пзвојеваиа днрективама
nop леоор оорда, Koja jc
компаипЈа хте-i- a да iiouiiuini.
У псто време, повратнлп
су се иазад ла посао 100.000
елсктричкпх радлика у Ну-Јорк- у,
коЈн су такође добилн
повиншцу од 18'S цснти иа
сат. On и су бпли 57 дапа на
штраЈку.
Са свршетком ппраЈка ау-томобнл-
скпх
радппка код ђе-лер- ал
Моторс у Дстроиту по--
чима рад н у кападском ау-томобплс-
кок
предузећу те
нсте компаннје, који Је бно
зауставллн због штраЈка у
ДетЈ)оиту радн iiojiaibicaiba
пазппх матернЈала за које
je ово каиадско предузеће за-висп- ло
о пронзводи.и у Дст-роит- у.
УХВАћЕНИ ФРАНКОВИ
ШПИЈЗГНН
Париз, 14 марта. — Мини-старст- во
унутраитнх посло-в- а
Фрапцуске обЈавило је
данас да Је ухваћен Једап
броЈ шпиЈуна renepxia Фрап-к- а
ira границн Француске,
коЈи су покушали да прећу
под маском као да беже нс-п- од
Франковог режнма, ма-скнраЈу- ћи
се као шпанскн
републиканцп.