Serbian Herald, July 09, 1946

              јЕШ
111'
if i--
фРЈОД&МфрШДО
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
I СРП ски гмсник АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9957
Цена годпшиој претплатп за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пиостранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 784. March 12. 1942
Год. 6. Број 321. Цена једнок прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JUNE 28TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 324.
bPAHKO П. СУЧЕВИЋ: ВИДОВДАН
Нема дана y годинн који
бн за Србе био толико велик
U толико важаи, толнко суд-боиос- ак
at толико поучан,
као што је Вндовдап. Нема
дана којн би био толнко one
ван као што је Влдовдап, јер
је тога дана, пре миого векова
била косовска битка. Она је
српској лсторији дала иосе
бан печат. ILoj je српскп на-ро- д
дао посебан смисао. У
н.ој је открио правила по ко-ји- ма
треба да жпвн ако xohe
да опстане као народ, ако
xohe да се одржи светао и
достојан мећу осталнм ларо
днма. У косовској битцн, у
Влдовдапу, српски је народ
одредио своју лацлолалл
нолитику за векове уиапред.
Столећа су пролазнла, муч-н- а
н тешка, ређе су долазпле
годнпе ведриле и успсха, а
Србн ллкада иису заборавл-л- и
Вндовдап. У тешкоћама
он им је давао снагу, у радо-ст- и
он нх је учвршппвао и
опајао својом величипом н
својрм лелотон,
Нре косовске битке, поја
вилн су се Турцн, Осмалли- -
је — велики завојевачн с ис
тока, Сатрли су велпке и бо
гате државе, и пут нх је во
дио на запад преко српскс
домовлле. Нечувсно јака вој
ска, врло добро обуражаиа,
коју су предводнли одллчлл
војсковође, запретнла је срп-ски- и
граинцаиа. Ту је војску
српскцЈциародЛиозиаваодса
шочиика.
Данас бнсмо тај рат лазва-л- п
походом Осианлија на за- -
над. Турцн су тада, слично
дојучералпвни ашлстнчкнм
окуиаторнма, хтелн да поро--
бс iii потчине остаче народе.
Себе су сматралн најбо.гни
иародом на свсту, а своју
ратиу иисао пзјузвишенлјом.
Сматрали су да је iliix Ллах
— нровидност — одрсдно да
завладају светом.
Како се у том случају др-ж- ао
срнски иарод? Псторнја
наи каже нешто о томе: Ср-б- и
су нораженн, .Мллош је
убно турског цара Мурата
CpucKii народ јех, после косов-ско- г
Впдовдаиа, остао у рон
ству пет стотнна година.
Међутнм, за иас овде иије
толико важно шта всторија
велн о косовскои боју. За нас
је мпого важнлје какав јс суд
сам народ лзпскао о томе да-л- у,
о томе боју, о јулацнма
који су учествовалп, о руко-иодлоцл- ма
којн су борбу прс-дводн- лн,
какво је мншлеи.е
ларод шзрекао о самои себи,
какву јс поуку народ иовукао
из тог велпког догаћаја. За
нас је важније како је срп-ск- и
народ својој деци тума-чн- о
косовскн Влдовдав, ка-јсв- нм
јс Влдовдалоц уздизао
своја лова поколеља у лај-мучмиј- нм
даппиа, иа што je
мислно кад је своју децу опо-kiiita- o:
Су чнм heiio пзап пред Мн-лош- а?
Своје улслп о свеку
томе народ је нзнео у песма-м- а
о Косову и Вадовдану. У
нлма је бпла садржана лсто-рп- ја
како је народ замншљао,
jep писаие лсторије пнје би- -
ло. Слепци су блли учнтел.и
народпн, тумачи онога што
је прошло н весннци онога
шго треба ц мора да дође.
To је бнло школоваие срп-ск- ог
народа. Друппх школа
дуго времена ннје нн било.
Гусле су биле спмбол нс-тор- нје
и борбе' за слободу.
Ко ibiisia ннје био васшггаван
тога народ ннје држао својии
правнк чланок.
"Где се густе у кућп не чују
онде нема нп куће нп лудп."
Иред цркваиа, у свечанс да-л- е,
седнли су слепцн-гуслар- н. Иоплачнли су гудало н певк
ли тужннм, туробиим, једио-личш- ш
гласом. Страицнма се
та узнка иије свнћала, јер
ни је садржај песме бно тућ
и иеразумлив. На важшш
сстима, гуслар је поднзаој
-- L ---ijiiii-
Mliitt
глас, а пегде je кликтао као
да на крилима лети.
Народ је седео око гусла-р- а,
нетремице гледао у нега,
а на лицима се огледала' гу-сларе- ва
песна. Некад су се
сузе котрллле низ пуначко
лнце дечака и девоЈака, н
прско седог старачког брка.
Иекад су се свииа грудн шл
рнле а лице се осветлило.
Ништа од тога иије слич
није на мнтннг у току народ-ноослободнлач-
ке
борбе. Кад
је културиа екипа певала:
"На Кордуну гроб до гроба
тражц мајка спна свога..."
и сио плакалн. А кад су
псвали:
"А ми ihcuy отворено ппсмо,
да се нпкад ни бојалп нп- -
смо. . ."
тада смо главе поносно уз-диза.- ш.
Уираво је тако гуслар —
да речсмо даиашњнн језнком
— нодитичкн рбрађивао срп
ски народ. Иесмом је гуслар
onoMimao иа Нндован, на
иајтежи дан исторнје.
To бнсмо могли да расту-мачим- о
данаши.11м језикои
овако. Иред српским наро-до- м
стојн најјачн нспЈМ1Јател
тадашиег доба, одлично обо-ружа- н.
Пред lbiiu je српски
народ, слабији и нејачи. Два
су иута на тој големој рас-крсниц- н.
Moryhno je поко--
ритиасеЈзатејеаЈу,.сдужН1Д
га доброво.чт. To je царство
земал.ско. Тад he Лазар оста-т- и
владар. Живеће п дале
царскн, без обзнра игга he
бнти иароду.
Moryhno je, oiict, прнмнтн
борбу, браиити слободу, чу-ват- ,н
част, понос н моралнн
опсталак српског народа. To
јс царство небеско. Иођели
се тим путем, чека те тежак
пораз н мучан жнвот иарода
мож-д-а кроз, столећа.
Зато пссма Лазара опоми-it- e:
"Сва he твоја пзгннутп вој--
ска,
Ти Кеш, Лазо, с 1ме по- -
гииутн.
Лазар је одлучио, пошао јс
с пародом да одбранн својс
н иародно ие и част По-гнн- уо
je. To, велико дсло на-р- од
српскп не заборав.га пи-кад- а.
Певајући о томе гуслар
је поучавао Србе како треба
да се вазда држе стога срп-ск- а
мајка говори о своме сн-и- у:
"Ја га млада ни родила
ппсам,
да мп лежи на меку душе- -
већ да бранп землу од
душмана.
Није се Лазар покорио,
ннје он сарађпвао с неприја- -
гсљеи, иијс своју земљу и на-р- од
оставно освајачу, а сам
побегао у туђину. Ову Лаза
реву одлуку на великој исто-риск- ој
раскрсници народ је
давно уочно и о wj дао ceoje
Miiuuxeibe.
Лазар ннје створно одлуку
само за себе тога даиа. Одлу- -
ка је важила за све. Лазар
позивле цео народ у борбу,
а проклиие one ојн ледоћу:
"Ко не дошо у бој иа Ко- -
C010,
од руке му ниште не ро
дпдо,
рђом капо док му је коле- -
на".
Да ли je сам Лазар то ре-ка- о,
то сс не зиа. Можда чак
н није рекао. Српскц му на-р- од
wehe у уста оце речи о
којнла мисли да су у таквои
тренутку нсправне и поште-н- е. На тај начии, српски иа-р- од
сталио опомпие своје вн-со- ке
руководноце шта су ду-ж- нн
да раде у важнии моиен-тим- а. На тај начнн српссп
народ унапред ocyhyje сва-ко- га
ко се ие влада правил- -
по.
Ту Вндовданску одлуку,
која значн да се трсба бо-ри- тн
за слободу и онда кад
знадеш да hem пагинути,
иосио је иарод у душн иза
својих устанака у Србији,
Босни, Херцеговшш, Далма- -
цији, за балканског и Свет-ск- ог
рата, па и за време на-родиоч)слободн- лачке
борбе.
С тогодлукои у срцу крепуо
je у борбу Васил. Гаћеша,
Стапиша Опссннца, Никола
Демона и осталн народии ју
наци. II Принцнпову руку
воднла је та мисао. Ту ми- -
сао погодио je Тито.
Многи од itiix кренуо je у
борбу као косовски пастир
Мнлован, кад је оставио сво-ј- е
стадо:
"Бог вас чуво моје овце
драге,
бог вас чуво п од зла са- -
чуво,
A ја одох у бој на Косово".
Исту одлуку ствара цео
српски иарод. Царицу Alii-лл- шу
нема ко да чува у Кру-шсвц- у.
Ту се не ноштује пи
Лазарево царско napeheibe.
Бошко Југовић вели ссстрн
Мнлнцн :
"Враг се, сејо, на тапану
кулу.
А ја тп се ire бп повратно,
н ц пз руке крсташ барјак
дао,
да би змао да би погннуо."
HtfayYspT&6a#ioaa?
па, не слуша господара. ид-не- о
је царнцу на кулу,
па се вратн до коиа лабуда,
поседе га, оде на Косово.
II мајке шал,у децу у бој
на Косово:
"Iloh'te збогом, моја децо
драга !
A у боју будше соколи.
Изгшште, само задобите!"
Народна есма одушев.ге- -
но ciioMHite братство н једин- -
ство народа у томс важном
историском треиутку. На по--
(Наставак иа страни 3)
Вица Балеи, профецарнца,
рођена 1912 годнне у Лицн
Хрватица.
Joui у раној младости Вица
се нстицала у демократском
напредном покрету. Због пре-данос- тн
л неуморностн у ра-д- у
nporaitaiia и затварана је
од стране бпвшнх ненарод
ннх режнма Југославије. Та-к- о
је, од миого пуга, саио
једном провела у затвору 11
месецп.
Све то и.ој нпје сметало,
него је још жешће наставила
са народним послои. Оиа је
била бнрана за уредшшу
женског часописа у Загребу,
a 1941 годиие ступа у партн-зап- е
као иајка двоје пејаке
деце н кроз чегири годиие
тешког ослобод!иачког рата
врши тешке и одговорне фун-кцн- је
смело л одважио.
У иајтежпи данима Вици
је ,поверена дужност органи-зациј- е
дечјих домова где она
постајс мајка хиллдама деце
н то првенствело српске, ко-ји- иа
су претнле муке н смрт
од зверскпх ко.гача. Вица
стварио сву мајчинску бриж-нос- г,
лубав и чедност прено-c- ii
с своје деце на хи.гаде
ове претежно српске деце.
Неуморнн ноборник брат-ств- а
и једпнства наших иа-ро- да
као и иеи муж, прво-бора- ц
пуковннк 111 нме Ба-ле- н,
она је показала .губав
према српској деци равну
као и рођепој.
Због свега такЕог шестна-естогодиши- ег
неуморног рада
она је много цеиена н воле-и- а
у народу.
Она јс наш драги гост ла
Молотрв упорно тражи
праведно решење Трста
Парпз, 27 }уна.
савезницн опет су одбнли
ciuioh два совјетска против- -
предлога о решсн.у пптаи.а
Трста, оставлјућн коифере-нциј- у
СПОЛ.НИХ мнннстара и
дал.е на мртвој тачкн о овом
иајважинјеи mrraity о мнров-но- м
уговору са Пталнјом.
Иет дана поссбннх прего-вор- а
нзмеђу Молотова и се-крет- ара Сједииених Држава
Брнса завршено је иеуспе-хо- м
ваиредног заседааа које
је одржано cunoh, а ,које јс
трајало до после пола ноћн.
Молотов инје хтео да оду-ста- не
од совјетских раннјнх
прелога којим бн Југосло-венскотнталијаис- ка
граннца
била повучеиа западио од
Трста. Ои је одбацио на
страну француски предлог о
иитерпацпопаЈизациЈн Трста
изјавнвшн да Совјетскн Ca-ses
uehe пристати на нлкак-в- о
нсодрсћеио решеље.
Молотов je iajnpe предло-жи- о
да Трст постаие аутоио-Mii- ii
округ под сувереиошћу
Југославнје, адп који би бно
управлли по статусу одобре-но- и
од страш четнри велике
снле. Аутоиомни округ eiuao
бн своју Народну скупштнну,
нзабраиу општнм правом
РАДНИЧКА ПРОГРЕСИВНА ОРГАННЗУЈЕ
МИРОВНУ НЕДЕЉУ
НАШИ ГОСТИ ВИДО- -
ВДАНСКОМ СЛЕТУ
Торонто. — Радвичка про-гресив- иа
партија позвала јс
све Kauahaiie да иодупру за-.ц- д
далсе.итоскајјГјдмба за-ki- ou
забраниц као ptfllio
средство. У сврху подизанл
свесп народа о онасностн
атомскв днпломацнјс PIIII
оргаинзује мировиу иедел.у,
која he се одржати no целој
зехл.11 од 21 до 28 августа.
У свим иестима одбори naj-ти- је
и к.1убо'ви организоваће
иасовие мнровне демонстра- -
ције н скупшглне у току те
иеделл.
Boha РПИ Тни Бак одржа
he 28 августа говор преко
СБС радио станице, који ћс
бити нрсношеи по целој зем- -
љн о томе nmaiby.
вндовданском оету у Хамил-тон- у.
Другл нсто тако ведикн
пародин борцн, који he тако- -
ђе 6.ИТИ пашн гости, je iteu
муж пуковпнк друг Шнме Ба- -
леи л Браико Вукелнћ, лајор,
Југословенске армпје.
Друг Балеи, као свесловен- -
ски и демосратскп оорац On
ва такође од ненародног ре--
жниа бачеи на петогодншау
робију у својој двадесетој
годшш старости. To, као пи
другп терор код itera ие ршн
вољу за дал.у борбу него па
протлв, поЈачава ударност та- -
ко да доласкои са тешке ро-би-је
он постаје познаг анти-фашистлч- ки
јавии раднлк п
под iberoBiiM уреднлштвом
пздава се омилеиц у селач-ко- м
лароду лист "Селачиа
Мнсао".
Поред тога вршно је дру-г- е
органнзацноне послове,
као и масовни рад кећу на-родо- у.
1941 годпне ступа у
одбрану српског ларода и у
одбралу частл хрватског на-ро- да,
те у Лици постаје један
од лајош1л.еиијнх воћа н ор-ганизат- ора
устанка. Његов је
рад плодоносан, што потвр-by- jy
впсоке функције које је
вршно овај јулачкл народнп
снн. Тако је између осталих
функција вршио в слсдеће:
Комесар Лпчке групе партн-заиски- х
одреда, Комесар брн-гад- е,
члан АВНОЈ-а- , члан
Нницнјатпвиог одбора за
стваране ЗАВНОХ-а- , члан
Нзвршног одбора ЗАБНО-Нзвршп- ог
одбова ЗАВНО-Х-- а,
замеиик комаиданта кор-ny-ca
at полнтнчхи комссар
проавлеиог Ј е д а наестог
Западннгласа, и rj'Bepiiepa кога бп
ПАРТИЈА
НА
према.својој
пмеиовалн Југословени. Ја-пад- на
граница округа бнла
бн повучена како је Совјет-CK- it
Савез предложио раније,
са uaibiiu псправкаиа у ко-рн- ст
Пталнјака.
Пошто овај предлог ннје
прим.ген, Молотов је подиео
другн предлог, по коме бн
lpci као аутономан округ
бно под за јед н н ч ком
сувереношћу Југославпје и
ПталнЈе, такође са народном
c,KynniTiliiOM и два гувернсра,
од којих бн једиога нмено-вал- а
Југоставнја а другог
Нталнја. Ои је изјавно да је
овај iiOBii плаи крајиа кои-цеси- ја
западннм савезнлцнма.
Међутнм, млннстри спол-пи- х
послова Притаинје, Сје-дињен- нх
Држава и Францу-ск- е
одбпли су и тај предлог,
тврдећн да je он неирактн-ча- к
н да се с н-н- м пгноришс
чиаеиицу да је Трсг етноло-шк- н
нталнјанскн.
Секретар Cje,vi,LcHiix Др-жав- а,
Брнс, рекао јс да лко
се pemeite Трста ме јјожс iio-CTii- hn
на етничкој базн, (то
јест да прпнадне Нталнјп)
да би.бида цело пита.е трс-ба- ло tfnin предано мировиој
конференцмји 21 државе.
"Канада je у самом центру
ратних урота н плаиова. На-ш- а
земла производи уранл- -
:ЈЈЈИ3.в°?ијЊЈ£{У."Ј
Државе где one ираве од не
га атомсЕе боибе. Каиадскн
радници морају водшп сиа-жи- у
кампању да се забрани
атомске бокбе, за уннштсље
свих постојеКнх атомских
бомба, за једпнство Уједиае-ии- х
нацнја као гарантнје
мпра н безбедности. . .
"Канађанн се нису борилн
и радлли за победу над Хнг-леров- им
фашнзмом да бн кру-ш- ш
капитал Канаде н Сје-днаен- их
Држава могао ста-гат- и
гоинле атомских бомба
u да их употребл.ује за домл-наци- ју
над ocio6oheiiHu зе
м.гама Европе н да разбија-ј- у
једпнство између Совјет-ско- г
Савеза, Америке н Бри-таниј- е.
Народ желн да се
атохска енсргија улотреб.н
за олакшаае и лоболллаље
жпвота за човечалство."
сорпуса. Нлгова прса краси
поред осталих одлнковаа л
једпо од иајдражих, најза-стужинј- их
л лајвишлх, Op-де- и
братства л јединства пр-в- ог
степена, што овај славнл
слн као сјајил првоборац, a
папосе сјајнц ковач братстпа
л једпвства л заслужује.
Брапко Вукелнћ, Србнн нз
Лпсе. мајор Југословеиске
армије н народнн послаинг,
један од првих којл су по-днг- ли
устанак у Лици, При-морј- у,
ГорсЕои Котару и Ис- -
три, родом из Дрежннце. По--
ред војннчкнх вршио je л
мпоге друге фулкције за вре-м- е
народио ослободнлачког
рага а као официр л војник
встиче се као једав invehy
најхрабрпих, сталпо пове-ре- н,
заслужује влсоко одлл-Еова- ие
Орден првоборца, ор-де- н
братства п једппства лр-в- ог
степева л још леколико
другвх одлвковаиа.
Затпм пмамо свештеинка
Нвколу Дреловца лз Ппт-сбург- а,
једвог од олих срп- -
склх православвнх свештевл- -
ка којв се у Сједин.енпи Дј- -
хавама, пошто га je рат зате- -
као овде, ставлд у ужоу
ларода п водп борбу протне
српсклх издаЈ1шка п реакцл-овер- а
ва челу са злогласшш
Дпониспјем, Фотпћеи л дру--
гима. Свештеввк Дреновац je
данас уредавк српског бор--
бевог демократског лнста
Слободва Реч", у којој па- -
став.1а да водл борбу за лра- -
во а слободу свог иарода a
протвв реакције.
ИЗДАЈА ПРЕД
НАРОДНИМ СУДОМ
ЧЕТВРТИ ДАН ПРЕТРЕСА МИХАИЛОВИћУ II ГРУПИ
ДИКТАТ ТАНЈУГА БЕОГРАД 14 јуна 1JM6 годипе
На даиашн.еи зассдаиу суда у процесу групи издај-ии- ка а ратннх злочинаца иа челу са Дражом Miixaiuosuheii
наставл.ено је испитиваае главног оптуженог Ми.хаилови-h- a.
Претседник Војног Bcha Врховног суда ФНРЈ пуков-нн- к
Мнхајло ђорђевнћ, који јс испнвдвао oirrj'xeHor, на-став- но је да расвстлн пернод од јануара 1944 годнне па
до почстка 1945.
На почетку нспитива11а је окрнв.гепн, на захтев npct- -
седника, набројао своје једипнце н командаитс који су се
лалазнли у Србнји почетком 1944 годнне.
Ирстссднлк затнм поставлд iiinaiba у везн са борбом
окупаторскнх и квизлнпшкихсиага Јфотнв Друге npoie-терск- е
п Псте ударпс днвизиј"с HOB, које су у то време
лродрте у Србнју. MuxaiMOBiih покушава да прпкаже та-дан.- у
сарадн.у и.еговнх једпппца са окупаторским труиама
као случајиу, али па пптааа прстседвика прлзнаје да су
сс у тим борбама зајединчки борили аеговн одреди са Нем-цнм- а,
бугарским фашистичким трупама л другнм нслрнја-тел.ски- м
јсдииицама. Оп шта вншс набраЈз, пригсгааси
питап.има ц доказима. л својс јединпце које су узеле учсш-h- a
у овим борбама. Прстседннк поставлл прсцизиа плтаил
н MnxaiMoniih прнзнаје учешћс пемачкнх моторнзоваиих једииица уопнм опсрациЈаиа. У дал.пх пктааима сс обу-хвата- ју
поједиии момсити пз операцлја. Ма да у прво
времс Михаиловпћ тврди како сс не ceha довољио деталл,
уз noMoh lbcroniix лсказа које је дао pa'iuije пред ислед-нико- м,
устапопл.ујс сс да су четинчке једннице у то време
добнјале мупнцпјуг лз лемачклх гарнизопа у градовила
Вал.сву л Чачку. Дал.с сс устаиовллва то, да су извссле
јсдиилце Млхаиловићсвих четилка прсвожеие немачкич
камлопнма иа положаје. На суду се чита н једио писмо
Млхаиловипсвог коиандапта Цветнћа који јавлл да сс слаб-де-ва
ис само муинцијом, Beh в храном од Нсмаца. Раи.сни-ц- п
су чссто у исмачким болнппама. На крају је оптужеил
лризиао и то да је прско свог иачслника опреатнвног оде-л.ен- .а
Мнрка Лалатовипа руководно овнм опсрацијама, ма
да је ла почстку настојао да докаже да је до сарадњс са
нспрнјател.ем дошло том приллкои само "с.1учајно".
Тиие се још једном вндело да је МвхаиловнК потпупо
и актпвно сараћнвао са лспрнјателсм у борб.и против вла-стлт- ог
народа л протнв Народно-ослободилачк- ог покрста.
Иретседипк се кратко задржава ла борбама које je у
to jjpeue водиозајсдло са Немцнма против НОВругн
MiixaTu6Biihe"B" кбманда"' Павле ђур1?ш7!К!"Миханл0в?К
призиаје л овде сарадиу са окупаторои. У дал.еи нспнти-saib- y
се утврдило да је Дражии гепсрал Трифуловнћ имао
састанке са немачким прстставником ПГтеркром н кппзлип-го- м
Мнлаиом AhiiMOBiihcM,
У ]1спитивап.у сс прелази иа VII лепрнјателску офан- -
знву протип HOB.
MnxaiMOBiih локушава да увери суд како јс био у то
врсме толнко заузст да инјс упозпат са учетИем својих
јсдниица у овој зони, Докунептлма која му се прсдочавлју
доказује се то учешпе. Оптужени лоиово покутава да
тврди како лнје упозиат са тим опсрацијама л како јс то
резултат самовол.е нсгоаих командамата. Прстседиик га
пнта: "Како ви пазлватс такав постувак заједнпчке акцнје
са Исмцима?" Миханлопић одговара спижеплм гласом да
такав оступак ocyhyje л лазива хрђавну поступком, при-snajy- hii
да је то саради.а са лепрпјателлм. На дак лостав-л.с- о
литан.е да ли је то лздаја отапбпне on у опште ие
може да одговорл.
Претссдллк лрслази ла испнтлваае о везака Михаи-.lonn- ha
са издајлшсби претседнлком такозване владе Србл-ј- е
Недипем. Окрлп.гели призиаје да јс Недпћев шсф кабл-пе- та
гелерал Дамјлиопић бло лстовремево члан №сгове ор-ганпзац-
нЈс. Па ллтаас да лн је ДамЈапови} слао од Нсдлћа
оружје, муиицију л друго Михалловину. Михапловић при-знај- е,
као и то да је среднлом лета 1944 годнле л-его- в по-зна- ти
комапдапт Предраг Раковнћ био у Бсограду л крстао
се сасвлм лесметало, па је чак одлазло у Недипево прет-седшплт- во
владе, код Даијаловпћа. Мнхаиловлћ иијс мо-г- ао
да порсклс лп то да је л сам лмао састанак са Нсдлћем
л другпм отворслим слумага Немаца. После састанка за
npiijeM noMohn, отлшао је попово у Београд чстнлчкл ко-манд- алт
Раковлћ. Мнхаллопић призлаје да ra je on посаао
у Бсоград л да му јс он саи дао лнструкцнје за рад. Млхаи-лопл- ћ
овде пада у лсонтрадикцнју са рапвјпм лсказлма,
тврде!ш да му Недлћ није бпо o6ehao да he од Немаца
узетн за и-сг- а Bchy коллчилу оружја л мупицлје. Мсћутии,
ка саслушал.у пред пследвлсои, он је ово призпао. Тужплац
плта да ли му је тај лсказ бно взнуђен. "Ле, лн један
лсказ. Ја сам to Beh рекао", одговара оптужепв.
На испнтиваау се пзносе докумептл којл доказују да
je MnxaiuoBiih no овом споразуму са Недипеи примао о,т
ibera уесечло 100,000.000 дллара, као и 1U.UUO пушаса и
златне колпчнле другог материјала.
Прелазн се затим ла лспнтнваае у вези са реоргапиза-цлјо- и
Мпхалловлпевих једплица л са формпрапм тао-зва-ле
четврте групе јурпшлнх корпуса. Ова група је узсла
учетћа у борбама у Југозападнпм деловлха Србије лротив
једшшца HOB. Михапловлћ н овде пастојн да докаже да
плјезнао за сарадњу до које је у тпм борбака дошло пзме-h- y
иеговпх четллка л Немада. Претседпик чита јсдпу де-пе- шу
ynyheny тих дапа комавдапту једвог од корпуса соји
су учествовали у борбала. У иој се каже лзмеку осталог
"Hauie трупе н трупе потпуковника Кесеровлћа. уз подр-тк-у
једног лсмачког бата.гона, nanamhe у зору 26 о. м. ла
Пету дивнзлју. . . . ."
Михалловлћ види да пе може да порекне овакве aprj1-иеп- те
л на niiTaibe да ли је то лздаја, одговара: "Сигурло".
Чпта се другл докумелат у коме lлxaилoвnheв командапт
Србије гелерал Трифуповпп наређује командантпма да
"лскорлсте" лемачке акцпје и да се снабдеју муницпјом
л оружјем на "згодав лачин". Мпхаиловић се оправдава
глме uito је тобоже on само лздавао главпе директиве;
међутлм свако лово плтапе доказује попово негову издају.
Претседнпк иабраја аегове главне командапте у тнм опе-рацнја- ма,
ккандалта Срблје Трлфуповпћа, Кесеровлћа, Ра-чпћ- а,
Лалатовлћа, OcTojuha, Нешка Недића п Звопимнра
Вучковпћа п плта да лл je to uito су онп радили лздаја
народа. "Тешко ми је да то кажем". одговара оптужени.
"Да ли јс то тачпо?" — пита дал-- е претседпик. "Јесте Vnpit-знај- е
MnxaiuoBiih.
Претседпик ппта дад--е да ди је тачпо да је септембра
(Наставак па страли 4)
wfc.MiMm