Serbian Herald, February 14, 1947

              - Че - fir ii
ш
I
рЦ
4
1
i 1
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
i ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ LflFliY 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON:WAverlcy9917
Цена годпшилј претилатн за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorixed as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. March 12. 1942
Год. 7. Број 380. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, JANUARY 17TH, 1947. Price per copy 5av Vol. 7. No. 380. Живело братство и јединство словенских народа!
ОБЈАШЊЕЊЕ
Словенскн кзнгрес као шго
је позиаго, одржавао се у
Београду 8-1- 2 децембра 1946.
Међутпм, тск смо сада добп-л- п
потпуинји преглсд рада
Коигреса, кад су стигле но-внн- е
пз Југославнје.
Данас, покрај Прогласа,
доиосимо о отвараиу Конгре-с- а,
дочск делегата словенскнч
парода н говор професора
Стевана Јаковлсвпка. Покрај
тога написан је п уводннк о
значају Конгреса.
Сав овај матерпјал ипак
инје застарео н iiehe заста
ретн никада па скрећемо паж-ч,- у
чптаоцпма Српског Гла
снпка да све пажлпво чптају,
јер он има огромни значај.
-- АЖФ "ВВВЖл ЧРВј(?
ВВж ? г ,№ ВјрВВА
З£кВ.оВВВВ&В1Л?ВЈз&рВгВВВВВВв--' ш .-li- iBBM '!
!]ВвВв1вввгаЛВвВВВВВ& iiJ
ВВВ&ВВВ
'ЛуИ ЧВВвВВВ1 1t4№¥ ВВВВм
ЕДВАРД БЕНЕШ, претсед-ин- к
Чехословачке Републике.
Маршал ФНР Југославнје,
ЈОСИП БРОЗ ТИТО
Проглас Првог послератног Словенског
Конгреса Словенима и свим слободо- -
љубивим народима света
Dpaho п сестро Словсни, слободолубиви народи свста,
Нрошла јо годниа и по од онога часа када јо Совјстска армнја зајсдно с арми-јам- а
слопснскнх н свнх слободољуиивих иарода свста разбнла хнтлсрооску Нсми-чи- у.
Уз iiomoIi всликог руског народа словснскн народн нзвојсвали су пуиу побсду
над својим псковпим исиријатољсм.
У борби иротии нсмачкнх завојсвача ц iliixodiix саучссннка словснскн народи
Јвдмирпопо су покпзали свсту своју рслику.моћ и иеразрушиво .борбсно-једиисти- о..
Oiiii су спасли слободољубнво народо спота од истреб.гсња н пороб.гавања. У
смртноЈ бории с коииим и снажинм нсирн јатсљсм, слопеиски иарош показалн су
иримсро издржљивостн, храбрости н нсноколсбљнву веру у своју правсдну стпар.
Ирошли су даии тсшких искушсња, која су пала у дсо словснским и свнм
слоиодолубшшм народнма. Надахнуш начрсдинм идсјама, верин својии славшш
традицпјама, словсиски народи су посталн моћањослонац лшра и иапрстка, поуз-даи- о
ynopiiniTO у борби протип нсчовсчио ндсолошјс фашизма.
Бсрност иринципима нстинско нарочио дсмократнјс, ватрсна л.убав ппсма
отаџбинн, узајамио разумсвано н мсђусобно иоштовањс, — сво ово цртс, својтвс-и- о
словснским иародима, добило су сада новн, досад исвиђени простор за свој раз-в- ој
ii процват.
У лсивоту словснских народа нзвршнло су со дубоко промсно. У послспатпи
свст иародн словенских зсмаља стуипли су као слобјпни лупоправнн госппари
својо судбиио. Сада су Словсии чврсто аалн на пјт мирног процвата, на пут раз-вит- ка
демократнјс н напрстка и ништа нх вншо нећо зауставитн на славном
иуту.
Овај пут води прсма прховнма светско културо која јо у знатпој мсри ство-ро- на
рукама самих Словсиа.
Словснски иароди цснтралис и југоисточио Европо само за пиниу и по својо
нослератнс изградн.о постигли су огромге успсхс. У стопу за Совјстскнм Савсзом,
— зсмл.ом доследног дсмократнзча — народи Југослапијо и Пољске, Чсхословачкс
ii Путарске створнли су својс иародно дгмократске републикс.
У свпм словснским зсмлама почупано jo uopeibo реакцијо: ликвндираи јо спа-xiic- Kii
зсмљопоссд п господство всликнх капнталистичких монопола. За увск с
иокиданн лаици зависиости од спол.1101 капитала. Основна народно-приврсд- на бо-гатст-
ва
прсдана су у рукс државо. У свим словспскнм зсмљама власт припада самом
иароду.
Hch сада су младс словсиско рснубликс по свол политичкам снстсму и успо-си-ма
напредио општсчовсчанско културо отишлс далско напред. To са својо страпо
отвара пшрокс могућиости за њихоп дол.ни развој и процват.
Тс MoryhiiocTii — иро свсга су у гамој суштшш народних дсмократија, у
оннм огроминм снагама којс крију у себн јсдииство и братство словсискнх иарода.
Ујсдиљени вслнком ндсјом уништоња фашнзма у годннама рата, словснски
народи сада су ујсдиилни идсјом борбе за мнр н бсзбсдност, идсјом борбс са опа-ци- ма
фашнзма. Братство словсискпх иарода, imixobo узајамно поштовањо п са-рад- и.а
— поуздаиа су гараитнја зшра и бсзбедностн у цслом свсту.
Уираво због тога Словсиски коигрсс у имо слободо.Ђубивнх словспских наро-д- а
нзјавл.ујо:
Свак ко жсли мнр. ко агсли процват иарода, ду:кан је н свсстраио he подржа-пат- н
братстпо словснскнх народа.
Огромни су губицн којо су словепски иароди претрпсли од фашпстпчких осва-јач- а.
Пслике су жртво којс су оии далн радн уннштсља фашпзма. Много ho Tpfi-ба- ти
да сс залсчс тошкс раио којс join крваро.
Ко молсо утаквнм условнма жслсш нови рат? Каме јо потрсбаи новп рат?
Новн рат јс потрсбан само пмпсријалистичкнм освајачнма. Он јс потребаи
само онпм који би хтелн као нскада да сс нграју судбииом словенскнх народа.
оиима који су заинтсрссовани у томе да Балкан постане поново "бурс барута"
Европс.
Дужност јо свих часних људн да раскрннкавају иитриго потпаљивача hoboi
рата, да цаскриппавају љпхопо лоповскс махпнацпје, да оисмогућују потстрекачс
рата који сс поново појављују
Борба за мнр, свакоднсвиа, упорна борба — то јс опо на што позпва Словсн-ск- и
конгрсс свс Словснс и сво слободолубнвс народе CBeia.
Браћо н ссстре Словсни, слободолубивн народн света, узмите ствар мпра у
својо руко!
Даиас пред цсшм човсчанствам стоји задатак нскорењивања остатака Ла-шиз- ма
и стварања чврстог мира у цслом свстј. Једно другога се пе можо. Чвр-ст- ог
мира нс можо битп, доклс буде ма пс остатака фапигча. Ето зашто ни једаи
правн дсмократа нс можс да стојн по стпанн те борбе. 0' јс дужан, оп мотт да
подржава рсшсност словенскнх napoia, којом со опи боре против остатака фаши- -
(Наставак на страни 4)
;
1
ГЕНЕРАЛИС1ШУС CCCP — ЈОСИФ СТАЉНН
ОТВААЊЕ СЛ0ВЕНСК0Г
КОНРРЕСАУ-БЕОРРАД- У
У BeiiiKOJ сали Коларчеиог
ункверзптета у Београду 8
децсмбра одржао сс први по-слсрат- ии
Коигрес Словена. У
прочсгу caic извсшснс су
државне заставс Совјекког
Caoeja, Југославнјс, Иолске,
Чехословачке и Бугарске,
су обасјане рсфлекторима.
Над њниа су поставлсне
грбовн и гспералнсп-иус- а
Сталнна, маршала Тптп,
претссднија Бјсрта, прстссд-ннк- а
Беисша н претссднпкм
Днмнтрова, а пзнад свега то-г- а
стоји натпис: "ЖНВЕЛО
БРАТСТВО II ЈЕДИНСТВО
СЛОВЕНСКНХ НАРОДА".
Покрај осташх многоброЈ-- н
нх дслегата и посетнлаца у
сали су сс налазнлн генера i
Ллександар Гј-ндојкз-
в, прет-седнн- с
СвссловеисЕог комн-тет- а
у Москвп, прстседник
Сдовснског комнтета Југо-славиј- е,
професор уннв€рзи-тет- а
Др. Стеван Јаков.геви1,
претссдник CioeeiiCKor ки-тет- а
Ilatckc, профссор уни
всрзитета Др. Менчнслав Ми-xaioBii- h;
шеф чехословачкс
детегацнЈс, мшшстар и про-фссо- р
Зденак Нсједли; нрет-ССД1Ш- К
Словенског комитета
Пугарске, Вико Чсрвснко.
Онда су бнли Др. Иван re-Ca- p;
члаиовн Пресиднјуиа II.
I. Србије на че-i-y са Др. Си-пишо- м
СтанЕовићем ; прет-ссдии- к
владе Н. Р. Боснс и
Херцеговнне, Родољј6 4ata-кови- ћ;
начелнпк Гснерал-штаб- а
Југословеиске армијс
геперхт Коча Поповпћ; пат-ријар- х
Српске православие
цtрiквеCnГnаtвmртiо"iДnuоifжi ићT,otмfiаvр-- --
xnii; Едвард Карде.1, пот- -
rtriPTrpiiiit tr ГавР1И( mat Ч.
H. P. }., другн претставници
Југословенске армнје, Санди-кат- а,
чланови амбасада По.%- -
скс, БугарскеЧехословачке;
Митрополнг Руске правосла
вне цркве Нпколај;Др. Сс-тоза- р Рпшг од Каташчке
цркве Хрватске; про)ссор
Божпдар Maciapiih и мкоги
други.
Када је у селу ушао прег-ссдин- к
Владс ФНРЈ марше
Југославије Тито свп делега-т- и
су усталн на ноге п бур-ни- м
дуготрајнгш апла)-зо- м
ћоздравили Гаршала.
Конгрес је отворпо Др. Стс
ван ЈаковлевиН.
Поале тога је изабрано по-часп- о
Ирстседнпшгво Коа- -
грсса н то Стаљни, Tuto,
Дниитроп, прстсединк По .-с-
ке
Рснубгнке Бјерут; пргг-седни- к
Чсхословачкс Рсп)б
иие Едвард Беисш; Bai--n l
иоларов, прввреиенн претсс;-1и- к
Бугарске Рспубликс;
ЗјеНестав Молотов; претссд-аи- к
владс По.гссе РепЈблиис,
Едбард Осупка - Моравсш; ;
Едвард Кардељ, потпрстсгд-нн- к
Владе ФНРЈ ; претседиш.
1ехословачке владе Iucmciii
Готвалд.
После тога Маршал Тнто јс
одржао говор о "Историској
мнсијн словснскпх иарода".
"Овај Конгрес, једнпствеи по
свом саставу, иосле дугпх сс-ко- ва
у исхорији, има велнки
значај. . . Овај Конгрсс био
ip тгжнл лалских нашпх прс--
дака. To јс тежаа која је кроЈ
векове стајала у срцима нај-боки- х
синова словенскнх на-род- а,
и ,ево, дошао јс час,
нлглс ове тешке н крвавс
борбе, послс влике оообо-днлачк- с
борбе, дошао је час
да су се Словенп нашлн
на окуву да заједннчин
реше јдно за увек. да шиада
више слоенскп иародн uche
битн лећусобно разједиаснн,
него ће ои1И ујсднљсни у н-тер- есу
свнх словенских а-ро- да
и у интересу читавог на-прсдн- ог
човсчанства", рскао
је маршал Тпто.
Конгресу су стпгли миого-броји- а
поздравн са свих стра-н- а
међу којима п од
Ста-vHH-a.
Бјерута, Lcncma и
Димитрова. У поздраву од
Сталнна се кажс: "Уверен
сам да he СЈОвенскп .оигрес
допрпиетп да.ге учвршћеиу
српјателлтач п братсхе сола
дарностп стовенскпх иарода
м ча к послгзгптп развптку
демократпје п учвршћеиу мп- -
ра међу иародпма.
Гхаани neteDaT Копгресу
поднсо је гснерал A.ieKcaif-да- р
Гундоров, претседник
Свесловенског комптста у Мо-скв- и.
На четириднсвиом засста--у
Конгреса одржано је vho-г- о
говора од разнпх претста-вппк- а
словснскпх пародч
међу коЈнма н профссор }л-ЕОвлев- пћ;
акадсмпк совјег-ски- х
наука Алексапдар Грс-ео- в;
харшал Совјетског Са
веза -- Толбухпн; професор
Јушје Доланскп у пме чехо-словач- ке
делегацпјс; Впков
Червенков, у пие Бугарске;
Мпловав ђплас јеодржао ва- -
ШЛ lu'i ISk чћЛ1
HfekWKшi ?iжL,zзJte в[јввшввввввввв шшш bЛbвbbвLвvвLвvшB BBBLvBft 'fc'Si'1 JE1? Ј~Ш јШ BB BBBBBbbvM
вввКВк ввКг i ввВгввн bBавЖв9вввв
БОЛЕСЛАВ БЈЕРУТ, прст- - ГЕОРГИ ДИМИТРОВ.прет-седпи- к
Погске Републнкс. седппк бугарске Владе.
200 хиљада Београђана је
манифестовало Словенском
Конгресу на Трг Република
ДОЧЕК.ДЕЛЕГАТА ИЗ АМЕРИКЕ И КАНАДЕ
На жслсзппчкој стаиици У Бсограду дслсгато из
Канадо и Сјсдин.с1шх Амсричких Дрлсава дочскао јс ми-нис- тар
у влади II. V. Србије, Милош Царсзић н други
нрстставници културпих и јавних радиика. Царсвић јс
ноздравпо долазав дслсгата, а од страис амсричко дслс-гаци- јо
захвалио со мпиистру Ђорђе Бубањ, потпрстссд-ш- п:
lioiirpcca амсричких Словсна, а у имо каиадскс де-лсгац- пјо
ГригориЈ ОкуљезиИ. У каиаккој зслсгацијн су
билн ГригориЈ Онуљевић, Иван Вир, Максим БиЈелиИ.
Јурај Матешић, МатвеЈ Сатулски, АндрсЈ Палмаров, Ан
дреЈ Христоз и НиколаЈ Пирио, (Јардас и Мирко Шимац
су закаснили на путу у Нталији јодан дан).
У посоти код маршала Тнта били су јсдиу всчо upei-ставии- ци
дслсгацнја ју?ословснских иссљсинка, a дрiy
1.счо само иаша каиадска дслсгацнја.
Дочск дслсгација из свих зсмаља у Бсограду био
јо достојан и всличаиствсн.
9 дсцсмбра ио потнс, сутрн дан Конгреса, дслсгати
словснскнх зсмала иошлн су па Авалу и пололиин вснио
на грои Нсзнаиог јуиака. Иснац Југословснских лслсгата
иоложнлн су Др. Стеван Јаковљевић, профссор Бсограт-ско- г
уипвсрзитста и нрстссншк Словсиског комитста Ју- -
гославијо п гснсрал Божидар Масларић (профссор), прст-ссдн- ик
Свсопштсг комитста Словсиа. У имо делсгата ка-иатс- ких
п амсричких Словсна всиац јс положио Uo-- bc
Бубан,. Иснцо су положилн н дслсгати свнх осталнх сло-всиск- их
зсмаља.
Tpchn дан Конгрсса иа Тргу Гспубликс у Бсограду
одржана јо всличанствсна маннфсстација у којој јо учс-ствова- ло
200.000 Бсограђана, срстии и поноснн што со
у Н.ИХОВ0И граду одржава јсдаи тако вслики исторнски
састанак прстставника свнх словсиских држава п наро-д-а,
у rpaiy који јс изабран за сталио ссдиштс Свсопштс!'
комитста Словсна.
Иа тој вслнчанствсној народиој .машкћсстацијн, ио-кр- ај
осталих одржао је говор и маршал Толбухин, који
јс 1945 годино са својом Црвсном армпјом продро прско
Румуинјо до Бсограда и са Народиом ослободилачком вој-ск- ом
Југоолавнјс помогао истога ослободнтн од окупа-тор- а.
жаи говор о "Борби словсп-ски- х
иарода за иир п демо-кратију- ";
профссор
Неједлн; Др. Нснрпх Батсп
сеи, профссор Краковског у
пизсрвптета, члап полске де- -
лсгације: rcucna-i-jiaio- n С
Коппак, двострукн херој Со-вјетск- ог
Савеза; Алсксанддр
Нознсссиски. рестор Леапн
градског унпверзигета. У иие
Српскс православне цркпс
диван говор одржао је па Сло-вспсе- ол
конгресу патријарх
Гаврило ДожпћЈ у име Руске
православне цркве мптропо-tii- T
Николај; а од Католпчке
цпквс Хрватске voiicniLop Др.
Свегозап Ритпг; хсрој Сов-јетск- ог
Савеза Владимпр A.ir-ксејевп- п
Парахаевпћ; опда
претставппцп Сшвсна пз Ка-- 1
taSwtfcSitfc C нАшлкфЈ-М- ,
764.
овом
без
ео-ј- с
слнке
ога-к- о
скта
111111111111Ж ~ W V_ i ШЦ
. s rJBB
чсскн
наде — ђоп Впр; из Амерпке,
Аргснтпие, Аустралије лтд.
Коигрсс је усвојпо пстори-се- и
Проглас па све Слосенс
н све с1бодо1убиве паро;е
слета, којсг доносимо у дз-naiui- teu
пздаљу Српског Гла-спис- а.
Копфес је такоће упу-тп- о
поздраве Сталпну, Тпту,
Ej'epjTy. Бепсшу, Дпиптрову,
разипм Словепскпм пацпо-иалнп- м
конгрсспма п допео
одлуку да сс пдугш Ciobcii
cm конгрес одржи 1948 го
дпне у Прагу.
При кра}у зассданл Кои-грс- с
је изабрао Општесаовги-es- c
компет, а за главног
претседнпка тога Комигетл
професпа БОЖНДАРА'МА-СЛАРИћ- А.
3
Ј