000149 |
Previous | 1 of 8 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
ililfn ill iiiTrfnritriUliltrinff irr Г5-- ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА "СРПСКОГ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ 206 Adelaide St W. ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverlcy 9947 Цена годпптој претплатп за Каиаду 4 додара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 НАНАДСКИХ СРБА Authorized os Second Class Matter under the год. 2.50. За иностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942 Год. 6. Број 312. Цена једном примерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, MAY 17TH, 194в. Price per copy Sc. Vol. 6. No. 312. У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА - ЗА МИР НАША ПЕТОГОДИ-ШЊИЦ- А C. ГЛАСНИКА Са овим данашњим нздаљем ми славимо Пстого-дншњн- цу издавања иашег "СРПСК0Г ГЛАСНИКА", који јо за цело DpcMe свог опстанка високо носио за-ста- ву борбо против фашизма на чслу демократскнх и слободољубнвих канадских Срба, коју сада иастављамо за мнр и за потпуно уииштсњс фашизма. Његов позии и његово савето слушали су канадски дсмократски Срби и Српкињо када јо требало поћи у канадску војску н с пушком сс борити против фашизма, када јо трсбало куповати канадско ратно бондово, давати нозчанс при-ло- го Црвсном крсту и крв да би јо Црпенн крст послао на бојна поља за рањенс ратннкс. Томс су живи сведоци неколико нзмсђу најбољих наших другова, од којих су сс некоји иовратнли из рата а некоји се налазс данас у Југославији, — Стсво Ссрдар, Милош Грубић, Рада Го-жан- ип, Лазар Јслић, Вучко Вучковнћ, Стетозар Костић, — којн су стуиили у канадску војску и иабрзо свн осим Костића нашли сс у Југославијп да иомогну у војнич оиглоскнм мисијама народно-ослободнлач- ку борбу, за-јод- но са лепим бројсм својих хрватскнх другова. Сарад-лш- с и пријатсљ Српског Гласншса Сава Гошулов, am ТЈока и Косиљко Гошулов из Внндсора, ноложно јо свој млади жпвот у борбама у Нсмачкој. Оии дсмократски и слободољубшш Срби и Српки-н,- е којн нису могли да нођу да сс нушком у руцн борс против фашнзма, давали су свој дсо за иобсду иа разнс друго начинс. Њнх јо, нако су с размсрно мала досс.го-нич- ка груиа, много који су дали па литрс својо крви. купилн иа хпљадо долара ратних бондова, одазнвајући сс иозиву н сапстима Српског Гласннка. Оин су даиас поносни што су билн међу првима који ,су допринашали побсди што су највншс ЈЈОМИ и "умели и на свој.Српскн Гласиик који нхјс нравилно предводно дајућн нм тачнс пнформацијо кроз своје сту-п- це н потЈбно савсто шта и како да радо. Тако jo п Српски Гласник ионосаи на н.их, бсз којих ltcra ис бп могло битн. Јср они су ти, који су, уз сво вслико новчаие нздатко за другс сврхо н уз сво врсмо којо јо трсбало утрошити на друго актпвности, стално давали своје прн-лог- о за њсга н нису жалили труда ни врсмсна око раз-ни- х природаба у сврху финанснског осигурања њсговог нзлажсња. Љиховим радом н заузнмањсм jo on ис само одржаваи кроз послсдн,их пст годииа, nch и ширеи " појачаан. Гозултат њиховог рада и допрнноса за Сри-ск- н Гласиик јс њсгово двапут иодољно нзлажсњо и рс-латн- вно велнк број прстплатиика и читалаца. Го јс радн чсга јо Српски Гласник поиосан на својс сарадникс п загато су они ионоснн с н.им. Алн нијо довољно да само утврђујемо тс чмњсимцс. нли да иаводимо и многе другс којо би се могло навести, као што јо борба против сриско фашнстичкс рсакцнјо и издајника, ширсњс братства и јодннства мсђу каиад-ски- м Југословсннма и слично. Треба вишо имати на уму Ч1ш.еннцу, да борба нротив фашизма инјв завршсиа, да мир ипјс осигураи, да one исто сило којо су довслс до другог свстског рата, радс свим снагама да изазопу и тре1ш свстски рат. To jo jaciio изражсио ynoKjiuajinia реакције да изолујо Совјетскн Савсз, да разбије јсдин-ств- о Уједшшнк паппја, да органнзујо иитсрвсицијс протип демократских народиих рсжима н у отворсном позпвању у рат протнв Совјстског Савеза. Глас реакцијс моћно јо одјскиуо иа зассдањнма Са-ве- та бсзбедностн Уједињених нација у прнлог фашисти-чко- г рсжнма гснсрала Фраика у Шпанији а против Соп-јетск- ог Савсза по пнтању Нрана. Тај глас позива на стварање анти-совјстск- их савсза и блокова, он прети смлом, унраво онако како јс прстно сам Хитлср. Тај глас днже сс у одбрану окорслих ратлих злочинаца, a спрсчава помоћ која јс иужна опустошсним земљама и оснромашсиим лародпма који су бнлн главне жртвс фа- - uintiiiMuu aijiuwiiju ii ivujii vj ,i,.iii iu...i.v ....... ~ ~~ „..j_„ нпчку побсду. Тај глас дижс сс и у прнлог захтсва ита-лнјаис- ког фашнстичког импсрнјалнзма по пнтању Трста н Јулискс Крајинс, а против правсдног захтсва Југосла-внј- е и народа који жнве на тим југословснским торито-ријам- а да се ослободн туђс тнранијс н прикључи со слободној дсмократској југословенској зајсдници. Та реакција се ие стиди употрсбљавати пстс мстодо у обма-lbimaiL- V јавности подизањсм комуиистнчког страшила и изјављујући со за "спасиоца" свста од "комуипстичке тиранијс", којс јс и Хитлср употрсбљавао. Канада, чијо иитсрссс н дсмократнју с.чо мн, зајсд-п- о са осталнм канадским иародом дужнн чуватн, поста-л- а је главни цситар ацтнсовјстскс пропапндс. Нз њс со отворспо позива на блокаду н г.нтсрвснцију против Сов-јстск- ог Оавсза, у трсћи свстски рат у комо би она била главно лолриипо борбо п ушпитапања. Каладска рсак-цнј- а, у чпјо пмс говори прстссдллк онтсрнско владе Дру, лрстссдлш; квебсшкс владо Дуплсси, повнио Торонго "Ивнилг Тслеграм", "Глоб слд Мсјл" и другс колзсрва ; Заповест маршала Тита прили ком прославе дана победе Београд. — Врховнн коман- - данг ор-жапн- х снага ФНРЈ, Маршал Југославије Јосип Броз-Тит- о објавио је запо- - всст за 9 мај 194G годнне дан побсдс. Обраћајућн сс Bojiuiiyiua, офнцирима и подофпцирнма армије и морнарице Jyrocia вијс, врховни командаит пс тнче у својој заповсстп зна-ч- ај дана побсде, на прву го дпшанцу коначног ослобође-л- а Југославије. Говоре1ш о велнкој ослобо дилачкој борбн врховпи ко-маида- нт подвлачц да јс она постала кула свстн.га за све пороб.геис народе током рата. У зановестл се затнм гово-p- u о великиц тсковииама На-родночзслободцл- ачкс борбс, у којоЈ су удареии темсл--н ФШЈ. "Из потока крвн иајбол.нх сииова пашс земл.с, — кажс сс да.гс у заповсстн, — нз рушсвниа и пустошл, наши иароди, уздигпуте главе м попосног погледа у будућ-иос- т, свјсснн да су до краја извршнли своју дужност н прсма себн м ирсма савсзин- - y борбу --за обиову пашс од f окупатора разореие земл.с, yi борбу за ствараи.е своје бо-- л будућпостн". I Нознвајући све војиике, о--' фицире н нодофицнре армијс и морнарнце Југослапије да достојно нзвргаују задатак који им јс поверси — очува"-it- c велдких тековииа наро иос1ободилачке борбе, врхо- - iinu коиаидаит каже дале yi заповести : "Са својим херонзмом у борби л даван.ем.у тој борбн за слободу и onhy савезнич-к- у ствар безбројних жртви, нашн су пародн доказалн да су мнрол.уопви, it да желс праведан мир за свој нссие-таи- н стваралачки рад н раз-впта- к, за лнјечеи.е својнх те-шк- нх раиа. Нашн народи жс-л- е жнвјетн у најбо.гим одно-сим- а са свима народнма који желс нашој землл добро. На-ш- и he иародн иајтјеснпјс са-рађкв- аш са свим демократ-ски- м зсмл.ама које се боре зл учвршћеље мира у свјсту. Остајући чврсто нри томе да је наша земл-- а у пуиој мје-р- н засл)-жил- а, да се сви iteiiii крајеии лсојн су иеправедшш мнром послије прошлог para датн земл-ам- а које су проуз-рочн- ле овај рат, буду понов-н- о враћенн, ми hewo нстра-јат- н код својнх оправданих захтјева које смо поставнли нлн ћемо посталити јер сма-тра- мо да послије толикпх па-ti- mi н жргава којс смо нмалн у овом рату на cipauu савез-ник- а нема више ннтко права тражнтл ђд нас још нове жр-тв- е. Мн тражимо само оио што јс наше и иичнје више. а задово.геас наших правед-нн- х захтјева значн такођер велики прилог мира ai добрих одиоса у будућности." Честитајући годишинцу ве-лп- ке побЈедс иад окупатори ма и iLiixoBiiM домаћни сарад-пицп- ма н кличући демократ- - Совјетскои Црвеној ариијн, Марша.1 војничку прпликом про-слав- с дана која је пролазила пуна трн сата. 37,000 ЛОГЕРА БРИТИШ КОЛУМБИЈЕ ИЗАШЛО НА ШТРАЈК ВАНКУВЕР, 15 — индустрпја Бри-тн- ш Колумбнје заустав.гека је штрајком шумских п Радиици, чланови сг.оје унпје Интерпешонал Вудвор-кер- с оф Америка (Си Ај О), изашли су на штрајк пошто компаиије ннсу хтеле да пристаиу на којп су ошс Раднпци плата за 18 цеатн на car, и друго пободшаие радних услова. ПОТПИСИВАЊЕ МИРОВНИХ УГОВОРА СОВЈ. САВЕЗА Иест од 16 маја нз Нарпза са конфереиције сполнпх мшшстара, да је" јСједшмгннх Држава Брнс стварио дао уттлхатум Вјећеславу Молотову, да he Сједињепе Државе и Брита-ииј- а потпнсати мнровие уго-во- ре и без Совјетског ако on не измени свој ста до 15 јуиа када би се имала тивлс вољна јс да Калада посталс ратпо бојл-шт- с, вољла јс жртвопатп другс десетлнс и стотинс канадскнх живота, са циљем да спречн остварен.с за којо со овај рат Опа, као н реакцнја Сјсднњснпх Држава и Енглсске, лије зато да жи-в- с у благостању којс му омогућујо лобеда у рату, висок развијела тсхлика u могућпостн за нзвоз л мапш-лерн- јс која јс пот1сбна за облову порушенпх европсклх и азиских зсмаља. Опа је одлучла да само впсоке цсне н ниске радличкс ладлицс, да коптролс .којо огранпчавају профите и да одржн one којо погоршавају животпп HiiBO домаћа и спо.гла поллтока "ДУ руку под руку. Даклс, протлв фашлзма н реакпије лпје за-вршс- на, ми со у срсд ње п јс паста-внг- и, зајсдно са дсмократскпм и слободољубп-вн- м слагама до пулс победс, потпуног улиштсња фаши-зм- а п за мпр којн још лпјс лостлглут. скм спагама свста, всшкои Савсзу и исговој славној ар-мн- ји Југосла&ије н ФНРЈ, заповесг је потпнсао Ирхов- - ни командаит оружапих сна-- га ФШ'Ј А1аршал ЈугославијС ТИТО. Тито посматра параду победе, МАЈА. Haj.eha 37.000 пиланскпх радника. уговор тражпли. траже пошшење 40-сат- иу радну неделу БЕЗ јавла сск-рет- ар Савеза ловине, хи-ља- да лдеала водио. народ робе одржп укнда народа. Оваква борба налазимо морамо осталпм састати иировна коиферен-цнј- а. Конферепција сноллшх мн ннсгара прекнда своја засе-,aib- a песвршеиог nocia, Из-ме- ћу остхтих niiraita no који-м- а се ннсу моглн споразуме-ти- , каже се у веспша, је пн-та- ие Аустријс, miTaite Трста, за који Сједшмне Државе и Брптанпја, одпосно iliixobh прстставнццн, и п снстнрају да се даде Италији, док Сов-јетск- п Савез нпснстнра да се Трст даде Југославији; Бри-танц- н п Амерпкапци траже сло5одну пдовидбу Дунавом, које Совјетски Савез пе до-зволл- ва да се упесе у млров- - не уговоре. Брнс је рекао још пре свог лоласки у Пармз да оаи иа-мерав- ају потпнсати посебне лпровве уговоре без Совјет-ско- г Савеза, н онда ппје ии-как- во чудо што коиференцн-)- л ннје усиела. "Делегацнје западпнх спла, каже се у из-вешта- ју са конференцлје, пот-пун- о су свесне да бн посебнп uupoBBii уговорц зиачилп Еоиачни поцеи нзиеђу Исго-с- а н Запада. Мећутии, код itux се ис оиажа иикаква ОВАКВИ ЗЛОЧИНИ ТРА-Ж- Е НАЈТЕЖУ КАЗНУ Бсоградска штамиа диаоси нове тслсграме миинстру у-путра- шиих послова гсиералу Ранковићу, у којнма народ износи страховита недсла Драже Михаиловнћа и itero вих чстинка и тражи иајошт- - piijy казну за овог издајни-ка- . Мнлан Живка Mii.ikobiiIi, из Јагодинс — Србија — по- - cia.iu су мннистру ганкови-h- y писмо у коме се измсђу осталог кажс : "нашс две кНе-р- н н син нзгубнли су глаес злочиначкни радои нздајии-к- а. Снна јединца, ћака уш-тел-с- кс школс, заклаше колд шки баиднти Драже Млхаи ловића страпшс всчсрн ирвог фсбруара 1944 годнис, када је 28 најбољих сипова и кћс-- р у Јагодшш иоклапо код својих nyha од црнпх тројкк Дражс M,iixaiuoDiiha. Д1ла1;а ћсрка била јс у Паљачком loropy где јс U ссптеибра 1944 годннс стрсллиа. Стч-ри- ја кћи, учитсгнца, стуип-л- а је у иартизанскс одрсдс још 1941 годиис н у јулу 1942 јс попшула у борбн а од ру-к-у нздајинка чстллка и уста ша. Великн јс и нснзлсчии наш бол. Ллц тај бол he би ти ублажен кад ираведиа казна стншс иајкрвавијсг и највећег нздајника Дражу MuxaiuoBiiha". Арсснијс н Иаснлија Цу iiapnh ii3 IIiiaiLiinc, y Срби-ј- и, дошлн cy y Пеоград дд иснричају страшну судбину свог снна, кога су коллшн Драже MiiixaiuoBiiha убили на најстрашпијн пачин. Опн су дошлн у Београд да траже да се Дража MuxaiMoouh ка-зи- и no правди, као иарсдбо-дава- ц оваквих злочнна. Марта месеца 1944 године љихов син Мапко UviiaiMih. бора II пролетерске брнга да оне решена ако да кон- - дс. ирсбацно се прско Лниа са 24 друга, дућн ис-пр- ед Народио-ос-лободилач- ке војске, које су се приближавале Србпјн п припремале копачац ударац. Иробијајући сс у бори, Map-к- о је paiteu н пао у четннка. Иослс кратког "саслушаиа", mix gili АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ ци разбојници су Марку от-сск- ли hoc it извадили му рассктн иа об-разн- ма u и отсскдн пр-с- Те ifa рукама.'Чстинк!Мар-ја- н га је окрвав-ллнп- г водно, тукуЈш га. Из-вад- но му је јсзик, слоино кичму и на заклао. су га у гробљу роди1ел.н. Овакш! Х10ЧИНИ четиика Драже MuxaiuoBiiha, са ко-јн- ма да сс једиио звсрства другог нз-даји- нка југословенских наро-д- а, Павсшћа. најгежу казиу. КАНАДСКИ СРБИ ТРАЖЕ КАЗНУ ИЗДАЈНИКА одбор Саиеза канадскнх Срба јс сле-де!- ш телеграм. мшшстру унутраипшх послова Ф. Н- - I'. Ју-rociafln- je, гснерал-лајтнант- у Александру Раиковнћу: МШШСТРУ УНУТРЛШЊИХ ПОСЛОИЛ ФНРЈ ЛЛЕКСЛИДРУ РЛНКОВИћУ, ПЕОГРАД, ЈУГОСЛЛВИЈЛ. У ИМЕ СЛВЕЗЛ КАНЛДСКНХ СРБЛ II СВИХ СЛОПОДОЉУГ.ИВИХ КАИАДСКНХ СРПЛ, НРНКЉУ-ЧУЈЕМ- О СЕ НАШОЈ БРЛћН И СЕСТРЛМЛ У СВИМ ДЕЛ01ШМЛ ЈУГОСЛЛШ1ЈЕ ЧЕСТНТЛЈУћИ I1AM ХЛ-IIIIIEH- iE НЗДЛЈНШСА II РЛТНОГ ЗЛОЧИНЦА ДРА-Ж- Е МНХЛ1СЛОШ№А II ТРАЖЕћН ЗА НјЕГА ПРАВЕ-ДН- У КАЗНУ ЗА СТРАИША ДЕЛА КОЈА СУ II04H-Н.ЕН- А ИОД ЊЕГОВ1Ш ВОПСТВО.М. Стево Ссрдар, прстссдник, Воии Грбић, секретар, и чланови Извршиог одбора Јовап Ijajiih, Никола Иванишс-Bii- h, Рада Божаипћ, Мнлош Грубић, Богол.уб Стеванов и Максим Пнјелић. ПОЗДРАВ КОНГРЕСУ ЈУШОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ Сдслећс јс заједаичкл ноздрав од стране Сриског 1ла-снн- ка и Савсза канадскнх Срба који је ynyhen Трсћем кои-гре- су југословелске оиладиие је своје заседан-- е у Загребу 9 маја; TPEliEM ОМЛАДННСКОМ КОНГРЕСУ, ЗАГРЕБ, ЈУГОСЛАВИЈА. У НМЕ ЧИТАЛАЦА СРПСКОГ ГЛАСНИКА, САВЕЗА КАНАДСКНХ СРБА II С1ШХ ДЕМО-КРАТСКН- Х II СЛОБОДОЉУБИВИХ КАНАДСКИХ СРБА, ЖЕЛНМО ИЗРАЗИТИ ВАМА, ХЕРОЈСКА ОМ-ЛАДИИ- О, HAIIIE ПЕЛНКО ДНВЉЕН.Е ЗЛ СВЕ ШТО СТЕ УЧШШЛИ У ТОКУ ОСЛОБОДНЛАЧКЕ Г.ОРПН II ШТО ЧШШТЕ САДА У ОБНОШ1 ОС10БО!јЕНК ЗЕМЉЕ, II НАЈБОЉЕ ЖЕ.ЂЕ ЗА УСПЕХ НАШЕГКОН-- ГРЕСА. Уредницн Српског Гласника Максим Бијслнћ и Бого-љ-уб Стеваиов одбор Стево Сердар, прет-седн- нк, Појин Грбић, секретар; члаиови Јоваи 5aJf 1' лош Грубнћ, Рада Божаипћ н Нпкола Иваиишсвић. склоиост Брнтанлја, Фраи-цуск- а н Сједншене Државе попусте иред оннм што сматрају Молотовом "обстру-кцпјом- ". Ова господа су да разбнју Уједиаепе пацнје, не може бнти они шшшршврртш m'iii iwyuni'iniiyiyiHy1""' join једнннца Цупарић био рукс чстни- - ушн, очи, лице усис Крнвокућа крају Та-к- о унакаженог иашлн могу мере највећег Лнте захтевају ЗА Извршпн послао кој почео ЧЛА-НОВ- А Пзвршии СКС тролнрају свет. Они суодлу-чи- и да паграде пталијанске фашпстичке пкперијалисте за 1бпхсво учешће у рату протио себе, а да хазпе Југославкј и иепс пароде због тога шго су се борили иа иховој стра- - Ш1- - 'Bippppepw'f
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, May 31, 1946 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1946-05-31 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000037 |
Description
Title | 000149 |
OCR text | ililfn ill iiiTrfnritriUliltrinff irr Г5-- ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА "СРПСКОГ АДМИНИСТРАЦИЈЕ ГЛАСНИКА" У БОРБИ ПРОТИВ 206 Adelaide St W. ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverlcy 9947 Цена годпптој претплатп за Каиаду 4 додара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 НАНАДСКИХ СРБА Authorized os Second Class Matter under the год. 2.50. За иностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942 Год. 6. Број 312. Цена једном примерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, MAY 17TH, 194в. Price per copy Sc. Vol. 6. No. 312. У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА - ЗА МИР НАША ПЕТОГОДИ-ШЊИЦ- А C. ГЛАСНИКА Са овим данашњим нздаљем ми славимо Пстого-дншњн- цу издавања иашег "СРПСК0Г ГЛАСНИКА", који јо за цело DpcMe свог опстанка високо носио за-ста- ву борбо против фашизма на чслу демократскнх и слободољубнвих канадских Срба, коју сада иастављамо за мнр и за потпуно уииштсњс фашизма. Његов позии и његово савето слушали су канадски дсмократски Срби и Српкињо када јо требало поћи у канадску војску н с пушком сс борити против фашизма, када јо трсбало куповати канадско ратно бондово, давати нозчанс при-ло- го Црвсном крсту и крв да би јо Црпенн крст послао на бојна поља за рањенс ратннкс. Томс су живи сведоци неколико нзмсђу најбољих наших другова, од којих су сс некоји иовратнли из рата а некоји се налазс данас у Југославији, — Стсво Ссрдар, Милош Грубић, Рада Го-жан- ип, Лазар Јслић, Вучко Вучковнћ, Стетозар Костић, — којн су стуиили у канадску војску и иабрзо свн осим Костића нашли сс у Југославијп да иомогну у војнич оиглоскнм мисијама народно-ослободнлач- ку борбу, за-јод- но са лепим бројсм својих хрватскнх другова. Сарад-лш- с и пријатсљ Српског Гласншса Сава Гошулов, am ТЈока и Косиљко Гошулов из Внндсора, ноложно јо свој млади жпвот у борбама у Нсмачкој. Оии дсмократски и слободољубшш Срби и Српки-н,- е којн нису могли да нођу да сс нушком у руцн борс против фашнзма, давали су свој дсо за иобсду иа разнс друго начинс. Њнх јо, нако су с размсрно мала досс.го-нич- ка груиа, много који су дали па литрс својо крви. купилн иа хпљадо долара ратних бондова, одазнвајући сс иозиву н сапстима Српског Гласннка. Оин су даиас поносни што су билн међу првима који ,су допринашали побсди што су највншс ЈЈОМИ и "умели и на свој.Српскн Гласиик који нхјс нравилно предводно дајућн нм тачнс пнформацијо кроз своје сту-п- це н потЈбно савсто шта и како да радо. Тако jo п Српски Гласник ионосаи на н.их, бсз којих ltcra ис бп могло битн. Јср они су ти, који су, уз сво вслико новчаие нздатко за другс сврхо н уз сво врсмо којо јо трсбало утрошити на друго актпвности, стално давали своје прн-лог- о за њсга н нису жалили труда ни врсмсна око раз-ни- х природаба у сврху финанснског осигурања њсговог нзлажсња. Љиховим радом н заузнмањсм jo on ис само одржаваи кроз послсдн,их пст годииа, nch и ширеи " појачаан. Гозултат њиховог рада и допрнноса за Сри-ск- н Гласиик јс њсгово двапут иодољно нзлажсњо и рс-латн- вно велнк број прстплатиика и читалаца. Го јс радн чсга јо Српски Гласник поиосан на својс сарадникс п загато су они ионоснн с н.им. Алн нијо довољно да само утврђујемо тс чмњсимцс. нли да иаводимо и многе другс којо би се могло навести, као што јо борба против сриско фашнстичкс рсакцнјо и издајника, ширсњс братства и јодннства мсђу каиад-ски- м Југословсннма и слично. Треба вишо имати на уму Ч1ш.еннцу, да борба нротив фашизма инјв завршсиа, да мир ипјс осигураи, да one исто сило којо су довслс до другог свстског рата, радс свим снагама да изазопу и тре1ш свстски рат. To jo jaciio изражсио ynoKjiuajinia реакције да изолујо Совјетскн Савсз, да разбије јсдин-ств- о Уједшшнк паппја, да органнзујо иитсрвсицијс протип демократских народиих рсжима н у отворсном позпвању у рат протнв Совјстског Савеза. Глас реакцијс моћно јо одјскиуо иа зассдањнма Са-ве- та бсзбедностн Уједињених нација у прнлог фашисти-чко- г рсжнма гснсрала Фраика у Шпанији а против Соп-јетск- ог Савсза по пнтању Нрана. Тај глас позива на стварање анти-совјстск- их савсза и блокова, он прети смлом, унраво онако како јс прстно сам Хитлср. Тај глас днже сс у одбрану окорслих ратлих злочинаца, a спрсчава помоћ која јс иужна опустошсним земљама и оснромашсиим лародпма који су бнлн главне жртвс фа- - uintiiiMuu aijiuwiiju ii ivujii vj ,i,.iii iu...i.v ....... ~ ~~ „..j_„ нпчку побсду. Тај глас дижс сс и у прнлог захтсва ита-лнјаис- ког фашнстичког импсрнјалнзма по пнтању Трста н Јулискс Крајинс, а против правсдног захтсва Југосла-внј- е и народа који жнве на тим југословснским торито-ријам- а да се ослободн туђс тнранијс н прикључи со слободној дсмократској југословенској зајсдници. Та реакција се ие стиди употрсбљавати пстс мстодо у обма-lbimaiL- V јавности подизањсм комуиистнчког страшила и изјављујући со за "спасиоца" свста од "комуипстичке тиранијс", којс јс и Хитлср употрсбљавао. Канада, чијо иитсрссс н дсмократнју с.чо мн, зајсд-п- о са осталнм канадским иародом дужнн чуватн, поста-л- а је главни цситар ацтнсовјстскс пропапндс. Нз њс со отворспо позива на блокаду н г.нтсрвснцију против Сов-јстск- ог Оавсза, у трсћи свстски рат у комо би она била главно лолриипо борбо п ушпитапања. Каладска рсак-цнј- а, у чпјо пмс говори прстссдллк онтсрнско владе Дру, лрстссдлш; квебсшкс владо Дуплсси, повнио Торонго "Ивнилг Тслеграм", "Глоб слд Мсјл" и другс колзсрва ; Заповест маршала Тита прили ком прославе дана победе Београд. — Врховнн коман- - данг ор-жапн- х снага ФНРЈ, Маршал Југославије Јосип Броз-Тит- о објавио је запо- - всст за 9 мај 194G годнне дан побсдс. Обраћајућн сс Bojiuiiyiua, офнцирима и подофпцирнма армије и морнарице Jyrocia вијс, врховни командаит пс тнче у својој заповсстп зна-ч- ај дана побсде, на прву го дпшанцу коначног ослобође-л- а Југославије. Говоре1ш о велнкој ослобо дилачкој борбн врховпи ко-маида- нт подвлачц да јс она постала кула свстн.га за све пороб.геис народе током рата. У зановестл се затнм гово-p- u о великиц тсковииама На-родночзслободцл- ачкс борбс, у којоЈ су удареии темсл--н ФШЈ. "Из потока крвн иајбол.нх сииова пашс земл.с, — кажс сс да.гс у заповсстн, — нз рушсвниа и пустошл, наши иароди, уздигпуте главе м попосног погледа у будућ-иос- т, свјсснн да су до краја извршнли своју дужност н прсма себн м ирсма савсзин- - y борбу --за обиову пашс од f окупатора разореие земл.с, yi борбу за ствараи.е своје бо-- л будућпостн". I Нознвајући све војиике, о--' фицире н нодофицнре армијс и морнарнце Југослапије да достојно нзвргаују задатак који им јс поверси — очува"-it- c велдких тековииа наро иос1ободилачке борбе, врхо- - iinu коиаидаит каже дале yi заповести : "Са својим херонзмом у борби л даван.ем.у тој борбн за слободу и onhy савезнич-к- у ствар безбројних жртви, нашн су пародн доказалн да су мнрол.уопви, it да желс праведан мир за свој нссие-таи- н стваралачки рад н раз-впта- к, за лнјечеи.е својнх те-шк- нх раиа. Нашн народи жс-л- е жнвјетн у најбо.гим одно-сим- а са свима народнма који желс нашој землл добро. На-ш- и he иародн иајтјеснпјс са-рађкв- аш са свим демократ-ски- м зсмл.ама које се боре зл учвршћеље мира у свјсту. Остајући чврсто нри томе да је наша земл-- а у пуиој мје-р- н засл)-жил- а, да се сви iteiiii крајеии лсојн су иеправедшш мнром послије прошлог para датн земл-ам- а које су проуз-рочн- ле овај рат, буду понов-н- о враћенн, ми hewo нстра-јат- н код својнх оправданих захтјева које смо поставнли нлн ћемо посталити јер сма-тра- мо да послије толикпх па-ti- mi н жргава којс смо нмалн у овом рату на cipauu савез-ник- а нема више ннтко права тражнтл ђд нас још нове жр-тв- е. Мн тражимо само оио што јс наше и иичнје више. а задово.геас наших правед-нн- х захтјева значн такођер велики прилог мира ai добрих одиоса у будућности." Честитајући годишинцу ве-лп- ке побЈедс иад окупатори ма и iLiixoBiiM домаћни сарад-пицп- ма н кличући демократ- - Совјетскои Црвеној ариијн, Марша.1 војничку прпликом про-слав- с дана која је пролазила пуна трн сата. 37,000 ЛОГЕРА БРИТИШ КОЛУМБИЈЕ ИЗАШЛО НА ШТРАЈК ВАНКУВЕР, 15 — индустрпја Бри-тн- ш Колумбнје заустав.гека је штрајком шумских п Радиици, чланови сг.оје унпје Интерпешонал Вудвор-кер- с оф Америка (Си Ај О), изашли су на штрајк пошто компаиије ннсу хтеле да пристаиу на којп су ошс Раднпци плата за 18 цеатн на car, и друго пободшаие радних услова. ПОТПИСИВАЊЕ МИРОВНИХ УГОВОРА СОВЈ. САВЕЗА Иест од 16 маја нз Нарпза са конфереиције сполнпх мшшстара, да је" јСједшмгннх Држава Брнс стварио дао уттлхатум Вјећеславу Молотову, да he Сједињепе Државе и Брита-ииј- а потпнсати мнровие уго-во- ре и без Совјетског ако on не измени свој ста до 15 јуиа када би се имала тивлс вољна јс да Калада посталс ратпо бојл-шт- с, вољла јс жртвопатп другс десетлнс и стотинс канадскнх живота, са циљем да спречн остварен.с за којо со овај рат Опа, као н реакцнја Сјсднњснпх Држава и Енглсске, лије зато да жи-в- с у благостању којс му омогућујо лобеда у рату, висок развијела тсхлика u могућпостн за нзвоз л мапш-лерн- јс која јс пот1сбна за облову порушенпх европсклх и азиских зсмаља. Опа је одлучла да само впсоке цсне н ниске радличкс ладлицс, да коптролс .којо огранпчавају профите и да одржн one којо погоршавају животпп HiiBO домаћа и спо.гла поллтока "ДУ руку под руку. Даклс, протлв фашлзма н реакпије лпје за-вршс- на, ми со у срсд ње п јс паста-внг- и, зајсдно са дсмократскпм и слободољубп-вн- м слагама до пулс победс, потпуног улиштсња фаши-зм- а п за мпр којн још лпјс лостлглут. скм спагама свста, всшкои Савсзу и исговој славној ар-мн- ји Југосла&ије н ФНРЈ, заповесг је потпнсао Ирхов- - ни командаит оружапих сна-- га ФШ'Ј А1аршал ЈугославијС ТИТО. Тито посматра параду победе, МАЈА. Haj.eha 37.000 пиланскпх радника. уговор тражпли. траже пошшење 40-сат- иу радну неделу БЕЗ јавла сск-рет- ар Савеза ловине, хи-ља- да лдеала водио. народ робе одржп укнда народа. Оваква борба налазимо морамо осталпм састати иировна коиферен-цнј- а. Конферепција сноллшх мн ннсгара прекнда своја засе-,aib- a песвршеиог nocia, Из-ме- ћу остхтих niiraita no који-м- а се ннсу моглн споразуме-ти- , каже се у веспша, је пн-та- ие Аустријс, miTaite Трста, за који Сједшмне Државе и Брптанпја, одпосно iliixobh прстставнццн, и п снстнрају да се даде Италији, док Сов-јетск- п Савез нпснстнра да се Трст даде Југославији; Бри-танц- н п Амерпкапци траже сло5одну пдовидбу Дунавом, које Совјетски Савез пе до-зволл- ва да се упесе у млров- - не уговоре. Брнс је рекао још пре свог лоласки у Пармз да оаи иа-мерав- ају потпнсати посебне лпровве уговоре без Совјет-ско- г Савеза, н онда ппје ии-как- во чудо што коиференцн-)- л ннје усиела. "Делегацнје западпнх спла, каже се у из-вешта- ју са конференцлје, пот-пун- о су свесне да бн посебнп uupoBBii уговорц зиачилп Еоиачни поцеи нзиеђу Исго-с- а н Запада. Мећутии, код itux се ис оиажа иикаква ОВАКВИ ЗЛОЧИНИ ТРА-Ж- Е НАЈТЕЖУ КАЗНУ Бсоградска штамиа диаоси нове тслсграме миинстру у-путра- шиих послова гсиералу Ранковићу, у којнма народ износи страховита недсла Драже Михаиловнћа и itero вих чстинка и тражи иајошт- - piijy казну за овог издајни-ка- . Мнлан Живка Mii.ikobiiIi, из Јагодинс — Србија — по- - cia.iu су мннистру ганкови-h- y писмо у коме се измсђу осталог кажс : "нашс две кНе-р- н н син нзгубнли су глаес злочиначкни радои нздајии-к- а. Снна јединца, ћака уш-тел-с- кс школс, заклаше колд шки баиднти Драже Млхаи ловића страпшс всчсрн ирвог фсбруара 1944 годнис, када је 28 најбољих сипова и кћс-- р у Јагодшш иоклапо код својих nyha од црнпх тројкк Дражс M,iixaiuoDiiha. Д1ла1;а ћсрка била јс у Паљачком loropy где јс U ссптеибра 1944 годннс стрсллиа. Стч-ри- ја кћи, учитсгнца, стуип-л- а је у иартизанскс одрсдс још 1941 годиис н у јулу 1942 јс попшула у борбн а од ру-к-у нздајинка чстллка и уста ша. Великн јс и нснзлсчии наш бол. Ллц тај бол he би ти ублажен кад ираведиа казна стншс иајкрвавијсг и највећег нздајника Дражу MuxaiuoBiiha". Арсснијс н Иаснлија Цу iiapnh ii3 IIiiaiLiinc, y Срби-ј- и, дошлн cy y Пеоград дд иснричају страшну судбину свог снна, кога су коллшн Драже MiiixaiuoBiiha убили на најстрашпијн пачин. Опн су дошлн у Београд да траже да се Дража MuxaiMoouh ка-зи- и no правди, као иарсдбо-дава- ц оваквих злочнна. Марта месеца 1944 године љихов син Мапко UviiaiMih. бора II пролетерске брнга да оне решена ако да кон- - дс. ирсбацно се прско Лниа са 24 друга, дућн ис-пр- ед Народио-ос-лободилач- ке војске, које су се приближавале Србпјн п припремале копачац ударац. Иробијајући сс у бори, Map-к- о је paiteu н пао у четннка. Иослс кратког "саслушаиа", mix gili АЛЕКСАНДАР РАНКОВИЋ ци разбојници су Марку от-сск- ли hoc it извадили му рассктн иа об-разн- ма u и отсскдн пр-с- Те ifa рукама.'Чстинк!Мар-ја- н га је окрвав-ллнп- г водно, тукуЈш га. Из-вад- но му је јсзик, слоино кичму и на заклао. су га у гробљу роди1ел.н. Овакш! Х10ЧИНИ четиика Драже MuxaiuoBiiha, са ко-јн- ма да сс једиио звсрства другог нз-даји- нка југословенских наро-д- а, Павсшћа. најгежу казиу. КАНАДСКИ СРБИ ТРАЖЕ КАЗНУ ИЗДАЈНИКА одбор Саиеза канадскнх Срба јс сле-де!- ш телеграм. мшшстру унутраипшх послова Ф. Н- - I'. Ју-rociafln- je, гснерал-лајтнант- у Александру Раиковнћу: МШШСТРУ УНУТРЛШЊИХ ПОСЛОИЛ ФНРЈ ЛЛЕКСЛИДРУ РЛНКОВИћУ, ПЕОГРАД, ЈУГОСЛЛВИЈЛ. У ИМЕ СЛВЕЗЛ КАНЛДСКНХ СРБЛ II СВИХ СЛОПОДОЉУГ.ИВИХ КАИАДСКНХ СРПЛ, НРНКЉУ-ЧУЈЕМ- О СЕ НАШОЈ БРЛћН И СЕСТРЛМЛ У СВИМ ДЕЛ01ШМЛ ЈУГОСЛЛШ1ЈЕ ЧЕСТНТЛЈУћИ I1AM ХЛ-IIIIIEH- iE НЗДЛЈНШСА II РЛТНОГ ЗЛОЧИНЦА ДРА-Ж- Е МНХЛ1СЛОШ№А II ТРАЖЕћН ЗА НјЕГА ПРАВЕ-ДН- У КАЗНУ ЗА СТРАИША ДЕЛА КОЈА СУ II04H-Н.ЕН- А ИОД ЊЕГОВ1Ш ВОПСТВО.М. Стево Ссрдар, прстссдник, Воии Грбић, секретар, и чланови Извршиог одбора Јовап Ijajiih, Никола Иванишс-Bii- h, Рада Божаипћ, Мнлош Грубић, Богол.уб Стеванов и Максим Пнјелић. ПОЗДРАВ КОНГРЕСУ ЈУШОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ Сдслећс јс заједаичкл ноздрав од стране Сриског 1ла-снн- ка и Савсза канадскнх Срба који је ynyhen Трсћем кои-гре- су југословелске оиладиие је своје заседан-- е у Загребу 9 маја; TPEliEM ОМЛАДННСКОМ КОНГРЕСУ, ЗАГРЕБ, ЈУГОСЛАВИЈА. У НМЕ ЧИТАЛАЦА СРПСКОГ ГЛАСНИКА, САВЕЗА КАНАДСКНХ СРБА II С1ШХ ДЕМО-КРАТСКН- Х II СЛОБОДОЉУБИВИХ КАНАДСКИХ СРБА, ЖЕЛНМО ИЗРАЗИТИ ВАМА, ХЕРОЈСКА ОМ-ЛАДИИ- О, HAIIIE ПЕЛНКО ДНВЉЕН.Е ЗЛ СВЕ ШТО СТЕ УЧШШЛИ У ТОКУ ОСЛОБОДНЛАЧКЕ Г.ОРПН II ШТО ЧШШТЕ САДА У ОБНОШ1 ОС10БО!јЕНК ЗЕМЉЕ, II НАЈБОЉЕ ЖЕ.ЂЕ ЗА УСПЕХ НАШЕГКОН-- ГРЕСА. Уредницн Српског Гласника Максим Бијслнћ и Бого-љ-уб Стеваиов одбор Стево Сердар, прет-седн- нк, Појин Грбић, секретар; члаиови Јоваи 5aJf 1' лош Грубнћ, Рада Божаипћ н Нпкола Иваиишсвић. склоиост Брнтанлја, Фраи-цуск- а н Сједншене Државе попусте иред оннм што сматрају Молотовом "обстру-кцпјом- ". Ова господа су да разбнју Уједиаепе пацнје, не може бнти они шшшршврртш m'iii iwyuni'iniiyiyiHy1""' join једнннца Цупарић био рукс чстни- - ушн, очи, лице усис Крнвокућа крају Та-к- о унакаженог иашлн могу мере највећег Лнте захтевају ЗА Извршпн послао кој почео ЧЛА-НОВ- А Пзвршии СКС тролнрају свет. Они суодлу-чи- и да паграде пталијанске фашпстичке пкперијалисте за 1бпхсво учешће у рату протио себе, а да хазпе Југославкј и иепс пароде због тога шго су се борили иа иховој стра- - Ш1- - 'Bippppepw'f |
Tags
Comments
Post a Comment for 000149