Serbian Herald, October 18, 1946

              Molina.
ц
W
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcy 9947
Цена годпшшзј претплатп за Канаду 4 долара, на пола
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00.
Цена~ 5
ДтГТЗУггЈдИ В 1 VBfA т WfB Ј ШВГлтТшал '™В Пг Ј - f Г? ВВжВВЖ мрН Б
Ход. 6. Број 356.
ЈЕДАН
ukrfM Ж Ј: 4&гШ5ВшшШ
20 октобар
.-- 1
ЈУГОШВЕНСКЕ
У недељу, 20 октобра, навршавају се две годнне
од ослобо!)е1&а Београда. To је један од најславинјпх
моменар у великој u дугој борбп
ЈеДан ЈД ' најславцпјнх# данаАЧитав
tiattf iirrnniiip PifnT%rt nnpTAiiriift а1ттн iiatrtr tt9nnv9
ч-'.Ј%уКаи-
ади 4 (!ч£НЦ9г0 Д° сгалДеадалчаптаjлeа ф°илмславОнснлмобобђпет.кеамБа,еоаглрпадапунп
"Уприказ пун значај нз свега тога још се ннје добпо.
v Радп тога, приликом OB'S друге годнши,нце овде доио- -
члапак којн је објавлен улпсту "Онладпна"
уочн тога даиа прошле годпне у коме се то знатно
допунава. To слпковпто прнказнваие ослобо])еиа
престоиице данас слободинх, ујсднчеипх и збратим- -
љенпх народа Југославпје, гласп:
Пре годнну дана, 20 окто-бр- а
1944 годннс, у 11 часопа
Бсоград je, nocie жестоких
ссдиодаевких борби, ослобо-ђе- и
заједничкни напорима
Црвсне армнје п наше Наро-дпо-осчободилач- кс
војске. Ис-торнс- ка
заповсст број 89 —
од 14 октобра 1944 Јодш.с.
којом јс Врховии команданг
Народно-ослободилач- ке вој-ск- с
маршал Југославијс друг
f% Тнто иарсдно трупама Ирпог
пролетсрског корпуса н je-диииц- ама XII корпуса, под
коиандом геиерала Иека Дап-чсвић- а,
општн напад на Кео-грп- д
— била је извршспа. У
славу Црвснс армнје, у ста-в- у
Народно-ослободи-лач- кс
BOJCKt загрмелп су 20
октобра 1944 г. топови победе
у Москви, Бсоград је славио
cnoie ослобо1)Сн.е. своју побе--
ду над ирскнц нсмачко-фаши- -ј
стичкни 11ороол.11вачима.
Борба за Беофад јс бнла
тешка, упорпа и крвава. Зиа-jyh- it
од каткс jc oipojine
важностк тај "грклли 1алка-на- "
Нсици су унотрсбили свс
своје расположнве трупс, као
и домаће квнслиншке снагс,
за исгову одбрану. На брзу
руку повучсис су неке cuaie
нз Грчке (117-т- а дивизнја,
која јс поред чстннчке вели
ко-морав- ске н псточио-срп-£к- с
"групе корпуса" трсбхло
да спрсчи напредоЈ1ан.е Црве-н- с
армпје, када јс она, сло-мив-шн
немачкн отпор у Ру-мунн- ји,
нзбнла па нашу гра-нп- цу
п спојпла се. први пут,
са једшшцама XIV-то- г кор-пу- са
Народпо-ослободнлач- ке
војске Југославнје. Ј)жип u
југозаиадни сектор тј. сектор
1Срушсвац - Чачак - Аранђе-лова-ц
бранно" je XXXIV нс-мач- ки
корпус у чнјем су са-ста- ву
билн делови: 104, 118
и немачке днвпзије, 'ру-ск- н
доброволдчки корпус" п
четннци расинскотопличке н
шумадпске "групе корпуса".
Оснм тога, сам Бсоград u
бсоградски сектор брапиле
су зиатие емачке снаге и
једпнице српског доброволл-чко- г
корпуса.
Нротпв таквог пспрлјатслл
наступиле су с једне стране
снаге и армиске групе маше
једном прпмерку цен.
ПРИЗОР ПРОСЛАВЕ 0СЛ0Б0ЂЕЊА ПРЕСТОНИЦЕ
ослободнлапкој на-РЈ?ЛДЈХ£05г,- а,иЈе
снмо
иашс
297
-друга год.
војскс (I нралстерскн корпус
н Једшшце XII корпуса) док
је II армнска група под ко-манд- ом
генсрал-лајтнан- та Ко-ч- е
IIonoBiiha осигуравала ју-ж- ип
бок бсоградске операци
је. (Западна Морава — Кра-гујевац- )-
С друге странс на-стуиа- ле
су јсдниицс Црвсне
армнјс, саставл.сие углавном
од мото-мсханпзован- нх једн-нпц- а
и тенковског корпуса
гсисрала ЈКдаиова. Сломивши
cnoi.iiy одбрану града, Црве-и-а
армпја н наша војска про-дир- у
у сам Београд иа чнјии
удицаиа 14 октобра почињу
огорчене борбе. Нсмци су сс
бранили нз сваког бункера,
из сваке куће. Често (нарочн-т- о
у зградама мннистарства)
борбе су се водиле за сваку
собу, за свакн спрат. 1Сулми.
нацију жсстине достнже биг-к- а
у момснту када су ка
Дунаву одбачене немачке
сиаге (11 ловачка н I алпин
ска днвнзија) прнступнле и
почелс напад нз правца Гро
дке у намсри да сс enuje .
Јсднницаиа Kojacy орашис
град. Та иамера је била осу-јеће- на
снсргичном ннтсрвен-цнјо- м
јсднннца Црвенс армп-ј- е
п нашс V крајишке дивн-зиј- е.
Немцп су били опкол.с-i- i
it u потучени до ногу. У
еаиом граду борбе су се u
дале развнЈале свом жестп-но- и,
док 20 октобра град Н"Је
био потпуно очшпћен од не-прнјате- лд
којн у журби, прп
лнкои повлачеил, ннје успео
да днгпе у ваздух зеиуискп
мост толкко важаи за дхгн
ток опсрацпја у Срему.
Битка за Београд је скупо
коштала Немце. Рачуна се да
су у самој борбп за град нз-губн- лн
преко 30.000 мртвпх,
раиевих и зароб.геннх вој-пи- ка
као н велнку количппу
заплељсиог ратног матернја-л- а
и оружја.
Али, бнтка за Београд нма
orpouau вишеструкн значај.
"Ослобођење Бсограда значи
прекретницу нагасг ослободн
лачког ратоваиа. Наша арии-ј- а
се наслонпла на братску
Црвену армију и добила ве-ли- ку иатерпјалну nouoh. По-следи- ца
тога бнла је брзо
TORONTO,
ослобоЂења Београда
ВЈЕЋЕШВ М0Л0Т0В КРИТИКУЈЕ РАД И ОДЛУКЕ
VnUrhCDCUtllllC , -.- -- . - }ИТ . - — 1 - ГиПУСГСПЦПЈС"" -- '"- г
У свом говору 15 октббра
оцеауЈући рад и одлукс Mit
ровне коифсрснцијс у Нарн
зу, Нјсћсслав Молотов, мипи
стар иностранпх послопа Сов
јетског Савеза оштро је крн
тикопао одлуке о Трсту и о
сазиву подунавске коиферсн
нијс бсз пристаикх па то са
мих подупавских зеиал-а- . Нје-ћссла- в
Молотов је оптужио
СЈеднаене Државе, Велику
Британнју и Француску, да
су погазнле својс сопственс
одлуке у Савету мииистара
иностраинх послова. On je,
иепутим, изјавио да ћс под
иети iuiTaiLc иа долазећеЈГза
седан.у ниостраннх ининста
ра и тражнтн да сс одлука о
Трсту узие у поновио разма
тран.е.
"По nniaity Трста, рекао
je Мологов, мп смо у пстнну
впдели да јг конференцлја
пошла корзк иазад, у поре- -
l;eity са онпм шта је бпло
предложено (у нацрту Савста
мипистара иностраних пос-ло- ва
вслике Чстворнце). До- -
несеиа је одлука антпдемок-ратско- г
карактера, која ннј
у сагласностн са оипмита
иалазпмо у тексту предложе-но- м
од стране Савета велпке
Четворпце.
Ко ie одговоран за ово
размпмоплажмке п за ову от
Сутност солпдарностп? 0а
одговориост, каже Мрлотов,
Повешани су 10 нацисти-чки- х
ратних злочинаца
НЕМАЧКА. — У Нири-берг- у
коначно су 16 октобр1
обешенп дссеторица крупннх
нацистичкнх ратннх Х1очн-нац- а
којн су крпви за смрт
мнлнона, за пллчку п уни-штава- ис
тућих зсмалд. Ге
рппг се некако дочепао отро-в- а
п отровао се неколико ca-nt
прс нсго је требао поћп
на всшала. Његова женашзја-вил- а
је да су му отров дали
Американцн. Вести јавллју
да је тај Гернпгов акт сма-тра- н
код нацнста "херој-ством- "
и да јс код ibitx стра-шн- о
подигао морал.
ослобођеие свнх области нс-точ- но
од лнннје : ушће Драве-Дрпна-Нерет- ва. На тзј на-5н- н,
формира.1и смо страт.сги-ск- и
фронт н добнлп првп пут
у иашем ратовашу стабилну
сгратегнску основицу, која
иам је омогућила искоришћа-(Настава- к
на сгранп 2)
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ
ONTARIO, FRIDAY, OCTOBER 18TH, 1946.
тешко пада па трп зем.ге, нз
Сједпиене Државе, Велпку
Брптанију ц Фраицуску, које
су прекршнле дате обавезе."
Вјсћеслав Молотоц подуп- -
j)o јс став ЈугославиЈе, Koja je
одбнла да прнсуствује засе-даи- у
на коме је доиесепа ие-дсиокра- тска
одлука о Трсту
и о сазнву подунавске кон-ференци- јс.
Говорећи о одлу-ц- н
о Дунаву он је упнтао:
"Зашто је Нндпја, на прп-ме- р,
доноспла одлуку о ппта-it- y
Дунава? Каквп су хпнду-ск- п
пнгересп којп захтевају
сазив лодунавске конферен
ције? Индпскаделегацпја гла-сал- а
је како је хтела Велпка
Брптанпја. Одлука је доне-сен- а
бгз пкакве непрпстра
постп" — нзјавио јс Молотов
(У идућсм нздач.у донсћсмо
све важннје ставкс нз овог
важног говора. — С. Г.)
И
НА
Око десетак хиллда шум-скн- х
радннка ззпадпог u сс-вери- ог
Онтерна, око Иорт
Лртура н Тнминса, изашло је
ове иедел на штрајк. Оац
су изашли иа штрајк nocie
дугог nacTojaita од странс
ibiixoBC уннје да се доће дб
споразума са компаиијака у
тој нндустрији без штрајка.
Као и десетние хиллда рд-нн- ка
у другим нндустрнјама
,од којих су се некојн вратн- -
лн на посао са пзвојевании
повишнцама плата н удово-.геи-с-м
другнм ilhxobhm зах-тевнм- а,
шумскн раднпци иза-шл- и
су на штрајк такоће са
захтевои за повпшем аихо-ви- х
плата, npiniiaite yuuje п
поболшаае другпх услова
рада.
Мало је индустрије у којој
се тако тешко ради као у
шуиској н мало где има то- -
лпко да се пооолшаЈу условн
рада и жпвота радннка као
у том шумском подручју. У
исто време мало је где тако
тешко водитп штрајкОвпу
борбу као што је тано, где
су на стотине разних места
потребпе јаке штрајкашке
страже. Међутнм, није ово
првн такав штрајк тпх рад-иик- а.
Онп имају за собом не-колн- ко
успешнпх борба у so--
jitua су савладалн све тешко-h- e
н уз помоћ народа у гра-дови- иа
ii са фарма завршнлп
са пђбедои.
СРБА
Рад уставотворне скупштине Народне
Републике Босне и Херцеговине
НЗВЕШТАЈ РОДОЉУБА ЧОЛАКОВШхА, ПРЕТСЕД- -
ННКД НАРОДНЕ ВЛАДЕ БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ
(Из "Борбе" од 17 августа)
Овде доиосимо нзвенгапсс сталии мостопи код Koit.ii-претседцп- ка
Народие владс ца, Кнхаћа, Нлиџс н Огока.
Босне н Херцеговинс, Родо
л.уба MaiauoBnha, i;ojer jc
поднео 16 августа Народној
скупштнпн Босне и Херцего- -
вннс, о раду владс од асног
наименовааа до данас.
свом извештају иретседиик
Чолаковпћ јс рекао:
"Другови It другарпцс,, на- -
родин послаиици, влада којој
сте Bit дали повереч.е прс 16
мсссцн нзложнла je свој про--
1рам рада у дскларацнЈИ од
28 апрнла 1945 годиие." Та
де~ларацнја у суштшш садр.
жн слсдсћс обавезс владег
Учиинти све што је могуће
за иоправллае материјалпог
ноложаЈа трудиеннка. изгра-ђиваа- е
и учвршћнваи-- с на-те- г
демократског порчтка
4yBaibe н развнјаае братств1!
и једннства nauiiix народа.
Хптно поноћн иногобројнии
жртвама фашнстнчкс окупа
ције, осигуратн јавну безбед
ност у Боснн н Херцеговшш.
Задаци којн су стајали пред
владои бнли су крупни, a ус-лов- и
под Kojnwa je oua запо-чел- а
свој рад, бнлн cv тсш-ки.- "
Затпм јс прстсединк 4oia-кови- ћ
говорио о условнма под
којпуа je влада запичсла cduj
рад. Он јс нсгакао да јс нај- -
Јежс од свсга било надокиа--
hfci iiuntti filai— i. nun". ' "1i .' днтit огромис матсријалнс жр
тве. bociiit и лерцеговнии
био je великп губитак л.уд- -
ссих жнвота. Ирсма нсиогну-iitii- j
подацииа у току рата у
Боснн и Херцеговнпи нзгн-пул- о
је 700.000 становпнка
било у борбп протнв окупа-тор- а,
бнло као жртвс фаша-стнчк- ог
терора, усташа, чет-ннк- а
нтд.
Разуке се да ннје могло
битп речи без стваранд но-ВОЛ.Н- ИХ
услова за рад нашим
л.удима. Увнђајући све то и
знајући да се без брзе обно-в- е
саобраћајнпх веза ис могу
решитп прнвредна niuaita,
влада је 1945 годнне поста- -
внла као свој задатак да сс
што пре успостави желзни-чк- и
u колски саобраћај у Бо-сн- н
и Хсрцеговипи. Она је
успешно решнла тај задатак.
Ове годиие предати су са-обраћ- ају
мостовн на реци До-лдн-цп
и код Зворнпка. Граде
ДРУ И КИНГ ОПТУЖУЈУ
ЈЕДАН ДРУГОГА
У пнсму које је упушо
претседник} федералне владе
у Отавп, Кпнгу, претседннк
онтернске владе, Дру, опту-жп- о
је Кинга да је погазно
веру према свих седам про.
внвцнја које су затражпле
лоиово сазиваи--с конферен-цнј- е
претставника федералне
в провинцискпх влада у свр-х- у
решаваиа фпваисиских
одвоса. С друге страпе, пре-Miiie- D
Кинг рекао je у свои
1 " :_ : ..п. 7Tn.-- v
иВи не нзражавате вољу да
диск)-г)'јет- е било какве пред- -
логе са ипнпстрпма и прет-ставници- ма
оделеаа федерал- -
не владе којих се то непосре-ди- о
тиче, већ тврдпте да јс
Ваше право да подпесете сво-ј- е
погледе целој копференцн- -
ЈИ.
Овде изгледа да се ради о
једној другој коиференцпји
поред оне која је сада у току
у Огавп, која расправ.га о
поненуток п другим nnian.it-м- а
донипнопско-проциицц-скп- х
одиоса. На овој конфе-ренцпј- и
која је сада у току
поднешено је пзмеђу осталог
п пптане усвојеил иовог рад-нпчк- ог
засопа, алп се јавља
да Дру-ов- а оптериске влада!
спречава доношеље истога,
ШУМСКИ РАДНИЦИ ЗАПАДНОГ СЕВЕРНОГ ОНТЕРИА
ШТРАЈКУ
Authorized as Second Class Matter under the
No. D. N. 7G4, March 12. 1942
Price per copy 5c.
Упоредо са опим радовима
вршн се обмова пашс ниду-стрн- је
и нашег рударства.
Ове годинс отворићс се у
Бановићпиа новн рудник.
Благодарсћи изградан жел.с-знич- кс
иругс на којој пожрт-попан- о
радс омладннскс брн-гад- с
овај рудннк углл биће
у мргућностн да Kpajcii ове
годинс ночнс да снабдепа се-вер- ие
дсловс пашс државс.
Углавноч су обиопл.е1ш и о-снгур- апи
радовн за производ-и.- у
нашег рудника .боксита,
осповано је Дрисавно прсду-зсћ- с
за псмсталс пошто у а-ш- ој
рспублицн иостоје ваш-к- с
количиис исмсталз.
Носле тога претссдпш; Чо-лаков-
иИ
наиомш1.е да јс иај-важнн- ја
нндустриска граиа у
Посни и Хсрцсговнпн дрвиа
нндустрија. Ирс рата у Бос-и-н
и Хсрцегопнии бнло је
105 пилаиа. Иослс ослобођс
iua бнло јс у Босин и Xqi-цегови- пн
10 mtiaita. До кра-ј- а
јула овс гпдннс обиовл.сио
јс н ставл.сио у ногон 33 ии
Даае. Уоовн за развитак дро-н- е
индустрије код нас су ве-о- ма
iioBO.imt. Илада he овоме
иитап.у носветнтн највећу
нажи.у.
Влада чнни иапоре да по-1ди,егП6мач.их--пре- дузећа
у прехранбеној индустрнј
као што cynpwaelia за ире- -
раду во1.а, фабрнкс у.га, тск- -
стнла н слнчно.
У Босни и Хсрцсговнни
постоје зиатни извори елек- -
трнчие епергије. Unit сс на-ла- зе
у нашим рукама. Да би
се слсктрична сисргнја иог-л- а
корпстнти к за индустриј-ск- е
н друге иотрсбе, нрошле
годиие осповано је слектрич-н- о
иредућсзе за Босну и Хер-цеговнн- у.
У врсмспу од ослобођеп.а
до данас м смо у нашој рс-публи- ци
углавнои нокрепу- -
ли ева индустрнска н рудар- -
ска предузећа. С обзпром на
услове иод којпма сс раднло
ово ијЈетпостав.га огромаи ус-пе- х.
Овај успсх иостнгнут је
благодарећп напормма радии-чк- е
класе и ннтелнгенције.
У мпопи. крајсвииа треба-л- о
je nouohit ссгаку у сва-ко- м
иогледу: подићи му ка-кву-так- ву
кућу, набавитн иу
иивсптар, стоку н све остало.
Број таквнх случајсва нијс
бно малн. Ои се псо а 10
хнл.ада лнца.
Наша влада у својој нолн-тнц- и
прсма ссгаку руководн-л- а
се прппцнпои uouohit сс
лдка н трудбепнка и на тај
начин утврдила политичку
основнцу наше државе, a то
ie Савез радиика н селдкц.
Она налазп да треба nouohii!
смлка, нарочиго у иашој рс
публици гдс je е само било
огромннх жртава у матерн-јал- у,
него н крви.
Влада је бнла далеко од
тога да се бави деиагогнјом,
да обсћава десно it лево u
што се може и што се не мо-ж- е.
Оиа је предузсла чптав
нпз мера. Ире свега влада по-уа- же
cTBapaitc задруга да се
селдку ouoryhii да дође гато
пре до потребног алата, сто-с- е
и семеиа. Она he омогу-hiiT- it
у случају потребе да
добије јефтип кредит. У сво- -
joj политицн влада he серу-еоводн- ти
тнме даће, гнајућн
објектнвно Еакво је ста.е на-ш- ег
селлка, да му помогне
разнии мерама да се што пре
оспособи као пропзвађач, a
ие да чева да му се даје иека
потпора као пеким песретним
лудима, пли да ии се даје на
Ереднг.'1.лада је све те мерс
предузела зато да селлк што
пре постане пронзваћач, да
може да зацслн pane Еоје му
je par нанео, да обнови своје
господарство и да крене да- -
ле да помаже развој државе
и наше екоиомнке.
Влада је од ослобођсња до
дапас набавила н распоредп
Vol. 6. No. 356.
ла народу Босие п Хсрцего-вии- е
доволну катчину раз-по- г
семеиа, 237.000 комада
разннх справа н алата; 900
'тона уметног гпојива, 10.000
тона Ерспке сточнс xpaiic, 660
тоиа разних средстава за за-шти- ту бнлл. Сем тога влада
јс набавнла п раздала 4.805
Koiha, 2.С00 мазги, 3.227 гове-д- а. 61.774 оваца, 3.116 свиил,
924 те.1адн. Ссм тога набавн-л- а
је око 350.000 комада раз-- н
их ссрума, вакцина н другнх
лскова.
Обиопа нашсг сгочарства
јесте стална брнга нашс вла-д- с.
П])0111лс године увезеио
jc у Босну и Хсрцсговнну нз
другнх 1)епублика око 40.000
грла стокс. Ове године ми
смо тај посао поставили па
uiioro in up it м основаиа. За
обнову сточарствачн набавку
стоке из оста.1нх република
формираиа је главпа коинси-ј- а
у Сарајеву која јс уиутн-л- а
своје хоипсије у Србнју
Максдоинју, Хрватску it Clo-se
niijy радн откупа стоке за
кашу рспублнку. Савсзпа
влада ноказа-i- a јс пуно разу-мсва- иа
за ово питаае и одрс-дил- а
у ту сврху кредит од
330 мнлиоиа динара. Влада
јс увсрсна да he па овај на- -'
in и убрзатн обнову сточарч
ства.
TOKyjipouwrouucuSBp-jA.-- .
шена је аграрна рсформа у
нашој републнци. Псто тако
изпшиена jc u колоиизацнја
у Војводини око 12.000 поро-днц- а.
Паш зем.шшпн Донд
износи око 97.000 хектара,
док аграрних ннтсрссаиата
нма прсЕО 60.000.
Ilocie тога претссдник Чо-лакоп-
иИ
говорио je о шума-м- а
у Kocnti н Херцсговшш
напласнвшн да шуие у Босин
и Херцеговшш ирстставллју
знатан део прнродног богат-ств- а
ове реиублике. "Сматрам
за потрсбно, реЕао је нрег-седпн- к
4aiaKOBiih, да овом
нрнликом проговорим иеко-лик- о
рсчи о овом важиом пи-таи.- у. Ноловина територнје
иокрштсна је шумом или
прстстав.га нссглнво шум-се- о
ЗСМ.Ч1ШТС. Са овии шу-уаи- а
газдовало се неразумно
и злочнначЕИ. И.гачку је вр-ши- ла
Аустро-угарск- а и доц-инј- е
неиародпн режнии Ју-гославп- јс.
Разумливо је да
наша влада ие хоже да иа-сга- ви
такву нолптнку. Она
сматра пре свега за свсју
дужиост да направи ред у
га!ДОваи.у у nauinvi iuyvam
и да преузие акцију пошум-ллпаа- а
широких размера".
Ilocie тога претседник Чо-лаков-ић
говорио je о тргови-и- н.
On je рекао: Л1и смо in
овомс полу успешпо делова-л- н.
Од ослобођеад до краја
јула ове године шг смо, уз
iiOMoh савеЈнс владе, набави-л- п
п распбделилп становпи-штв- у
Боспе и Хсрцсговиие
око 26.000 вагопа разиих жн
тарица, 1240 вагона соли, 270
вагона шећера, 440 вагола
разних Еонзерви, 260 вагоиа
маспопе, као н чптав низ
другнх ирехранбспихартика-ла- .
Оспм тога ставвлн сно па
р а сположепе становииштву
11 мнлнона метара раз.шх
штофова ii платиа, мпллои н
триста хилада комада тек-стил- а.
тако да су подмирепе
iiajxiiTiiiije потребе народа v
одећн н обући."
Нослг тога прстседник Чо-лакоп- ић
напоиепуо је да је
доста добра#Еуповна мон ста-новпншт- ва
иаЕО она join uiio-ro
заостаје за ствариим ље
говнм потрсбама.
Нретседнпк Чолаковић го-вор- но
јс затнм о исхрапи.
"Ове годнпе, ревао је прет-седнп- к
Чолаковић, питан.с пс-хра- пе
је веома важпо. Услед
суше подбацнла је жетва ја-р- их
усева и Еукуруза. Могу
уверитн сЕупштиву да је на-ш- а
влада већ предузела низ
мера. Прво ћемо олакшати
(Пренос на страип 3)