Serbian Herald, September 27, 1946

              у 1шршттшштЛјјШШ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ гмсник АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
200 Adelaide St W.
Toronto 1, Ont SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
Цегноад. г2о.д5п0.шлЗоај пплроесттпрлаантсптвоз,а гКода.на5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА AuthorizeNdo.asD.SNe.co7n64d. MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the I
Год. 6. Број 348. једнок 5
ЗАВРШЕН JE К0НГРЕС
АМЕРИЧКИХ СЛ0ВЕНА
ПОЗДРАВИ ГЕНЕРШСИМУСА СТАЉИНА K МДРШАЛА
ТИТА АМЕРИЧКИМ СЛОВЕНИМА
Њујорк, 23 септембра. — Tpchu колгрсс амерпчклх
Словела завршпо je својнм радом. Коцгрес, коме је прису-ствовал- о
преко две хиллде дслегата, завршио се велнком
скупштллом у Медисои сквер гардеис, на којој су поред
осталлх говорилн прегседлик Свесловенског одбора из Мо-скв- с
генерал Ллександар Гундоров, југослопслскн амбаса-до- р
у Вашллгтолу Сава Косановнћ, полски амбасадор Лаиг,
Луј Лдамић и други.
IConrpec јс осудно ратиу политику владе Сједи
и.сних Држава и са великим аплаузом поздравно је сваки
помси досадаитег секрстара трговнле Сједлп.ених Држзва
Валаса, којн је устао протнву те поллтлкс и ради чега је
нзбачсн нз владс.
Конгрес јс осудио спречавал.е доласка југословелске
делегациЈе. Говорллци су пстакли чиаеппцу да се дозво-лдв- а
улаз у Амсрику бипшим колаборатирнма Немаца a
забраи.ујс се долазак савсзннцима који су се борплл против
фашистнчкс осовнне.
Измсћу многих поздрава које је лрнмно Tpehu конгрсс
амсрлчилх Слопла одржал у Љујорку колцем ове лсдслл
примл-си- и су са огромлим аплаузом поздрапи од претсед-ннк- а
совјстске владс гелералислмуса Стал.ииа н претссдлн-к- а
југословенскс владс маршала Тнга. Ноздрав гелерали-снмус- а
Сталлша гласн:
"Tpehu коигрес аиггрнчкпх Словепа састаје се у часу
када пред целпи човечапством стоји проблеи улпштена
остатака фашизма и успоставл€1ад трајног мпра у целом
свету.
"He може бптн сумне, да he у решавалу овог најпре-судинј- ег
проблема словенскн народп пгратн пстакиуту
улогу једнако као шго су је нзгралн.у поразу хитлеровске
Немачке.
"Желнм учеспицлма вашег Конгреса сваки успех у
вашем раду."
БЕОГРАД. — Претседнпк владе Ф. Н. Р. Југославпје
Маршал Тнто упутио је III Конгресу америчкпх Словена
у Њујорку следеИп телеграм:
"Шалем вама, делегатпма Конгреса, а преко вас свим
Словепима које ви заступате, моје лајсрдачллје поздраве ижеле за пунп успех ваигег Конгреса. У ова тешка после-pafii- a
времена стојн тешка задаћа пред слободолубнвпи и
мпрољубивпм народима свста, у чмјпм првнм редовпма се
налазе Словенп иа челу са Совјетскпм Савезом, a то је бор-б- а
за мир, борба за праведап мпр, за иегово учвршиеие.
борба протпв свих поджигача рата, а за прпјателлку сарад- -
њу Уједннеи11х народа у цнљу што бржег лечеиа тешкпх
рапа које иам је задао фашпзмом наметпутн ослободплачки
рат."
Дан Југослов. морнарице
НАРЕДБА ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА
Поводох годшпанцс ства-ран-- а
нове Југословеиске мор-нариц- с,
Нрховнн коиандант
оружаних снага ФНР Југо- -
ciannje, ЈМаршал Тиго, нздао
јеслсдсћу Наредбу за 10сеп-тсмба- р
1946 годнпе:
"Друговн морнарп, подофи-цпр- и,
офпцирп и адмпрали
Југословмске мориарице!
"10 септембра ове годпне
наступа пета годпшапца от-ка- да јс створеиа наша иова
Ј у г о словеиска морнарпца.
Она је створеиа као логична
последица бескомпромпсне и
херојске оружане борбе на- -
шнх народа протпв окупато-р- а
свугде где год се он нала-зп- о
у пашој землп. Од тогл
исторпског даиа окупаторп п
ипхови усташкн квнслнизп
нпсу више пмалц мнра ни на
мору. Наоружанн слабо, са
дрвсннм баркама, алп са не-вп1;ен- ом
смелошКу н упорпо-шћ- у
задавали су спновп на-ш- е
днвне Далмацпје непре-кндн- е
ударце далеко надмоћ- -
ннЈем неприЈателу п тпме
далп свој драгоценп прилог
општој борбн народа Југо
славпје за СЈободу п иеза
висност.
"Друговп,
"Вама су иародп ФНР Ју-гослав- пје
поверплп да чуваге
наше дпвно Јадранско море,
понос свпх нашпх народа.
Будпте п надале псто тако
упорнп и смелп у учеу п
савлађиваиу савренене тех-нпк- е,
као што сте бплп сме-л- п п упориц у најтежпм да-нп- ма
ослободплачког рата. Гајптв славпе традпцпје ва-ш- пх предака — морнара, га
јпге п пресаћујте у нове гене-рацн- је
морнара борбене тра-дпцпј- е, јунаштво п упорност
бораца — морнара пз велпког
ослободплачког рата.
"Друговп морнарп, подофп-цпр- н, офнцпри п адипралп!
"Честптам вач празнпк уор-нарп-це, дан иеног pahaita, са
вером да кгте пзвршптн све
Цена прпмерку цен.
задатке, којп he бптп постав-лен- н
пред вас.
"Смрт Фашпзму — Слобо-д- а
Народу!
Врховнп Команданг оружа-ни- х
сиага ФНРЈ,
Маршал Јутославпје,
Јосип Броз — Тито."
Танјугод 15 септембра јавла:
Пеоградска штампа од 15
септеибра објавл.ује разговор
са југословеискни лаћарика,
Koje су амсричке властн уха-нсн- лс
н моставлале прилн
ком иребацивапл југосдовен-скн- х
пловннх објеката из Лу-стри- је
у Баварску. Иосле ви- -
ше од 1 кессц дана нензвес-иост- н,
стнгла је у ' Земун
група од 18 југословенскнх
државллна, мсђу којпма се
палазе н чдановн југословсн- -
ске комнспје којз je још 22
августа 1945 послата од стра- -
не југословенске владе, радн
прнјема југословенских плов-нн- х
објеката у Зпмопвнлку
у Лпнцу. Нретседипк ове ко-мнс- нје
ннж. Светозар Joenh
испрпчао је повипарпма сво-ј- а
узалудна настојаил да од
амернчких властн добнје до-зво- лу
за повратак југословен-скн- х
иловпнх објеката. 24 ав-гус- та
ове године амсрнчка
војва полнцпја, прпча Јовпћ,
изиенада је блокпрала нас v
Лннцу. Ухапшено је нас 18
државлана,
морнара н чланова хомиспје.
Одведенн см0 у Лимпт (г),
где су нас саслушавали н за-држа- ли у затвору 4 дапа. Том
прилпком с nana се поступа-л-о
као са политичкпм крнв-цнм- а.
Свукли су пас и нзвр-ши- ли
претрес. Чланови коми-сн- је
затворенн су у самнце.
У нашем отсуству, подвлачп
јовип, извршен je претрес
нашнх кабпна и тоц прилн-ко- м је иолнцнја узела све
TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, SEPTEMBER 24TH, 1946.
ИЗВОЈЕВАНЕ ПОВИШИЦЕ РАДНИ- -
ЧКИХ ПЛАТА ИЗНОСЕ ПРЕКО ЧЕ- -
ТИРИ МИЛИ0НА ДОЛАРА
ЈОШ САМО МИНИСТДР МИЧЕЛ ВЕРУЈЕ У 10 ЦЕНТИ ПОВИШИЦЕ РАДНИЧШ ПЛАТА
Канадски коцгрес рада у . на 40 сатн леделло. као и
свом "Љус летер" caoniineiLY млоге друге ваасне концсснје.
од 21 септсмбра лаводл вс-- 1 Ово. каже се у саопштеау.
лика постнпгућа п побед?
радннка у борбама за пови-mei- Le
плата и друге важле
концесије. Од јуна мессца па
до сада радллцл су доблли
noBinueiLa плата у укупиом
нзносу преко четирн миллола
долара. Десет хиллда уг.го-копач- а
у Гфшиш Колумбијн
и у Албсртн добнли су иро-шл- е
ледел.е ловншицу од 1.40
иа дан или 17 и по цепти на
сат, ск-pahci-te
радног врсмспа у псточној liana
БОРБА ПРОТИВ 0
На конвснцијн Канадског
конгреса рада Koja се одр-жав- а
ове недсл.е у Торонту.
поред осталог расправллће
се и проблсм закона који сс
односе на штрајкашко стра-жаЈен- е.
У Оитсриу н Квебс-к- у
организовано радииштво
у послсдњих шсст мессцн у
сталном је сукобу са провип-цијални- м
и федсралним вла-стн- ма
no niiTaiby npaua на
штрајкашко сгражарее. Нр-хун- ац
сукоба достигиут ic
оптужбом за конспирацију
која је поднешена протнв во-ђ- а
аутомобилских радника
ђорђа 1урта, Ioiiaca Мсклн-- а
и ћана Рудпи-а- . Ова опту-жб- а
протнв ibitx нодиешена
је од стране ошернског ми-иист- ра
полиције у всзн са
штрајкашкнм стражарсп.см у
штрајкуЈсод КраЈслеровс ком
паиије, no крнмииалном за-кон- у
којн није био иримсии-ва- п
већ 50 година.
Делегатн аутомобнлске у- -
Маршала Тита
Симону
Београд. — Претседннк
владе ФНР Југославпје Мар-ша- л
Тнто упутпо је прстсед-ннк- у
бугарске владс Гсорги-јев- у
телсграм у коие у нме
владе н народа Југославнје
чесшта влади н братском иа-ро- ду
Бугарске на всликои
историском чнну проглаше1ич
Народпе ренублнке 1угарскс
ПОСТУПАЊЕ АМЕРИКАНАЦА GA ЈУГОСЛОВЕНСКИМ
ЛАЂАРИМА
југословенскнх
ЗАСТАРЕЛОГ ШТРАЈКАШКИМ СТРАЖАМА
Телеграм
Георгијеву
стварн од вредности. Из зат-во- рз
смо пуштени 28 августа,
а затнм ynyhemi у логор
"Велс". На дап 30 августа
доведепи смо поново у Лнпц,
у прашн аустрнске иатпцнје
н допремлН11 на ма!;арскн
брод 'Тедсле", којим сло от-пловн- ли
за lladaiy (?). Ту
је амерички командант прн- -
статшпа, Рукстеин, наредно
органииа немачке прнстани- -
шпе полиције да над нама пз-вр- ше
претрсс. Немачки полн- -
цзјцн су ам одузели свс
стварп од вредиостн, као што
су рубл, једап дсо одела,
накнт нтд. Другог дана смо
поново Bpahemi у Лнипт(?),
л у прнсуству цивилие и не-мач- ке
полнције са два камио-и- а
пребачеии у руску зону.
И осталн члаповн ове групс
подв.1аче пепрнјателко држа- - ае америчких војинх оргаиз.
Капеган брода Лука Радми-р- н,
такође члан компснје, на-глаш- ава
да од 28 августа до
3 септембра ова група ннје
ништа добила за јело од аме-рпчк- их војнпх претсташшка.
У својим коментарима по--
водом ових изјава београдски
листови наглашавају да ова-кв- н
поступцн амернчких вла-ст- и
нпкако не могу пово.гно
да делују иа јавно мнеае ју-гословен- ског
народа. Југосло-веиск- е
морнаре је иарочпто
увредпло што су нх амерп-чк- е
војне властн ухапсиле п
спроводнле преко пемачке
Ttlt Vimif Л VrA-- k ...... -- - ..__...
1.удн кијц cy за оку- - ре.
дајс добар прикер свакој ка-надск- ој
радлнчкој уннји у
лостзвллњу захтева и још јед-ло- м
доказује "да нндустрпја
може п да је волна датп оп-равда- но
повишеие плата am
федерална влада не пптерве-ниш- е пне потстрекава посло-давц- е
у пховој реакцнонар-но- ј
тактпцн одгађалл."
Неликп штрајкови у чели-чно- ј,
гуменој н електричлој
нндустрији
ЗАКОНД
није дхти су зиати Конгресу
да he они иа конвенцији тра-жит- и
потпору свих унија
конгреса у борбн протнву о-в-ог
закона н оптужбе по којој
бн овн претсташнцн раднп
ка могли бити осућснн на
казне до седам годнна затво-р- а.
У случају да буду осуђс- -
Борис Кидрич о југослове-ск- о
- бугарским односима
На свсчаној академији која
је одржапа у Београду 9 сеп--тембр-
а
у вече поводом Бугар
ског иационалвБгпразпнка,
9 септсмбраМјЛГиЛаршгду-стрнј- с
и претседникПривред-но- г
савета, Борис Кндрнч,
одржао је говор посвсћен ју-гословенско-буг- арсгкнм
одпо-сии- а.
У уводу говора Кндрич на- -
глашава да су тућн освајачп
у свнм псторискпм перноди- -
м а пшлн за тим да се дочс-пај- у Балканског полуострва
н да међу балканскс народе
посеју мржау и раздор. За
ходерни импсрнјализам, би
ло немачки, било iua.injan-скн- ,
било ма којн другн, Бал-ка- н
је једно од иајзанихли-внји- х
подручја, како у по-гле- ду
непосредног освајаил,
тако и у својству отскочне
даске за даљу експанзију.
Иоред тога Балкан је једаи
од европскнх кл.учева нј-жнн-
х
за нмнерпјалпстнчку егспан-зиј- у
на Југопсгок н Исток.
Ннје према томе ппкакво
чудо — подвлачи Кпдрич —
што су импсријалистн XX
века политику раздвајааа бал
канских народа u држава ра- -
ТАНЈУГ ЈАВЉА:
ДЕЛЕГАЦИЈА ЈУГОСЛОВЕКСКИХ
Београд, 14 септембар. —
Данашиа "Борба" објавлује
разговор са нрстставпнцпма
делегацнје југословспских н
сел.сннка нз Кападе, којц су
иедавио допутова-т- п у Југо-славн- ју
ради прнореиа за по-врат- ак
југословеискнх иселе-ппк- а.
Огеваи Сердар, претседннк
Савсза каиадских и
ре Шабап, претсединг Саве--
за канадскпх лрвата, који су
проведц 20 годона вап Југо-слапн- је,
нагласплн су да xehy
југословенскпм псел-сиццим- а
у 1Сападн постоји жарка же-л-а
да се што пре врате у до-мовн- ну.
У Кападн жпвн 25.000
Југословена. 90% су раднп-ц- н,
а остатак се бави поло-прнвредо- м.
Behe канадсгих јужнпх
пације у Беогрзду и другпм
пристаплштпка Југославпје
вршлли мпогс тешке злочпле.
Дапас се взлазе у аме-рпчк- ој
служби и даје нм се
Morjhuod да и дзле малтре- -
v..,UM..jvf iicnix uipajy Југословенске морна
вреие
Срба
дп којн су сада старн трн
месеца. мопи су бити завр- -
шсиц join у jy лу мссецу да
влада у Отави ннје потстре-кавал- а
послодавце да нздрже,
поставл-ајуп- л чудио ограии-чсл-- е
од 10 цеити повншице
по сату. Ове иедел-е- , каже се
дале у нзвештају, изгдеда да
су чак и лајреакциопзрпијл
елементи у Онтсриу напу-стнл- и
10 центп офрмулу п
нзглсдп су да бн три велнка
штрајка могли бнтн свршенн
у року од неколико дана са
повишнцама од 15 центн илн
више по сату.
ни, аутомобнлска уиија каже
да he изаћи на reiiepa.11111
штрајк н тражнће од Конгрс-с- а
на конгенцнјн да и друге
уније учине iicio да се пора-з- н
намере реакције да нонн-шт- и
радничка nociiiniyha
разним законскнм трнкер-ство- м.
звнли тако pehu у битан са-став- нп
део своје дипломатнјс.
Логнка друштвспо-пшиги- -
ч teor" разв итгаип.сговеза ко
нитости, створила je у сва- -
кој балканској држави старим
нмперијалпстниа послушног
унутрашаег савезника: дома-h- y
реакцију, доуаће владају-h-e
круговс, на челу са стра-но- м
продапом дипасти- -
јом — Ш1хов државни апарат,
пихову орану сиагу. Mchy
liaJKOHKpeiiiiije прнмере овс
друштвепо-политичк- е закони-toct- ii
на Балсану — лаводи
Кпдрнч — без сумае спадају
државип одиосн нзмећу Југо-стави- је
п Бугарске. Beh у то-к- у
рата 1912 год. за ослобо- -
ђеае нспод турског japxa,
paba сс код младе бугарскс
и нладе српсге буржоазнјс
имперпјалистичЕа xana.ni-вос- т
п шовннпстичка мржка.
Бугарскн н српски владајуНп
круговн у najxpahe вреие раз-голпћу- ју
се као послушпо
орЈ-жј-е тућег нмперијализма
ii хеђусобно супротннх импе-ријалистнчЕ- пх
ннтереса. . .
(Иреостали дсо говора пи-ј- е
могао бити ухваћеп).
ИСЕЉЕНИКА ИЗ
ХАНАДЕ У ЈУГОШВИЈИ
Ју
око
онп
ис&и uiuu
или
Словсна јеокупнло око 15.000
југословснских иссл-синк- а н
претстав.иа најмоћннју исел.г-ничс- у
органпзацију. У току
рата. ова организација при
купнла је као noxoh На]од- -
но-ослободпла- чсом покрсту
око 700.000 долара у новцу,
робп а кедикаментнма. Дслс-гат- и
са велпкнм одушевлеи.ем
говоре о својпм утисцима у
Југославији. Нарочито исти-ч- у
одушевли.с и елан радног
парода у раду иа обновн. Опи
су се уверили да у Југосла-виј- и
нс постојн скспЈоагаци-ј- а
раднпчке гласс.
ЈУГОСЛАВИЈА
Парпз, 20 септембра. —
Одлука терпторпјалпе и По-лптпч- ке
сомвсвје за пзраду
хвровног уговора с Нталнјом
утрла је пут за одобрене од
стране Мнровле Еоиферепцп-ј- е
ФранцусЕе лплије по пи-та- ну
југосЈОвелсЕО-нталијан-се- ог
разграппчепа и no пн-таа- у
Слободпог територија
Трста.
Протнву ове одлуке гласа- -
ле cy с Еелору- -
Price per copy 5c.
Пријатељство са Совјетским
Савезом највећа потреба
ПИСМО ХЕНРИ ВАЛАСА, СЕКРЕТАРА ТРГОВИНЕ СЈЕДИЊЕ-НИ- Х
ДРЖАВА ПРЕТСЕДНИКУ ТРУМАНУ
Следсћс јс Bpio зиачајно ни-см- о,
које је досадашп.и секре-та- р
за трговнну Сјсд. држава
и члан пладс ипетседпнка
Трумана п бнвши потнрсг-ссднн- к
Сјсдписних Држава,
Хснрп Ва-ia-c,
унутио прет-седнн- ку
Трумапу још 23 ју-л- а
ове годппе. Хепрн Палас
јс јсдан од иајтсшн.их сарад-ннк- а
прстседннка Рузвелта и
У OBOM IIIICMy О СН01.ПОЈ поли- -
тнцн Сједш1.сш1Х Држава ои
се базлра на прнпцмпу амс-рнчко-совјет- ске
саради.е u
пријател.стпа коју је претссд-ии- к
Рузвс.1т слсдио. To зна-чајп- о
писмо гласи:
Мој драги г. нрстссдннчс:
Надам сс да петс ми оиро
стнти па овако дугачком и-см- у.
Ја лично мрзнм пнсати
дугачка нисма и мрзии да их
примам.
Мојс јсдипо опрапдаие јс
да јс ово иитап.е ирло важио
- по ирнлици најважније
данас у спету. Ја сам с Иама
провсрапао то у прошлн чст-вЈт- ак
и Ви сте сугсриралн,
носле митнпга владс у петак,
да бн жслели чутн моје но-гле- де.
Ја сам свс вишс узпеиирсн
разпиткои до
гаћаја од свршстка рага и
још вншс сам заб])ииут због
очсвидпирастућегоссЈпгеа
мсђу амсричким народои да
идсмо у join једаи рат н да
јсдиии лачнн ла којц га мо-же- мо
слрсчлтл јссте да ссбе
лаоЈужамо до зуба. Али цсла
лсгорнја локазујс да утрка
у лаоружавал.у ле водн миру
Beh рату.
Мессци којл су лелосредио
пред иама могли би битн пре-суд- нл
лсрлод, који he одлу-члт- н
да лл he длпллпзовали
свет дожлвсти дсструкцнју,
иосле лст илн десст годлла
које су лотреблс за лсколлко
лацлја да се лаоружају атом-ски- м
бомбама. Ради тога ја
желлм да Вам даи мојс млш-л.ел- .с
како бл садаши.е стре- -
u.i.eae у правцу сукоба мог-л- о
блтн лзбеглуто.
Може Пам лзглсдати чуд-и- о,
члтајуЈш дал.с, што ја лз-ражав- ан
толлку забринутост
у овом часу, одмах лослс кол-фсрспци- јс
шпшстара слол-лл- х
лослова, ла којој је учн-ilc- ii
добај лрогрсс о миров-лл- м
уговорнма за иеколнко
земалл лсточне Нвјоис и за
Италију.
Другл су лзразллн occhaae
све Bchcr оптнмизма, да join
дал.л лрогрес може бити учи-л.е- л
ластавлди.сч лрсговора
ла лстој базл, лрсида су ос- -
тала евролска ллтала много
тежа од шшх о којима јс orh
лостлглута иера споразума.
Ја нотпуно цспнм напорс
којн су учиаени, и стреплл-it- e
које јс показано од стра- -
нс паших разних пстстав- -
ика којн су водилн прегово-р- е
са Руснма у току прошлнх
неколико годниа. Ја сам свс-ста- н
TeuiKoha које су них су-очава- ле
и очевидне недослед-iiocT- ii
од стране руских прет
ставннка. На другу руку, ја
сматраи да баш ове тешв.оће
чине потрсбним за пеке од
пас, који са стране посматра- -
ОДБИЈА НЕПРАВЕДНУ ОДЛУКУ
Југославнјом
Aichyiiapo,viHX
хословачкз.
Иотпретседлив југословел-ск- е
владе н шеф делегације
Едвард ЈСардел. изјавио jet
"Југословелска де-1егзц- лја жалп што је КомКснја лза- -
бралз метод гласаља ла место
да трзжн Једлодушпост по
OBOii важлои питању. Обзн-ро- м
ла акцлју коилсије, (ју-гословел- скз)
делегацијз желн
да се стави на рекорд дз се
онз nehe сматратн обавсзном
ликзквлм одлукзмз ове кон- - спјз, УЈсрајииа, Полска и Чс- - ферелцлје о Југомавији."
Vol. 6. No. 348.
мо ток догађаја, да пзразимо
наша uiiuiiena.
ТРОШЕЊЕ HA НА.
ОРУЖАЊЕ
Случајно, као сскретар тр-гови- не,
ja разговарам са мно- -
гим трговцнма и внднм да су
опн миого забрииути због ве
личине федсралног буџста и
бремеиа нацноналног дуга.
За ндућу фискалну годнну и
за годину затим, najneha ка-тсгор- ија
федсралних расхода
јссте на националпу одбрану.
На пример, укушш предло-жеи-н
федералнн расходн зд
фнскалну (буустеку) 1947 го-дн- ну,
подпсшенн конгрссу у
зиапнчном буисту, износс око
30 иилијарди дола1а.
Од укупног буиста 13 мн-лнјар- ди јс само на војску м
морпарицу. Другнх 5 мили-јард- и
јс за ликвидацију рат
них активпости. и 10 милн
јарди за птсрсс на државии
дуг н noMoh встсранима, којс
јс прс свега иастаплдас тро-шко-ва
прошлих ратова. Ово
свс износи ук-у-
о 28 милн-јард- и
дотара. нли 80% од
ук-упнп-
х нред.10жсш1х расхо-да- .
Јасио је, да бн велнко сма-И.С11- .С
фсдсралиог буџета зах-тева- ло смааеис иа војнс рао
ходс. Овн расходн су сада
Behii за више него 10 пута Ј
Jig оштосу, бш и ,,пко1930иДИ
гидннс. 1идиие 1УЈО иуустни
расход за нацпоналиу одбра-н- у
бно је маи од једцу мн-лнјар- ду
долара, у поређсп.у
са 13 мнлмјарди за садаши.у
фискалиу годнну.
Тако, чак са чисто долар
ског ii центског гледншта,
америчка трговина и амсри- -
чкн иарод нузју имтсрсса да
организују мнр у свсту, у
којем би потпуно лспродук-тнви- и
расходи на лацнопал-и- у
одбрану могли бити сма
ненн.
Наравло, долари и цеити
лису лајважннји разлог зашто
мл cbii жсшмо мн pa и свет.
Ociiobiiii разлог јесте, да ми
ле жслимо npohii кроз још
Један рат — а спецнЈалло ле
атоискн рат који би без сум
ие био уперен углавлом про-тлв- у
цивилног стаповнлштва
и који би могао злачити ко-иа- ц
иодсрлс цлвллнзацнје.
КАКО АМЕРИЧКЕ АРСЦН- -
ЈЕ ИЗГЛЕДАЈУ ДРУГИМ
НАРОДИМА
На илак, да ли ми стварпо
концептрпшемо паше лапоре
на програи да сс нзгради тра- -
jan мирг lie може оити сум-it- c
да амсрнчкн народ тражн
и очекује од својнх вођа да
he радиги за трајчи мир, али
ларод лужио мора прспусги-т- и
својик воћаиа специфичле
лачиие и срсдства ка томе
цил.у. Ја мислин да у овом
часу ларод oceha да су изгле-д- и
за спречеле рата тамнн,
да други пародн хотимнчно
чипс cveutc ауеричкнм напо-рим- а
за nocriiniyhe трајлог
млра.
Како америчЕе асције од
дана победе пад Јапапом пз- -
гледају другим народпма:
Нод акцијама ја иислим ла
колЕрстле стварн као што је
13 мплијардн долара за оде-лл-њс
para и хорнарице, па
Биепнн пробе атомсЕе бомбе
н паставл-аи-е пронзводље
атомсЕИх бомба, па плал да
се лаоруаа ЛатинсЕу Амери-х- у
са пашнм оружјем, иа лро-лзвод- пу
Б-2- 9 и п-та-
ла за про-изводи- -у
Б-З- б (авпопа) н ла
лапоре да се добије ваздуш-п- е
бззе раширене ла пола
Еугле зема-WE- e са које може
бити бомбардовала друга по-лов- ива
Еугле. Ја не могу a
да ле ocehav да ове акцијс
liopajy изгледатп осталом све-т- у
sao да ча чилимо услугу
млру само речиха код стола
ЕонферепциЈе.
(Настаеак на стралл 2)
V