Serbian Herald, January 18, 1946

              W
. , i,.-- . „:-1ш'м&-
V &4p&ft9№' шлх1Ш::џ'-:':- - " W' ш кшмишшшиг 1
л
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ гмсник АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годишиој претплатн за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 7G4. March 12, 1942
Год. 6. Број 321. Цена једиом прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, JUNE 18TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 321.
Доказана
српског
je сарадња злочиначке издаје са највећим крвником
народа Антом Павелићем, Мачеком надбискупом Степинцем
ИЗДАЈА ПРЕД НАРОДНИМ СУДОМ
II иајобјективнпје извештаваие канадске н амернчке
штампе са cyheita у Београду, јако је бледо. II иајлиберал-ннј- е
новипе, као што је "Торонго Дејлп Стар", нпсу забе-лежн- ле
оно што члнп оспов cyheita. Те ловнне нпсу обја-впл- е
ни oire најглавпије ставке из оптужбе која је прочп-тан- а
иа суду, а на иеколико места лажно су донеле п само
сведочеи нздајнпка МихаилошНа.
Лтп од штампе која је славнла и браннла пздају и
злочппе ire може се бо.хе nil очекпватп. Зато мп нашпм
чнтаоцлма са овпм почпиемо доиоснти пзвештаје југосло-велск- е
телеграфске агенцнје ТАНЈУГ, нако се ту п тамо
поиавла неке стварн које су објављел у канадској и аме-ричк- ој
штампп, јер само тако he се добити права слика
cyheiia. Само тако he се добнтп права слпка велпке нздај?
и страшипх злочппа — слнка сарадие издајника са свакнм
ко је радно да у крвн угушн народпи ослободилачкн пок
per, која показује да ннје бнло пепријате.га п крвнпка с
којим лздајнпцп нису тражилп сарадњу п сарађнвали.
Ов извештаје доносп1.емо под горипм насловом "Из-дај- а
пред народшш судом", н скр-ећем-о пажиу чптаоцпма
да их добро проуче. Извештај од 11 јуна гласи:
ДИКТАТ ТАШУГА ПЕ0ГРАД 11 јуна 194G годние
ПРВИ ДАН ПРЕТРЕСА ГРУПИ РАТНИХ ЗЛОЧИНАЦА
НА ЧЕЛУ СА ДРАЖ0М МИХАИЛ0ВИЋЕМ
Београд
Јуче прс подис у велнкој
двораил Исшаднског учили
шта уТопчндсру код 1еогра-да- ,
отпочсо је претрсс про- -
тив групе ратних злочииапа
на челу са Дражом Михаило
mihcM.
Нешто носле 9 часова у
'дворану.-сучуп-лл јавпп..ту- -
жнлац пуковник Мплош Мп
iinh, и и.егопн ломо1шицн
капетан Мплош Јовановн!. и
мајор Бора Нешковнћ.
Послс тога заузели су мссто
за судскнм столом чланопн
ueha Врховног војлог суда
ФНРЈ, претседнпк пуковинк
Мпхајло ђорђевпћ и члаиови
потпуковпик Мнлија Влахо-Bii- h,
потпуковннк Михајло
ЈапковнН, секретар поручннк
Тодор ПопадиН, помоћне су-ди- је
мајори СтапковлК и
Млрко ILinh.
Пошто јс објавно почстак
прстрсса, прстседник Bi4ia јс
паредио да се у дворану уве-д-у
оптужепн. На оптуженпч
кој лслунн заузелн су затлм
исста Дража Mnxaiuoiuih , Стсван Mo.iCBiih; адвокат и
члаи Михапловићсвс врхов- -
не команде ууРа "идовии;
књижсвннк повннар из Загре-б- а,
Раде Радић ; трговац, Дра
жин комапдапт за Псточну
Посну, Оавољуб Враиеше
niih; бнвши yajop н Дражнн
Командант за Западпу Пос-н- у,
Милош Глншнћ; бнвшп
капстап и техлнчкп коман
данг, Драгн Јовановпћ, бнл-ш- и
управшрс града Београда,
командант Српске државпе
безбедпости и ванредни вла-ди- н
комесар за време окупа
ције, Таса Дшшћ; Вслпбор
Joniih; ђура Докпћ; Коста
MyiiuiHK.it, помоћипк дсоман
данта Српскс државие стра-:к- е;
Лазар Марковић и Коста
Куманудн бивши улллстрл.
Оптуженнма: Младену Жу
јовнћу, адвокатском прнправ-ник- у
нз Псограда; Др. Жпв-к- у
Топаловнћу, адвокату из
Београда ; Слободалу Јовано
вићу, профссору улпверзлте
та и претседппку краљевспе
владе Југословелске владе у
еииграцијн; Др. Момчплу
Ннпчпћу, мпнпстру споишх
послова у смигрантскнм вла
дама; Петру Жпвковпћу, ге
иералу u мнннстру војске у
емнграптскпи владаиа. Радо-ј- у
Кнежевпћу, професору л
миинстру двора у емлграцп
ји ; Др. Милану Гаврнловн
hy, мннистрз на страин; Жн-ван- у
Кнсжевпћу бившем ма-јор- у
п шефу војпог кабштета
у смпграцнјн н Констаптпну
Фотпћу, бншпсм амбасадору
у Вашннгтот, судп се у от-сјтнос- ти. v
Пошто су свп оптужеиа
далн своје лнчне податке,
добно је реч јавнп тужплац
луковнпк Мплош Мпинћ, ко-ј-н
је отпочео са читаием оп-сеж- ие
оптужнице.
и
и
Поред многобројне иубли
кс н доиаћнх новинара про
цссу прнсуствује око 60 стра-ин- х
новипара и фнлмсклх
опсратора нз Совјстског Са
всза, СЛД, Великс Брнтаии-је- ,
Кние, Францускс, Чехо-словач- ке
н других зсмалл
Mchy luiua сс лалази н по-знат- ,и
свстски репортерЕгон
'ЕрвииКнш ИГгГолитнчкн пи
cai( Андрс Симои.
Ио нодне је наставл.ено чн-тап- -с
оптужнице.
Гот(по чнтав данашњи дан
расираве која je jyipoc у 9
часова започела протнв једис
групс ратних злоч.инаца на
челу са Дражом Миханлови
he протскао јс у читан.у вр-л- о
опсежнс оптужнице. У 1
сат после иоднс расправа Јс
прскинута н иаставлна у 4
сата послс подпе када је про-д-жси- о
чнтаи.е оптужннце
Штанпаиа оптужннца обу-хва- та
Kiniry од 158 сграпица.
Оптужннца јс прсвсдена на
Енглссш! јсзик и разде-icii- a
јутрос нрсгставннцима стра-л- с
штамнс. Оиа се састојн нз
два дсла. У првом делу иаве-де- на
су кривичиа дела за ко-- ја
сс оптужују поједннн оп--
тужеин, док друга дсо садр-ж- п
опширио образложеи.с у
којсм се iiiicueiinu докумен-тнм- а,
нсказнма сведока, иот- -
нуниц нли дслимичним npii
знааеи оптужених и другнм
доказшш материјалом којн
поткрспл.ује све оно гато јс
наведено у страинцама опту-;ккнц- е.
Оптужнпца протнв Драже
Мнхаиловића обухвата 35
страница са укупно 47 тача-к- а.
Оптужница паводп само
лали део хочина које су Мп-хаиловпће- вл
четпицн, спро-водсћ- и
iterona iiapeheiua н
директнпс, извршнли у свнм
крајевима Југоставнје.
Оптужница иајпре те1ети
Млхапловића што je оргаин
зовао у окуннраној Југосла
вијн четнпчку оргаинзацнју,
soiy je пазвао "Југословенска
војгз у отаџиинн па јс чим
је почела оободиЈачЕа бор-б-а
народа Југославије нро
iiiB окупатора, ступио у са-рад- и.у
са пемачкнм ц нтали-jaitcKit- H
окупаторима и слу-гам- а
окупатора н своју орга- -
нпзацпју употребпо за гуше-н- е
ооободилачке борбс на-ро- да
Југославије и за пзвр-шењ- е
безброј разноврспих
ратнпх злочнна.
ОитЈкппца дал.е наводп да
је Миханловлп, чпм је бук-ну- о
пароднп устанак у Срба-ји- ,
1941 и када су устанци
почелп ослобаћати градове,
тајно ступло у везу са прст-седиик- ом
квизлнншкс владс
Милаиои Недпћеи. На даи
образоваил Недпћеве владе iliixaiuoBiih je 29 августа
1941 годнпе, по Недпћевом
познву, упутно у Београд
своју делепцију саставллиу
од мајора Ллексаидра Митн-h- a
и два внсока офнцнра са
овлашћеихм да воде прегово-р- е
н заклуче споразум са Не-диће- м
о зајсдиичкој борби за
yryuieite народног устанка у
Србнји.
У новембру 1941 године
сви Миханловићеви одреди у
Србијн, по иегов°и наређеиу
прелазе у општн напад на
п a р тнзане. Ово napeheibe
Михапловпћ је нздао на ос-но- ву
ипструкција Југословен-ск- е
емнграигскс владе н Вр-хов- ие
команде, које су му у
iteroB штаб донелн пз пно-страист- ва
генералштабип ма-јо- рн
Захарпје Остојпћ н Мир-к- о
Лалатовпћ. Исто тако Ен-глес- кп
капетан Хадсоц упу-he- n
Млхапловнћу нз Капра,
до1гео је од својпх надлеж-нп- х
поруку, која је гласнла
да "Југословенп пмају да се
боре за Југослаппју а не да
се борба претворп у побуну
хомунпста за СССР."
Овај општп папад Muxai-ловнћев- их
четиика на партн-зан- е
бно је врло брзо потпу-н- о
слом.ген. Кад је снтуацн
"ЧЕЛИЧНА ЗАВЕСА" ПРЕК0 ЕВР0ПЕ НИЈЕ
ВЕЋ ГЕБЕЛС0В
Нретссднш; велнке скуши-тнн- е
у Тороиту па којој су
A UUWI'll.'lll VUUJVIl.AU 1II1V,1II,
свешгеник II. Г. Иерклис, од
Јунајтед Черч, отварајући
скупштлну јс рекао мзмећу
осталог :
"Ова" скупштлна прлређе-н- а
је зато што мн у овој зе-и.- ш
желпмо мнр.
"Мп смо бплп жртва иај-злобн- лје
пропаганде у мо-д"гр- иој
псторпјн. Нзмећу два
рата "челлчна завеса" пезиа-1- 1
о Совјетском Савезу била
је спушгена над целлм све
том. Оиа je прпвретно бпла
длгнута за време рата, јер је
то бпло корпсно. Сада су ис
ти елементи којн су ту завесу
спустпдп опет на послу."
Г. Псрклшс је затлм Јекао
да је један од всллких пло-до- вд
победс било уједииева- -
и.е облчиог народа свста н
развлгак прнјате.1ства са Со-вјетск- им
Савезои. "Ако мп
не будемо чувалп тога прпја-гелств- а,
рскао је он дал, оно
he од нас бптп одузето. По-куша- јп
се већ nnire да се за
бпје кллц пзмећу iiaata два
народа."
Затлм је г. Перкнис прет
ставпо чувелог каладског ко-мептат- ора Елиора Фнлпата
из Ваикувера, којн је н'зме
ђу осгалог рскао:
"Ова трп човека (Галактн
онов, Симопов н Ерснбург)
које мп овде вечерас имамо
пз Совјетског Савеза, пмају
Bhy моћ да стпгпу до впше
чпталаца пего пкаква друга
гри човека у свету. Мора бп
тп јасно, ако народ желн осн.
гуратп мпр, ако желп спречп
тп рат, он мора успоставптп
везе разумевалл п спмпатпја
Ја желпм казагп народу Сов- -
и Француш
потписале шестмесечни
трговачки уговор
Itapus. — Ha 13 јула гу
Југославлја it Фралцуска пот-писа- ле
шестмесечпи тргова
чкл уговор. Југославнја he
Фрапцуској слатп дрво н мл-нера- ле,
за које he пз Фрал-цуск- е
увозпти оптпчле ии-струмен- те,
машннскп матерл- -
;ал, хемнЈске продукте, текс
тлл н друго.
ја за Михаиловића постала
тешка н кад је наступно оп-ш- тн
распад аеговпх одреда,
он се са тројицом својпх офп.
цнра у селу Дпвцп у Србпјп,
састао у једној каванп са
претставнпцпна Немаца: на-челник- ом
штаба Немачког
вој11огзаповеднпказа Србпју
копетаном Гестапоа Др. Ма- -
телои п још ггеколпко впшпх
Немачкпх офпцпра. Састаиак
je одржаи у највећој тајностп
под заштптом неначке војске.
О овои састанку Мнхапло-Bii- h
je преко Енглеске обаве-штајн- е
службе обавестоо ра
дпограмом пзбегличку владу.
хако пре свога поласка на
састанак, тако п после одр-жан- ог
састанка. Састанак је
одржан у ноћп пзмећу 13 п
14 новембра 1941 годпне.
Оптужнпца затим нзносн
велики број прниера отворе-и- е
сарадље Л1пханловпћа м
и.егов.нх команданата са оку-патор- ои. МихаплОтИет од
редп ,по пнструхцпјама којс
од нега добпвају, ступају јав-н- о
у службу Италпјана n He
маца п заједно са linna воде
(Наставах иа странп 4)
ИЗУМ, КАЖЕ ЕЛМ0Р
јетског Савеза, да облчнп нл-ро- д
којп се борп п умпре у
свпм ратовпма, обпчнп Капа-ђан- и,
iiehe нлкад узетп уче
inha у нападу на Совјетскп
Савез."
Ту је г. Филпат истагао
илтервенцију 14 страппх ар-мл- ја
протнв Совјетског Саве-з-а
после револуцнје 1918 го-дл- не
мсђу којима је бнла п
кападска војсса, л какго су
Канађанл тада одбд[лк%да се
борс протпв Совјетског Са
всза, како су се окренули о-Т- УД
"ГА£ пм нпје "п бпло ме-ст- о
да буду."
Г. Филпат се у свом гово--
је
послало
току
следећи телефам:
ДВЕ
ГЛ1ЛО
ЗА
17 — 29 ЈУНА
17 месеца почиае
каипаиа воловпу одећу.
води Канедпап Ју-лајт- ед
Е.тајд Релнф Фанд, a
Tpajahe до јуна
Роба у тогу кам-па- ие
пахсиена је за помоћ
землдма у 11вропи п
Азлјп. J je уклучена
каипаиа јс
прошле јесепн. Тои прилп-ко- и
бпло је сабрано 12,000.000
фунтн робе. Према
југословепског у
Огавп је
добпла 540 тона. је
преко Ра- -
чупа се да he роба сабрава
1
Ми нисмо давали машине, ми смо давали
крв наше деце - Еренбург
Запријатвљство саСовјетским Савезом
Југославија
У прошли петак у вече
одржана је велика скупшти
на у Торонту на којој су
гласовнтн совјетски
пнсци Копстаитин Симонов.ј
геперал-Majo- p 1 алактлопов и
Плл Еренбург. скушити-- и
н бпло je ирнсугпо око
10.000 особа. На тој скул- -
штинн говорио je чувснл
надскл коментатор из Ванку- -
всра Елмор Фнлпат, a нрсг
седннк СЕупштние бно je cue
пгтенлис П. Г. Иеркипс, од
Јунајтед Черч. Исто тако
одржао је кратак гопор и пу
канадскл иссиик Др. Е.
Ј. Ират м совјетскн отлрап
ник послова у Отави, Нико- -
лај Белохвостлков,
Овде донослмо само говор
И.ге Ерснбурга, а настојаће--
ио да добиЈемо п говој оста
лих говорплка н објавлти их,
јер су онм сви врло зпачајни
као што је зиачајак п олај
Ихе Ерепбурга. Следеће је
говор овог гласовнтог совјст-ско- г
пнсца, којл је са својим
niicaiLcw стскао светскн глас.
ЧЕРЧИЛ0В.
ФИЛРАТ
ру осврнуо иа iiiicaibe про-фашистич-
ког
Торонто
који говори
о Черчлловој теорлји "чсш-чн- е
ПЈеко Евроне.
"Алп, зашто е датп кредпт
ономе коме он за то прппада",
рекао је Фплпат. — Та "'w
лпчна завеса", каже он, нијс
пзум Влнстона Черчнла, веИ
Паула Гебелса, којп je у свом
жпвоту учпнпо једну
добру ствар, a to je када је
почпнпо самоубо јство 1 On je
каже г. Фплпаг, опо први ко-ј- п
је рекао да he се савезни-ц- п
после победе заратлтп
uehy собом.
ПОЛОВНУ РОБУ
у овој кампаип бпти подел.е-н- а
ва пстој базп као лрошле
годпве. Зпачн, ако долазећа о
хампапл успе гао ррошла на-- ша
6paha у старој доиовиин
добпће оео 500 топа робе.
Нзвршип одбор Beha
Јухиах CiOBcua по-зи- ва
све паше пселлппке у
Кападп, да ову кампаиу по-дувр- у,
бпло властлтлм пок су
лолом робе, бпло радом.
Месвп одборп Beha треба-ј- у
доћикаумпваеизеу суа рсувкоовјопдмио-цвм- а о ие-стп- ма
п novohit у раду, како
су то чппплп прошле кампа
е. i#
Нзвршпп одбор Beha Ка- -
надсклх Јужнпх Словена. да
КАНАДСКИ НАРОД ТРАЖИ ПРИКЉУЧЕЊЕ TPGTA
Behe Канадскнх Ј)-жн- х Словена приинло је до сада
повраћенлх лнста са 32.000 потппса са захтевом да сс Ју-лис- ка
Крајпна са Трстом прпиучи Југославији. Свс пгти-цлј- е
са иотпнспиа нлсу још повраћене Behy, а 1лда саби-раи- е
потплса буде сасвпм довргаспо, број потплснпка he
сигурно бпти велис. To значп да каиадсклиаЈд за пра-вед- ло
решеп-- е питаиа Трста н Јулиске Крајипе, као што
су за то остали дсмократсгн пароди, да о народу Југо-славл- је
и саме Јулисге Крајиие Трста п не гопорнусг.
Behe je у пме потписпика у Парпз коиферепцијч
Са"вета Мннлстара спол.них послова voja je сада у
ТРИДЕСЕТ И ХПЉЛДЕ КЛНЛ1;АНА ИОТ-ППСАЛ- И
CY НЕТИЦ1ПУ УРГИРАЈУћИ ПОВРАТАК
1УЛНСКЕ КРАШНЕ. УК-ЂУЧН-
В ТРСТ. НАШЕМ ХЕ--
РОЈСКОМ САВЕЗННКТ ЈУГОС1АВНЈИ. ТАКВО РЕ
TimifiR БИ У САГЛАСНОСТН. СА МЕђУИЛРОД- -
НОМ ПРЛВДОМ II ОБЕћАЊПМЛ САПЕЗННЧКНХ
ВО!;Л ЗЛ ВРЕ.МЕ РЛТА. А ТАКОђЕ II НУЖНО ЗА
СВЕТСКИ МИР
ПОДУПРИМО КАМПАЊУ
На овог
за
Кампаиу
29
сагуп-ми- а
разним
и Ју-гослав- нја.
Сллчпа вођепа
пзвештају
послакства
Југославпја од т"га
Роба от-премљ- епа УНРРЕ.
го-вори- лн
На
ка
веил
"11в-nniirTe.ieri)a)i- a",
завссе"
само
Ка-вадск- пх
ЈУГОСЛАВИЈИ
Он је говорно у руском језл- -
ку, а поред itera je dajao пре- -
водллац који јс прсводио ла
снглсски. 11егов говор гла- -
си
За мснс је тсшко гопоритн.
Нрсподлоци су добро дошли
иа длпломатсклм конфсрои-цијам- а.
Ллн ја желим лзго
иорнтл рсчи л.убави н гн.сва.
Ллл лико, иепи сс члнн, ltin'e
плкада прокламопао своју
дубав преко тумача. Ја ни
кад нисам чуо да лко прок
л н ие л])ско лреводиоца.
Ја сам врло cia6 дпило-мат- а
л ја nctiy гопоритл јсзл-ко- м
дииломата. Л исто тако
иистс mi ви днпломатп. Ја
верујем да псмо мп моћл ра-зуме- тл
јсдаи другога. Ја сам
нровео досада два мссеца у
Лиернци, али у вашој зем-л.- и
ја сам само два дала. Јл
сам ch успео да влдии до-бр- о
н рђапо. Добро јс ваш
иарод. Рћаво су вапш ловии
CKii чланци, Али ја мислпм
да ћемо мн, упркос свсму,
моћл да будемо пријатслн.
Каже се да само л.уди којн
личе једаи другоме могу бл.
1н при јлгсл.11. Ллн ! ја мислпм
да се гараво и плаво Vory
зал.убнтм je,vm у Друго, и да
матсматлчар може лостати
иријатсл. псспика. Зашто ми
не би жнвсли у иријатслству?
МИ МОЖЕМО БИТИ
ПРИЈАТЕЉИ
Кажс сс да за дчпломате
није добро да кажу "Нс",
am ако днпломата кажс "мо-жда- ",
то значн "лнкада". Алп
ако ја каасем "можда", то зна
чи "можда". Ми можсуо битп
иријатсгн са народом Кала- -
де. Jiajoo.tjru.eiiiijii комад
поку!Ства дшмоматпје јесте
округли сто. lonopiiMo ошт-ро- :'
округлл сто дииломата
ниа прсмного оштрих углова.
А народи иису днплоиатп, и
иародц занста могу ссдети
око округлог стола. 1и. сио
бнли зајсдио у годлиаиа стра-пшлхлскуте-
иа.
Запгто ии пе
бн 6init заједло у дашша
мира?
Ја знам да наше прнјател.-ств-о
пије по во.Ч1 сгаком по-јсднл- цу. Нма људи који желе
да лас заваде. Таквих л.уди
нма опде н другдл Има л.уди
који саиају о новом походу
нротлв Сопјетског Савеза. О-и- и
join нлсу успслн да осуде
310ЧИПЦС у Нирспбургу, али
извесии нентлсмспл готовп
су да ионово пишу фпрсрове
плаповс. Ја мпслпм да би опп
трсбали иоделитл своје аутор-ск- е
пристојбе са Герипгом п
Рибслтропои, Гробови још
пнсу лреЕрнвепп травом, a
ови џситлемеип neh говоре о
"трепем светском рату". Да
ли су за то Русл уииралн па
Вотги и Kaitahann ла Шелд-тп- ?
НЕЧАСНИ ПОЛОЖАЈ
Menu се чнли да лисаи
нпгдс чуо толлко злих речи
мојој зси.гп. Ја знам да су
Kaiiahaiui храбар али мпро
л.убпв ларод. Зашто сс itnx
спсцнјалио трује против Ру
слје? За време првог светског
рата ја cair бно на Фронту у
Француској. Судблпа ме Јед-ио- м
допела лнце у лпце са
каиадскпм војпшпша. Оли
стајалл па пајопасплјеи
мссту. У пролећу 1945, па
руском фронту ми смо дозиа-л- и
са дубокии одушевлеисм
храбрли војцпм лодвизлиа
канадсБпх војнпкз у Холан
дпјп. Канаћалн су опег ста-јал- н
па фропталпој зошг. To
iiiftn пттлгпп a it amn
место. Сада опи покушавају
ставе Капађаис у прву зо- -
ну рата речи лротив Совјст
ског Савеза. Ја млслим да је
to ouacna, алн нс врло часна
позиција.
Ilua ловпла које днсвло
страше децу са Руспјом, као
што се деца страшс са стра-пшло- и. II м и or.it чнтаоци,
прсм да су давпо лапустлли
дстлиство, дрхте од страха. Зашто? Зато што олн злају
I yciijy само 113 иовнла, а но-Bii- HC
лажу. Ракпја се овде
продајс на рацноилрапс кар-т- с,
ла деци. Алн клевсте про-ти- в
Русије лсограшисне су.
Једаи сталовинк Тојкштз, са
којлм can говорио у д}ћапу
цпгара, озбнлио мс јс упи-тас- ?: "Јсли истнла да јс Сов
јетскн Савсз заузсо 11 pan н
да сс спрема Да изгради базе
у AprciiTiuui?" Пма јсдна
духовита шпанска пссма:
"Некп нсвају опо што оли
зчају Друп знају оно што
онп певају". Kanaf;aiiu иона-в.гај- у
oiio uito читају у шта-мп- н.
А луди који хушкају
иарод Каладе потив Совјст-ско- г
Савсза знају своју мело-диј- у
иотиуло добро.
У КАНАДИ НЕМА
РУШЕВИНА ,
У вашој земл.11 jiwa unoro
к у h а. Пиа к у h а всл n-к- их
и малих, богатлх
н c ii p o n a in ii ii x. Али y
вашој зсм.ги лсма рушеви-na- .
NIcby ваиа лма cpchiinx u
iiccpehniix ,a.in чак ii nccpch-- M
it иодарслн cy Bc.iiik.OM pa.
дошпу да могу миловати сво-j- y
децу. а говорим о овоме
зато што je у мојој зем.гн пјс-мног- о
гробова и ирсмного
исисла. јл говорим о овом
зато што jey wojoj земхи лрс--
нного сирочадн. Ја ие зпам
породице код лас где иема
празиог места за столом код
ручка. To je цеиа коју смо
М.Ц илатилн за победу. To јс
цепа коју сио мн платнлл за
С1ободу. Нашу. II вашу. 11
сте имали Океал. Ви сте ииа-л- и
храбре војилке. Али мо-же- тс
ли ви заборавнтл живу
стену ла Волгиг А-ti- r можс-т- е
ли ви заборавпти Стагнн-град- ?
Ви сте ледавпо нзра
чунали рно Са чиме сте нас
помогли. Алп мп ле можемо
на вагаиа вагнути нли иа ра-чупи- ци пребројит иашу ио.
woh. Јер ми смо вама помог- -
лп tie са машмнама, или пше--
пнцом, или злагом, uch са
крви. Са крви иаше дсце.
Нас се оптужује за злс пла-пов- е. Ја пе жслим да то по- -
блјам : To je испод части uci--je
зсилс. Кажс се да Хотен-тот- л
(једпо афричко плсие — С Г.) uwajy чудан морал;
ако ја тучем то је добро, ако
мене истуку, to ie слабо.
Можда, марад, Хотентотн и
иемају таквог морала. Ја с
жсшм да кажем да има леко-жели- м
нлх вређати. Ја саво
лпко Хотептота ле мећу Хо-тентоти-
ма.
Када је СовЈетски
Савез за време дискуснје
Иранског питаиа затражио
одгаћаие одлуке за леколлко
дана, ои је бло окрлвлеи за
најцрие планове. Алн када
су бриталсси војннцн посте-пеи- о
поста-пИтрансфориира-
-II у стародревие Грке, то је
одбрана стародревне цивнлн
зацпје. Када Американци го-вор- е
о базана у АЈсланду то
је "гарантоваие спг)-риост-
п
за све лароде", али када Co-вјетс- ки
Савез леЧкели да уз
iteroBe фалпце буду базе за
пову плвазију, то постаје
"црвели нмперијализам". Ка
да опи замахују атоуским
боибака у ваздуху, to je ari-страк-
так
рад паучппка или
(Наставак на странп 4)
Т"' werevff's.ww ЖЖРВ?ИИ 9W -
ШштиШШШШШШШ јшмллтм
.1