Serbian Herald, May 27, 1947

              гјптјШДТштпт шт ША',...,, -
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1. OnL
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
lli Цена годвшњој претплатп за Канаду 4 долара, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 7S4. March 12, 1942
Год. 7. Hpoj 409. Цепа једпои прлмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO TUESDAY APRIL 29, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 409.
ИНТЕРВЈУ
Мартал Тпто jc 12 апрпла
npnuno доппсппка ловдоп-ско- г
лпста "Љус Кровпвлз",
г. Кепет Сајерса, којв је взве-сп- о
време провео у Југосла-виј- п,
п у разговору са ни
одговорпо иу на воставлепа
патаоа.
Иа примедбу г. Сајерса да
дааас постојп eehe ввтересо-ваа- е
п сивпатија за Совјет-ст- а
Савсз п Југославвју пс--И)
што је то бпдо пре годнау
дапа, мзволпко то изгледало
еупротво од онога што с но-ж- с
впдети пз штампе, uapniai
Твто је одговорпо# пзмеђу
остадог:
Иарод у Епглсској као п у
Лисрици без сумие впдп да
нијс свс оиако као што сс
ириказујс у штавпн и исћс
дозиолптн да се стално вара.
Што сс нас тичс ви лспстс
liahn mi међу официјалшш
дицима, ин мсђу стаповннш-- Ј
твом фроиталнп став iiu upc-м- а
Кнглсској као iiu према
Америцн. Када ми говорнмо
иолнтицн Енглсскс или
Амсривс, онда сс уопштс дс
мисли на народ, исго иа офн-цијсл- пс
круговс који нав ech
лишс од годину даиа ствара-ј- у
тсшкоћс.
ПИТАЊЕ: ДА ЛИ СМА-ТРАТ- Е
ДА МН У ЕНГЛЕС-КО- Ј
МОЖЕМО НЕШТО
УЧШШТН ЗА ПОБОЉ-ШАЊ- Е
ОДНОСА ИЗМЕђУ
ЈУГОСЛАВИЈЕ II ЕНГЛЕ-СКЕ- ?
ОДГОНОР: Иитап-- с овлх
_ £autx одцоса нлјс, hcujtq
изолирано од општсг комплс-кс- а
мсћупароднпх пптанл.
Оао jc у всзн са борбом за
мир и и.сгово yHBpuiheite.
Стога lie трсба посматрати
само одиосе нзмсђу Југосла-пнј- о
н Еиглсскс. Општн од-iio- cn
поболлнапе сс ако Еи-мсс- ка
н дпуге земљс буду
хтслс да дс% до што дубље.-учрвшћсп--
а
мнра п ако бар
прпближпо задовохс опрзв-дап- е
захтеве зсмаља којс су
страдалс у овом рату као што
је паша. Ilnraitc одпоса пи-Јодав- ле
иска платонска ствар
псго и тс како повезапа са
иатсријалиии и и т е р еспма
хеил.с; it ако ии иа питсрпа-гџшпалш- ш
форумива будсмо
сталпо паплазили иа апсо-лутп- о
псразумеваое п отпор
по свпм пнтавлша соја витс-рссуј- у
Југославију, оидз ту
пе можс бптп оаакввх одио-с- а
сасвп трсба да буду. Ако
ми пс можемо са исхов свм-оатпјо- м
гледатп на new по-ступ- ЕС
Форен. офаса. ми не
ОЕрпвл.ујсмо за то сиглески
парод, јср знамо да в-его-ва
огроииа всНипа жсла задово-хси- с
оправдаввх аахтсва иа
рода којп су толвко прстрпс-i- n
у рату као што је случлј
са пашии народом. Ма разу-anie- uo
Teiurohe. Алн взвес-п- а
праведвост иора да влада.
нора да постоји. Лко Евглс
га пма својвх пптсрсса, има
псшто шта се at cue прсвпде-t- tt
кзда је у питаау једап
савсзвнк сао на прнмср Ју-гослав- нја
с обзвром ва иај-осповп- ијс
прннцппс правдс.
Ппдо бп врло везгодво кад би
ИСрасположеае, које давас
вдада код нас преиа Енглес-иј- .
Д)боко ушло и усадпло
сс Ј срца народа. А вв aitaie
да јс, бсз обзнра иа пзвсспо
(песлагаае?) којс иожда још
постоји у поднтичкои гледа--у
код нас, народ је ипак 99%
аа пашс захгеве, за нашу
сполпу полнтику".
Подвлачећн iiutcuniy да
сс у Енглеској већа пажн.а
цосвећује међународппм вро-блеми- иа
пего уиутарњпм п
да је то општа појава у, за-иади- им зсм.ауа. Маршал
Тнто је рскао: "Ми, иеђутпм,
ие чекамо. Ми смо се бациди
па пзградњу као да he мнр
траЈатп 100 илн 200 годпна.
мп смо употребпт све name
cnare да поправпио опо шго
је разорено п успели суо .лл
заинтсресујеио парод. To
vnoro зпачп накп нмамо npio
вешЕПК тсшкоћа "
ДОПИСНИКА
HE ЧЕКАМО -ИИ СМО СЕ БДЦИЛН НА
Дописппк r Cajepc T"i'i-ну- о
је затим попово пиг
тешкоћа па које Jyroci.ni i
паплазп, осврпувши се ка
чпто на случај задрл.п t .
југословепсквх бродова
С тпм у вези Маршал I
i- -
је ресао:
"Тиме се nehe спречи i п h.i
uia изградаа. Ја ипс.шм и
то може више да шкоди т
иа соји иам прпчпвлвај
inEohe пего пама. Јер, и u --
enpeuun па све тешкоК -- г
смо павпклп да се борми.. j
intua и un uoaceiio зл '„
ствар поврепути пародн а
се п тако пребродпти к -о- -hc
којеже појавс. Ми ht
псто тако на неки пачип i
ишти питан.с нрехраие."
Затнн је г. Сајсрс замотио
Маршала Тига да му каже пс-ш- то
о извозу и увозу Југо-слави- је
у везн са иедавпп
говорох Маршала Тнта у На-роди- ој
скупштшш.
ОДГОИОР: "Псћ сам чи-та- о
о томе одјек у страиој
штамип. Ево о чему се ради.
Мнпистарство сполне тргови
нс поставило је лени дично
пнтаи-- с да ли he Mohit да сс
нзвозе извссни артнклм у
иностраиство као на прпмер
масиоћа и дебеле свнп.с, пз
макар то било и тешко. О
o,oue uapanuo нс може бнти
iiu говора, а нарочнто због
суше која је владала двс го-дн- нс
и са стааеу iiactioha кЈод
иас. Ја сам рекао да сс нзвоз
свасс врсте uacitoha мора за-брли- пш
док сс код нас чс
иоправи стан.с, док не будс
болл лстнпа. Зато је полн-тик- а
Нладс била уперспа у
прапцу забрзнс свакс врсте
нзвоза бар док ие нмадемо
добру :кетву, мада је то врло
тсшко за п ас с обзпром да су
иам noTpcfiiia срсдства ja р--комиепз-
ацнју
сших вргдшх
ти артикала који су иотрсб- -
СУ
МОСКВА. — Спецпјалн
доппсиик Танјуга јав.га:
Шеф југословевске дг u
цпјс Едвард 1Сарде1. гштри
је прсд Савсгом шшт mt
спо141ПХ послова. On ј- - п. ј
вукзо да је Југославија m" г
пего иједва друга cant-iu- i
ка земла запптересоваиа v
питаау нироввог уговора
Аустрпјом. Кардел. е nai a
сво да су у току прош и- - 3 .
4 деценије вемачко-аустриЈ-сЕ- е
сиаге пзвршпле две ин
вазвје Југославвје са а-стрп- јскв
тераторпЈс. Ратнив
ocsajaiveu в тзкозванол "мп
раом" гермапизацвјом а
стријска властодршцв пи-в- 0
су nacTOJaJB да проншре
вемачсу сНфу утвцаја коли-еото- д
)е ногуке дублл у Ју-гослави- јп.
Прска взјави самог ау-стрнјс-
ког
мннпстра спатих
пословз др. Грубсра, тоеои
П светског рата SOO.0OO ау-стрпјс-
ких
војннка иалазцло
сс у рсдоввма вемачкнх ору-жав- пх
смага. Крој аустрнј-скп- х
дпввзија у борбв протиз
вој-с- ке
вјносио је блвзу јсдиу
трсћнпу укупинх вемачкнх
оружаних свага у Југослави- -
jii. Мпоги заповедницц неиа-чкн- х
спага у Тугославијв бн
лн су ajCTpnjcKii генерали.
Од 4.433 немачка ратва зло-чин- ца
које је регвстровала
југословеиска Компсија за ра-т- не
3.10Ч1ШС, 2062 су Aj'crpn-јанц- и.
Наводећн све ове чпн.евпце
— нзјавпо је Кардел. — вн то
не чпипмо тјз мржие npeva
аустриском паррду, пптп сп
намсром да лзједпачимо чп-т- зв
иарод са онима којп су
почплилп злочнпе у Југосла-ввј-и,
5--тн је очсвидно да Ау-стрн- ја
мора да поднесе свој
део одговориости за учешКе
у рату. Влада ФНР Југосла- -
влјс сматра да се пптаае ип- -'
"ЊУС КРОНИКЛА" CA
ИЗГРДДЊУ"
МАРШАЛ ТИТО
и и за 4iamy лаку и чак пре-хранбсн- у
индустриЈу и којс
увозимо.
Пронпс годнне, i:ao што
знате, код нас је владала пс-лн- ка
суша, a то је као после-днц- у
имало noMaiLcaite л.у-;-ск-
е
н сточие хранс. Наши су
ссллци, да и м стока ие бп
угпнула -- почели да колу па
велнко. лли ЛПшистарство
сполнс трговнпс је без iiora.Mn у решаваау овог пптанл
одобЈ)еиа н з и a it. а х т е л о
да пзвезс исшто мршавпх
CBitiwi u да на тај начпи по-вог- не
сс.гацчма којн су хте-л-и
да иродају своју стоку.
Мпнпстарство cuaiiie Tpio-вин- е,
како дозиајем, носле
иог експозеа извсзло је мааи
број мршавнх спипл. Mcf;y-тн- м,
ако сс узме у обзнр да
мршаве cBiute иису могле би
ти иарочнто сретство за прс-хра- иу
сматрало се, а то је п
разуил.нво, да нс би била вс-лн- ка
штета кад бн се n eehu
број таквс стокс извојио, јср
бн се -- а п.у купило иешто
др го urn) пам је нотрсбн
Лаша Uiata iiiijc дат одо
ЕДВАРД КАРДЕЉ
ра са Аустрвјоа под даваш--н,
ли условима, н послс cim
стсчеввх всЕЈ-став- а, ке може
одвојитн од витаи-- а млра ci
Нехачком. Лко стварио no
стојп жсла да се затворе сви
нутевв империјалнстичкс ct.-спавз- ијс
Немачке, опда je
потребио затворпти itena ау-стријс- ка
врата. кроз која је
вевачки лвперпјализаи лзвр-нш- о
свој прлтлсак на Iai-rai-i.
Кардед. је затив подвукао
да југословепска дедегација
по Другл пут пступа пред
Саветом млвнстара cno.iiinx
послова са захтевом да се део
словелачке терпторлје, којн
је био под т)г)впском упрз
вом. првЕл.учв Тугославнјк.
"To је дужност it обавеза са-везничк- их
зема.га — пагла-св- о
је Кардел. — које су под
napatou демократпје в сло-бо- де
сломплс агреслју фаши-стлчкп- х
оссајача, да бп омо-гућв- ле
једном народу да се
сопачно ослободп лемачко-аЈчгтриск- ог
господства.
С тога југословеиска деле--
- РЕКАО ЈЕ МДРШАЛ ТИТО
t
fpdi.c ia тај U3B03 а због то-i-a
!к' о!1и којп су то учпппли
iioh)im консеквепце, јер tas
ч 1иигпцп демантују офп- -
i м i н илјаве п политику
n.dii ! 1аде. ja can чптао, рс- -
... t дл I Маршал Тито. да
! i'i.i гога пзвоза свања у
). н 1м дс1у страве штаипе
i мци велнка "у3РУЈа
ч.. I п да су правАСпе п да
п] м с фантаствчне комбл- -
п t и и всзп сатвв. Код пас,
.
' hi ч, пико nuje пп охон
].. мнм )бог тога. Јер вапш
.inn iiiaiv гата ie бпло са
м . нн.ом. Нспрпјател.сЕој
npou.ii.iM ui nehe нпшта no-u.ih- ti
ми коиферепцвја за
шгампу, коју је недавво у
noil са тим отправник посло-в- а
Амсричсс амбасаде Јохн
Кабот одржао.
ПИТА1БЕ: ДА ЛИ МОЖЕ-Т- Е
ДА HAM КАЖЕТЕ HE-ШТ- О
О
РАСЕЉЕНИМ ЛИ-ЦНМ- А?
ОДГОВОР: Политика на-ш- е
Иладе јс да сс no noryh-ност- и
што вшие иашнх еми- -
граната вратн у зсмљу. Изве- -
стаи 6noi neh се вратло. Али
наилазнио на велпке тешко- -
hc. Нарочнто англо-америчс- 1
војии opraini фаворизују не-прнјател.- ски
расподоженс с-лем- ентс
нз овс. eniirpauni
Раселлиим лнцнха се не до-звол- лва
слободно определл-И.- С,
стободно изражаван.е во-л.- с
да се вратс у своју зеи- -
лу. Исто TaiBp Ј#адШа.Ј
браи.ено и нашнм л,уднмц дп
дођу тамо. Међути, водн се
јака пропаганда у логорнма
да he тобоже свн који сс вра-т- е
битн iiporaiuiiit. To мсђ
tub није тачно. Сви ouii којв
нсмају руке nptanc крв-fc- v
амиегтврани су п nehe ии
гацвја поноио од1учно всту-и- а
пред Савет шшнстара н
ирсд целп свет са захтевоЈ
да сс Словензчка Корушка
ос1ободп всмачко-аустрвско- г
господства н прнкључв HP
Словсипјв. у саставу ФНРЈ.
Корушка је у прониости бв-t- a
Еолевва в седвште прве
слопспачке државе Каравта-niij- e
п једап од прввх в aaj-важапј- нх
центара словева
ке књижеввоств. После дуге
гернанпзацајс, 1910 годнве
rtn to je од укупмо 145.000
(тлноиппка КорушЕе, 107.-00- 0
С 1венаца.
i швсначка Корушва ф%-I- I
и чи се у дужава од 120 га.
сц.шш.ом југословснстои
(рамицом. To ie у ствари пв- -
i mike hi:иК1в..а_пч_1 _ц.ипипипи..
с.кженачка Корушка је гез-графс-ки
отворева apesa се,
веро-встоЕ- у в сачниава са
суссдввм словевачЕвв облз-стнм- а
вптегралву нацнона-i-н- у
в скономску тернтенЈжју.'
Кардел. је потом водвукзо
вслнен екокомсЕв значаЈ ео-ј- и
пнтаље електровривреде
ва Дравв itva за Југославију.
Аустрнја се 1926 обавзала
Југославмјп да неће вромевв Ј тв речив режвв без нрн
стапка Југославвје, али на-цпстич- ка ИелачЕа ввје се др-жа- ла
ове обавезс seh je 31
врсме рата подпгла две хвдро
цептрале у Словевачкој Ко-рушк-ој,
чпме је нанела ог-ров- пу
штсту хвдро цевтрала-м- а
ва Драви у Југославвји,
које су за време звме 1945-- G
радлле саво са 2% капацнте-т- а.
Ову огромву в веупоредв-в- у
штету треба да водвесе
електро прпвреда Југославвје
зато што је река Драва водс-лч:н- а
взмеђу две државе."
1Сардел се затвв задржао на
звапвчввм аустрпсЕвв аргу-иситп- ма
којв тврде да у Ау-стрн- јн
лева Словеваца, сев
малих изузетака, затвв да
Словевцв у Аустрпјв )-жвв-
ај)
МАРШАЛОМ
ПРЕТСТАВНИЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ 0БРАЗЛ0ЖИЛИ
ЗАХТЕВ ПРЕМА АУСТРИЈИ
пародпо-ослободвдач- Ее
ЈУГОСЛОВЕН-СКИ- М
битп впшта када се вратс
Онц пак еоји пиају на сво-ј- ој
душп тешка крвава де1Д
ворчју одговарати, a то су
I онп којп су уоијхш властп- -
тов руЕОи, који су вршилч
разбојништва, док онп који
су се с пушком у руци борн-л- и
против вас, на фропту.
спадају под амнестију в про-тн- п
н.их се ввшта ве преду
знма. Под амнестију спадај;,
п опп сојп су вршнлп цвви 1-- ве
дужвостп у оргаввма вла-ст- п
под окупацијои. Једпон
речп, свв заведевв, онп којн
су пз везвавл илп ваквич
другвх разлога, па чак и из
убећења бплп против нас в
отпшлп у ввостравство, a вв-с- у
нзгршили Ервавс злочпмс
не спадају под суд пего под
avitccTiijy. Мп смо, као што
је познато, пустндн хиллдс н
1хилдде лудв којв су погре- -
шилп миого тсже иего што ч
то случај са оннма који су у
нностравству. Ми ис водимо
ннЕЗЕву осветипчку полнтн-к- у
него политнЕу коју сма-траи- о
да је у интсресу зевл.е
и парода. Ја всрујем да бп се
впше од 90% ваших смигра
вата, устварн заведепнхлица,
кад не бн бпло лажнс пропа-гаид- е
и кад бв се пама омо-гућил- о
да пм прикажсма
стварно стаие у зсил,и, да бн
се одмах вратпли својив ку--
ћама Међутвм, пствва се
крвје од П.ВХ, сервирају им
се лажп, па чак се тамо на
граници пленс наше вовипс,
да ова лвца не бв видсла ио-зв- в
за повратак Kyhii.
ПНТАЊЕ: ICaueo ]е вашс
миш.гсис у вез са Словснач-ко- в
Корушком?
Пзвесви круговп код пас
сматрају. пошто нЈГледа да
Јгк1аввја nehe добнтн
( квеначку Корушку да је
(Наставак на стравв 4)
сва националиа права, п тре- -
he да Словенцо у Ayctpnja
не желе уопште да буду t~'o
вевцв. Ако уовште пем
Счпвенаца у Корушкој, взја
вво је Кардсл., влв аво Сло- -
вевцв стварао желе да буду
Аустрвјанцв, овда је нера- -
зувхвво зашто је потреоан
такав терор, којн врше ау- -
стрвска влада в осупаппоне
власта протвв Оовеваца у
Корушко). У овој областв да- -
вас се орсдузвмаЈу све мере
да се спргчв Словевцпма да
взразе своЈу вод.у за првкл.у-че- е
својој домовнни ФНР
Југославнји, ма да су брвтав
ска п авервчка влада у сво-јв- н
вотжна владв ФНРЈ од Ј
12 в 15 ваја 1945, н 27 по-веиб- ра
1945 взјаввле да је
пвтаас ауетрвсквх грапвца
no алховов ставоввшту, or
орево внтаае.
Затвм ј Карде-i- . између ве- -
лигог броја резолуцвЈа ко;е
су вослате са мвогоОројввх
ннтивга вз села и градова
Слокначке Корушке, цнти- -
рао реолуцвју коју су пог- -
внсали готово сва словеначсн
католвчЕв свештеввцп у Сло- -
веиачкој КорушкоЈ, в упути- -
лн је Савету министара спол.
ннх вослова. ивн свештснп-ц- в
су азмећу осталог изјави-лв- :
"Мв иодносимо влсоков
вретставввчЕОв телу великпх
снла в чнтавом млро.гублвом
светском јаввов мн.ел.у свпј
апел. којв посв печат Ерви
валвх и убвјевнх браће н се
стара, уЈедввпте вас са па-ш- ом
браћом Словевцива у
ватвцв Југославпји."
У цплу угушпваиа вол,
словевачког становнпипва, о-купацн- онс
властп су пре пс-Еолв- ко
дава забраниле збо-ров- е,
вовгење п вствцап сло-вевачЕ- вх
застава п ватпнса,
в све маннфестације за при-клуче- не
КорушЕе Југослави-јп.ча- к
су забраввле в слаае
телефава п резолуцвја Саве--ј
Ildbldfdh na wiqau f ;
Слава погинулим рударима!
Још у прошлу среду ујутро 23 апрвла, пзбно је страшан
пожар у Нст Малартпк злашом рудивку у Квебеку, којп је
ухватпо 1 1 рудара на иских шест до седам стотпла мстара
пспод површпие. Од тада па све до педеиг одредв рудара
за спасаваие који су дошлп вз охолппх рудпика, борплп
су се п иастојалн да спасе своје другове рударе. атп узалуд.
Belt у суботу напуштепа је свака нада за вхов спас п у
педслу прсстало се покушајпма да се доће до ппх а полсло
се сппати воду у рудппк да се погасп ватра која бссип у
рудинку. Доппсницп повппа кажу: II последња иала псгра
илдс за П.ПХ08 спас п последаа пскра жпвота ако Je у иима
још постојао, угашепн су сада пумпаасм огромпе колпчппс
воде у руднпк да се угаси пожар.
Народ Малартпка п околшгг забрппуто п са жалеиеч
прпслушклвао је пзвсштаје о раду па спасаваиу. Њвхове
жепе, са децом у паручју мачо кад су се п одмицале од
руднпка. One пнсу губпле чаде. Алп сада је то св свршено.
Једалаест рудара остали су под земгои. Да лп he ватрз
уппштптп апхова тсла inn he када бптп iiabettii свсједно
јг. Ншховс жепе п деца пзгубплп су xpamtTCie.
ВАЖНО ЗА ПОВРДТНИКЕ У ВЕЗИ СА ОТПРЕМОМ ПРТЉАГЕ
113 КАНЦЕЛАРНТЕ ВЕПА КАНАДСКНХ
ЈУ.К1ШХ СЛОВЕНА
Обавсштсин смо да ла1;а "Радлик" долазп у Моптреал
на 17 маја, што значи да he укрцапапа- - путнпка битн око
20 маја лли у току асдес iniiehy 17 п 20 маја. Тачан даи
кад је пз поЈедшшх пассла потрсбно крепутп у Моптреал,
како бн сс пзбсгло тешкоћзма у везн са станбснл проблс-мо- м,
jaenhcMO иакпадно. За сада жслпмо pchn нсколлко по-трсбл- лх
речл у всзи са отпрсхом пртллге повратппса:
1. — Повратипци могу одиах почетв слаасв својс upt-лдг- с.
2. — Спавн комад пртллге потребно је адреспратп каи
је ранијс у упутама речепо, т.ј.
For Expott to
Rijeka — Jugoslavija
S. S. Radnik
co Fumess. Withy and Co.
Montreal, Que.
Hpit томс jc важпо ианомспутп следеће: Сваки соиад
пртллгс мора битн озлачен "Фор Ехопрт то" пзпад адрссс
у Моитрсалу. To je важно зато, да се зпаде да је товар иа-меа- сн
лзвозу п лс поддежи прсглсду од страие канадских
властп.
VropiteM лсвом"углу иатГсатп своје лме и место гдс
јс повратник ранијс боравло, дочии па десном горасмуглу
нумсрнратп пртллгу тскућпм бројем. Све адресираи.е jc п
MoryhtiocTii лотребло лсписати ул-сно- м бојом која nehe не-ста- ти
услсд влаге.
Ако је нски комад прт.гаге пзиад 5000 фултп тсжпие.
потрсбно је код С. Н. Р. железпичке компанлје тражвти
нарочиту дозволу.
Сапетујемо свни повратипцвва да вастоје своју пртлдгу
патн заједпички. т.ј. у Једпов вагову, to he пх стојзтв Јев
тшшје п брже he ctiiIib ва место. Да би се вртлагу вогло
путем заједилчког вагона слатп. потребво је поћп сод ло-кали- ог
С. И. Р. агепта за товар (Си Ен Лр ФревјТ агспт).
Onit he бпти о томе обавештепп и и tahii есвнв повсревп-цпв- а
у сусрет. ' '
"ПУТ БРАТСТВА
Гсоград. — ОТПОЧЕЛА
ЈЕ ГРАДЊА водерие ауто-страд- е
Београд-Загре- б. Овај
задатак поставво је пред ју-гослове- вскс
вароде варшал
Твто. Члапови Народпог
фровта пз Загреба. којв гу
отвочелн рад ва добровол,иој
базп предложилв су да пут
који he всзиватп две братск
ревубликс, Србвју в Хрват-ск- у,
буде вазвав "Пут брат-ств- а
в једвпства".
Аутострада Београд-Загре- б
везвваће два гравитациопа
сектора уз Саву, в вретстав--
љвЛч састајалвште сввх поли- -
тичкпх, екововскпх в адив-ввстратввп- их
цевтара којп
граввтпрају према аутостра-дв- .
Рад ва пзградп.11 аутостЈа- -
де, toja he одговаратп водер
ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОСЛАВУ
БЕОГРАД. — У Београду
сс врше прлпрснс за прво
мајсЕу прославу која he oav
годлпе битн врло свечапа. У
вслпчанствсиој поворцв, која
he бптн дугачЕа оео 20 пи.
некатиЕО стотвпа хвља,а
трудбенлса u a в лфестоваћс
своју спремлост за отваранл
11етогоднш11ег tuana. Нз че-л- у
поворке iihnhe градвтелв
лове Овладвпскс пруге. За-става- ма
и амблемпма у повор
ци манпфестоваћс се братство
и једннство југословелсквх
парода. Братство и једлнство
свлх југословепских парода
he се пстотаЕО приЕазатв rpv--
пом саставхелом од селлЕа пз
свпх пародппх републвка.
У поворцн he учествоватп
београдскн радници као и у- -
дарпицп лз свлх всликнх пре-дузе-ћа
у землп. Оии he во-сит- п лсппсапе резултате ссо- -
га досадашп.ег рада. На чел
групе фискултурввЕа iihnhe
И ЈЕДИНСТВД"
it ц м дрвоввма ове врсте у
свету, отпочсо је ва секторп-и- а
београда п Загрсба у ду-жв- пв
од 70 км. Да би ее осп-гура- о
што бржв превоз гра-ђевппсЕ-
Ог
изтервјала, поста-ввћ- е
се 80 ки. желсзиичке
пругг норматог еолоссез иа
оба сектора. ДужвиА ауто-страд- е
Београд-Загре- б взло-свћ- е
390 ем., што је сано за
Б% дуже од ваздушве ливије
Загреб Београд. Пут 1 бвти
uuipow 24 ветра. За прво врс-в- е
взградаће сс само једча
половнна пута. Успоав иа
вуту су сведенн ва вививув.
као в окуке. На раскрсница-в- а
бвпе нзграђени виадукти
А)тострада идс прско Руме,
Сревске Митроввце, Врода.
Жупаи. Нове ГрадишЕС it
И nan iili Града
ПРВОГ МАЈА Ј БЕОГРАДУ
40 најбол.их спортнста са зз-става- ма
својвх удружсња и
резултатвва ф н с културнпх
таЕмнченл.
Уочи Првог маја, 29 н 30
апрвла у свпм београдскни
предузсћима одржаће се све-чан- е
академвје иа којпна he
се воред изношенл резултата
првовајсЕог таЕмпчења дава-т- и
и уметввчки програми у
којпва he учествоватв вајбо
лн београдскв умствнцп.
МОНТРЕАЛ - ООРОШТАЈНО
ВЕЧЕ
Behe К". Ј. Словеиа у Моп-треа-- ty
на 3 маја у суботу
приређује опроштајно вече у
нашвм просторвјама- - ла Сенг
Лаврепц 3447, иашвх поврат-ппцим- а,
еојв одлазе у Југо-слави- ју
на лаћв "Радвнв".
Олга Јоцпћ.
т ? --iattr&emx9KQ?iHF Ф--- -- w vv-1vwp-vtM-#c4naw--
NMi' ' T'ftlHIPilf.BjByy-.- a
A (L.