000083 |
Previous | 1 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
СРПСКИ АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА" 200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947 Цдеа годжшпој жрггжлатж s Камду 4 долар, па пода I Authorized as Secomd Оажл Matter under th { НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА год. Z50. Зж ввостреистео, год. 5.00, вол. грд. 3.00 No. D. N. 714. March 12, 1942 Год. 8. Број 493. Цена једвом првхерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUE. MARCH 23RD. 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 493. X. ВАЛАС ОПТУЖУЈЕ АМЕРИЧКУ ВЛАДУ ЗА ПРОВОКАЦИЈЕ И ПРЕТЊЕ PATOM HE ПОСТОЈИ НИ ЈЕДАН РАЗЛОГ 3A PAT И М0БИЛИЗАЦИЈУ "Јуче смо чули позив за општу војну обуку — Вечерас ја позивам за свеопшти мир", рекао је Валас одговарајући преко радија у Њујорку Труману и Маршалу за хистеричне позиве за војску и директнушерверцију у друге земље. Јучс смо чули позив за све- - оншту BOjiiy обуку. Вечсрас ja иозивам за свс-опш- тн мир. Ова озбиљна шпааа мира и рата бачсна су у заоштрена жаршлта иа Сснт Иатрик деј. Ова питааа сс iiche средити иогрдама. Трн годинс назад умро јс ФрашшП! Рузвелт. И у овнх тридссст н шест мссеци на-д- е народа свста поткоиапс су од страпс оннх којн говоре о рату и којн су окрснулн сво-ј- а лсђа полнтнцн за коју je on (Рузвслт) радио. Двс годннс назад Нинстои Чсрчнл је, npiipebeii од стра-н- с претссдника (Трумаиа), дао правац полнтицн која сс свс од тада слсди. Јсдну го-ди- иу дана назад прстседннк (Труман) је објавио "Трума-)ion- y доктрнну" за сузбијаас комуинзма употрсблдваасм амсричког оружја за учврш-hcn- -e корумиираних и реак-циоиарн- их режима, који су далско од наше земл.с. Јучс јс затражено од Аме-рикаиа- ца да дају својс сино-в- е за насилио ириисанваае тс доктрине. Јуче јс та доктрина проши-рен- а до тачкс од којс сс угро-жава- ју животн сваког хума-но- г бића у свсту. Зашто сио дошли до овс кризе у свстскнм питааима? Да лн постоји јсдан јединн разлог да ис можсмо створитн мир за докрајчеае хладног ра-- Судбурп, Онт. — Члаиовн Ујсдиасног већа радпнчкнх снидиката шумскс индустри-ј- е севсрнс н ссвсрозападнс Онтарије одржаће у Судбури 10 и 11 апри-л- а са мссиих синдиката. he расправл-ат- и питааа иадпица. нлата и радипх услова радни-к- а у шумској нндустриЈИ. До сада сс прсдвиђаЈу сдсдећи захтсви радипчкнх синдика- - та: 1. — Укл.учеае надоплата ("Пуиоса") радницима који радс од комада у инхову ос-нов- ну плату. 2. — Опште подизан--е иад-пн- ца и плата радннцима шум-ск- с индустриЈе не маае од 25 посто. 3. — Стриктно прпмеанва-Н.- С 8 сатиог радпог дапа, a прековреиени рад да сс надо-кнађуј- е. 4. — Сви радници. уклу-чивш- и и рассл,сна лнца и за-носле- не код малпх колтраето- - ХАРИ Торонто. — Поводом забра-н- е од стране Федсралне владс вођи партпје Ислнке Бритаиије, Xapu Ио-лпт- у, за посст у Кападу. који је требао доћи у априлу да посети и одржи говорс у ииз градова, вођа Радничке про-гресив- пе партнје Тпм Бак. упутио је протест иа премпЈе-р- а Кннга. Нстовремепо Гак јс послао и апел па eoby Сп Сп Еф-- а — Колдвела, позив да подузме кораке протпв такве пнх постова Чехословачке Ја на Масарпка. Београдска "Полптика" је па пр-в- ој страпп да је глас о Масарпса нзазвао искре-п- и и дубокп бол у свпм демо-кратски- м земллиа. Опа је подвукла да је за време нздаје 1939 годппе Јан Масарпк резнгнирао у Лондо-и- у као чехословачкп посла- - та? Да лн постоји икаквог до-каз- а да Русија una агрссивнс иамерс против нашс земл-- е нли да јс наша иацнопална бсзбедност угрожена са које бнло стране? To су питааа која су оста-л- а пеодговореиа у говорима на Сеит дан, 1948. To су л.удн који сеју мрж-- у и нроносе страх. Та реч је Они се надаЈу да he опа провоцирати (иза-зват- и) одазив од широких народних маса. Оии мислс да јс тнме uoryhe укрити разлогс. Лли вн не можстс увек заваравати већи-и- у иарода. Мн зиамо да сс идсјс ис wory разбнти топовн-ма- . Аиеричке мајке н синовн знају да мнлионн војиика не-h- c излсчити соцнјалнс и ско-номс- кс прнлнкс које окрејпу миогс народе света соција-листички- м к комуиистнчкии нартнјама. Они исправно ве-руј- у, да позивн н 'обавезна Boina обука иије пут за очу- - ван.е сдободс код куће нли га рантоваае дсмократије cnaia. Шговоримо ил mnaiba ко- - ја су другн оставнлн иеодго-ворсп- а као што оин позива-ј- у за Амсрн-к- с и свста. Нрво, зашто смо дошлп до овс крнзе у свстскнм ма? Мн смо дошли до овог ста-п- л јср се л,уди, који управ- - ЗАХТЕВИ СИНДШТА ШУМСКЕ ИНДУСТРИЈЕ коиферен-циј- у прстставннцима Конфсреицнја хистсрнч-но-пздисајни- м непрнјатслскн милнтаризацнју ра који раде нсзависио на конпаиискни власништвима, да сс уклучс у одрсдберадпн-чко- г уговора. Горнс тачке су усвојепе на конфереицнји претставпика мсспих сиидиката јануара мс-сс- ца у Тороиту, а исиије одобреие и од страие месиих извршиих одбора као база за дискуснЈу. лприлска жопфс-ренци- ја нма да по овим пи-Taiui- ua донесе дстал,не н хо-нач- не заклучке. По muaiby става вође Си Си Еф-- а, Ка1двела, у Иарла-мент- у н иегове партије у од-но- су иа потребс поднзаил радннчких иадинца и плата и по питаау борбе против вп-сок- нх цена, главно водство Снндпката шумске нпдустри-ј- с упутнло му јс честнтку. Снндикати су упутплп и зах-те- в на народног посланика Лио Гуајтера, тражећп да се бори no ropiuiM пнтан-им-а у ПаЈиаменту у прнлог радии-штв- а. ВМДА ЗИЕРИШЛА ПОЛИТУ У КАНАДУ Комуппстнчке "комунизам". владине иедемократске акци-је- . У писму којег је Гак уп)-тн- о претседпику Киигу пзме-ђ- у осталог се каже : "Ми протестирамо против тога самоволног и незакони- - тог покушаЈа за ограничава-ч- е паштичке дискусије у Ка-над- п од стране внсоких руко-BOAchn- x адмннистративиих кругова и тражимо разјатие-а- е по том питаау о од1уци Каиадског парламепта." "Политика" поводом смрти Јана Масарика Београд. — Београдске но-јни- к. вине данас (12 иарга) ппсалс 1таоСвнеепордпЈтаатде.а1еМм асчаерхпокслjоeваочс су о случају миннстра спод-- KBn'cnnra. За време не писала cup-T-il Мпи-хепс- ке Истрнк пнта-ii.l- i давпе патптнчке крнзе Маса-ри- к је одлучпо остао на стра-н- и демократпје. Дрска кле-ветпич- ка кампаља органпзо-вап-а иа западу протпв реор-гапизова- не Чехостовачке вла-д- е по прплнцн је бпло један од разлога озбил.не Масари-ков- е кондпцпје, која је дове-л- а овог вредпог државнпса до сакоубпства. .гају иашом тадом, боје сна-г- с обнчннх лудк н жсна шн-ро- м света. Онн призиају да се свет wcita: да су народн света на маршу. Опн прпзпа- - ју да арод 1ранцуске 11талијс, Чехос.1овачке — јес-т- с, н народ Кине и Грчкс, хо-h- e да иробају новн живот. Онн се бојс овнх захтева за пронену и они стоје против тога. Оин употреблдвају на-- ш а богатства, нашу науку, na-me пронзводнс сиаге — a ус-ко- ро се иадају да употрсбе и животс наших младих л.уди — да уставе захтепе народз иа све стране. Годнна дана назад рекао саи да је прегсединк Труман највећи проуицатсг комуниз-и- а што га је икад било. Он јс нгиорисао дубоку, фуидамен-та.т- у прнроду проблема. 1!е гов став у борбн протнв иде-ј- а је огрешан. Идсје су као н клпнци (ексерн) ; што нх јаче удариш у главу — он дубл улазе. Фупдаментална рсформа земле н у hiiini н у Италији одавио је закаснила. Комуии- - стн признају н внде ситуацн- - ју па то употреблу (аграриу реформу), ал je они нису проузроковалн. llama влада употреблујс фразу "руска агресија" за покрстс који су одраз неизбежнвог нсторис-ко- г развоја. Ја не желим да внднм милпоис амсричкнх до-лар- а, а што је још далско ва-жни- је, мнлнонс амсрнчкнх живота, да се упроиашћују због тога што амернчки iiom-тнчар- и не прнхваћају ове је-диоста- вне чниеиице. Мн смо дошлп до ове свет-ск- е крнзе што похленин лу-д- и са лнчним интсресима дик-туј- у пашу сполну полнтику. IbiixoBii интсреси су профи-ти- , а не народин. Оип поку-шавај- у да заштнте и прошире 1нхове ннвестрцнје (улошке) у сграннм зсиллма протмв дс-мократс- кнх ахцпја народа у инострапство, (Oiiii нмају по-дрш- ку други# луди 1.0ЈИ н е разумеју npoCiicue парода — 6ino овде код куће нли преко мора. Т ОНЕМОГУЋАВАЊЕ ШШО-ВАЊ- А РАДНИРЈ ОМЛАДИ-Н- Н НЛ УНИрЕРЗИТЕТИМА Мрнтреал. 4-- На ошовн рсакционарпе лладпне полн-тнк- с Дирекгопијат (Порд оф днректорс) Mei'-Гн- л уннверзн тета решио је геиерално но дизаас скале за уплаћиваие уписивапл сту1ената иа свни факултетнма. Упнсшша је просечно поди нута на 34 до-ла- Ја годпшае. ' Тако he од ада уннверзи- - тстскн студсит који студира-ј- у артистику гглаћати годнш- - н.е уписнииу 2ри долара пла-ha- ni умссто 234 долара; сту дептн науке njahahc 300 до-ла- ра у место 2{Ј7 до сада; тр-гови- не 275 уместо 253 дата-ра- ; ннжиаеријс 325 уместо 200 долара, а студентп меди-цин- е плаћаће 450 уместо 378 досада итд. I На овај иачин се још впше онсмогућујс деци радипчких и спромашиих породнца да могу похађати уппверзнтете и да имају вигау иаобразбу. Са овим се очито даје прпвн-легиј- а богатик породпцана на штету ошптнх иптереса науке, културе н опттег иа-прет- ка народа.'С тим се, ује-дн- о, врши н притнсак, одиос-н- о npiiuopasatve младнх д.у-д- н н девојака да иду у вој-ск- у уместо на уииверзитете, a to je полнтика милитарпза- - nnje. СТРАХ ПРЕД ПРОГРЕС0М (УВОДНИК) пладајућих импсрнја шшземша прогресом у Еврони н норастом де- - ме о дсмокрапч _..„ ltninnt.II ItnOltllll мпк-плтгкн-у нокпета V СПОШМ зсмлама Услсд тога и похлеиности за профнтама, ynbCTaiiaiLiiva и прспласти над друшм на-роди- ма подсће импсријалисшчко круговс. LT.!. ГГаа™" иарочн- - парода мира, Они но покуша-вај- у изазову ратовс у другнх зсмаља; они роде права чнном путсм страшења, нагли шнрељс па- - од тих луди претстав-.i- a ју сс као хунаннтарци ка-д- а траже милнтаризацију Америке. Они кажу: мн морамо да сс боримо за слободу. Алн аи-хови.реко- рди не показују да предводе борб за тајно гла-са- ае Јужиој Каролајни, или С1ободне нзборс у државама где постоје порези на доход-ке- . нли за докончеае примс-ииваа- а праксе за подваја-ci,- e и длсБрнмниацију. У једпоставнои оптужива-it- y других народа за одговор-нос- т поткопаваау Уједш1.с-ни- х нацнја, ова Администра-цнј- а (америчка) пок-ушав- а да сакрнје Ч1ш.снице које су иам iiaiicie срамоту коштаЈу нас приателхтва тиром свста. To je био nam Државнн дспарг-мсн- т којн јс уништио УНРА, vojii je мнмо Уједииенс на-цн- је дао мнлитарпу iiomoIi Грчкој п Турској, којн јс иг-пори- сао Економску коиисију Уједнаеннх нација у плаии-pait- y такозване Европскс об-иов- е, н који чак join данас игнорише одлуке нацнја no niuaity Иалсстнне. Ми имамо тежак (велики) део одговорностн за С1абл.е-и- с нацпја. М морамо признати пости. Оне су иа рекорду. One се не могу избрнсати. Ако heno својеволно н твр-догла- во иастојати да одговор- - ост за светску кризу бацимо само на друге, он- - да heiio онемогућити мир. Отвореио је нзјавлхно са внсоких положаја да сс м" морауо, нлн после, борн-т- и против руског народа, алн не постојн разлога за загова-pait- e таквог рата. Зашто да се боримо против Русије? Да ли ико од imix стварио верује да ми помажс- - (Наставак на странп ) Кот кругопа у импсријалис- - родиих покрета протов ратиих заиадоо јс пслики страх лислшпх сила. Они који пајвии .ш нрсд даиас се показују као нсптпатсги чак и na na, Трумаи, и Маршал, Бсвии, Атли, н Кинг — претљама, страшсисм и акпн-јам- а да угушс слободну пол.у народа, слоооду штампе. говора, органи- - Та- - зЖ„употробЉавајудиКтатоРскс;а1т! ква пспхоза завладала јс особито у ово за-- мстоде. упсрспс против иај-- ч. ппрЧП и Мапшалоп плап долази осиовшцих права н интсрсса парода. !прсд iia гласањс н уочи пзбора у Међутим. све то нећс ни устраши™ mi НтаЛИЈП. НсуСПСХ рсаКцИЈС челииншач- - tiipcHiuu иирчч дслилЈ-аи-ш.- л .....,-- — кој да свргнс иароднс iaacni и да сс по- - ннх снага мпрол,убивих иарода Напро-- ново на њу noiuiv квислннзи, још пх је ви- - тнв, оно ће код њих пзазватн још воћу шо ставпоЧ-- бесннло и лудило. будност. још већу повсзаност и чврстнну V борои прОТПВ раишх потоа.ЂН1Јача, j Пшховп зваиични кругови, почевши од шшстара па до мада во са- - Рмкц11 мрив „отерцЈаллоички кру iwpc iujo к-- з ди.ш. ч I пилркии тћопнма lam већинт поп'..ужаиим пнт,е.р„в™ешnиiнvа.м'rа Yиniviр.nаnтnоnвимvpа-.- 1ДИ дк.микракул ч. т'Ј. ии.™.а,.--,-.. иии U1UU1IUIIU ј'1-- ;ј ":::',; и Тпуман још 275 мнлнона долара тодс лролш 2 страшс за fc г кој т . д к вају; cioapajy запсрс против Дшократек пх Р иплф Још пзбора изјав- - зсмлл; прововавдче; позивајЈ за рат Omi £ ,[а_ 2! tJTJSlSZ P- i- Фропг однесс победу у „зборима ус- - ZS Т11ЧКПХ монополнста Волстритс, бсзоозпра . „„ _- - .„' nnv..;rt ла.п да ли xt, бпло иа штсту појсдшшх друшх —' ;--- ; — -- Г - ;- - " и нли нс. всћ и днрскт интервенишу у другс зсчљс п да грађаискс низу лишавају и својс на- - грађанскнх и демократскпх слооода. — прстља тсрвснције — пораст .миро.губпвих Некн се милитарпзовати у н п Ујсднасннх Уједии.ених тсодговорЈ и и пре — покушавају демократскс Koiirpcc имокпатп!у. прексдшка гласова 'кому.шзм.г траже „ -у- -; дсмократских одрже реакцнју Ua власт н "обустапс ширеље руског комупизма." Они страше и готовн су да учине све што јс исдсмо-кратск- и, неправедно п што кршн Повсљу Ујсдпљених народа. За пораст демократскнх иародиих по-- Свс то онн чппо у надн да he таквпм па- - кпста у Европи они настоје окривитп н пн- - спречнтн и у и и и да kom, бољшевичко-руско- м експанзнјом", (Маставан настрани2) Овогодишње прославе 27 марта (ИЗ УПРАВЕ ВЕЋА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ СЛ0ВЕНА) Као прошлих тако и оое године југословенски иссљеници у Канади прославиће 27 марта. To je дан када су народи Југославије оборили профашистични рсжим ЦссткооиН-Мачен- а, довикнувши њииа и њихо-ви- м фашистичним господарима с којима су потписа-л- и пакт приЈатељства у Бечу, да he рађе бити гроб He-ro њихов роб. To je дан нога са једнаким поштова-ње- м и поносом данас славе сви народи Федеративне Народне Републике Југославије; дан кога he и ове го-ди- не прославити у духу величанствених манифсста-циј- а победе братства и јединства: у духу мобилизаци-ј- е за што успешније извођење Првог петогодишњег плана; у духу словенске солидарности и солидарнос- - ти свих мирољубивих народа света у борби за трајан мир, благостање и безбедности у свету. ТаЈ вслики празник народа Југославије про-славиће- мо и ми Југословенсни исељеници у Канади. Према досадашњим извсштајима прославе he сс одржавати у следећим местима и на следећи начин: ТОРОНТО, одржаћс про-слап- у на 3 аирила увече у Македоиско-бугарско- м дому на 38G Онтарио Ст. Ирослава he сс одржатн са одличнпи концсртом на комс he судсЈо-ват- и нозпато Македонско-бу-гарск-о псвачко друштво и Ју-гословс- иско тамбурашко дру-штп- о "Тнто" из Торонта. Главцц говорннк бићедруг Андро Палмсров, главни сек-рст- ар Максдонског нрогре-спнно- г савсза. Коицерту he ПЈ)етссдават11 друг Јоснф Пе- - ipiih, главии благајник Iicha КЈС. Од страпс братских саве-знн- х оргаинзација roBopnhc друг Мплош Грубпћ, главни секрстар Сапсза кападскнх Срба, н друг Јоже Смрке, урсдннк словгначког листа "Едниост". ХАМИЛТОН, одржаће нрослаиу 27 марта у Иарти-занско- м дому на Гич Рд. За тај пслики даи Месно Hchc припрсма банкст на коие he говоритн друг Марнјан Кру-жи- ћ, главин сскрстар Iieha канадских Јужннх Словена. Иоред Кружнћа roBopuhe п други прстставинцн иесннх органнзација. 7 сати увече. ВЕЛАНД, одржаћс просла-в- у иа 27 марта у Украјнн-ско- м радиичком дому у ca-nt упече. На ппославн he ГО- - 27 28 Учсствоваће наше друг главпи Тамбурашко НДСТДВИЂЕ СЕ ПРИКАЗШЊЕМ ЈУГОШВИЈЕ HA СУДУ РАДИ ПРИКА. 3IIBAILA ФИЛМОВА О ЈУГОСЛАВИЈН Мирко Шнмац кажаеи је на суду Торатду, Оитарио, 200 дотара глобс због при-казнпа- ил фнлмова о Југосла-внји- , који нпсу прешлн цеп-зур- у онтариских и због пројектора (апарата) ко-- ји join није имао овогодншњу дозвалу. Суђеае је било 15 марта. Као тто је раније јавллно. лмовн и апарат je ззијсии- - ровипциЈалпа полнциЈа he сада, акон суда, би- - тн и после тога повраћсни уз за да.г поиказпваае. Иотребно је да ово први случај где је про-впицпјал- на влада употреб1!-т- а овај закои драстичпо про ua прнказпваћ--у фнлнова п нсторнског карактера. Кад филмовн поврате, паставиће се прпказиваае свуда где је раннје одређено. је приказпваае зака- - ајМа%ДјД№1Т-тг- а ШШДСОР, пмкгава he сс одржатн у суботу 3 априла у радничкоу дому иа 1220 Друлард Рд Главни го-ворн- ик 6nhc друг Никола ИваиншевнН, прстссдннк Са-ве- за канадскмх Срба и уира-BiiTc- i. Српског Гласиика. Ilpociana ПОЧИИ.С у 7 30 сатн увече. ТОРОЛД, одржаћс tnpocvia4. , У у-иед- елу 28"мартау Словеица Тони Печавсра. 11л прославп he говоритн друг Нван Лпнардић, урсдннк "Новостн". Иа прославн he бити и закуска. СУДБУРН, концерат-скун-штин- а одржаћс сс у 4 аирпла. Главпи говоринк би-h- e друр Боголуб Стевапов. noMohiiii секрстар Iieha канад-ски- х јужних Cionfiia. ШУМЕКЕР, ТИМИНС и С. ПОКУПЛЈН, одржаћс за-једии- чку прославу у 28 марта. Говориће Друг Едо Јардас, досадашаих главнн сскрстар IJelia канадских Словепа. Ilpcue и иесто гдс he се одржавати jaBiihe од-бо- р касније. мингКАЛ, прослава се Капкет почиае одржава у суботу 3 априла у у 8 Југословенском дому на Ст. Лоренц Пулвд. ToBOpiihe глав-ii- ii урсдиик "Новости", друг Болф. Hiihc и закуске. ВАЛ ДОР п МАЛАРТИК, воритн ДЈуг Јован Ipajiih, прославе се одржавају и уреднт: Срнског Гласиика. марта. На обадвс he говориш одлнчно Иван Штнмац, друштво из Re- - секрстар Савеза каиадских ланда. Хрвата. СА ФИЛМОВА ИЗ у са власти којп ппегледанн в-1асп- ику доз-вот- у пагласити је тако на-учн- ог се Пошто Руском KyhiT недсгу неделу јуж-ии- х Стаико сшмо пррма ранпјем распгре-ду- , )скоро he ср об;авитк но-в- и распоред за свако wpcto. ПРОВОКАЦИЈЕ ПО ПИТАЊУ ТРСТА Владе Сједпаенпх Држа-в- а, Бритампје п Француске, без nnraiu н без одобреаа Органпзацпје Уједпаених иа- - цпЈа, слохиле су ое међусоб-н-о да се Трсг преда Италијн. Фашпстп и пталпјанска ре акцпја поздрашлп су тај из-дајнпч- кп потез према свом савезнаку Југославпји п пре-м- а међународнпм облигацн-јам- а. Де Гасперп је поводом тога ргкао, да је одлука гор-ап-х влада "ieha ствар него смо мп, већа него Нталвја н Француска, ieha него фран-цуск- в пзборп." Покрај тога on je рекао да мпра не бп бп-л- о иа Јадрану без повратка Трста Нталпјп. Југославпја неће рата. Алп нашп мародп кажу: Такв-- е ак-цп- је угрожавају мпр, п онн he се борптп за мпр п правду. ¥ ш
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, May 18, 1948 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1948-05-18 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000217 |
Description
Title | 000083 |
OCR text | СРПСКИ АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИКА" 200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947 Цдеа годжшпој жрггжлатж s Камду 4 долар, па пода I Authorized as Secomd Оажл Matter under th { НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА год. Z50. Зж ввостреистео, год. 5.00, вол. грд. 3.00 No. D. N. 714. March 12, 1942 Год. 8. Број 493. Цена једвом првхерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUE. MARCH 23RD. 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 493. X. ВАЛАС ОПТУЖУЈЕ АМЕРИЧКУ ВЛАДУ ЗА ПРОВОКАЦИЈЕ И ПРЕТЊЕ PATOM HE ПОСТОЈИ НИ ЈЕДАН РАЗЛОГ 3A PAT И М0БИЛИЗАЦИЈУ "Јуче смо чули позив за општу војну обуку — Вечерас ја позивам за свеопшти мир", рекао је Валас одговарајући преко радија у Њујорку Труману и Маршалу за хистеричне позиве за војску и директнушерверцију у друге земље. Јучс смо чули позив за све- - оншту BOjiiy обуку. Вечсрас ja иозивам за свс-опш- тн мир. Ова озбиљна шпааа мира и рата бачсна су у заоштрена жаршлта иа Сснт Иатрик деј. Ова питааа сс iiche средити иогрдама. Трн годинс назад умро јс ФрашшП! Рузвелт. И у овнх тридссст н шест мссеци на-д- е народа свста поткоиапс су од страпс оннх којн говоре о рату и којн су окрснулн сво-ј- а лсђа полнтнцн за коју je on (Рузвслт) радио. Двс годннс назад Нинстои Чсрчнл је, npiipebeii од стра-н- с претссдника (Трумаиа), дао правац полнтицн која сс свс од тада слсди. Јсдну го-ди- иу дана назад прстседннк (Труман) је објавио "Трума-)ion- y доктрнну" за сузбијаас комуинзма употрсблдваасм амсричког оружја за учврш-hcn- -e корумиираних и реак-циоиарн- их режима, који су далско од наше земл.с. Јучс јс затражено од Аме-рикаиа- ца да дају својс сино-в- е за насилио ириисанваае тс доктрине. Јуче јс та доктрина проши-рен- а до тачкс од којс сс угро-жава- ју животн сваког хума-но- г бића у свсту. Зашто сио дошли до овс кризе у свстскнм питааима? Да лн постоји јсдан јединн разлог да ис можсмо створитн мир за докрајчеае хладног ра-- Судбурп, Онт. — Члаиовн Ујсдиасног већа радпнчкнх снидиката шумскс индустри-ј- е севсрнс н ссвсрозападнс Онтарије одржаће у Судбури 10 и 11 апри-л- а са мссиих синдиката. he расправл-ат- и питааа иадпица. нлата и радипх услова радни-к- а у шумској нндустриЈИ. До сада сс прсдвиђаЈу сдсдећи захтсви радипчкнх синдика- - та: 1. — Укл.учеае надоплата ("Пуиоса") радницима који радс од комада у инхову ос-нов- ну плату. 2. — Опште подизан--е иад-пн- ца и плата радннцима шум-ск- с индустриЈе не маае од 25 посто. 3. — Стриктно прпмеанва-Н.- С 8 сатиог радпог дапа, a прековреиени рад да сс надо-кнађуј- е. 4. — Сви радници. уклу-чивш- и и рассл,сна лнца и за-носле- не код малпх колтраето- - ХАРИ Торонто. — Поводом забра-н- е од стране Федсралне владс вођи партпје Ислнке Бритаиије, Xapu Ио-лпт- у, за посст у Кападу. који је требао доћи у априлу да посети и одржи говорс у ииз градова, вођа Радничке про-гресив- пе партнје Тпм Бак. упутио је протест иа премпЈе-р- а Кннга. Нстовремепо Гак јс послао и апел па eoby Сп Сп Еф-- а — Колдвела, позив да подузме кораке протпв такве пнх постова Чехословачке Ја на Масарпка. Београдска "Полптика" је па пр-в- ој страпп да је глас о Масарпса нзазвао искре-п- и и дубокп бол у свпм демо-кратски- м земллиа. Опа је подвукла да је за време нздаје 1939 годппе Јан Масарпк резнгнирао у Лондо-и- у као чехословачкп посла- - та? Да лн постоји икаквог до-каз- а да Русија una агрссивнс иамерс против нашс земл-- е нли да јс наша иацнопална бсзбедност угрожена са које бнло стране? To су питааа која су оста-л- а пеодговореиа у говорима на Сеит дан, 1948. To су л.удн који сеју мрж-- у и нроносе страх. Та реч је Они се надаЈу да he опа провоцирати (иза-зват- и) одазив од широких народних маса. Оии мислс да јс тнме uoryhe укрити разлогс. Лли вн не можстс увек заваравати већи-и- у иарода. Мн зиамо да сс идсјс ис wory разбнти топовн-ма- . Аиеричке мајке н синовн знају да мнлионн војиика не-h- c излсчити соцнјалнс и ско-номс- кс прнлнкс које окрејпу миогс народе света соција-листички- м к комуиистнчкии нартнјама. Они исправно ве-руј- у, да позивн н 'обавезна Boina обука иије пут за очу- - ван.е сдободс код куће нли га рантоваае дсмократије cnaia. Шговоримо ил mnaiba ко- - ја су другн оставнлн иеодго-ворсп- а као што оин позива-ј- у за Амсрн-к- с и свста. Нрво, зашто смо дошлп до овс крнзе у свстскнм ма? Мн смо дошли до овог ста-п- л јср се л,уди, који управ- - ЗАХТЕВИ СИНДШТА ШУМСКЕ ИНДУСТРИЈЕ коиферен-циј- у прстставннцима Конфсреицнја хистсрнч-но-пздисајни- м непрнјатслскн милнтаризацнју ра који раде нсзависио на конпаиискни власништвима, да сс уклучс у одрсдберадпн-чко- г уговора. Горнс тачке су усвојепе на конфереицнји претставпика мсспих сиидиката јануара мс-сс- ца у Тороиту, а исиије одобреие и од страие месиих извршиих одбора као база за дискуснЈу. лприлска жопфс-ренци- ја нма да по овим пи-Taiui- ua донесе дстал,не н хо-нач- не заклучке. По muaiby става вође Си Си Еф-- а, Ка1двела, у Иарла-мент- у н иегове партије у од-но- су иа потребс поднзаил радннчких иадинца и плата и по питаау борбе против вп-сок- нх цена, главно водство Снндпката шумске нпдустри-ј- с упутнло му јс честнтку. Снндикати су упутплп и зах-те- в на народног посланика Лио Гуајтера, тражећп да се бори no ropiuiM пнтан-им-а у ПаЈиаменту у прнлог радии-штв- а. ВМДА ЗИЕРИШЛА ПОЛИТУ У КАНАДУ Комуппстнчке "комунизам". владине иедемократске акци-је- . У писму којег је Гак уп)-тн- о претседпику Киигу пзме-ђ- у осталог се каже : "Ми протестирамо против тога самоволног и незакони- - тог покушаЈа за ограничава-ч- е паштичке дискусије у Ка-над- п од стране внсоких руко-BOAchn- x адмннистративиих кругова и тражимо разјатие-а- е по том питаау о од1уци Каиадског парламепта." "Политика" поводом смрти Јана Масарика Београд. — Београдске но-јни- к. вине данас (12 иарга) ппсалс 1таоСвнеепордпЈтаатде.а1еМм асчаерхпокслjоeваочс су о случају миннстра спод-- KBn'cnnra. За време не писала cup-T-il Мпи-хепс- ке Истрнк пнта-ii.l- i давпе патптнчке крнзе Маса-ри- к је одлучпо остао на стра-н- и демократпје. Дрска кле-ветпич- ка кампаља органпзо-вап-а иа западу протпв реор-гапизова- не Чехостовачке вла-д- е по прплнцн је бпло један од разлога озбил.не Масари-ков- е кондпцпје, која је дове-л- а овог вредпог државнпса до сакоубпства. .гају иашом тадом, боје сна-г- с обнчннх лудк н жсна шн-ро- м света. Онн призиају да се свет wcita: да су народн света на маршу. Опн прпзпа- - ју да арод 1ранцуске 11талијс, Чехос.1овачке — јес-т- с, н народ Кине и Грчкс, хо-h- e да иробају новн живот. Онн се бојс овнх захтева за пронену и они стоје против тога. Оин употреблдвају на-- ш а богатства, нашу науку, na-me пронзводнс сиаге — a ус-ко- ро се иадају да употрсбе и животс наших младих л.уди — да уставе захтепе народз иа све стране. Годнна дана назад рекао саи да је прегсединк Труман највећи проуицатсг комуниз-и- а што га је икад било. Он јс нгиорисао дубоку, фуидамен-та.т- у прнроду проблема. 1!е гов став у борбн протнв иде-ј- а је огрешан. Идсје су као н клпнци (ексерн) ; што нх јаче удариш у главу — он дубл улазе. Фупдаментална рсформа земле н у hiiini н у Италији одавио је закаснила. Комуии- - стн признају н внде ситуацн- - ју па то употреблу (аграриу реформу), ал je они нису проузроковалн. llama влада употреблујс фразу "руска агресија" за покрстс који су одраз неизбежнвог нсторис-ко- г развоја. Ја не желим да внднм милпоис амсричкнх до-лар- а, а што је још далско ва-жни- је, мнлнонс амсрнчкнх живота, да се упроиашћују због тога што амернчки iiom-тнчар- и не прнхваћају ове је-диоста- вне чниеиице. Мн смо дошлп до ове свет-ск- е крнзе што похленин лу-д- и са лнчним интсресима дик-туј- у пашу сполну полнтику. IbiixoBii интсреси су профи-ти- , а не народин. Оип поку-шавај- у да заштнте и прошире 1нхове ннвестрцнје (улошке) у сграннм зсиллма протмв дс-мократс- кнх ахцпја народа у инострапство, (Oiiii нмају по-дрш- ку други# луди 1.0ЈИ н е разумеју npoCiicue парода — 6ino овде код куће нли преко мора. Т ОНЕМОГУЋАВАЊЕ ШШО-ВАЊ- А РАДНИРЈ ОМЛАДИ-Н- Н НЛ УНИрЕРЗИТЕТИМА Мрнтреал. 4-- На ошовн рсакционарпе лладпне полн-тнк- с Дирекгопијат (Порд оф днректорс) Mei'-Гн- л уннверзн тета решио је геиерално но дизаас скале за уплаћиваие уписивапл сту1ената иа свни факултетнма. Упнсшша је просечно поди нута на 34 до-ла- Ја годпшае. ' Тако he од ада уннверзи- - тстскн студсит који студира-ј- у артистику гглаћати годнш- - н.е уписнииу 2ри долара пла-ha- ni умссто 234 долара; сту дептн науке njahahc 300 до-ла- ра у место 2{Ј7 до сада; тр-гови- не 275 уместо 253 дата-ра- ; ннжиаеријс 325 уместо 200 долара, а студентп меди-цин- е плаћаће 450 уместо 378 досада итд. I На овај иачин се још впше онсмогућујс деци радипчких и спромашиих породнца да могу похађати уппверзнтете и да имају вигау иаобразбу. Са овим се очито даје прпвн-легиј- а богатик породпцана на штету ошптнх иптереса науке, културе н опттег иа-прет- ка народа.'С тим се, ује-дн- о, врши н притнсак, одиос-н- о npiiuopasatve младнх д.у-д- н н девојака да иду у вој-ск- у уместо на уииверзитете, a to je полнтика милитарпза- - nnje. СТРАХ ПРЕД ПРОГРЕС0М (УВОДНИК) пладајућих импсрнја шшземша прогресом у Еврони н норастом де- - ме о дсмокрапч _..„ ltninnt.II ItnOltllll мпк-плтгкн-у нокпета V СПОШМ зсмлама Услсд тога и похлеиности за профнтама, ynbCTaiiaiLiiva и прспласти над друшм на-роди- ма подсће импсријалисшчко круговс. LT.!. ГГаа™" иарочн- - парода мира, Они но покуша-вај- у изазову ратовс у другнх зсмаља; они роде права чнном путсм страшења, нагли шнрељс па- - од тих луди претстав-.i- a ју сс као хунаннтарци ка-д- а траже милнтаризацију Америке. Они кажу: мн морамо да сс боримо за слободу. Алн аи-хови.реко- рди не показују да предводе борб за тајно гла-са- ае Јужиој Каролајни, или С1ободне нзборс у државама где постоје порези на доход-ке- . нли за докончеае примс-ииваа- а праксе за подваја-ci,- e и длсБрнмниацију. У једпоставнои оптужива-it- y других народа за одговор-нос- т поткопаваау Уједш1.с-ни- х нацнја, ова Администра-цнј- а (америчка) пок-ушав- а да сакрнје Ч1ш.снице које су иам iiaiicie срамоту коштаЈу нас приателхтва тиром свста. To je био nam Државнн дспарг-мсн- т којн јс уништио УНРА, vojii je мнмо Уједииенс на-цн- је дао мнлитарпу iiomoIi Грчкој п Турској, којн јс иг-пори- сао Економску коиисију Уједнаеннх нација у плаии-pait- y такозване Европскс об-иов- е, н који чак join данас игнорише одлуке нацнја no niuaity Иалсстнне. Ми имамо тежак (велики) део одговорностн за С1абл.е-и- с нацпја. М морамо признати пости. Оне су иа рекорду. One се не могу избрнсати. Ако heno својеволно н твр-догла- во иастојати да одговор- - ост за светску кризу бацимо само на друге, он- - да heiio онемогућити мир. Отвореио је нзјавлхно са внсоких положаја да сс м" морауо, нлн после, борн-т- и против руског народа, алн не постојн разлога за загова-pait- e таквог рата. Зашто да се боримо против Русије? Да ли ико од imix стварио верује да ми помажс- - (Наставак на странп ) Кот кругопа у импсријалис- - родиих покрета протов ратиих заиадоо јс пслики страх лислшпх сила. Они који пајвии .ш нрсд даиас се показују као нсптпатсги чак и na na, Трумаи, и Маршал, Бсвии, Атли, н Кинг — претљама, страшсисм и акпн-јам- а да угушс слободну пол.у народа, слоооду штампе. говора, органи- - Та- - зЖ„употробЉавајудиКтатоРскс;а1т! ква пспхоза завладала јс особито у ово за-- мстоде. упсрспс против иај-- ч. ппрЧП и Мапшалоп плап долази осиовшцих права н интсрсса парода. !прсд iia гласањс н уочи пзбора у Међутим. све то нећс ни устраши™ mi НтаЛИЈП. НсуСПСХ рсаКцИЈС челииншач- - tiipcHiuu иирчч дслилЈ-аи-ш.- л .....,-- — кој да свргнс иароднс iaacni и да сс по- - ннх снага мпрол,убивих иарода Напро-- ново на њу noiuiv квислннзи, још пх је ви- - тнв, оно ће код њих пзазватн још воћу шо ставпоЧ-- бесннло и лудило. будност. још већу повсзаност и чврстнну V борои прОТПВ раишх потоа.ЂН1Јача, j Пшховп зваиични кругови, почевши од шшстара па до мада во са- - Рмкц11 мрив „отерцЈаллоички кру iwpc iujo к-- з ди.ш. ч I пилркии тћопнма lam већинт поп'..ужаиим пнт,е.р„в™ешnиiнvа.м'rа Yиniviр.nаnтnоnвимvpа-.- 1ДИ дк.микракул ч. т'Ј. ии.™.а,.--,-.. иии U1UU1IUIIU ј'1-- ;ј ":::',; и Тпуман још 275 мнлнона долара тодс лролш 2 страшс за fc г кој т . д к вају; cioapajy запсрс против Дшократек пх Р иплф Још пзбора изјав- - зсмлл; прововавдче; позивајЈ за рат Omi £ ,[а_ 2! tJTJSlSZ P- i- Фропг однесс победу у „зборима ус- - ZS Т11ЧКПХ монополнста Волстритс, бсзоозпра . „„ _- - .„' nnv..;rt ла.п да ли xt, бпло иа штсту појсдшшх друшх —' ;--- ; — -- Г - ;- - " и нли нс. всћ и днрскт интервенишу у другс зсчљс п да грађаискс низу лишавају и својс на- - грађанскнх и демократскпх слооода. — прстља тсрвснције — пораст .миро.губпвих Некн се милитарпзовати у н п Ујсднасннх Уједии.ених тсодговорЈ и и пре — покушавају демократскс Koiirpcc имокпатп!у. прексдшка гласова 'кому.шзм.г траже „ -у- -; дсмократских одрже реакцнју Ua власт н "обустапс ширеље руског комупизма." Они страше и готовн су да учине све што јс исдсмо-кратск- и, неправедно п што кршн Повсљу Ујсдпљених народа. За пораст демократскнх иародиих по-- Свс то онн чппо у надн да he таквпм па- - кпста у Европи они настоје окривитп н пн- - спречнтн и у и и и да kom, бољшевичко-руско- м експанзнјом", (Маставан настрани2) Овогодишње прославе 27 марта (ИЗ УПРАВЕ ВЕЋА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ СЛ0ВЕНА) Као прошлих тако и оое године југословенски иссљеници у Канади прославиће 27 марта. To je дан када су народи Југославије оборили профашистични рсжим ЦссткооиН-Мачен- а, довикнувши њииа и њихо-ви- м фашистичним господарима с којима су потписа-л- и пакт приЈатељства у Бечу, да he рађе бити гроб He-ro њихов роб. To je дан нога са једнаким поштова-ње- м и поносом данас славе сви народи Федеративне Народне Републике Југославије; дан кога he и ове го-ди- не прославити у духу величанствених манифсста-циј- а победе братства и јединства: у духу мобилизаци-ј- е за што успешније извођење Првог петогодишњег плана; у духу словенске солидарности и солидарнос- - ти свих мирољубивих народа света у борби за трајан мир, благостање и безбедности у свету. ТаЈ вслики празник народа Југославије про-славиће- мо и ми Југословенсни исељеници у Канади. Према досадашњим извсштајима прославе he сс одржавати у следећим местима и на следећи начин: ТОРОНТО, одржаћс про-слап- у на 3 аирила увече у Македоиско-бугарско- м дому на 38G Онтарио Ст. Ирослава he сс одржатн са одличнпи концсртом на комс he судсЈо-ват- и нозпато Македонско-бу-гарск-о псвачко друштво и Ју-гословс- иско тамбурашко дру-штп- о "Тнто" из Торонта. Главцц говорннк бићедруг Андро Палмсров, главни сек-рст- ар Максдонског нрогре-спнно- г савсза. Коицерту he ПЈ)етссдават11 друг Јоснф Пе- - ipiih, главии благајник Iicha КЈС. Од страпс братских саве-знн- х оргаинзација roBopnhc друг Мплош Грубпћ, главни секрстар Сапсза кападскнх Срба, н друг Јоже Смрке, урсдннк словгначког листа "Едниост". ХАМИЛТОН, одржаће нрослаиу 27 марта у Иарти-занско- м дому на Гич Рд. За тај пслики даи Месно Hchc припрсма банкст на коие he говоритн друг Марнјан Кру-жи- ћ, главин сскрстар Iieha канадских Јужннх Словена. Иоред Кружнћа roBopuhe п други прстставинцн иесннх органнзација. 7 сати увече. ВЕЛАНД, одржаћс просла-в- у иа 27 марта у Украјнн-ско- м радиичком дому у ca-nt упече. На ппославн he ГО- - 27 28 Учсствоваће наше друг главпи Тамбурашко НДСТДВИЂЕ СЕ ПРИКАЗШЊЕМ ЈУГОШВИЈЕ HA СУДУ РАДИ ПРИКА. 3IIBAILA ФИЛМОВА О ЈУГОСЛАВИЈН Мирко Шнмац кажаеи је на суду Торатду, Оитарио, 200 дотара глобс због при-казнпа- ил фнлмова о Југосла-внји- , који нпсу прешлн цеп-зур- у онтариских и због пројектора (апарата) ко-- ји join није имао овогодншњу дозвалу. Суђеае је било 15 марта. Као тто је раније јавллно. лмовн и апарат je ззијсии- - ровипциЈалпа полнциЈа he сада, акон суда, би- - тн и после тога повраћсни уз за да.г поиказпваае. Иотребно је да ово први случај где је про-впицпјал- на влада употреб1!-т- а овај закои драстичпо про ua прнказпваћ--у фнлнова п нсторнског карактера. Кад филмовн поврате, паставиће се прпказиваае свуда где је раннје одређено. је приказпваае зака- - ајМа%ДјД№1Т-тг- а ШШДСОР, пмкгава he сс одржатн у суботу 3 априла у радничкоу дому иа 1220 Друлард Рд Главни го-ворн- ик 6nhc друг Никола ИваиншевнН, прстссдннк Са-ве- за канадскмх Срба и уира-BiiTc- i. Српског Гласиика. Ilpociana ПОЧИИ.С у 7 30 сатн увече. ТОРОЛД, одржаћс tnpocvia4. , У у-иед- елу 28"мартау Словеица Тони Печавсра. 11л прославп he говоритн друг Нван Лпнардић, урсдннк "Новостн". Иа прославн he бити и закуска. СУДБУРН, концерат-скун-штин- а одржаћс сс у 4 аирпла. Главпи говоринк би-h- e друр Боголуб Стевапов. noMohiiii секрстар Iieha канад-ски- х јужних Cionfiia. ШУМЕКЕР, ТИМИНС и С. ПОКУПЛЈН, одржаћс за-једии- чку прославу у 28 марта. Говориће Друг Едо Јардас, досадашаих главнн сскрстар IJelia канадских Словепа. Ilpcue и иесто гдс he се одржавати jaBiihe од-бо- р касније. мингКАЛ, прослава се Капкет почиае одржава у суботу 3 априла у у 8 Југословенском дому на Ст. Лоренц Пулвд. ToBOpiihe глав-ii- ii урсдиик "Новости", друг Болф. Hiihc и закуске. ВАЛ ДОР п МАЛАРТИК, воритн ДЈуг Јован Ipajiih, прославе се одржавају и уреднт: Срнског Гласиика. марта. На обадвс he говориш одлнчно Иван Штнмац, друштво из Re- - секрстар Савеза каиадских ланда. Хрвата. СА ФИЛМОВА ИЗ у са власти којп ппегледанн в-1асп- ику доз-вот- у пагласити је тако на-учн- ог се Пошто Руском KyhiT недсгу неделу јуж-ии- х Стаико сшмо пррма ранпјем распгре-ду- , )скоро he ср об;авитк но-в- и распоред за свако wpcto. ПРОВОКАЦИЈЕ ПО ПИТАЊУ ТРСТА Владе Сједпаенпх Држа-в- а, Бритампје п Француске, без nnraiu н без одобреаа Органпзацпје Уједпаених иа- - цпЈа, слохиле су ое међусоб-н-о да се Трсг преда Италијн. Фашпстп и пталпјанска ре акцпја поздрашлп су тај из-дајнпч- кп потез према свом савезнаку Југославпји п пре-м- а међународнпм облигацн-јам- а. Де Гасперп је поводом тога ргкао, да је одлука гор-ап-х влада "ieha ствар него смо мп, већа него Нталвја н Француска, ieha него фран-цуск- в пзборп." Покрај тога on je рекао да мпра не бп бп-л- о иа Јадрану без повратка Трста Нталпјп. Југославпја неће рата. Алп нашп мародп кажу: Такв-- е ак-цп- је угрожавају мпр, п онн he се борптп за мпр п правду. ¥ ш |
Tags
Comments
Post a Comment for 000083