Serbian Herald, August 22, 1947

              СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСНОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИНА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ Toronto 1, Ont.
S ФАШИЗМА! TELEFON: WAverley 9947 SERBIAN HERALD
Autkorued as Second Clou Matter under the
Цна годншној претилати а Канаду 4 долара, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 764. March 12. 1942
год. 2Ј50. За ннострансио, год. 5.00, пол. год. 3.00
Vol. 7. No. 435.
TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, AUGUST 8TH, 1947. Price per copy 5c
Год. 7. Број 435. Цена једном прпуерку 5 цен.
ЈУГОСЛАВИЈА ПОТПИСАЛА УГ0В0РЕ CA СОВЈЕТСКИМ CABE30M И БУГАРСКОМ
Совјетско-југословенс- ки
трговински уговор
БЕОГРАД. — На основу
одлука о развијаљу тссне
скопомскс сарадас изуеђу
двеју прнјател.скпх зсмаља
донешених 10 јуна 1946 го-ди- не
приликоу преговора ко-ј- и
су вођени нзмеђу претсед-инк- а
Министарског савета
СССР-- а Стаљина, миинстра
СИОЛ.Ш1Х nociona СССР-- а
Молотова н мииистпа спољнс
трговнне СССР-а- , Мнкојапа,
с једнс странс, н делегацнје
југословеиске пладе, на челу
с нретседникоу владе ФНРЈ
Јосииоу Прозом — Титом, с
другс странс, а на основу
тражеил владе ФНРЈ, у вези
са планом нндустрнјалнзацп-ј- е
Југославпје, совјстска вла-д- а
сс сагласила да укаже по-мо- ћ
влади ФНРЈ у изгрзди.н
комплетннх иидустрнјскнх
прсдузећа н да joj, у вези с
тну, пружн и техпнчку по-мо- ћ.
Зато јс 25 јула ове године
иотпнсан споразуу о испору-ц- и
на крсднт од странс
СССР-- а ФИР Југославији ии-дустријс- кнх
урећаја н матс-ријал- а
за изградну комплет-ни- х
нредузспа црне и обоје-н-е
металургнјс, нафтане п
хсмнјске индустријс, као и
другнх урсђаја за пропзвод-а- у
угља у Југославнјп п о
техничкој помоћн коју је вла-д- а
СССР-- а сагласпа да ука-жсФН- РЈ
у нзградаи-поме-иут- их
предузећа. Испорука
уређеја и матсријала почиње
1948 године.
У нмс владе СССР-- а уговор
УГОВОР ПРИЈАТЕЉСТВА ПОЛИТИЧКЕ, ПРИВРРДНЕ И
КУЛТУРНЕ САРАДЊЕ G БУГАРСКОМ
БЛЕД. - 1-V1I-I-
1947 у
23.30 часова нзвршено јс иа
Бледу свечано потпнснван-- е
Протокола о решашма нсто-рнјс- ке
конферсицијс делегз-ђнј- а
влада ФНРЈ н ИР Бу-гарск- с,
одржаних 30 и 31 ју-л- а
и 1 августа 1947 годнне на
Бледу, као и ирилога сведс-ни- х
у Протоколу.
Нотписнваау су лрисуство-вал- и
од стране Бугара прет-ссди- нк
Мннистарског савстз
Георгл Дпмнтров, потпрст- -
САОПШТЕЊЕ
У току 30 н 31 јула и 1 ав-гус- та
1947 године воднлп су
се Пледу изме-ђ- у
делегацијс Владе ФНРЈ
на челу са
Маршалом Југославијс Јо-снп- ои
Брозом-Тито- м, и деле-гаци- је
Владе HP Вугарске
на чму са прстссдникои
Пладе, Icoprn Днмнтровим.
Обе делсгације, прожсте
духом nyuor мсђусобног ра-зунева-
ил
и братскс сарадс,
воднлс су разговорс о свии
политпчкнм, прнвредним
другим ntiTaibiiua која интс-ресуј- у
овс ЗСМД.С- - Изражава-lyh- u
вагу народа Југославн-j- e
и бугарског народа да сс
учрвстп слога м свсстрапо
развије узаЈамиа братска са-рад1- ка,
које су омогућеие по-бед- ок
народно-ослободплач- ке
ООрОС J „ Uuus- -
дом Отечсствсног фронта у
Бугарској, слога и сараднл
које одговарају вековшш тс
-.-кчиама н жнвогнии потрсбама
југословспскнх народа, деле-гациј- е
су у најпунијој срдач-вост- и
постигле потпунп спо-разу- у
свпм пптањпма.
Влада ФНРЈ и Влада HP
Вугарске су сагласие да no-стојс- ће
братске односе треба
и да,ге развијатн и продубл.н
вати, и утврдитн Уговором о
пријателтву, сарадњп н уза-јамн- ој
помоћн. Трагпчии не-споразу- ми,
па чак братоуби-лачк- п
ратови које су између
братских јужнословенских
народа у прошлостп изазнва--
је потпнсао мшшстар сполпс
трговине Мпкојан, a у ние
владе ФНРЈ упнистар спо.гне
трговнпе Иетровић.
Трговннски преговорн, ко-ј- е
су водили претставинцп
обеју влада, завршени су ус-пеш- ио
заклучси.еу споразу-м-а
о узајамнни нспорукама
робе.
Југославија he у току од 7
годииа, почсв од 1950 годи-н- е,
ncnyitaBani свој део оба-вез- а
пудапским ппонзводнма
И
и другом робом или слободно
конвертираЈупом валутом, ка
ко је предвпђеио уговором.
Нреговори су текли у атмо-сфср- н
срдачности н iiynoi
узајамног разумеваиа.
Совјстска влада, нзлазећн
у сусрет иотребама Југосла-виј- с
у Jicnyiteity itenor пла-и- а
нндустријализације, даје
тиме ефчксану nosioh за
дал.ни самосталнн развитак
југословепске привреде п за
учвршћешс снс скоиомске и
националне незавнсности.
Нотнисанн уговорн измсђу
пријатсл.скнх влада и imixo-в- о
iicnyitcibc логичпа су по-следн- ца
заједиичке борбе
братскнх народа Совјетског
Савеза и ФНРЈ за и.ихову
иезавнсиост у току прошлог
рата. Сада, у послсратиом пе-рио- ду,
онису доказ продуб-д.нва.- а
узајамне лолитичке a
екоиоуске сарадљс иаших зе-ма- ља
н могу служити као
лример сарадае која yehy-собн- о
зближује иароде.
ссдннк владе н мннистар
сполних nociOBa Кимоп Геор-гнјс- в
и остали члаиови делс-гациј- е.
Од стране Југословеиа пот-niirnn.iii- .v
ппнсуствовали су
прстседник владс ФНРЈ Map--
ШаЛ 1ИТО, ПОТПрсхссдинл влл- -
дс Карде.1. и MHiuicipit Савез-п- с
плале Ctanoic Снмнћ,
Ллсксандар Ранковнћ, Борнс
Кидрич, Мнлован ђилас и
други.
ли рсакционарнн управллчи,
махом у служби ипостраппх
пмиеријалнста, а у послед1М
два свстска рата у нрвом ре-д- у
кобуршкп властодршци
под утнцајсм псмачког пипе-ријалнзм- а,
дефииитивпо су
онсмогућснп данашилм брат-ско- м
саради-о- м нзмеђу пове
Југославије и нове Вугарске.
llCKyCTBO последи.ег светског
рата, у коме је имиерпјалис-тичк- а
Немачка напала сло
вснскс н друге слободолуби
ве народе, јасио показује
народнма Југославнје н бу-гарск- ом
народу, да се само за-јсдннчк- им
напорпма могу
успешио одупретн у сарадп
са друпш уирол.убивпм иа-роди- ма,
сзни слнчнни агре-снвнп- м
покушајпма у будућ-ност- и
протнв нихове незави- -
сности п слободе, онло да до-ла- зе
од нсмачког империјалп- -
зма и Н.СГОВПХ евсптуалних
савезиика, бнло са које дру
ге страис. том циљу, гако-ђ- е,
обе владе he се консулто-ват- н
п сарађпвати по свим
niiTaibima сполне па!нтике
бнтним за пезавнсност и без-бедно- ст
обеју земалл, као и
за међународну сарадљу и
обезбеђеие праведног мира у
свету. N
Влада ФНРЈ и Влада HP
Бугарскс споразумеле су се о
ннзу мера које he предузети
у најближој будућности у цп-л.- у
најтешае патишчпе, прп- -
вредне и културне сараднеЧ
обеју земала.
О СПОРАЗУМУ ИЗМЕђУ ДЕЛЕГЦНЈА
ЈУГОСЛОВЕНСКЕ II БУГАРСКЕ ВЛАДЕ
иа разговори
прстссдникомВла-д- е
ЈуголавиЈИ
по
БУ ГАРСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ПОСЕТИЛА
ЈЕ И ЗАГРЕБ И ЉУБЉАНУ
ГОВОР ГЕОРГИ ДИМИТРОВА У ПРЕЗИДИЈУМУ
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
БЕОГРАД. — За време
свечаног ручка у Презндију-м- у
НароднескупштпиеФШ']
претседник leoprn Димит-ро- в,
одговарајућн на здрави-ц- у
прстседннка Ирезидију-м- а Народне скупштиие
ФНРЈ, Др. Рибара, рекао јс
измећу осталог:
"Наша noceia Бсограду и
иаган сусретн са ннспирато-ро- м
и органнзаторои нове
Југославнје, Маршалом Тн-то- м,
м другим руководноци-w- a
ФНРЈ, мају много већн
значај од једне обичне прпја-тел.ск- е
посете.
"Дошло је време, чак и са
извесним закашиеи-ем-, када
треба приступнти практнч-ип- м.
готпуно коикретном и
делотвориом учвршћнваау
нашег братства на осиову је-д- пе
тесие политичке, привре-дн-е
н културис сарадае. Нн-с- у
ДОВОЛ.ЦН, разуме се, само
стовенска крв и братска осе-hai- La
која везују наше наро-д- е.
To је добро, no то ннје до-вол.- по.
Мн смо cpehun што
mix имаио, али такође јс но-треб-но
да се иста продубе и
учврсте у корнст двеју cio-веиск- их
лпжава и у корист
.мира-измр- ђу великпх-- . и~ма- -
лих народа света-- i вп н ми
смо реалисти, наспе могу за
довол.11111 само братска осе-haiba- ."
Говопсћн о новнм покуша--
јима за обиавллњс фашизма
под разлнчипш оашцнма,
претссдник Димитров је рс-ка- о:
"Па.1кан ioiu није престао да
буде буре баруга н опчшпе
рата. Наш општи задатак ка-к- о
у шпересу бугарског на- -
рода тако исто п у шпересу
народа ФШ'Ј Јесте да нал
канско падуострво оуде ко-нач- но
иретворено из бурета
барута у чврст ослонац и no-ha- il
фактор мира u дсмокра-тиј- е
ие cauo у овои делу све-т- а.
neh voniUTe V свету. Није
тајна да се на 1алкану ства
рају onuiniia, која wory ио-сгат- н
велнка опасиосг по
мир. Уз опшге напоре uaiiuix
народа ш! треба да штктнмо
своју оободу и иезависиост,
да браннмо дсто мира и ме-ђуиаро- дне
сарадае."
У вези с клсветничком
KauitaibOM реакцнопарпе
ЗАГРЕБ, 29 јулп. — Ј
трос у 8 сатн чланови деле-гацн- је
бугарске владе па че-л- у
са пертседннкои Димитро-во- м
допутовали су специјал-ни- и
возои из Београда у За-гер- б.
Државницп братске Бу
гарске дочекаин у Хрват-ск- ој
нсто онако одушевљено
н срдачно као шго су бплн
дочеканн у Београду п на
свом путу кроз Србију. На
станицаиа нзмеђу Београда н
Загреба народ је пзлазио у
поворкама са заставама н цве-he- ii
да дочека п поздрави
претставннке бугарског наро- -
Д3- -
Град Загреб, искпћеп бу-гарск- ну
и Југословенскну за-става- уа,
приредио је Георгп
Дпмптрову и бугарских де
легашуа велнчанствен дочек.
На станици би-л- и
су окуплеии прегставннци
иародних властн, Југословен
ске арлије п масовпих орга-ннзациј- а-
Дну н-тр- ова
п чланове делегације
поздравио је претседипк вла-д- е
HP Хрватске др. Башрић.
на поздрав
претсединк Димптров из-ме- ђу
осталог рекао:
,"Данас je братство измеу
бугарског и југословеискпх
штампе о тобожаем ствараи--у
С ловенског блока, Георгн Ди-х(нтр- ов
је рекао:
'ЧСлсвстнпчке тврдие на-ш- их
иепријате.га да зблнже-iL- e
изуеђу словеиских народа
има за цил. ствараие нека-кво- г
словенског блока, разу-м- е
се, не одговарају стварно-ст- и.
Зближен-- е словенскнх на-ро- да
ис самода се не показу-ј- е
препреком, већ напротнв,
no мом мншлеи.у оио утиче
благотворно на ствараие прп-јатсллк- их
односа са несло-венскн- м
демократскнм држа-вам- а
и народнма. Такав је
случај, па пример, са одпо-снм- а
нзмеђу Вугарске и Ју- -
гославте са Гумупшом и лл- -
баннјом, које иису иовенске
државе, као н са иизом дру-гп- х
држава Зблпжеае п је-динст- во
словснскпх народа
инје само неопходпо за пп-хо- ву
самоодбрану п заштпту
аихове слободе п нсзавнспо-ст- и
у будућностн, Beh је та-ко!- ;е
и у ннтересу мпра међу
рсликим п малпм народпма
света. Ми cvo одлучно про-ш- в
стваран-- а п поделе света
иа два непријателска табора.
Мн сио одлучно против полн-лнкекоЈа.годиновој.агр- еспг
ји и новом рату па Балкапу,
у Европн н у свету.
"У пашем интересу, — за-кључ- но
је Димнтров — у пп-тере- су
свих народа и у ин-тере- су
светског папретка ми
цуаио да пспунино ве.шке за-датк- е.
За ncnyiteite тих зада
така потребио је да се још
ближе полнтнчкп, економски
п културно повежемо. Ми
треба да се ослободимо од
стране, непријатсгске завнс-ност- п
у нашој привредп н на-ш- ој
уиутрашљој н спољној
П0.1ИТ11ЦИ- - Мп можело са оп-штн- м
напорииа н уз noiioh
иаишх словенскнх и песло-вепски- х
прнјателд, а особнто
велпког Совјетског Савеза и
ibcroBor геинјалпог вође па-ш- ег
друга Сталина са довол
ном чврстппом, вахом и зна-ibe- u,
ззједничкп, руку под
руку, обезбедити иашу само-ста-тос- т,
наш добар будући
развитак и нстовремено да
ппк-лжеи- п ла словенски удади
народи, са великим способио-- 1
стима Huajy да одиграЈу вео-м- а
важпу псторијску улогу".
иарода запечаћено заједпич-к- и
прашвеноу крви за сло
боду протпв истог неприја-тел- а,
фашисгичких окупатора
n lbiixoBux слугу. Ово брат-ств- о
треба дал да учрвшћује-у-о
u продублујемо, да га још
јаче организуЈСУО у сврху за-једнич- ке
заштпте јужппх
Словена протнв иепрнЈателл,
у сврху успоставллил трајног
унра на Балкану и у Д)-иав-ско-
у
Базену, и у сврху оства-peib- a
трајног унра уеђу свиу
всликну п уалпу вародпуа.
"Данас су југословенски
народи, нсто као и бугарскп
народ, и други словенски на-род- и,
у сарадап с великиу
Совјетскну Савезоу постали
господари у својој Kjhn коју
уређују како то ииуа одго-вар- а,
како то одговара ltnxo-во- у
нацпоналиом интересу._
"Наш пут није лаган, то је
тсжак ayz алн једпно спасо-поса- н
за све Сговенске наро
дс. Нас не плаше атоискс
боубе, нас не плаше претнл
са повпу агреспјауа п ратоу.
To уоже уплашиш сауо оне
који пмају слаби уоззб и сла-б- е
жпвце, Словенскп народп
робовалп су кроз вековс u
научплп се бориш. Њихозп
руководиоци израсли су v
ДОЧЕК БУГАРСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ У ЗАГРЕБУ И ЉУБЉАНИ
су
железничкој
Претседнпка
Одговарајући
је
I
партизанскии одредпма и
Лорбама, у затворима и кон-цеитрацион- им
логорима, где
су положили тежак испнт.
Таквн народи не могу се за- -
плашитп it
На тргу нспред стаиице ма-с- а
народа одушсвл-еи- о је но-здрави- ла
прстссднпка Днун-тров- а
K.ni4yhn бугарско-југо-словенско- м
братству, обаси-najyh- ii
цвећем аутоиобиле у
којиуа су се вознлн претсед-- и
нк Диунтров 11 члановн бу-гарс- ке
делегацнје.
У току "преподнева прст-седн- ик
Днуитров са члановн-у- а
делегацпје учппио је по- -
сету претседиику ирезидиЈу-у- а
Хрватског Сабора др.
Владпуиру Назору н прет-седнн- ку
владе др. Бакарићу,
са коЈнма се задржао у кра-he- y
срдачноу разговору.
Претседник Президијууа др.
Назор и претседнпк владе др.
Бакарнћ, нешто касније вра- -
тили су посету Диунтрову.
Иретседник владе др. Ба-кар- нћ
прнредно je у част
претседннка Димнтрова и
бугарске делегације свечани
ручак, коуе је поред бугар-скп- х
гостију прнсуствовао
великн број званпца.
Ппе свога олласка нз За- -
грсба, претседнпк Димитров
са пратиоу посетно је твор-ниц- у-
- електро - техппчких
стројева и апарата."Раде Коп
чар", где је био одушевллио
дочскаи од радника и nawe-штсни- са
твориице.
ДОЧЕК У ЉУБЉАНИ
ЉУБЉАНА, 29 јулп. —
Вечерас у 7 часова стигао је
специјалниу возом из Загрс-б-а
у Љубллиу претседиик
в.1аде HP Бугарскс, Диуит-ро- в
са члановиуа дслегације.
Ппсоке госте дочекали су на
гпаннпн HP СЈовепнје пот- -
претседник владе Брецел. и
упннстар пндустриЈе лсско-ше- к.
У свпма усстиуа HP
Словеније уасе иарода блп-ж- е
н да.гс околнне успутннх
станпца. приредиле су прет-ставппци- уа
братске Бугарске
величанствсне дочеке мани-феетују- ћп
једпнству п сарад-ib- n
југословепских народа.
Претседнпк ДиЈнтров одржао
је на мношу местима spahe
говоре у којпуа се захвално
на срдачноу дочеку и изру-чи- о
иародиуа Словеније по-здра- ве
народа HP Бугарске.
На станици у Лубллни
упоштво парода одушев.геио
је поздравпло бугарске др-хавпп- ке.
Иретседннка Днми-тров- а
поздравно је говороу
претседпик владе IIP Слове
није Миха Марппсо.
СТИГЛА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА ГРУ- -
U РЕПАТРИРДЦА ИЗ
НЕМАЧКЕ
ЗАГРЕБ. — У Загреб је
стпгла нова rpvna од 240 ре-патрпр-
аца
пз Немачке. Нај-Bch- n
део сачиљавају бнвши
ратпн зароб,1еници, присил-н- о
уобплисанп радницп, ин-тернир- ци
и другп. У Јесени-цау- а,
па југословенско-ау-стрпјск- ој
гранпци, репатрир-ц- е
су дсчекалп претставници
народне власти. Репатрирци
взносе да су пу правллне ве-ли- ке
тешкоће прнлпкоу по-враг- са
у зеул.у. Јоваи Кара-уадп- н
пз Пожаревца каже:
"Мене су неуплосрдно истук-л- и
чим сау пзразио жел.у да
се вратпу кући. Америчкс
војне властп сасвим унрпо
гледају на сва насилл п зло-чип-е.
пако бп пх моглп спре-читп- ".
Након једнодпсвног
задржавааа у Загребу репат-рпрц- п
су упућени својиу ку-hav- a.
I
Са суђења шпијунима
у Љубљани
ЉУБЉАНА. — Тридесе-то- г
јула пред Bchcii Врхов-но- г
суда HP Словеније у
Л)убллш1 отиочело јс суђе-и- е
групи оитужених иа челу
са професорои универзитета
Борисом Фурлаиом. Сви оп-туже- ии
одговарају зато што
су прннадалн противнарод-но- ј
организациј" врннми
злочимс прогнв nocrojeher
државиог ypchciba.
Иа суђеиу јавии тужнлац
је нрочнтао оитужннцу, која
свих 14 онтужсних тсрети да
су билн члаиопн нротивнаро-дн-е
органнзацнјс која је
HMaia за цпљ пасилно обара-а- с
иостојсћсг државног уре-hcib- a
ФНРЈ н довођен.е у
опасност ibcnc снолпе бсзбсд- -
iiocTii. У томс цнлу оитужс-- н
п су се од јсссни 1945 па
све до маја 1947 састајали н
доносилн својс одпукс. Ш
зајсдничким састаицнма цод-носнл- и
су извештајс о нри- -
купл.сним иодацнма, заједио
их писалн и доиуилвалн, a
iiocie тога упућивалн их
шпијунским цеитрима у нно-стпанст- ву
it појслиним чла- -
н о в и м а иретставништава
страних држава у Лубллии н
Бсограду. Оптуженн су тако-ђ- е
организопали ппшјунску
везу с иностранством. Нзме-ђ- у
осталог нуали су всзу са
шннјунскну цснтро број
101 у Лустријц-- н са шпијуп-скн- у
цснтрима у НЈвајцар-ско- ј,
као н са појсдшшм
iiiiiiijyiuiua страних обавеш-тајни- х
службн. У цил--у лак-ше- г
одаишлдн-- а извештаја
оптуженн су, према дирскти-вам- а
и npitxajyhit uouoh in
нпостранства, ночелн да ор-ганнзу- ју
радно смисиопу
станпцу за коју су прнмнли
ншфпе п познвис снгнале од
нишЈунског цеитра број 101
у Лустрији.
Оитужсни су такођс саку-п.гал- и
појединачно илн нре-к- о
своје мрежс шнијуна no-дат- ке
и документе о полнтич-кој- ,
војннчкој и онштој снту
лНова борба Британију"
У среду, 6 августа, претоед-ни- к
брптанске лабурптске
владе, Атли, изнео је пред
парламенат иовп еконоуски
програм, којп је назвао "но
ва борба за Брптанпју". Тај
програм који се састоји од 18
тачака, захтева:
Да рудари раде по пола са-т- а
на дан више него досад;
4' милпона тона угдена од
септембра ове до апрнла иду-h- e
годпие; 14 мплнона тона
челпка до 1018; поиово успо-cTaB.iai- be
хоитроле рада у нн-дустр- пј
оспм у угљенокопа
чкој; noBehaibe полопривред.
не пронзвод! у вредностп од
400 мплпоиа долара до 1952;
непосредно cyaibeite купова-ib- a
храие у CjeAmbeiinM Др-жава- уа
Амернке, Аргентпнп
п другпи земл-ам- а такозване
"тврд валуге"; строжпје u
веће рацпоннрап. хране;
cyaitcite путоваиа у пно
странспо птд.
Брптанпја, као што је по-знат- о,
добпла је већп зајаи
од Сједш111пх Амерпчких
Држава него пједпа землл на
свету пли irero цео свет за-једн- о.
Она је добпла 3 милп
јарде п 750 милпопа долара.
Тај зајаи требао је да ipaje
до 1950 годпне, алп Атлп ка-ж- е
да he ои бптп псцрпллн
још ове годпне. Черчпл оп
тужује Атлпјеву владу да ji
просто расула тај зајау, a
жалпо се у псто време п иа
Ауерпку да је ставпла тешке
услове на Брптанпју. Међу-тп- м,
он се пзјаснпо да ће по-мо- ћи
Атлпјевој владп да до-бп-је
још један зајам од Аге-рпк- е.
Алп Атлп је пзрадпо
.. -'"c-
-§.=--'?" =
ацнји у Југославији, и све
ове нодатке који претставлд-ј- у
државиу тајну предавалн
страипм државама н агентнма
страиих обавештајинх слу-к-би-,'
вршећн на тај начнн иши-јуиаж- у
у корист страних си-л- а.
Оптужеии су органнзова-л- н
шпијунску урежу у Кра
ау, Марибору, Целу, Рибни-ц- п
н друпш усстима Слове-ннј- с
Bpuiehii краће докууеиа-т- а
попср.гивог приврсдног п
паштнчког садржаја. Онту-жсм- н
су свој издајннчкн
шпијунскц рад повезали с
радоу др Драголуба Јовано-Biih- a
у Србнји и Томе Јанчи-KOBii- ha
у Хрватској. Према
днрсктнвама извесиог члана
нрстставништва јсдпе cipanc
за
зеу-t- c у ЛуОллни, под уас-ко- м
"удружнвааа свих опо-зицион- нх
спага" ујединнли
су се са Јовановнћем п Јан
4iiKOBiihey iia коордшшсаиу
ација нротив иародне в.1астн
н државног ypeheiba ФИРЈ.
Оптужеим су далс помоћу
својих Bch усноставл.снх ве-з- а
са пшијупскиу цеитрима у
ипостранству илсгално ирс- -
бацива.1и преко грапнце ли-ц- а
која је народна власт
због крпвичннх дма гоиила
и она лица која су бежала у
iniocTpaiiciBO у наусрп да сс
тамо прнкл.уче велеиздајнич-кн- м
организацпјама и раду
против Југоавије.1ЈО.птуже-- ,
nil су каолаиови злочииач
ке организамије у службп
страпе шпнјунаже, потстрска-вал- и
на оружану интсрвсицч-ју- ,
иа прнвреднн рат протпв
Југолавије и ла мешаие у
иене yiiyTpainite ствари. Ио
yohy лажннх извсштаја ко-ј- е
су слали у ипостранство
покушали су да прстставс, ка-к- о
у Југос1авијн тобоа: влада
icpop, nacii.tc, верско roibcibc
н национално ynbeTaeaibc.
Таквиу својпм радом штсти
лн су мсђупародноу угледу
Југославнје и у вреие склаиа
ita уеђународних уговора
спречавали излажене у сус-(Настав- ак
на странп 4)
rope поуенути програм баш
зато да не бп више тражплп
амерпчког зајиа, јер ауерпч-к- н
зајам на место да помоше
Британпјп да се пскопа пз
тешког еконоуског eraiba, још
је впше закопава у тешкоКе.
Јер, када је Ауерпка дала за-ја- м,
онда је укпиуда коитро-л- у
цена робп, тако да су Брп-танц- п
већ досад платплп не-коли- ко
стотина мплпона до-ла- ра
впше за робу коју су
куппли пз тога зајма него
што бп бплц платплп да
Амерпка нпје посгуппла ро-б-у.
Тако је ауерпчкп зајам
помогао кесе амерпчкпх мп-лпо!ге- ра
п мплпјардера а не
брптанску екопомију.
Брптанпја је даиас у тежем
еконоуском ciaiby пего уного
зема.га које нпсу уопште прп-ипл- е
нпкакве "noyohn" од
Амерпке, а које су у рату вп-ш- е
страдале него она.
ФАШИСТИ ТРАЖЕ
ПОМОћ
Због великпх успеха Демо-кратс- ке
аруије, грчка монар-хофашпстич- ка
влада пашла
се у тешкоу положају. Ради
тога она је 6 августа затра-жил- а,
од Сједиљених Држава
да јој шал,у војску и авија-тичар- е,
наравпо са авноннма
н оружјем.
ПОВРАТНИЦИ ИЗ TO-РОНТ- А
ПОЛАЗЕ У УТО-РА- К
ВЕЧЕ
У уторак вече пспратпћ-- s
наше повратнпке у Југосла-впј- у
маша југословенска ко-лон- пја
у Торонту са Унион
станпце у 11 сатп увече.
Лк.
ч'
Ш,