Serbian Herald, November 05, 1946

              4Prw-- "T" " ffcJ VSWW wr
m
ш ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ
m ФАШИЗМА!
200 Adelaide St. W.
Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
Цепа годпшјбој претолати за Канаду 4 долара, ua пола НЕЗАВИСНО Authorized аз Second Class Matter under the
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
No. D. N. 764, March 12. 1942
IT
Год. 6. Број 361.
СЛОВЕНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
СВЕШВЕНСКОМ
Цена једнон прпмсрку
Осмог децсмбра o. г. одржава cc y Београду Tpchii
Свссловснски Конгрес, иа комо ho учсствоватн прстстав-ииц- и
свнх словснскнх зсмаља: Сопјетског Савсза, Пољ-ск- с,
Чсхословачке, Бугарске Југославијс.
0 сврхи Конгрсса најбољо говори н,сгов програм,
Kojii со састоји из слсдспих тачака:
. 1. — Борба словснскнх иарода за мир дсмократију.
2. — Доирннос словснских народа свстској култу-р- и,
3. — Оргаинзациоиа пнтан.а.
Свсслоисиски коммтст јс такођс упутио иозив за
учсствован,с на TpchcM Коигрссу свнм словсискнм орга-нпзација- ма
у друшм државама као: у Француској, Сјс-днњсн- пм
Државама, Канадн, Лргентшш итд.
Свссловсискн Конгрсс у Бсограду одмграћс ненз-мср- но
na;i:ny улогу у дал.см учвршћиваљу јсдинства
братства словснскнх народа, у борбн за учвршћсњс мн-1)- а,
дсмократнјс благостања у свсту.
.Ча врсмо ослободилачкс борбс против фашизма.
Словснм су одигралп прссудиу улогу, нарочнто борби
за уништсљс зајсдничког нснрпјатсља. Током послсрат-но- г
псрнода словснско државо су тако-h-o авангарда свпх
ирогрссишшх сила у борби за мир, дсмократнју нсза-нисно- ст
малих народа. 1Га словснскнм народима лежи
овог часа осиовна зада1а да буду камсн тсме.гац зградс
свстског лира нанрстка. Tpchii Свссловсиски Конгрсс
у таквој сптуацнји нрстставл.а неизмсрно вслику важ-ло- ст
за будуЈшост човсчанства.
Миогс словснскс организацнјо у Канади рсншло су
узсти актшшог учсшНа у Трсћсм Свссловснском Конгрс- -
су. У ту сврху jo у Тороиту основан Организацмони одбор
за коордннацију мсра у сврху слана дслсгата на Конгрсс
од страно С1ШХ дсмократских слоисискнх установа у Ка-над- н.
У Организацноии одбор ушлн су до сада прстстав-""ннц- н
"слсдећих словсиских оргапизацнја: Украјннцн, Ту-с- и,
Бугари, Максдонци, Србн, Хрвати Словснцн. Тс
органнзацијс су имснопало следсћс дслсгато на Трсћи
Свсслопсискп Конгрсс у Бсограду: Иван Нсрвјурски, Мат-в- ој
Шатуљскн, Григориј Окулсвич, Андрсј Хрмстов, Ан-др- ој
Налмсров, Едо Јардас, Макснм Бијслпв, Јуриј Ма-тсш- пН
Мнрко Шимац.
У сврху фпнанспраи.а иутног трошка канадскс сло-вснс- ко
делегацијс на Конгрсс, органнзацнонн одбор јс
нзрадпо врло лсну маркицу солндарности, која he со про-дава- ти
уз цсиу од 50 цснти ио комаду. Оргашшцнонн
одбор апслујо иа сво Канађаио словенског порскла, да
купују то маркицс тимо ачогућс слањо словснских де-лсг- ата
из Канадс на Tpchii Свссловснски Конгрсс у Бсо-град- у.
ГригориЈ Окулевич,
Едо Јардас.
У ТРСТУ
Агенцнја Есошјетед прес
јав.га из Трста о
фаши-ст- а
протнв стаиовпиштва ко-ј- е
јс за нрнкл.учеае Трста
Агенција наводи
да je тнм
су избнле у нсделу, уче-ствова- ло
око "10.000 Нтат- -
jaiia .
Фашнстпчке бандс нскуп
л-ал- е су сс пред разипм уре- -
днма н установама Југосло
вена, бацајупи на ibiix каие
ite н исколнко С1учајева на
нале су изнловаис групе GiO'
вепаца.
У вестп сс каже да je у де- -
монстрацијаиа ннтервенпсала
цмвилна полицнја н да je у- -
ханшено десетак Пталнјаиа.
су бнле неов-лаштен- е. Цнвплна полнцнја,
предвођена од стране бри- -
танског офнцпра упадала је
no нсколико нута меу де-моистра- ите
док нх ]с конач- -
но расте!)ала, каже се у вести.
Чнтајући вест, упада у очп
вслика разлпка у ннтервенн-caib- y
патнцнје када су у пн
тап.у Jyrocio-всн- а
и становииштва је
за прикл-учеа- с - Трста
одиосно када су
11нтан.у анти-фашнс- та Трста. Када се рас-тсрава- ју
демократске
опда ми у вестииа
чнгамо нп само како је ухап-iiieii- o
н особа,
nch и о куидачен.у н удараљу
батипама ио главама демон-страпат- а.
У овој- - вестп о рас- -
5 цен.
н
н
1!
и
и
у
и
п
п
и
п
у
у
у
У КДНАДИ, HA j
У БЕ0ГРАДУ
о
TepiiBaiby фашнста се то е
помии.е, јер очсвидно јс.
пашцнје била
6iara.
Ове фанш-ст- а
npitpeheiie су уочи засе-даи- л
Савета сполпих ишш-стар- а
велнке Чстворнце у
Нујорку, на коме he се по
ново расправ.гатп пнтаи--е Тр-ст- а
it мировног уговора с Нта-лнјо- к.
КАКО GE ПИТАЊЕ
Квебешка коканда канад н
ске легије, подузсла је
кампап-- у у истражпваау "мо-ryhii- nx
комунпстичких ham- -
ja у својој организациЈи.
Главно (повра-heiiii- x
ветерапа-ратпнка- ) оду-зе-- io
је дозволу пословаиа
свои монтреалско огранку
Снодон, ради тога што је пе-Koiii- Ko
noBpaheiuix ратника
чланова легпје заузело иеке
празнс просторнје пошто пп-с- у
могли добнтн другнх cia-но- ва
за своје породице. Оду-зиман- .с
дозволе н пстрага по-следн- ца јс
су те аихове
акције.
У вези с тнм, претседник
поменутог огранка Розенберг,
нздао је нзјаву у којој каже,
да се са овнм подизан.си "цр-вен- ог
страшнла" настоја
свраппн позоркост са niuaita
снабдеваад стаиова ветеранн-м- а.
ФАШИСТИ БАЦ.АЈУ GE КАМЕЊЕМ
НА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ УСТАНОВЕ
демонстра-цнјаи- а
нталпјанских
Ју-гослав- нјн.
демонстрацнјаиа,
које
Демонстрацнје
демоистрацнје
које
Југо-слалнј- и,
демонстрације
демол-страциј- е,
ТО1ИК0 толпко
УЧЕСТВОВАЋЕ
КОНГРЕСУ
нн-тервенц- нја
демонстрације
ИЗБЕГАВА
GTAH0BA?
живу
воћстволегије
"кому-нистнчк- е"
ИТАЛИЈАНСКИ
TORONTO,
Октобарска револуција дала је
живот мом народу и мојој земљи
Написао: АЗИС АЗИЗБЕКОВ, потпретседнпк Мтшстарског
савета Азербнџаиске републике прплпком ове
Борба азербиуанског наро-д-а
протпв страних окуиатора
и упмлача, протпв перзискнх
шаха н султана отомаиског
царства, против кана н бека,
иротнп свих које је ирнвла-чнл- о
богатство земл.с, који
су иравили своје богатство
ил израб.шваау радиог на-ро- да
Азербнџана — има нс-тор- ију
од маого столсћа. Жн-ueh- ii
на земл.н која је садр-жава- ла
у ссби огромна богат-ств- а,
стаковипцн су оставлл-- и
и гладнн u бссиравпн. Ул.е-вн- а
прсла н, Баку, која су
дапала такво изоби.гс драго-цеи- е
текућине, бнла су злат-)-1
II рудннцн за малу групу
капнгалиста а нроклетство за
one којн су је вадили. Ту су
бнле богате сснокошс, мирн-сн- с
башге н бсскрајна жнтиа
иолд, али to intje поболлиа-Bai- o
горки жипот ссллка. Ок-тобарс- ка
револуцнја је бнла
та, која је отворцда очн азср- -
биуаискни радиим масама —
тск када je успоставл-ен- а совд
Јстска власт, дозпао je народ
за праву cpehy. Обазпрући
се иазад иа нуг којн смо про- -
шли. ja осепам као да смо
се иоиели на велнко брдо, и
чудим сс, нз каквнх дубина
пас је нзвсла Бо.миевпчиа
ncpriija-sTcH.iiiia'n'GTaam-ia.
Лењнновс-Стаљиноп- е идеје
пријатсл-ств-у народа одрс-днл- с
су екопомско благоста-il- c
и културнн развитак Лзер- -
бнџана, Са моћном потпором!
пелнког руског народа, Лзср
КАНАДСКА СПОЉНА ПОЛИ-ТИК- А
СВЕПАРЈИШ
Бођа конзервативис иартн- -
јс ђли Брскси, ихенован }с
од стране премијера Кпнга
за иретседннка адштпстра- -
iinje и буџетског одбора ка-кадс- ке
делегације иа заседа-it- y
органнзације Уједињених
нацнја.
Тпме је, каже cc у вестн
из Отаве, кападска спо.гна
политика узднгнута изнад
партиских свађа, успехом
iipesiujepa Кннга да је учшш
полнтнкоц како либералие
паршје која јс иа властн, та-к- о
и конзсрвативпе и Си Сп
Еф којс су у опознцији. Ка-наде- ка
де.1сгацнја на заседа-ib- y
Уједнаених иација састав-љен- а
je од прстставинка свих
трију партија.
Ово је сасвим логпчно нз
два разлога, прво што међу
овпм иартнјама ucua и ннјс
било ОЗби.1Л10Г нли готово
ншсаклог разилажсаа, ие само
по сноллшј него ни по уну-транп- мзј
полнтици и, друго,
што је нстн случај п у Сједн- -
lbeiuiu Државама на челу са
Труманом н Берисом — Ван-деаберг- ои
и nrro je слнчно
са Белнком Бритаиијом где
конзерватнвцн рсдовно апла-уднрај- у
Певиновој сполиој
полнтици.
ONTARIO, TUESDAY, NOVEMBER 5TH 1946.
[бнџан, саставнн део СССР-а- ,
узднгао се на стспе1иапред-и- е
социјалнстичке републике.
Приликом one 29 годпиши-ц- е
Октобарске револуцнје,
Лзербиџан јс у свои пуном
папону. У сагласиости са по- -
слсратпим II с т о годипшни
планои ренублика he новећа-т- и
своју нндустриску моћ н
nocTiihn знатие промсне у
својој но.гопривреди.
Нидустрнја улл постигла
је иајболе резултатс. Од Ре-волуци- јс"
1917 производ11а у-л- .а новећала се за три н по
иута, а пронзводпл бензииа
за 75 пута. 1'адннци у.га из-бушн- лн
су уилноис метард
у.гевних полл Дерецн су се
иоднглн на тернторију Лп-шср- оц
иолуострва н иова у-.ге-
вна
вре-i-a отворсна су по-ре- д
старих. Огкрнвеие су, за
врсмс рата, н почеле искори-штават- н
нове паслагс на под-руч- ју
Позовна. У прикурни-скн- м
пизниама под морским
диом нашлн су нстраживачи
ул.е на каспнском подручју.
У.гевна лрела у морскнм под-])учј- ма
су редовна појава.
Девсдесст седам посто свпх
садашиих удвних врела от- -
ворсна су nocie Октомрске
револуцнЈе.
Ноднгнути су иоон ннду-стрнс- ки
центрп као резултат
Лељинове и Стал.инове наци-оналн- с
нолнтике. Кнровабад
— сада ва;ка индустрнскн
СОВЈЕТСКИ САВЕЗ ПОСТАВЉА ЗАПРЕКА
У КАЖЕ
Москва, 3 нов. — Ппшући
о спо.гној П01ПТИЦЦ Совјет-ско- г
Савеза чПравда" пзјав-л.уј- е
да Совјетскп Савез не
постапла "ancaiynio никак-вн- х
запрека" на путу побо.л
шаља трговачкнх н културнпх
односа између СССР-- а и ос
-- талог света.
FoBopehit о недавној нзја- -
ви генералпспмуса Сталииа,
у којој је совјетски вођа ре-к- ао
да нема погоршавапл од-ио- са
нзмеђу Совјетског Саве-з-а
н Држава Аие-рнк- е,
"Правда" каже:
"Нпгде у целом свегу не
повређује .Совјетскп Савез
интересе Држаа
или бпло које друге земле.
"Нема апсолутно нпкаквпх
запрека за иајхпвле тргова-чк- е,
финанспске, научне п
културне вез пзмеђу нашпх
земалл, базнранпх начврстпм
темелпма узајахног поштова
ita н једнакпх права, ако те
запреке не буду створене од
стране неч:овјетскпх страна-ка.- "
ПРОМЕНЕ У ИЗВРШНОМ ОДБОРУ GABE3A КАНАДСШ
СРБА И КОД СРПСКОГ ГЛАСНИКА
Ових дана, на заједничком састанку од-бо- ра
Савеза канадских Срба и управе н урсдннштва
Српског учнњснс су у одбору н код новине
слсделс промено:
Главнн сскрстар Савеза друг Војин Грбић, прешао
да радп за Всћс. канадскнх Јужннх Словена. На њсгово
место сскрстара постављсн Је друг Милош Грубић. По-ш- то
главнн урсдвик Српског Гласинка друт Макспм Бн-јсл- нћ
полазн половином овог месеца на Гвссловснскп
Конгрсс у Бсоград, на његово је постаиљен друг
Јован Tlajnh, којп јо бно урсдник од његовог почрт-к- а
док нијс ради јако нарушсног здравља морао да иа-пус- тн
ту дужност почетком 1944 годипс.
0ДБ0Р СКС И
УРЕДНИШТВО И УП?АВА "СГ"
29-годпшш-
1це
центар — развпо сс нз покра-јинск- е
варошн Елнзавсптол.
Стотнис Фарка изграђсно
je у окруасшш цснтрнма Ну-кха.Нахиче- ваи
н другнм мс-стн- иа.
У садаши.ем Истого-дппше- м
плану недалеко од
Паку подигиућс се нови град
Сумгаит, село no-ста- ће
центар вслнког систе-м- а
пригацнје (наводп.авапеЈ.
Нове нли потпуно обновл.с-н- е
фабрнке снабдеваће рспу-блнк- у
са преко 95% нпду
стрнских пронзпода. Близу
90% укупнс производас на-цнонал- ие
еконоиијс рснуб-лнк- е
долазн од
предузећа. Тако сси под con- -
Јетским системом, лзсроиџаи
разопо у високо индустрија-лизован- у
зсмлу.
По.гопрнвреда
се такође миого измснила.
Ире ирско ноло-внн- е
се%аштва аснвсло јс у
беди, само 9% употрсблавало
је такву "модерну" манише-риј- у
као што јс гвоздепп плуг.
НСивот бругално нзраб.гн B-ailor
ii тешко опорезованог сс-лд- ка
без зсмлс, бно је унстн
ну бедан. Сада Лзсрбнџап
и ua прско 3.500 колсктивнпх
фарма, onpcM.tciuix са најио- -
трактораттвтинеЈкомбајиа1
радс а пагпма реиублнке.
Великн камалп учшшли су
ПЛ0Д1ШМ огромнс просторс
досада ненлодне земле, После
лзграД1)е водене препаде
(Наставак иа страни 2)
Pacnpae.ajyhn о прогресу
зассдааа Уједиаених нација,
иовина каже да неке зсм.гс
"ннсу одустале од својнх ко-аичк- нх
папада ua саме теме-.ге- "
светске мнровне
Mehjiiiu, "Нравда" са за-доволст- вол
примећује да су
6doi де.1егаци1а изменнле
свој став, у правцу болег по
дупнраил. нако још недовол
но, Повеле Уједиаених на
ција.
Осврћућн се на micaibe 6ir
вшег помоћног миинстра спо- -
Л.НИХ nocioea HcniEe Брнта-ннј- е,
Лорда којн
Je рекао да нз Москве долазн
све внше пропагандс, "Прав-да- "
каже:
"Он хотимично заборав.га
да совјетскп народ пма нај-бо.- ге
мншлеле о брптанском
народу, алн налази за тешко
да може пматп лепу реч о
сумн.пвој потпорп коју бри-танск- п
полптпчарп дају но-шо- и
Лашпзму у Италпји, ре--
акцпјв у Грчкој п Франку yi
Шпанпјп."
HE САРДДЊИ
НИГДЕ СВЕТУ, "ПРАВДА"
Сједиплних
Сједшинпх
Извршног
Гласника,
место
листа
ИЗВРШНИ
Мннгечаур
нндустриских
Лзсрбнџана
револудије
органн-зациј- с.
Ванситарта,
Стободна Реч јавла:
Добилп смо вест да је бив-ш- и
главни уредник "Слобод-не- ,
Речи" (главии уредник
ТАНЈУГ-а-) Мирко Марко- -
enh, пзабран за професора
Београдског унивсрзитета.
Друг Лирко Марковпћ по-зп- ат
је нашем доселеннштву
као неустрашнви бораи про-тп- в
фашизма и реакције, као
градител. Српског напредног
покрета п "Оободне Речп".
II иама је разум.гиво то по-вере- ае
политпчких и научних
кругова ФНРЈ, које онп изра-жава- ју
према Мнрку Марко-Bnh-y,
аеговој зре.10сти н уче-пост- н.
Беофадскп уннзерзи- -
тег још у старој Југославнји
бпо је познат no cbov слобо- -
дарском а н т н фашнстичком
покрету студенкке омладипе.
Price per copy 5c
ЈУГОСЛАВИЈД OGTAJF ВЕРНА GB0J0J СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ,
КАЖЕ МАРШАЛ ТИТО
Лгенцнја Есошјстсд н Брл-ти- ш
јуиаЈтед нрес jantaj:
Београд, 4. нов. — На .ио-р-у
од 300.000 особа у Beoi pa-A- y,
марша.т Тнто рекао јс
I — 1
МАРШАЛ TIITO
јуче да jc on снгуран да рата
liehe бптн, "jep народи света
nehe рата."
"Оин могу да галамс. опи
ЛИСМА ЗАХВДЛНОСТИ ВЕпУ КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ
СЛОВЕНА № СРБИЈП
(Ова ппсма паппсапа су
још пролетос, алн ннсу још
објавл.ена).
Иримпли смо nonoh од Иас
и овом Нам сс прнликом нај- -
лсишс захва.гуЈемо. , %ШШШШ?Шл)%
дошла, jcp сми у четворочи-дншас- м
рату много страдалп.
М])скн иепрнјате.., попалио
је скоро свс Kyhe са свим ио
KyhaiiciBOM у иашсм малои
месту Iipyinby Западна Ср-бпј- а.
Ни стс сазнали за иашс
патп.е н иаиорс у ослободи-лачко- м
рату, па овом номоћи
xohde да ам номогнстс као
својој 6pahu no крви, у што
бржем иодпзап--у и обнав-л.аш- у.
Наша борба је била тсшка,
јх)иство join теже, али смо
ипак ножртвопапошћу и у-nojiiio-iiihy
ycne.ni да се ocio-боди- мо
мрског ненријатела
иемачког завојевача n да до- -
прниессмо тиме оиштој ства-р- и
паших савезника.
Драга 6paho, ми се поносн-м- о
овнм нзвојеваинм победа-м- а
н још тнме што имамо та
кву 6pahy cioBciiCKe крви у
Канадн, који су увек душои
бнли уз нас, како за врсме
iiajnehnx борбн, тако н сада
послс ciipinciior рата.
Нека жнви всчно братство
н солндарност Јужннх Ciobc-н- а
и свих. Словеискнх наро-д- а.
22 апрнла 1946 годние,
КРУНАЉ
Федсрална Србија
Југославнја
Владпмир А. Митровнн,
Канадскои Hehy Јужних Cio-ncn- a:
Ту се окуплло цвет не само
југословенске иителпгепцмЈе,
eeh и цвег бораца против
фаишзма. Београдски уннвер
iBBBBBBBBBBK..tk BBvBvBvK.
МИРКО МАРКОВИћ
МИРКО МАРКОВИЋ НЗАБРАН ЗА ПРОФЕСОРА БЕОГРАД-СКО- Г
УНИВЕРЗИТЕТА
Vol. 6. No. 361.
могу да впчу, онн могу да
ударају шаком о сто, али ра-т- а
iielve бнтп. Рата е може
бнтп без народа. А народи
Југославпје, Британије п Сје-дшмн- пх
Држава желе мпр."
Маршад Тнто јс рскао да
Југославнја остаје всрна сво- -
ЈОЈ СПОЛ.НОЈ полптицн. Ми
ћемо иопуститн по лалим
iurTaibiiya, али ннкад одсту-iiiit- ii
од пшроких приицнпа,
рекао је маршхт Тнто. Југо-слави- ја
he одбпјатн "прово-кациј- с
ратпих нотпаливача",
јср опа жели уцр н обнову.
"М хоћемо да односн бу-д- у
бол.и, парочнто са Лмсрн-ком- ",
кажс маршал. лли је на-пасн- о
да је став Сјсдни-енн- х
Држава. држаи-- е југословен-скн- х
iaba ненријатс.гска ак-nj- a.
Mapniai Тито јс помснуо
Пиигтона Чсрчила, за кога јс
рскао да је п-его-
во срцс као од
i.niicjia прсма сгацом осим
иреча краквима. On je Чер-ч- и
ia ОЈначно као иођу међу-иарод- ис
рсаицнје
Драгм другови Југословеии.
Наше иакете, као unai. na-me
губав н вагасг Сратског
за;. нманл за nac-naiu- c друго-в- е
у Југославијн, прнмнлн
смо, овни писхом xoheuo дл
ваи изразиио захвалпост ii ja finu цкЈшалемо другарске
дарнн и СЈСдшкснн мн оста-јем- о,
н ако нас раздваја вс-ли- ка
да.гина. Ново доба, у
току послератпс нзградае и
јединства народа Југослави-је- ,
кида све досадашњс на-циона- шс
мржн.с, зближава
све паше пародс у Југосла-Biij- ii
а свс Словсне поссбно.
Народпо-ослободилач- ка бор-б- а
је посведочила н показала
да је братство бпло она спо-и- а
и нотстрек за 6oj6y и ис-трајно- ст.
Ми, омладина нове
Југоставнје, осећамо тако
и усмерујсмо наше делаае у
том правцу. Мп у сваком иа-предн- ом
и стбодол.убивом
човеку гледамо свога брата,
и друга, и да сте наи ви то
нсто, нијс погребпо нагла
шавати. Мн шнроко глгдаио
у будућиост као у даи cpeh-ииј- сг
жпвота у нашој зем.ги
Федеративној Народиој Ре-иублн- ци
Југос1авнји, којој
на челу стојн и предводи је
iiaj6o.ni син парода Југосла-виј- е,
ирвоборац у народнои
устаику наш маршал-хср- ој Тито.
Да живи братство свих иа-ро- да
Југоставије.
(Лечат)
4 ларта 1946 године,
II. Р. Србија
JyrociaBiija,
Помладак Црвемог крста
гимназије у Иеликом Гра-дишт- у.
зигет у Тнтовој Југославијн
постаје join нешто више. Он
иостаје највиша шсола за
васнитаие н одгој иових сна-г- а,
које he из године у годину
стунатц на водеће државне,
друштвене и научпе положа-је- {
он постаје ковачница нове
инте-тпгенцнј- е, иародпе де-носрат- ске,
напредне,
Нама је драго што је на
uieM Мпрку поверен тако од- -
говоран посао као професору
Полптпке Екоионпје, осно-в- е
друштвених паука, посао
у одгајању ове нове пародне
н напредне интелигепцпје
Југоставије.
У име ''Стободне Речи" че-стита- мо
другу Мпрку Марко-niih- y
н желимо му пуног ус-пе- ха
на том иовои и одговор-но- м
послу — у корнст наро-д- а,
у корист пове Југославнје.
Уреднпшгво u Управа.
Уредннштво Српссог Гла-сник- а
прикл.учује се Стобод-н- ој
Речн н честита Мнрку па
иовои по.тожају.