Serbian Herald, December 23, 1947

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
СРПСКИ ГМСНИК
SERBIAN HERALD
4 пола Authorized cm Second Ckne Ш Цегжоад. гZо.дOмUш. пзоај внпроесттпплаантсжтвоs,i гКодд.наaд.wу , пдоодл.аргад, .ваo.uv ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 761 March M12a,tter under the
Год. 7. Број 471. Цоиа једвом пркиерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUE. DEC. 23RD. 1947. Price per copy 5c VoL 7. No. 471.
ПРЕК0 200 НИЉАДА НАРОДА У БУКУРЕШТУ СВЕЧАН0 JE
ДОЧЕКАЛО ДЕЛЕГАЦИЈУ ВЛАДЕ ФНР ЈУГОСЛАВИЈЕ
HA ЧЕЛУ МАРШАЛА TIM ДЕЛЕГАЦИЈА ФНРЈ
ОТПУТОВАЛА У РУМУНИЈУ
Београд. — Претседншс Владр ФИРЈ Маршал Тито
са осталим члаиошша југословснскс дслсгације отиуто-иал- а
је 1G дсцембра у 1'умуиију у псзи прсгопора о при-јатсљст- ну,
сарадњи н узајмаиој иомоћи. У дслсгацпји сс
иалазо Александар Ранковић, лппшстар уиутраиш.их
послоиа; Сретен Жујовип, миинстар фннанснја, СтаноЈе
Симић, мшшстар спољиих иослопа; Тодор Вујасиновии,
гснсрал Гошњак н други.
Букурсшт. — На нуту за Пукурсшт прилпком до-лас- ка
у Iipajony Маршала Тита н осталс члановс југосло-всис- кс
дслсгацнјо дочскало јс пслико миоштво парода,
Исроц н стаиична зграда били су украшсни заставама
TjiaiicHapcimiMa и зслснилом. Нрсма народним обичаји-м- а
у Гумунијн Тито јо понуђси са хлсбом н соли.
Када јс Маршал Тнто са дслсгацпјам стигао у Гу-курс- шт
цочскало их јо нрско 200.000 грађаиа Букурс-шт- а.
Иа л:слсзничкој станицн Маршала Тнта и чланоие
дочскали су нрстссдинк Румуиско плал,с Др.
Пстру Гроза са чланопима Пладс и прстссдппком румун-ск- о
Иародис скупџтшс, гснсралнтст, днпломатскн прст-сташш-ци
и многобројни јашш и културии радннци. На
снсчаној трибшш прсд жслсзннчком станицом прстссд-пи- к
Румуиско иладс Др. Гроза одр;као јс гопор у којсм јс
иоздрапно Маршала Тита и јутослопснску дслсгацију.
Маршал Тито јо у Крајопн одржао гопор у којсм јс
одгопорно иа иоздрапс румуиском народу а дрјги јо одр-а;- ао
када jo стигао у Гукурсшт ирско букурсштко ра-д- ио
станнце. Прп дочску дслсгацијо ФНРЈ тако);о јо и
Др. Гроза одр:као диваи прнјатсл.ски гопор.
ОДГОВАРАЈУЋИ НА ПОЗДРАВЕ НАРОДА У КРАЈОВУ
. - -- _ .
ТИТО ЈЕ ОДРЖАО
"Ми долазнмо овамо да
још ippiiihc повсжсмо судби-л- с
иашнх земад-- а зајсдиичком
сарадиом. Пародп Југослави-ј- е
х Румуннје имају вскопима
заједничкс границе, вевовнма
живе једнн с другим а нпак
кикада иије могло доћи до
тога да пашс две зсмље жнве
у онаквом прнјател.ству н
оиакиој сарадљн каква би би-д- а
у митсрссу народа. Даиас,
Еада у Југославпјн иарод има
власт у својпм рукаиа, када у
Румунији народ иде чврстим
корацима ка учвриЉси-- у сво-ј- е
нстнпске иароднс демокра-тиј- е,
кад и код вас народ све
снажинје узнма своју судбн-и- у
у сопствене руке. створснн
су свн усдовн да наше двс
земл-- с могу uupito да се раз-внја- ју
на cpehy и благостз-и- е
н јсдиих н других.
"Ииа вх који суми-ај- у у na-me
рсчн и у нашс намсрс. To
су онн тамо, реакционари
на западу, sojit говорс да се
ми објединлвамо да бисмо мо-гд- и
угрозит нечију иезави
спост ндц да бисмо поссгјн
за исчнјии тућин зеил-аиа- .
Спакодневно се у разнни но-вцпа-на
реакциопарпе штаи-п- е
појавлују разне прнче о
новој Југославијн, прича се
како се она спрема да иапаиг
Трсг, Грчку нтд. Јсдиостапно
оно што опн намеравају да
nauchy р-мунс-
ког
иарода и иарода no-se
Југославнје Јссте жнва
ствар која извнре пз ocehaiu
5 GPETAH БОЖИБ И
НОВА
Срп
ског Гласника римокато-- Ј
уличке вере као и свој наб
шо] хрватској и словенач£
кој браћи и сестрама у£
Канади и САД честитамо
божић и желимо срећнуЈ
нову годину. %
X,
Y СРПСКИ ГЛАСНИК %
V
СЛЕДЕЋИ ГОВОР ng
учиис приписују нама по ста-ро- м
трику "држнте лопова".
"Ја вам говорпм о томс због
тога да бнх дсваптовао
свс те лажие прнче и да бн-см- о
мн овде, с овог места, ка-за- ли
чнтавои свету још је-дамп- ут,
по дсссти п)-- г: да сс
мн објсднианамо само зато да
бисмо очувади свој мирпп
развитак, своју народпу
власт, своје граинцс п мир у
овом дслу Европе — од пла-но- ва
које ои стварају. Мп
овде граднмо мир, а нсприја-тс- ч
мнра боје сс тога, јср
he једннство народа овде а
истоку много допрпнети да и
народи иа западу лакше спрс-ч- е
плаиопе својих противна-родии- х
реакционараих клн-к- а.
"Ето, rpahanu н фађаике,
због тога ми ствараио ове са- -
псзс савсзе ипра, a tie савсзе
рата. Због тога се објсднн.ује-м- о,
да бисмо мн у Југославл-ј- н
и ви у Румуннјн као и на-ро- дн
у другим псточнпи зем-лд- иа
иогли нзвршнти оне ве-ли- ке
задаткс н планове које
су иашн народи иоставпдк
пред ссбс, да бисмо могли из-градн- тн
својс зсмлс и своју
будућиост. Л то иожемо заје-днпчк- им
спагама чувајућк
као зсиш(у ока оно што нас
јс коштало толико крви м му-ка- ."
it yftrbcoa иашах народа.
"Нагае Јемле су пдућн ра-м- е
уз раме напред ослобође-н- е
гвоздсних окова иипери-јалпст- а
који се узалуд служе
у ц е н ама, уплашиванеи u
npeTiuiwa како би сломнлп на-ш- у
волу за одбраном пашс
незавпскостн. Пријателски
пароди овога дела Европс
стварају мпр сзојпи напорн-м- а.
чврсто повезанп међусоб-н-о
it потпомогнутп од Совјет-ско- г
Савеза, браппоца мпра
н прнјател.ске сарадае међу
народнма. Oia посета је из-р- аз
прнјатсљства и солидар-ност- и
иашпх иарода, ово јс
прилика да учврстпмо u коп-солндује- мо
везе које пас ује-днп-у- ју.
ГОВОР ДР. ПЕТРУ ГРОЗЕ ПРИЛИКОМ ДОЧЕКА ДЕЛЕГАЦИЈЕ
ФНРЈ НА СТАНИЦИ У ЕУКУРЕШТУ
"Ирпјателство
SWociciwcveiocieieKirewccictr
ГОДИНА
Претплатницима
SsXXiliJXiSiM!lSiXX
0ДГ0В0Р ША ПРЕКО РАДИО СТАНИЦЕ У
БУКУРЕШТУ НА ПОЗДРАВ ДР. ГРОЗЕ
Одговарајућн иа пилдрап
претседник Др. Грое, Maji-ша- л
Тито је преко букуреш-таиско- г
радиа упутио станов-иицпм- а
Пукурешта н румуи-ско- м
народу говор у коме је
измс1;у осталог рекао:
"Ми смо дошлн овамо да
пзвршимо жел,у и парода no-ne
Југославнје и народа де-мократ- ске
Румупијс. Та же.чл
састојн се у томе да још вн-ш- с
учврстнмо наше свсстра-нс- ,
и еконоиске н културне и
полнтичбс одпосс. Овдс иа
истоку, nocie Ј!елнсог ослобо-днлачко- г
рата, којн је завр-шс- и
нобсдом мпрол.убииих
ација, благодарсћн офои-нн- и
жртваиа у првом рсду
Совјетског савсза, ми молсс--
Ворба канадског народа против слања
ратног материјала Кину
Радници Бритиш Колумбије Оветска радничка синдикална федерација
подузме код спречи помагање кннеској реакцији
Ванкувер, Б.К. (КП). -З-
начај it опсег бојкота протип
слаиа ратног атсријала Ка-на- де
киисској рсакцијн у
борби иротив дсмократских
снага liiinc у нзносу од 1 мн-Hl6i- in
"200
ликн јс н јак. .Масовнп ро-тс- ст
обухваћа све шире кру-гов- е
канадског парода не са-м- о
у Бритиш Колумбији нс-г-о
и у осталим крајевииа
земл,с. Он је почсо обухваћа-т- и
и демократске кругове ван
зсмлс.
На 19 дсцсмбра раднички
сниднкати (уннје) Бритиш
Колумбнје упутнлп су уолбу
па Светску радничку сиадн-кали- у
федерацнју у којој
да посрсдује код Органи-зациј- е
УЈСДНИ.СПИХ иација
протпв слаид ратног матери-јал- а
и муниције антинарод- -
Из борбе канадских радника
рудницима злата Онтарије Квебека
Тимемс, Out. — Радничкн
сииднкати у златннм рудпи-цим- а
("ММСН") одржаће
конфереицију 10 јануара пс
питању прсговора у везн по--
днзапл радничкнх нлата у пи-дустр- ији
злата.
Иретставиик "Маји мнл скд
смелтер воркерс" сниднката
— Си Ај О — која је прнса-једн,е- на
Каиадскои коигрссу
Билијам Кепсдн рекао
је иекп дак да сс не моас
всроватн да he "onejiaTopii
златиих рудника радигн на
корист иарода у рударскнм
иасехима.
Иретставник компаније Иа-мо- р
рудника рекао је прет-ставиицн- ма
снндиката да тај
рудннк неће радити "док гу-б- н
давање радницина
посла." Тачно је да су такви
рудпнцп готовп затворптп
руднике ако "пе бп очекпва-л- п
да добију нове велпке
профптс. "Kovnaitnje
вестп у пароду како коипапн-j- e
nehe да раде асо he
се повпспти плате радппцпка.
Кенсдп је на тога ре-к- ао
да је та пропагапда, про-паган- да "за обпчпу потрош-њу- Г
Кркланд Лек, Онт. — Члан-ств- о
спндпЕалпог "Ин-тсрнешп- ал
хајн мил енд смел-Tt- p
ворксрс (Сп Ај О)
су апел па свог посла-ник- а
у Народпој скупштпнп
у Отавп Валтера "да
актује по питаиу коп-тро- ле
пад цепака п другпм
мерама за спречаваае порас- -
мо да и.и раћујемо мнр.
"Откако је после овог ве-лнк- ог
рата — настовно јс
Маршал Тито — иародпа дг-моБрат- ија
прокрчила је ссбп
иут, овде на истоку народи
свих држава, без обзира на то
да ли су оии слопснсен пли
несловепскп пружили су јед-н- п
другнма руку, чврсто рс-ше- ан
да сс ликада више не
нонови стара исторнја, тј. да
пређу иреко свега што је би-л- о
у рошлостн н да пођу но-ви- м
заједничЕим иутеи, ка
добробитн свих иарода наших
земаља.
"Народ н Влада ФНРЈ по-стапн- лн
су од cauor по-чстка,'- од
моисша када сс свр-ши- о
рат, као главни ци. .
у
траже да
мере ОУН да се
тра-ж- с
у
]ада,
новац
шире
Mohn
основу
локала
упу-тнл- п
Литл
себц
иој влади Чанг Kaj Шска.
Радпицн су ирнсилпли да
сс обустави утовараис тога
материјала на лађу Колнма.
Кажу да је лађа бнла прсвс- -
жена на Друго мссто радиЈ
оиоравШаа liaefta'te тбож
морала попово новратитн.
Мсђутим, радиичкн синднка-п- !
су стварио одбнли да по-иравл- лју
лаћу.
У дспеши коју је у нме та-uoiniL- iix
синднката послао
Харолд Ilpuhei, главни вођа
унијс лучких ]1адинка глав-но- м
секретару Свстске радни-чк- е
синдикалнс федсраццје
Лују Саиленту, каже се да сс
па ту лађу пмало утоварнти
G50 тона митралсске лунпди-ј- с
а покрај тога и другог pai-и- ог
иатеријала за авионс
Синдчкати су већ постави-л- и
страже иа лађу. У Tticrpa- -
ту цена на жпвотие потребе."
Сличну акцнју су подузелп
и снндикатн златннх рудника
у Тименсу, који су се обратп- -
ли иа члана парламента из
Кокроиа Ј.Л. Брсдета. У зах-тсвн-ма
обадвојпцц чланова
парлаиента пзмеђу осталог се
каже да је апхов задатак вс
лпки п "двострук у парла-мент- у,
то јсст да "учине све-iiory- he
да поврате гуповну
вредност пашег долара", a
друго, да "настоје правнати
плате рудара са осталпм пла-там- а
у землн."
Педавно су рударски син- -
300,000 радника у Риму
извојевали победу
Рпм, 21 децембра. — Иреко
300000 радиика у фабрихама
it предузећпна хране било јс
пзашло па штрајк. Штрајк јс
бпо врло кратак јер су рад-ипц- и
извојевалп победу па
су се повратпли на посао.
Иреговоре пзмећу компани-ј- а
п раднпка воднлн су
претставнпцп Генералне коа-федерац- пје
рада. Раднпци су
тражплп повпшицу плате u
то су добилп.
Тои прнлнкои вођа 0цн-јалнстпч- ке
партпје Нталије
рекао је да "Труманова док-трп- на
настоји да претворн
медптерепске државе попри-ште- м
суЕоба пзмеђу встоса п
запада. Аео Италпја подлег-п- е
под тај утпцај она he по-ста- тн
бојнпм пол,ем трећсг
светског рата."
створнтн najrtobe односе са
свнуа суседииа. Reh даиас u u
cuo па томе пољу постиг.ш
огрозспе резултате, којн he
пкато псторпјскп зпачаЈ за
далн развптак земала овде на
пстоку.
"Наиа пеиа ппко права
пребацпиатц — ресао је иа
крају Маршал Тнто — што се
уједип.ујеуо, што стварамо
пактовс, јер онп пемају зд
цнл. да угрозе пичију пезави-снос- т. Наши пародн су и су-ви- ше
много патили, да би то
iidKoue желилн, опи и суви-ш- е
мпого знају шта значп
ропство. Зато мн граднмо ови
чврсто једпнство нзмећу на-ро- да
овде на истоку, да бис-м- о
иа тај начин истоврсиспо
створцли чии већн простор за
победу мнра и демократије у
свсту. To је наш цил. Тај цил.
ми постпзавауо н мн ћсмо,
достнгнувшн га, побсдитн."
му Ппди у Огаву којсг јс
посла.1о Радиичко всће Ван-кувер- а
каже сс: "Кшш трсба
ciam хлеб, а не куршуме."
Тај натеријал јс днрскшо
Јамдљец- - слаганаЈапг Кај
Шееа у борби протнв кипс-ско- г
народа и .сговс Демо-кратс- ке
народне армијс. О
томе је отвореио иризнао и
иретседник Трговачкс комо-р- е
Тоиас Брејдвуд, који je
рекао " да је у нашем шиерс-с- у
да кинссеа влада до6ијс
сву iiorj-h- y iiOMoh у борбн
против комунпстичЕнх сиа-г- а.
Тако канадска рсакција от-ворс- но
помаже кипеску pcat-циј- у
оружјем протпв кинес-ко- г
народа н усша се у тућс
зсмлл упркос мсђупародннх
уговора н обавеза.
дикати у Крк.1анд Леку иочс-л- н
нздаватн свој недел.нп
лист за sojer јавдлју да сс
добро утемељио.
Судбурп, Онт. — Сада се
воде преговори у везп поди-зан- а
влата м контрагга измс-ђ- у
претставника од 21 рудии-к- а
злата у северпој Оитари-ј- в
и Квибеку и радиичкнх снндиката (Интсриешнел
мајн мил енд смелтер ворЕерс
— Си Лј О).
Poiaii, Квебек. — Радиицн
у руднику басра у Норанди
воде нрегоеоре за подизаи--с 20 цемта ruate по сату и 10
центн додатка за водземни
рад Покрај овога сннднезтп
трахе в безбедност радниЕа
ва nociy
ДРУГИ К0НГРЕС А.Ф.Ж.
0ДРЖАЋЕ СЕ 25 ЈАНУАРА
Београд. — У свим народ-ни- м
републпкама жепа се
вјравремају за П Еоигрес
АвтвфашнстпчЕОг фропта же-н-а,
гојн he се одржатп 25 ја-нуа- ра
иду-- h године. Антнфа-шистквњ- е
Аутовомве облас-т- н
Косова в Метохпје, Једпа
од вајзаосталвјпх Ерајева у
старој Југославпји, појачале
су своју ak-цпј-у за схпдаин
фреџе в протвв пеппсмепо- -
сти. Ове годвне he 21.000 же--
ва, uehy нпма 13.000 Швп-тарг- п,
ваучвтп п да чпта п
пише. Досада се у А.Ф.ИС.
Аутоаомве области Косова в
Метохпје 5ввсало оео 1000
СрпЕнља, Шпптаркп н Црпо-горс- п.
живота и
и
Гласајмо за обарање
превисоких цена
Град Торонго јс др1И иај-всћ- и
град у Канади У ii.im.v
жнвн скоро једаа ми шон па-род- а,
у огромној већинн фа1-рнчЕ- и
п другн раднпцн. Т
смо укл.учеии н ми — око je-juna
хиллда Југословсна. Ју-гослов- еин
као н остали гра-ђаи- и
града Торонта поссду-ј- у
својс куће, трговинс нла
било какве друге својиие a6oi
којнх су суочсии са разнпи
обаисзама u дужиостнма нрс-м- а
заједпичком граду. Други
дсо иашсг, као н осталог на-род- а,
којн исмају својих кућа
нли каквс својипс, плаиаЈу
кирију на спој стаи, luahajy
гас, воду н друго. Свн смо јс-дна- ко,
н они којн иоседују
својппе и који нс лоссдују,
нзложсни разпим даНама н
недаћама којс завпсс од по-лити- ке
градскс управс. Како
год cuo излохссии разшш
обавсзама прсма граду у ко-јс- м
зајсдно жнвимо, тако смо
н одговориц каква lie сс по-лити- ка
у градској уирапи во-ди- тн
и како lie се проблсмп
решавати, да ли у корнст на-ро- да
hi у корпст шачицс
богаташа; ко he бити ииа-бра- и
у градску уираву, да --ш
lEJnaMrTjBHiuri
СТУРД СМНТ који се кан-днду- јс
за Еоитролера
иародни iipen laBiiinui in
прсчтавиици бшаташа и аи-хов- их
крупних интереса.
Свн rpahaiui Торонта под-једна- ко
су изложсни н.гачки
вслиеих трговачЕих фирма
Еојн нодижу невероватно вн-со- ес
цспе жнвотним nauupiiH- -
ДАН
У
Јуче ес иавршшо G8 годн-- а
геисралиснмусу СТАЉИ-НУ- .
Јоснф
Сталлш родио се 21 децсмбра
1879 годнне у граду Горп,
Грузија.
На Стал-пио-
п G8 рођеп даа
обавл.снн су oiiuixiiiiCKit избо-p- ft
у пет совјстсквх Републи-Е- а.
Ста.гин сс таЕоће каиди
довзо за Moceobckii сопјст.
НиЕаква агитација пред вгбо-р- е
пије вођена a у року од б
сатв на дан избора у избор-во- м
ОЕругу у Еојеи се Сталив
кандндоиао гласхто јс 100 по- -
сто бирача за Стаљина.
Колнео је Стал.нн обљуб-л.е- н
у народу види се м во
тим взборвма. A to je Taso-h- e
в једаи од могпшх докаи
еолвео је неосновзнз в ие-пстинн- тез
Елевета peasmi-онарии- х
Еругова у вострзн-ств- у
против Сталвва вазнва-jyh- ii
га диЕтатором н да он
влада снлом.
У СССР су изборн
потпуно слободни, врше cet
тајнив гласаису. Оиај ео јс
занста двЕтатор ко влада
сплом лиЕада вс воже добн-т- в
толико повереил у варо- -
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
.
200 Adelaide St. W.
Toronto 1, Ont.
TELEFON: 9947
НЕЗАВИСНО 1942
дслсгацијс
пл.ада"а1арас
хнтно
WAverley
u.iv Рашичкс и чате нису
иншо (ii и inu rope сразмср-ii- D
пидн taiM'u депа иа свс
артнкле које су иароду најпо-требип- је
п без којих варод
пс може битп. Тс цепе поди-ж- у
се сваког дана све впшс.
Ако па управп фада остану
истп људи, one he сс подиза-т- н
још и ввше, јер са градои
и са пародипм проблсмниа
управљају л.удп еојн служе
крупшш богаташвма н еоји
се старају да оснгурају што
inline профпте богзташа на
рачуп парода. Раднп парод
it it je имао довол.но својих
претставиика, да бп сс при-лнко- м
рсшавања проблева од-упр- ли
внсокнм цспама на жи-вот- нс
намиринце. Због тога
овај пут, т.ј. на првог јануара.
Еада he се вршитн фадски
нзбори у Торонту, трсбамо и
мораио гласатн за својс рад-ннчЕ- е,
пародие капдндатс, a
ве за кандидате оних који су
створнли овзео тсшку ситуа
цнју за радпи народ. Тога да
на морамо очнстити градеку
управу од претставиика круп-iiii- x
рсаЕционаринх боита-ш- а
који гојшлзју велико про-фи- ге
на рачун радиог иарода,
a иа ibiixoBO мссто пзабЈштм
вчјс iii)CicTaBiuue као што је
Стурт Смит, позпати парод-ii- ii
Гшрац. Сва оа иитанл сс1
loin u како тиче и Југослове- -
НА 68-ГОДИШЊ-
ИЦЕ СТАЉИНА СТО ПОСТО БИРАЧА
ГЛАСАЛО ЗА ЊЕГА ИЗБОРИМА
IIitcapiioiioBiih
увек
јна који.жнв у-Торо-
иту. -- Цс -
бн инти јсдзи ЈЈТосдовец иди
IvrocioBeiisa сиели тога да
на остатн код syhe и да не
i tara за народпог оорца
i vpT Смпта н другс демо-кран-- ке
капдпдате.
V сада да вадвно како је
ара управз града помома
а иодвзааев цева па жпвот-(- (
иавврпвцс да појсдилс
фирме зафну всликс профи- -i
на рачуп вародз . llper--.
i anu nee давашае фадссе
управе иодупирале су дпевпе
исшкс богаташкс вовинс као
into су "Глоб евд Мел",
"Пнвиввг Телефам" и дру-i- e.
a oiiu су за узврат тога
што су бвлв пзабрани, бплп
iliixobo opybc у фадстој
управп. Раднлн су опо што су
им газде од помсиутих вовп-н- а
заповедадп. Те встс нови-н- е
су папада1с раднпчке еан-uua- rc
в на.шваи! пх свака- -
ду и ипкада за диктатора ие-h- c
гласати 100 посто бирдча.
Јер, у оста.1ом. народ nehe
днвтатуре против себе
тамо гдс она влада в пе
може битв слободппх нзбо-р- а.
Јосиф Внсарноновпћ Ста-лн- н
када је илао 15 годипа
ступио је у револуццонарнн
покрет. Он је јсдан од надо-следниј- их
следбеввса Марк-с- а
н Лењнна в у теорлјц
и у иракси предводећи нз-ГЈа-дау
соцвјалв:ма у СССР-- у
целу земл.у у велвсом на-родн- ом
отаџбпнсЕои рату
протвв свстских фашвстнч
еих сила, којвма је лоћна Co
вјетска арлнја, yanouoh осга-лн- х
савезничкнх армија, зада
за смртвв удар.
Совјетски Савез са гевера-лпсумус- ов
Сталвном иа челу
спасио је свет од фашистнч-ео- г
уннштаваид в ропства за
вреве другог светског рата.
Даиас Совјетски Савз тако-h- e
са гевералвсимусов Ста-љнп- ом
стојп као ноћва спла
у првпв лвввјава свпх мнро- -
љубпввх варода у борбв вро-ти- в
вмперијалвстичЕих хуш-кач- а
3i'. вовв рат в за обезбс-bea- e
мира в професа чове-чанст- ва.
mi