Serbian Herald, March 17, 1947

              €V
, - ?..e,---vjf7WS5B- # t_5v чџј' "Ч ?£ч ,,ff™SVlt 4 'Wta-1"-- ', fl "JWJtfl 5J" 4i lrn. љ~ .- -- —
4 jp =yy- - SSf. ЧГ "ft-- 1
it ттшфШштштт
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, OnL
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цна годпппмзј претплатв за Каиаду 4 долара,' ма пола Autiorixed са Second Close Matter under the
год. 2.50. За вностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00 НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 7. Број 390. Цена једном првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, FEBRUARY 21ST, 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No.390.
Кратак преглед друштвеног
рада и живота наших исе- -
љеника у Аргентини
ЈУГ0СЛ0ВЕНСКЕ Р0Д0ЉУБИВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЗ
АРГЕНТИНЕ П0СЛАЛЕ СУ 300.000 ПЕС0СА П0М0ЋИ
НАР0ДУ ФНР ЈУГ0СЛАВИЈЕ
Југословенско културно друштво "Обилић" из Ар-гснтн- ио
послало јо овнх дана пнсмо на Јована ТЈајића у
комо со понаособ описују акшвиости сппских, хрвагских
п слопсначких органнзацнја у тој зсмљи. Иисмо, заправо
чланак, пнсано јо 5 фсбруара н иослано авионскон по-шт- ом.
Оно гласи:
ДРУГУ Јоваиу ђајићу, To-- t
роато, Калада,
Цеасик друже Јоване и
остала брало око "Српског
Гласалка",
1 Г а к'о непознати и у да.ш
mi лскодако ха.гада vii.a
једии од других, али блнзу
по идеЈИ н мвслпма као ла-лрсд- лл
л.удн, лмалм смо при-лик- у
да с улозаамо са ва-ши- к
патрлотсклм радон sa
iiaai јуиачкн народ преко ла-пш- х
напрсдних аована Ка
падс и Ссвсрнс Лмерикс. Че-сгита- мо
тсбн н свпма друго- -
вима око Српског ГласпнкаЈ
и Стободпс Рсчи, као и оста-лл- м
ловлнама које пншу и
раде за свој народ. Познато
nau јс да стс ви ианравнли
unoro за nouoh напши jyna
чкни народима шнрс1ш брат-сто- о
ii једпаство међу naiiinu
исе.геннцииа. Ни стс на томе
часлох раду однслн барјак у
Амсрлцл и Кападн. Ми се
весслимо нз сриа вашим ус-нсса- ма,
које сматрамо уједио
н пашлм,
Зламо такође да вас иите
рссујс и паш рад овдс у Ар
.гсптиии тс пемо ти описатл
y краткпм потсзима паш жп-во- т
и рад овдс.
У Лрсгнтшш дма прибли
Јкно 80.000 југословсвских
иссл-еинк- а. Од тога с 30.000
Словснаца, 45.000 Хрвата и
4 до 5 хшада Срба.
CiOBCiuut су всћпиои пз
Јулпске Крајнпс. словеиског
приморја, llcipc ц Горицс. По
свом соцвјалаом u хултуриоа
раду онн су iiajuanpcviiiju
дсо иаших licciciiitKa у овој
зсм.га. Имају више својпх
културних и nouohnuK дру-штав- а
као и певачко-музичЕ- О
друштво "Људски Одср", ко-ј- с
но својој уиетпости (спо-собност- и)
иоже наступитн и
у иајбо.гнм салама к салоик-м- а
Бусаос Лирсс-а- . Једном
рсчн, то јс елнта нашс југо-C10BCHCK- C
исслиичгс хулту-р- с
у Рспублвцп Лргситиии.
Ми Срби и Хрватп иожсмо
се поносити с luiMa и трсба-л- п
би да се угледамо на iuixob
културии u патрпотскп рад,
у свим обпстима рада и жи-вот- а
у овој зеа.ги. Оии имају
imixob братски савез под име-ио- ч
"Словснсеп Свст." Рапи-ј- с
cv издава.ш две иовине —
"Пр"а1пца" — лсво и "Сло-енск- и
Глас" — дссво крло.
Сада су сви фусионпралп (у-јсдпаси- и)
у једпу новпну —
"Сдо1енс!сп Глас".
Једна велика всћипа Сло-вснл-ца
су оргаппзовапп п cm
всћимом читају п пишу. Зна-ј- у
да високо цсне јслпкс на-1К)д- нс
ослободплачкс сковп-н- с
папшх народа п Фсдера-тнвн- у
НаЈМЈдпу Рспуб.1нку
Југославнју па челу са ода-брапи- и
спиом вашпх варода
vapnixiOM Тптои. Када знаио
да су па свом сопствснои жи-вот- у
нскусилн прогопс н тор-тур- у
Мусолинпјевог фашнзма
к у таквнм лрпликама ојача-л- и
своју иационалну свест.
мп глсдамо са поиосом п див
.гељем imxOBo јсдинство u
рад. To би бпло укратко с
пашнм Стовепцпма у Лргсв
тиип.
Сада да видимо шта радс
нашп Хрватп. Код ltnx сс још
occhajy послсдвце издајппч-к- с
noiiiTuie хрватског домо-брак- а,
освежене са доласкои
Павелпћеввх каиша, којв
су всдавпо дошлн нз Нтали-је- ,
а фраи-евачк- с полптпке
овдашвег католвчког клера
ха челу са злогласЕмх Блажом
тефанипсм, којн пздајс вс
ку новину под пмрпом "Ду -
a-jrv- mw швииви1јшаш11л
ховни Ж'нвот". Мп ту ревију
овдс називамо отров душс , јер уистипи служи тој сврси.
Ова nok-варс- на ганга, ос-тат- ак
фашистичких разбој-иик- а
и клерисалнс реак-цнј- с
кашла јс поволпу
ишму овде у Аргеитпни,
јср су заштнћеии од овдаш-aii- x
самих власти. Као доказ
за овс фактс иавсшћу мсдсћс :
на 28 јануара овс годнпс из-крца- ла
се вспа група усташа-ко.гаш- а
са четнвчхпм криш
ком капетанои Мвхапловпћем
овде у Буенос Апрес. Овс пз-дајпц- е
и убпцс нашпх наро-д- а
дошлн су из Италпје са
СК1Ш путннцама "међунаро
дне репарацпоне компсије" и
лмалн су иа пстомс визу од
коазула Парагваја v 1'пму за
сталан боравак у Парагвај).
Am духовиа брнга фрат-р- а
Стефаннпа и лгових јед-110миш.111И- Еа
иијс могла да
пропусти у Нарагвај овс зло-чииц- с,
иего су израдпли 10Д
аргентилсклх властн да се
могу слободпо искрцати у
Кусиос Апрсс-- у п заједпо са
рсчепни"" фрат)ок - ширити
пропаганду у Pen. Аргспти-- п
н против иарода ФНгЈ. Пр-в- у
вече кад су дошлс oie фа- -
шистпчкс оандс предвореис
цриим машнјауа, продсфи-лова.1- с
су хроз мссто Док Суд
где јс највсћа лаша југосЈО-вснск- а
иассобииа. Опн су
лровокативо к.шцалп Павс-лпћ- у
и фашизму u бнли су
свсчало прим.генп у самостап
часннх ссстара, улпца 25 де
Мајо, Док Суд. где су опли
смсштслн на стаиовап н пс
хралу За сваког усташу пла
тпла ]е Каголвчка лвга 192 п
по аргенткпске песос у еми-грацпон- о]
канцсларпјп за вс-крцава- ње
уселеплка.
Са другс страпс папредпп
iianiii хрвагскп радницн п ро-даглб- п
окупиди су се у редо-п- с
'дружеи.е "Слободна Ју
госиавнја", која нма много
својих ограпака у упутраш-аост- и
Републпке Лргсптпнс.
Број чланова овс органпзаци
је нзноси прнблнжло 10000,
у комс сарађује и јсдаи иали
дсо.лапредипх Срба. Ова ор-ганизац- ија
има сво) сопстве
ии орган (новипу) "Југосло-вснск-п
Исе-генпчк-
п Вјес1шки,
прско чпјпх страпвца сс ши
рн братство п јсдпнство па-гаи- х
псслснпка в приказујс
право daiue у вовој Југосла
впји и улогу пародннх вла-ст- и.
УдрЈ-асп.- е ''Слободпа Југо-славпј-а" лмав своју жепску
сскцпју, чпји је напредли и
пожртвованп рад у сакуплл-it- y
матерпјалпе поноћп на-ш- св
пароду у домовпнп ино-г- о
доприлео. Ои тагође нма
п Оиладпнску компспју која
се пствчр својом актпвиошћу
Она пиа задатак да окупв у
својс рдове све или вегшну
младих силова и кћерп сз-шп- х
исс-1-снп-
ка сао што м
Удружмке исто тај задатак
пма. Да бп овп нашп омла-дпнц- п
и омладннкс 6o.w упо-злал- и
историју парода дохо-вип- с
својпх родпте.га, ларо-чит- о
псторију ослободплачке
борбе нашпх јупачкпх наро-д- а
суатрамо да би пх требпо
скабдстп са таквпм сретстви
ма што би бпла иајбо.гл га-равтп- ја
за успех в васредак
вашпх вссгевнса у овој зем
ли.
Л сада да тв речемо него
двко речв о вашвм Србпма,
од којвх једна трећппа агввв
тЛлП1Шк4~ — — £ НввНвввНС .Ж, „ -- ti ВГи1
Л£%#, # в .ВВКВВНВ BHtfc'PBl - ВНи
Швшшг "Ч VS.' ОВВВВ i Л&СтгВВВИ
Ово је друга слика која показује како омладина ФНР
ском пољском народу у обнови Варшаве.
Грб Народне Републике Србије
ГРБА ДУГЕ И ТРН0ВИТЕ ПУТЕВЕ СРПСК0Г НАР0ДА
У БОРБИ ЗА СЛ0БОДУ И ЊЕГ0ВЕ СЛАВНЕ
О пројскту повог грба На
роднс Рспубллкс Србије на
родни послапик Милош Мн-iin- h
рскао јс:
Чни поглсдпс наш грб ви-дит- е
исгову слибатку. Жнт-п- о
к-ia-cjc
н храстове гранчи-ц- с,
којс окружују полс грба
у облису овала, слнчном овал-цо- м
оквиру грба наше зајсд
пичкс државс, ТГДсо зуичаии
ка koju се налази у сунчсвом
пагу, симболпзују богатства
наше зсмд-- с н радпност нашег
народа. Суичсво поле изиад
тракс која обавпја класје 'л
храстовпх граичнца сииболн
зују слободу и дародиу власх
којс је ваш парод пзвојевао.
Штнт са четлрн оцила излад
суичалпх зракова лрви је и
најстаријн симбол државио-ст- и
sojy су Срби створпли у
давна времела.
Овај" штлт са четирм оцнла
иделтинчан jc са штитом н
оцплпма Еојс јс као грб упо- -
У ЗА У СССР-- У lOOJt
СУ ЗА
На 9 проведепи
8'звпјсзбтсокропг уСсасвдеазма за Прхов-и- п
Совјст. Пзбори су провс-дси- и
у
Руској
н Латвп.
Другпх 9
обавпће изборе 14 п 16
о чему пемано Још
рсултата.
се изборп
овде у Бјснос Анрес-- у и око-лнн- и.
До всдавпо код већине
iwiix је тсндси-циј- а
политн-те- .
1сђ}тпм, данас се сптуа-цпј- а
промелила. Пстпва јс
пзбила на впдело п лудп су
сс увсрили да је vonapxnja
нзпсверпла
српског иарода и по-газп- ла
па iberoey дпвну псто-риј- у.
У оггобру пропие годи
ве освова.ш сво овде-- у bye
друштво под вменои
на страни 4)
трсбло првн пут Растко Нс-Mait- uh
— Свети Сава 1188 го-длн- с.
Доцније, тек 1724 годи-н- е,
Мојсијс Ilctpo-bhI- i
додао јс штнту са четпрл
оцнла крст измсђу оцила u
уС?
Неограничена љубав и ода- -
совјетског народа
према Стаљину
ИЗБОРНМА ВРХОВНИ СОВЈЕТ
БИРАЧА ГЛАСАЛИ СТАЉННА
фсбруара
рспублиса
ФедсративпоЈ Совјет-ск- ој
Соцпјалистичкој
Рспублпци, УкрајпискоЈ Co-вјетск- ој
СоцнјалнстлчЕој Ре-публпц- п,
Совјст-ск- ој
Соцпјаллстичкој Рспуб-лиц- п,
ђурђпјапској Совјст-ckx- jj
Социјалистпчсој Репуб-лиц- л.
Лзербајиапу, Apjicnnjii
совјетских рспу-блиу- а
фсбруара,
премадавала
мовархпстпчсе
тра-дпци- јс
(НаетаваЕ
архлепископ Београдске
витропошјс
lBv Јем
ност
Бслоруској
слободарске
ГРБ HP СРБИЈЕ
проводе у а)тономннм совјет-ски- м
социјалпстпчЕнм рену-блика- иа
које прнпадају са-всзн- им
рсп)блнЕама.
У Руској ренублици реги-строван- о
Је 59 мплпона
3G9181 квалифпковавлх бп
рача. Од тога броја
јс 59 иилпола 341.923 бврача
илп само tiaia Једлог провеа-т- а
илње од 100. Од укЈ-нно-
г
броја Hojii је гласао вхждвда
тн паргиског блока добидн cv
99293, одиосно нреко 95
процсната, док је за невар-тиск- е
сандидатс гласало 0.71,
односло иало више од нола
једног процента. 2.790 хуг-лиц- а
су понпштене. Сви иар-тнск- и
п непартискв кандида-т- н
који су ин1лн у ивборс
изабранп су.
У uoceovceob взборном ок-руг- у
у Eojev је кандидомо
генералисимус Сталвн за Вр-ховТ-ш
Совјет у свпх 59 рејо--
на 1иР'"х Једпнвца; ш-- ,
сали су ва 100 проената. Св:
II јсдин су wav-AJi- i л witw
на и ии једиви глас
ннјс бно повиштев.
У везв нзбора московсЕа
"Швром СССР-- а ваборв eyi
са прстворвлв у спдну двмсп- -
носАпр€С-упрвоЈугословен."Правд- аи у уводвиЕу је пи
ско btvjtvbho — српсЕо — ! сала:
"Обв
гласало
један
Југославије помаже брат
СИМБОЛИКЕ 03НАЧАВАЈУ
ТРАДИЦИЈЕ
Јсдновремело
таво iiiMcitcit грб Светога Са-в- е
узео ирквсни грб
Доцннје, з4 врсие патрлјар
ха Лрсснија IV Шакабенде
1744 годнне, првп пут јс упо-треб.м- на коибнпација дво-глав-ог
орла и штпта са чети
ри оцнла к крстои. Како је
штит са четпрп оцвла без н-Мквих1.додатакам-
..кајсгар
ији
српскв цб, то је такав штит - каквог је првн пут упо-треби- о
Свети Сава — н упег
у лаш државвн грб н ол нас
потсеКа иа она давпа вреие-л- а
Средаега вега, када се
стварала арва cavocra-ii- i а срп-се- з
држава, изазвва cehaibc
на пт Еоји је lipomao ваш
иарод од тих древпих врсме-- п
а до даиаишег доба, на it--e ro-sy
бурну историју испунсну
дуготраЈио борбом за слобо-i- y
и независност, за своју
самосталну државу
I Годнне 1804 и 1941 нспнса-н- е нтраци означавају годп- -
не ночетка два славна ослобо-днлачг- а
устанка српског иа-род- а.
Годииа 1804, no годила
natvrica прог српског осло-бодизачк- ог
)станка против
турских поробливача под воћ-ство- х
Кара°рЦОаначава no
четак борбс нашсг народа за
саободу к незавнсност u за
ствАраж модерне нацлонал
не државе ноле вствеЕОвно!
ровства оод Турцнма, послс
500 година од вропасти срп- -
ске средиевеговие државе.
Годииа 1941, жло годипа
последкег ослободвлачЕОГ ус-тан- ва
сррсхог народа протпс
смачЕО-фашнстнчг- нх пороб-)8м- н,
овкачава почстак бор-б- с
српсвог карода а ослобо-ђењ- с
испод ропског јарма фа-швствчк- их
освајача, борбе за
истинску слободу в независ-ост- ,
борб за стмран вове
модерве држав, кЕву данас
нмамо. Ето to ft симболика
грба Еоји јг осиса у члану
4 иацрта става.
страцнју веограпвчеве луба-в- п
в оданостп Еоју совјетскп
народ поседује за велпког во-ђ- у
в учвтелл радног народа
— Сталвва.
СовјетсЕк варод се оЕупло
око програна Јосвфа Ста.1пва, tie "Правда" у --водппвл':
,.0шЛ1 проп)ак је Сталвноз
(подпгпка) обнове п
подвзааа наше народнс при-вред- е
. . . полптпка подвзааз
културног впвоа п поболша
иа хввотног стапдарда нашег
народа. Ово једпвство вогс
a цп-v-a одразуј чврстп не-салом- авв
норал в полптпчко
јсдвнство свпх народа наше
многонацпотлне Ј€мле."
Како су усташки и четнички
злочинци планирали нову
Хабзбуршку империју
СУЂЕЊЕ УСТАШК0М ЗЛ0ЧИНЦУ ВИКТ0РУ ГУТИЋУ.
П0 ЧИЈ0Ј НАРЕДБИ ЈЕ УБИЈЕН0 40 ХИЉАДА
СРБА И 300 ЈЕВРЕЈА
i Баљалуци сс ластавл-- а cbcn--e усташкнм ратнпм зл-чницл- ма
Виктору ГутлИу,
Феликсу Не1;елском и Нико-л- н
БплогрлвлНу. У тогу ју-чераш- иег
заседата Врховног
суда Босис и Хсрцсговинс,
током читак.а доказпог матс-риЈал- а,
npo4iuana јс и нзјапа
коју je lymh дао у затвоЈу
у Псисциј" јсдном амсричком
повннару. Том приликои зло-чила- ц
1утић је на цкипчки
начии изјавио овом иовила
ру: "Ја сам иарсдпо да се
убнјс oTiipii.iiihc 40.000 Срба
и свсга око 300 Јсирсја. Ухва-hc- u
сам у Вснецијн н дове-д- с
у англо-италиЈанс- ку но-лицис- ку
станпцу. У нолици-ско- ј
стапнци одузсла су ми
800.000 иташјаисклх лира,
100 злапшка и око 20.000
цнгарста."
Оптужсии TyTiili лрлзнао
је лотом да сс послс свог бск-ств- а
лз Југославнјс у Таран-ту- ,
Нталпја, састао са охто-машспн- м
четничким злочин-це- м
Добросавом Јсв1;евн1ем,
са којни се послс тога чссто
састајао и са којнм сс прис-н- о
спрнјатсл.110. Они су сс
Свака Једанаеста особа
рака - каже
Плше: ДАЈСОН КАРТЕР
Позиати кападски лауч
пик Дајсоп Картср маиисао
јс овлх Дииа иитсрссантан
чланак којц заиста запак.ује
свакога кад га прочита. Оа
каже да ииа ирско јсдаи ми-лно- а
Kanabana која патс од
рака. Замислатс, свака 11
жава особа у Кааадп натн од
тс ужасне болеста.
"Па још Калада троша wa-ne
од јсдиог цсита ла изуча-DaiL- c
рака иа сваких 10 дола-р- а
uoja сс расннљу на ааше
оружаае саагс," кажс Картср
Образоваае прошле не-.сл- л
Нацлолалног ластату-т- а
за рак добар јс корак на-пр"с- д.
Алп, то аијс досга. Ако
би мн прстворили официр-ск- е
лупсузае домове у лабо-раториј- с
за раковс, ако би их
(илапсирали пеликим сума-м- а
повца који сс баца ла не-штре- бао
ратао коцкаис m
AtiTiik-- v кшпн бн itavMiiiinu
без сумас постнглн трпумфе
гако велакс као што су они
доЕтора Пслтлпга и Бетјуна.
"Шта јс рак? Зашто лау-чшш- н
мглаааае micv балп
у стаау да проаађу лск за
го, лачла да се та болест
слреча? Да ла јс сатуацмја
посве лсазлазаа, или да ла
обачпи грађааиа може пшта
о товс подузетл?
"Нлко пс заа шта јс рак.
Нзучавап.с је тек пронашло
почстке ословних факата з
карцлпомл. . ."
Оада плсац каже да је чо-всчаис- тво
патпло од болести
рака још од пра пего јс ци-пиллзац- ија
почсла. Народ
који жлва no забачсаии кра-јсвии- а,
разла плелсиа хој
живс по . шумама п брдама
lido су толпко лз-тоже-
ни опаспости рака колпео а та-козва- ни
култураи народ.
Жпвот ла чистом ваздуху
и употреблавап.е латуралнс
болестп од рака. РаЕ y6nja
хране Jiche рсшати питаие
децу псто као н одрасле. Рав
уоже да се појави аа сваЕОМ
делу тела. Нма леколако врс-т- а
рава за којс се иијс ода-вп- о
зна-т-о. Најпре се батест
појавн на месту где лале hr
лије у оргааизму не радс до-бр- о
него почпе да параста
такозвапо дивлл месо, На
тапвим местпма се-- оп вајпре
□ојаввт.
"Наши доктори одавно
двојица такође сложллн no
свпм иоштнчким nimitiiMa.
Обојнца су одобрилк man о
Иодунавској Федерацпјп —
што јс "стари план" — рекао
је Гутнћ — "којв су створили
Епглези, Амернкалци и Ва
тнкац". Ова федерацлја тре-ба-- ia
је да обухвати све земл-- е
Еоје су сачшиавале бпвшу
Лустро-угарск- у sionapxitjy н
да будс једна нова нипсрнја.
Птадар ове фсдерацнје нмао
је да будс Oio Хабсбуршкп,
ii.iii бнвши еаглески храл
"Војвода од Впндзора".
Онтужени Fyriih је такође
изјавпо да су сви усташки
вођс, мсђу ibitva н члаповл
усташкс владе, побегли из Ју
гославпјс у А)стрију у нет
стотииа лнмузппа. lyxnh ј;
такођс изјавио да су снглесхс
и амсричкс BiacTii дче ору-жј- с
и муннцнју побсглпв ус
ташама и чстиицина да сс
борс протнву Народио-осло-бодилачк- е
војсЕе.
Члтаае доказпог матернја
ла јс завршсло п у току да-uaiuiL- cr
дапа јавии тужилац,
одбраиа и сами оптужсии да-h- e
свпјс 1авршле речи.
ТАНЈУГ.
у Канади патн од болестн
Дајсон Картер
заају да умаас брзој сврта
од рака врло брзо. Љнхои
плаа jc biiuic пута подпашаа
ралшм устававм телива. По-шт- о
тај програи за чуваис
здравлл н живота пзазива
всшкс издаткс, реакција гз
)е увск саботпрала.
"Само у Совјстском Саве-з-у
је отпочсо гнгаатскц про-ipa- u
протав рака, такви и
какав нааш медицаиарп ода-ва- о
холе. Молотов jc npcv
водио тај програм планираи
join 1943, у време наЈвећег
ратног јска. Сада je on про-uiapc- ii
у пулој лсрн шнром
СССР-а- . On се састојц од гд-гаатс- Ес
Еампање изучаваиа
а просвстс, такода свак будо
сиестаи када иаступс првп
cituiiTOMit рака, покрај тога
поднзаи--с вслиелх болаица н
средашта за лечен.е.
У току 1946 годввс совјег-ci.- ii
иаучанци су постгла
две врло зпатнс нобеде. До-кт- ор Росенн а Клијева а-к- оа
20 годншњсг проучаваид
пронашла су Једиу врсту
мсдицпие Еоја )6ija кдице
рака, а да организму лашта
ле шкодн.
Другн иистнтут ва чслу
Др. Гамалпеја постигао је да
пропађс друго срстство про-ти- в
рака Тај проиалазаг,
иако join у сЕСпирииемтал
аом стадају, омогућно Јс мо-сковск- нм
доЕТОрива да први
ла свсту влечс народ од ра-к- а
Еојн су већ билц иа са-вр- ти
од опасве врсте рака.
Ти проналазцв, а други у
Лиерици а Енглесиој, дају
аак ладе да h бвти врона-ђе- и
познттнц лсе од рака.
Раз-io- r зашто још ввје била
рсзултата у томе ввје тсшко
логодати. . ."
ФРАНЦУСКО ПОЉСКИ
УГОЕОР О ПРИЈАТЕЉ
СТВУ II КУЛТУРНОЈ
САРАДЊ"
Парпз, 20 фебруара. — Јуче
су По.хска ii Францусва пот-nncx- ie
уговор о пријатељству
и Еултурној сарадаа ва 5 го-да- на.
Уговор је од страве
Ио.1Лес потписао апввстар
СПОЛ.Ш1Х послова Зпгиунд
МвћеловсЕВ. Оа је азјавио
вовпнарвка да је сполва по-лати- ка
IlaiCEe базирана на
же.41 да спреча свасо понов-в- о
ожививаи немачЕе агре-СЕЈ- е.
1