Serbian Herald, June 07, 1946

              јЛ 'Лг WFfSaiaJsM'Mmiim
k--
&
ЧвМ#1'Е1
.
, --i№ft!iWKWtV ~ . ' s
Т-,"-
',~$" тт- - ' --51г-даг J' # — № T'w='" Ј55 f4 ""35Р-Ч~':5"'л~'- г "Wgjjjr.
it.
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
206 Adelaide St.
Toronto 1, Ont. SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcy 9917
Цела годлшаој претплатп за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пиостранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 6. Број 314.
НАРОДИ КОЈИ ИМАЈУ ТАКВУ 0МЛАДИНУ HE ТРЕБА ДА CE БОЈЕ ЗА БУДУћНОСТ
Говор маршала Тита на
Трећем конгресу омладине
Ј.угославије у Загребу
Друговл и другарице, ом-јдов- а, а којц су одллчло са- -
ладипци н омладипке, жсллм владалл технику н војлу nje
лајприје да вас наЈсрдачнијс
иоздраппи ii у име своје и у
име владе којој стојии на
челу. Желнм том приллиом
овдје да вам и преко sac лз-раз- нм
дубоку захвалност чл-тав- ој
омладнпи Југославнјс,
омладиии свнх народа Југо- -
слааијс за ibcn досадашш!
иожртвивани рад, за ilcii слл-- и
н радни полет као и за it.c-н- у
ложртвовалост у ирошлом
рату. 11аш Други Конгрес,
одржан у Дрвару, одржал је
нод мало друкчнјим условл
ма. Ја сам иио па iicuy. 11a
тај Конгрес дошли смо nohy,
јер jc ио далу вребала авн-јаци- ја
па нас. ЈЈи сте одржа-д- и
ваш Конгрсс у развалила
ил којс су носнлс трагове
огорчеллх борбл, у жарлшту
устанка којц je буклуо у
Дрвару joui 1У41 годллс- - Ја
сам а том колгрссу глсдао
омладллцс и омладликс којл
су с оружјсм ссби крчллл нуг
из иајудал-сиијн- х крајсва
лнјепс Југославлје, да
бн дошлн на тај Конгрсс, да
би иоложнли рачуиа о свомс
раду у својој борбн и да бн
ударнлн смјсриице свог бу-дуН- сг
рада. У оно врнјемс бл- -
ле су jaciio оцртаие коптурс
блнске- - лрбједе,~алл-.ми- . смо
сс и у то врлјеме лалазллл
у фашистичкој тврђавл, воде-1- ш
борбу на живог и смрт у
нападу на Дрвар — л.емачкл
десанг, лајбо.гс је доказао
колико смо кн блли дојади
ли асмачкои освајачу и ко-ли- ко
смо билн доЈлогрднли
пороблнвачима паше земл.с.
Н ако ллсу билн впшс увје-реи- н
у своју лобједу, хтјсли
су се освстнтн, хтјслц су ла-нмјс- ти
што внше штете, хтјс
лн су пред свој коиачии по
раз да спрнјечс ожнвотворс-н.- е
рсзултата те борбе, одлос-н- о
octBapeitc тсковииа за ко- -
je су сс лајбољи сиаови ла поллтнчкп
омогуће бареи нобједу сво
јнх сарадннка, да се лоново
дочслају властн као лаграде
за аихову нздаЈу.
Ја сам слушао тада лзвје-ттај- е
наишх омладнпаца
Menu су резултат рада ом-ладн- не бллл врло добро ло-знат- н,
јер сам га нратио у
стону u нз тога рада вндио
да јс омладнпа безграиичао
одана иашој борбн. Видио
can дсако су пашн оиладллци
са полосом излагали своје ре-зулт- ате
у овој тсшкој и крва-в- ој
борба. Bch тада ла том
конгресу омладницн су нола-гал- и
рачуна о свомс иапор-ло- м
и самопрцјсгорном раду
у позадннн да бн створили
услове п iioryhuocTit за бор-б-у
на фролту. Ha самом кои-грс- су
давапс су н заставс iiai- -
болнм омладннцнла нз поза
дине н у армнји. ГледаЈугш
ту која je дошла
ссеабиорупжутјемна укорнугкраемса,, бкнрочесгашм
нсто тако увјереа, да ћсмо
ип иослнје побједе на војном
полу лако нзвојеватн дру-г- у
побјсду, то јест нзграднтн
нашу зем.гу н подпгш је из
рушевина.
Резултатн вашега рада у
току ове годнне дана су пе- - ликп.
W.
зсмл.е
Лко узмемо округлу
цифру
raua, a iiajuaibe ташко je na-ш- а
омладпиа ocuu војске да-л- а,
олда внднмо какав јс V"-ловс- кл
допрпиос дала омла-днн- а за пзградњу иаше зем-л- е. Ја блх хтло још
само улогу омладлне у војсци
која још носи оружје стојећл
ла стражл нашнх велш.лх те-ковл- ла које су лзвојеаане у
тешкој борбл. II та
које сте гледалп
9 маја ла улнцама Бсограда.
Загреба л осга.тпх naiiuix гра- -
Цеиа једиом прлмерку 5 цен.
штину, пе само да су кроз
годину дана ссбс
војнички пего су дали много
свог у лзг])ад.л
наше земл-е- . Наша омладина
у Лрмпјп дала јс око 1 ,500.000
радиих дана. НарОдн кој
имају такву омладпну не тре-б- а
да се боје за своју будућ--
ност! 1'азумије сс пред иауа
cioje join всллкп и тешки за-дац- и. Мл нх ие скрлвамо, ми
плсмо ллкада обмаалвалн л
потцјсаивали cue те тешкоће.
Млого јс бол-- е блтн
тлх тешкоНа к спрсмлти сс
да х савладаш!
Мн смо нзвојевалл вопш
чку нобједу, славну
водллл -- смо славне бнтке и
показалп херолзам у комс су
се патјецали свн наиш наЈК)-ди- ,
херонзмом којл he yhn у
хисторлЈу и кога he сномл-и.ат- л
и понослтн се с и.име
uauia буду!1а иоиол.снл.
Ми смо нзвојевалл л по-ллтлч- ку
1Гобједу. Чврсто сто-ј- и
даиас ФНРЈ1 Јакн су те- -
ме.ги иа којнма почива наша
држава. току
мјесецл изпршсн је велнси
унутрашии поиппчкн и пп-врсди- и
нреображај лаше зем-,г- е,
учвршћсие су све текови- -
не наше борбе, ликвидирапа
)q uoiiapxnja. Лпквидлрало je
cite oho niTo je молархлја ву-к- ла
За собо — рсакцнјд
Створсли су новл темсл.п на-- '
шс иове државе, темсш којп
почлвају иа ловом
улутрашн.ем уређсиу.
Доллјет је Устав, ла којп мо-ж- с битл поиосаи свакл гра
1;анлн пашс зем.ге. Нл позна
јсте тај Устав. Un свл зиатс
una у лему стојл. У н.сму
јс кондепзпраио свс оло што
су нашп народн одавио још
прнјс овога рата :кслли a то
је иова ЈугославнЈа, заједни
ца равноправлнх народа со- -
рода Југославлје борилл, да 4nJ""o преоб- -
омладину
ражепа, за коју су лашп ла
родп пшули, а онн што ип-с- у
жсгелн тн лпсу ли
да се спомпау јер лх
врло мало лма.
Ои.тадшш Југославлје су
дата пула лрава у томс Ус-тав- у.
Друкчлје лс може mi
Да буде, јер је омладпиа та
па којој стојл будућлост, јер
јс омладниа та која треба да
гради Coxy и cpehiinjy бу-дјппо- ст
свлх нашлх ларода.
Ja блх хтло л uopavt да се
лзшшем што hy ллак ла овом
свечапои трсиутку отварааа
вашсг моратн да до-дирн- см
неке ствари које је
лотрсбно да зиамо. Xohy да
кажем да је Једаи од лајглап
нај-!СП0- Ј°
главнлјпхг наЈГлавииЈп
задатак наш —
nmaite у ЈугОславлјп, подн
заље привреде ла вишн
степсл, a то злачи стваран.е
темеља л услова за будућс
благостаас, то значл саила- -
ћлвање осношшх тешкоћа, a
све друго је лако. Разумлјс
се, та плтал-- а нзлскују велику умјесчост и
упорлост н труд, сс тако
лзразнм, да бл се савладале.
Мп смо у току овс годлне
радллл гдЈе год смо што стл
глл. Нисмо све радлли ллаи
скл, па лпак смо много пзгра
од 5,000.000 раданх] л&ли, тако да мнош прего
лодвућл
проштој
омладнпцп
усавршили
донриноса
свјсстаи
нобјсду,
иосл.сд1М.х
друштвс-ло- и
врпје-дл- п
honrpeca
прлвредно
лрлвредиа
нашлх ис
док ле влдс својии очима,
кад путују кроз лашу Југо-славнј- у. Од Македоннјс до
сјевернлх граипца подиглутл
су мостопн, успостав.гене же-.гсзнич- ке
пруге л друго. Л1л
смо оспособлли л лрллнчан
дпо лашлх фабрлка којс су
бплс разрул1еле. Нијемац је
хтло да ax свс улиштл прл-лнко- м
свога бјежааа. Нешто
смо л мл порушллл да бц ско
онемогућлли лепрлјателл да
Љујопку
иско
ха
фер
лов
У
TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, MAY 24TH, 1946.
Одговор Др. С. Прибићевииа
браниоцима издајника Драже
заседавала јс, Др. Ctojan Прлбнћевић. та, позицлја да бп Млхашп
1НГЛ Т11П I'niMIKIn t% 1 П1М1ТМпн1шн м .а .г .. . . — .-._- _-. I 1 ..-_- _
СЛЕТА
...... „-- ..с
y-..-
vja -- . „j.v.ubiiuk амч'нкс штан- - внпу треоао судлтл мећна-- к,UI Ј0 СПНСКН НППОЈ Н.Т. inrnnv iiiininin rnmv ntnflntv
лстрагу случаја Дражс Ми- - пе Југославлјл за врсме ра- - родип суд је неодпжнва. ien. плзлпншлрт ..п ,,„о..л ... _." '_"
иловића" лли "ЈСомлти фор та п ратнл напзн-- а) Mnxai лоп„ћ Р nnrv Г " '™' I1"" "' "!'" пипргд.ш лпшот,
трајал фор Драја Михал- - на "Таји" н "Лајф", послао као југословслскн rnabatiiin V Г" ТЛ)СК".Х ОСПајача. КОЈИ су H0CII.1II ропстпо.
uh. Ово јс одбор кога је секретару тога одбора Да- - од страие југословснскнх вла- - 1,а1,0Д СЈШСКИ Ј0 НЗГуоио битку на Косону. јср иије ИМао
организоваш ипнјател.и
Јконстантнпа Фотппа, Ciibuici
ј у г ословенског амбасадора,
]еакцна Сједињсннх Држа-ва- ,
hoja бл рада спасти нс
само ратног злочилца Мнхан- -
лоннпа, већ све panic злочнл- -
цс, и 11лхова оца — фашл-за- м.
Комисија je саслушавала
амсрлчкс аннЈатнчаре i.ojn
тврде да .МпханловлН иије
сараћпвао с Псмцнма иошто
je ibiix спасао када су се спу-сти- ли
иа и-ег-
ов територнј.
Опа је хтела да тобоже по-ка- же
како је нспрлстраиа,
нрсм да je унапред изрскта
својс иравосуе да je Д1и
хаиловлћ "невна", па je по
звала блла на саслушале и
Стојала Нрибићевлћа, као н
мајора Хоута, којп је бно у
амерлчкој мнснјн за Југосла-внј- у
и наппсао позлату kimi
гу "Ганс фор Тито". Овдг
доиосимо одгопор Стојана
Нрлблпевића томе одбору, a
атнчан одговор послао је л
мајорХоут.
влду Мартнпу, следећи одго--
вор:
Драги госп. Мартлие:
Дошавши у град за даиас,
желим да Нам се захваллм на
.губазном пнсму Koje сте мп
послалн у нме г. Артура Гар-флл- д
Хејс-а- , и жалпм што
осећам за неумеспо да све-дочн- м
о Л1иханловлћевом
случају лред истражнох ко-мислј- ом
Комнтета за правед- -
но суђеае Дражп Михапло
внћу. Легадиц разлози пзло- -
жеил су ниже, к ja би Вам
био врло захвалан, када бл
нх послали петорици члано-в- а
Истражпе коилспје. Ја та-i;o- hc
не би нмао плшта да
прнговорпи ако би се ово
моје писмо прочитало иа глас
на ком било заседан.у Коми-enj- e.
Ja саи узлиаи слолбоду
да копнју nouixtcu Држав
иом и Ратном оделелу.
1) По мом правичком уиш-лељ- у,
као Др. права и бнв-шс- г
лрофесноиалпог адгоса
ИВАШ ЛИСТ МИ GE НЕОБИЧНО СВИДЕО"
ПИСМ0 СРПСК0М ГЛАСНИКУ ИЗ БАНИЈЕ
Двор на Уни, 1-4-- 1946 г.
Адмшшстрацији "Српског Гласника"
Торонто, Канада
Дошао ми јо до руку јсдан број вашег лнста, који
мн сс нсобично спндсо, cDojiiM стапом прсма прнликама
у нашој иовој Југослапији. Антифашистички стап лнста
у толнко зш со пишс свнђа, што стс н пи, далско од своје
старс домовнно и ратинх збнвања и страхота којс су
нанслн фашистн пашој зсмљи у току чстворогодиши.с
тсшкс борбс,"правилно схватнли н оцеинлн борбу на- -
шпх иарода за слоооду н народну пласт.
Молим вас стога да мс обавсстнтс на којн бнх на-ч- ин
могао прстплатинв пашсг лнста п којнм
путсЈг.
0чскују1ш вашо иестн остајсм са
Смрт фашизму — Слобода народу!
Бранислав М. Шербула.
(књнгов. Котарско задругс)
Двор на Уин — (Банпја)
Фг II. Г. Југославија — Европа.
стн, због акта no4nii.ciuix ла
земл-ншт- у Југославије лротлц
Југооовенскс државе ллн
rpabaua ;
б) Међулародин суд, пра-впли- лк
илн постулак за међу-ларод- по cyhcue rpahaiuiuu
савезцпчких зсмалл, onTy:i,f-ии- х
за акте нротлв своје ро-ће- ле
зем.ге ллп грађапа, по- -
чпаених на аихопој ро1;сној
зем.гн, ие постоји;
ц) He постојп сшчаи ирл-ме- р
као што је захтсв да Ми- -
ханловићу судн међународн
суд: Фралц}-ск-н марша.т lie-Te- n,
ла прпмер, бло je ocyhen
на смртод стране француског
суда за акте почЈтснс лро
тпв фралцуске нације у вре-м- с
када cuo un (Лиерика)
ииалп лаше офицнрскс н ди-плдмат- ске
прстставлнке ј.од
itera; част Сједшммшх Држа-в- а
сматра се да лије блла у
питаиу;
д) Ллп ако се ппак сиатра дабл се uopao iiahn iiei:u
лачи нда се"М иханл&вићусу-д- н
међулародпо, тим би се
створлло правило да бл сва-k- ii
граћашш које бнло легал-и-о
прлзлате страие зем.ге, у-хва-
ћеп
у својој рођелој зе-м.- гп
ц оптужеи због акта
лротлв своЈе државс ллп гра-hau- a,
uorao тражнти скстери- -
торлјалпост и међулародни
суд ла темелу тога, да јс прн
л.ему бло овај лли онај аме-рнчк- л
официр лли длилома-т- а,
п.ги да je ол у једио ллч
друго вреие учиино ово нли
оло добро Сједпаелим Држа- -
Bawa — принцип нсиознат л
лепрлхват.шв у мсђународ-но- м
ллл крлллналпом зако-и- у.
2) По мом лравпчком мнш-.leib- y,
југословелска влада је
лмала лраво, л блла jc itciia
дужлост, да одблје захтев
Државног оде-ieiL-a да само
онл Лмерлканци очевлдци
Еојл бл сведочлли за Михаи-ловића- ,
буду ирнмл-ен- и од
стране југословепског суда,
јер:
а) Са захтевом саставлешш
(Наставак на стралл 4)
КАК0 СЕ ВОДИ БРИГА ЗА ДЕЦУ
УВ0ДНИК
Да би сс омогуЈшло мајкама да заузмЈ ништа. Осим тога, федерална влада гос- -
ллјлх, л ие само једаи од мссто у ратноЈ нндустриЈи за врсмо. подина Кинга, одлучнла је да прскинс
лего
name
да
да
гранлца Bjepyjy
су
рата, успостаиљеиа су у ланадн многа давање субвенцнЈа за одржањо ннжнх
дсчја обданишга где су онс остављалс ценамлеку, којесу сс давале још од 1942
своју децу за врсмо док су оно на раду. годино. Ова одлука федералне владе спада
11,110 ифшии, шцЈстриЈа не треоа вншс у исту категорнју у коју п затварањо до-тол- ико
радннка. Шпекулнран,с са ценама чјих обданишта од стране Дру-о- вс оито- -
и тржиштима, страх од апсолутизма" рнске владс. Могло бн сс додатн исшто још
који he јоднога дана постатн толнко снлан само горе помснутич разлозима о затва- -
тамо иза онс "глоздеио завесо" у Еиропи рању обданншта, и укидању субвснција
учшшло јо да иидустрнја но мо;ко бити за млеко, a то је: Ми не можсмода дрн:н- -
сва употрсбљсна за иронзводљу мнрно- - мо сво оие мере н све законо који су увс- -
допских иотреиштина. He мо:кемо вишс дени док смо били PyciijoM у савсзии-д- а
упослимо нн сву мушку радну снаг}'. чкнм и, маље внше, прпјатсљскпи одно--
а камо ли асснску. исим тога, упослнвањо снма, док je то морало бига, иако ннје
жспа и одригаваљс дсчјнх обданишта, то било толнко пријатно. To сзе ис можс да пнјснаш начин живота — то јо готов остане н садз када морамо да сс спремамо
социјалпзам, који смо морали прнврсмено пропагапдом н отворсипм позивнма у рат
увсстн, али коме сада нсма мсста код нас! протнв ње, јер је угрозила нашо дсЈгократ--
Ради свега тога, дечја обданишта сада ске ннституцпје! Те ратнодопскелсрс н
трсба затпорнти. To jo најоољн и најпрак- - законн билп су условљепи потрсбама ра- -
тичнији начшг да сс жсно баце из ;тду- - та, а данашља политика и укндаљо
стрпјс, да ио ошмају посао мушкарцима! vepa п закона, условљава со потрсбама
Иајзад, ако ћсмо ми нмати здраву и јаку мира!
нацију, онда јс жснн место да будо код Новннари су пре неколнко даиа ннтер- -
кућс п да одгаја децу! вјуисалп мајке које остављају децу у об- -
Тако со no прилнцц најбољо објашњава даннштпма док one радс. Тс женс одгжа- -
одлука оитериско владс господнна Дру--а вају састанке, шаљу молбе и жалбо на
да прекнне са нздржаваљсм дсчјпх обда- - (Иренос Еа странп 2)
WW& ИЕЈК!?ИиИНН
Price per copy 5c. Vol. 6. No. 314.
СРБИМА И СРПКИЊАМА
ЈУЖН0Г 0НТЕРИЈА
ПР0ГЛАС К0НФЕРЕНЦИЈЕ ВИДОВДАНСКОГ
llpalio п ссстро, Срби п Орикин.е!
Прошло jo ист столша м ссдамдссет-пс- т година
у
лоппсппе
My
постатн
с
тих
друго да ставп у борбу иротпв тата силне тлпско цатк1- -
шшо оснм мало војскс, малс по броју — алп јупачког
духа, којп jc nch тада бно круписан писоком cneinnv ла
ислаписпост п слоиодан живот. Али un ппшо векопа
тсшког роиства п турсвог зулума нису угасили борбу
срнског иарода за онс идеалс за којо су Косоиски јунацн
дали спојо жииото — за слободу. Тс свстлс идеале срп-ck- ii
иарод јо К)оз веково л.убоморно чупао, одгајао, про-сађпп- ао
и у пманет попим иокољснима остављао, да 7
јула 1941 годино нупнм својпм сјајем ојкнс и срцима
срнгког иарода када со јо дигао у борбу да чисти свој
дом од лодсрпих оспајача — иациста и фашнста — u
дочаћих нздајипка, срамних модсриих Прапкопмћа. Ии-допдан-
ски
дух сриског народа н под нопим приликпма
блистао јс спојим слободарскнм сјајсм иа народно) за-ста- пн, која јс носила у ссби сво лснотс српско народио
јуначко uciopnjo. Спа настојања IipaiiKoniiIia — српгкс
господо — нису усисла пн кроз вишо вскова да нотамно
значај Ппдопдана н тнмо покпаро иародии — видопдан-ск- и
борбсни дух, који сс јо пуиом својом снагоч расила- -
лсаи i јула, JU4I годпно у upoiijii, а за којич су слс-днл- и, захватајући сво снажиијо и ширс размерт, 13 јулк
у Цриој Гори и 27 јула нсто годино у Хрватској и у Лос-Ш- 1
и Хсрцсгошиш. Срнскн народ јо данас слободан у " '
спојој зајсдпичкој домошши са своЈом браћом Хрватима,
Словснцпма н другии народима — у Фодеративиој На-род- иој
Рспублици Југославији. Он јо данас ујодмн.си иа
свомо дому, уједшћси са браћоч Хрватима и Словспци-м- а,
на јс зато иаирсдаи п јаки. Српски иарод сс иалпзи
у првим родовима словснских народа н целог слободо-лубив- ог
човсчанства у борбн протип фашистпчкс рсак- -
цпјо, за мир и напрсдак човсчанства.
За нас у Канади — у јужном ОнтсријЧ. 30 јуна ово
годино 6nho дан прославо ВИДОВДАНА И ЈУЛСКИХ
УСТАНАКА. 1Гако jo всћ јавл.сно, 19 маја у Хамилтоиу
одрл:аиа Јо конфсрснција, гдо су сс састали Србн и Сри--
К1Ш.0, радницн и радпицо из Јужног Оитсрија, прстстав- -
muni дсчократских народних организацнја Сапсза ка-надс- кпх
Срба и друштава Српског Народног Савсза, да
со братскп договоро како најдостојније прославитн one
вслшгс дату.мо у борбсној нсторијп српског народа. Изме- - i
н.нваи.о мнслн, иредлози н савстован.а била су ирожста !
разулеван.см вслнко иотрсбо јсдинства и слого у зајсд-- .
ничким напорнма за очуиан.с мира и тсковнна народно- -
ослободилачко борбс, на су у томс светлу донсшсис мно- - t
re корисио одлукс. Сво одлукс донсшсне иа конфсрси- - I ( "
ЦИЈ11 јссу израз вол,с, н потрсбе јсдинства Срба у Канади,
тако да ујсдии.син очистимо нзмеђу нас народно отпад-нпк- о
п спо uito нас жслн завађати, па да заједиички оа
осталпм народнма Канадс довршимо борбу протпв фа-шпстп- чко
рсакцнјо и сваког другог друштвсног зла. Да
зајсдничким наиорима исчупамо и :килс фашистичком
злу Л1с1;у иашим народом иа да п даљс изграђујсмо, као
наша браћа у старој Домовшш, јсдинство п слогу са
браћом Хрватима и Словснцнма. С разлога тога, ми с
пуним нравоч очскујсмо пошору свих Срба н Српкиња
нз јужног Онтсрија, да зајсдннчки увсличамо ту про-слав- у.
Јово Крајновић, Лука Косановић, Никола Ивани-шеви- ћ,
Душан ЛекиН, Обрад Бараћ, Ђока Рошулов, Be
ља Маринков, Рада Божанић, Васо Бришевац. Невл
i роић, милош i руоић, даница ножинић, тивко bypHh, §
Рада Ловренски, Гојко Правица и Пера Прем.
Словеначки песник захваљу-ј- е
се Стаљину и Молотову
Љубљала, 15 маја.
'НАЈВЕћИ ЖИВИ СЛО-ВЕНАЧК- И ПЕСНИК ОТОН
ЖУПАНЧИћ УПУТИО ЈЕ
ГЕНЕРАЛИСИМУ СТАЉИ-Н- У II МИНИСТРУ ИНО- -
СТРАНИХ ПОСЛОВА МО-ЛОТОВ- У,
ПОВОДОМ го--
BUi'A милитивА ла за-седа- њу
мшшстара плостра
mix послова у Парлзу следе-h- y
поруку захваллостп:
"Како проста је пстипа!
Како јасна је л кратка реч
о лј- - Без у.тепшаваиа, без
OKOineiba, лукавства л садп- -
зма разгрлула je пред светом],
голе чпЈКлпце ,п ове члне-нзц- е
саме говоре за лас и за
лашу правду. Реч о Трсту и
Јулпској Крајллл, о Италлји
п Југославнји п као ла дла
пу лежп пред нама прошлост,
садашиост п будућлост овпх
покрајпла п судбппа велпког
дела Европе која је са нпма
тесно повезала. (Ја садржај-па- ,
лепосредла п мушка реч
дошла }г пз Москве, ладах
луо ју је генералпспмус Ста-дп- н,
пгрекао ју је мннпстар
плостраппх послова Совјет-ско- т
Савеза Молотов. Опа је
(Наставак ла стралп 4)