000107 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
VOL. 50, NO. 10 (4410) RONALD REAGAN U KANADI Ronald Reagan dosao je u Kanadu da Kanadanima u njihovoj kiici kaze, na ulju-da- n Mi ostriji nacin, da mu se trebaju pokoravati. Kanadski politicari veoma su zabrinuti sa posetom americkog predsednika narocito posle nekoliko zadnjih poteza republikan-sk- e administracije, sa ko-jim- a su pokazali da im nije stalo do uske saradnje sa, Kanadom. Reaganov zadnji potez — odbacivanje ugovora o ribarenju na istocnoj obali — toliko je iznenadid vladine krugove da su ministar spoljnih poslova, Mark MacGuigan i ministar ribo-lov- a Romeo LeBlanc morali dati izjavu u kojoj su izrazili "duboko razocarenje i zalje-nje-". Ratifikacija ovog ugovora bila je glavna tacka za razmatranje u razgovorima za vreme Reaganove posete. Iza ove. prioretna diskusija treba se voditi po pitanju zagadivanja kanadskih reka i jezera o kojima se Washing-ton vec izrazio nepovoljno. Reaganova administracija vec je' odobrila Garrison projekt u americkoj drzavi Dakota gde ce isprobavati hemijske i gasne otrove koji ce se prenositi na kanadsku teritoriju. Protiv ovih ispro-bavan- ja Kanada vec deset godina ulaze proteste. Kanada je u zadnje vreme ostala zbunjena i sa brzom odlukom Washingtona da ne zakljucuje ugovor o zakonu na moru, priobalskim pra-vim- a, koji je bio vec sasvim pripremljen za potpisivanje sa Kanadom i sa jos 150 drugih zemalja. TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, MARCH 11. 1981 Ronald Reagan (karikatura) Pored ovih gornjih razloga postoje i drugi za negodo-vanj- e protiv Reaganove administracije. Tu je i pita-nj- e kisele kise (acid rain) hemiskog zagadivanja kanadskih reka i jezera pro-uzrocen- og od strane ame-ricki- h kompanija. Najvise sto je zapanjilo kanadske politicare je to sto je Reagan povukao iz ameri-ckog Senata, sa stola za ratifikaciju, ugovor o ribarenju koji je stajao potpisan vec dve godine, a cije je samo potpisivanje zahtevalo dve godine muko-trpno- g truda od strane kanadskih politicara. MacGuigan je pre deset dana rekao da je nepotpi-sivanj- e ugovora od strane americkog senata najistaknu-tij- a bolna tacka u odnosima izmedu dve zemlje. U Kanadi su se nadali da ce Reagan, pre nego sto dode u Ottawu, staviti pitisak na Senat da ratifikuje ugovor, ali povlacenje ugovora iz Senata razbilo je sve kanad-ske iluzije. Sta ce Kanadani uciniti za vreme posete americkog predsednika? Kao osnovno govori se o tome kako cemo biti ljubazni i za vreme posete pokazati sve sto je u nasoj moci da smo spremni na dobru volju za dobre odnose sa susedima. Mi moramo pokazati, kazu neki, da nam je stalo do dobrih odnosa i da je Kanada spremna da na sve akcije Wahihgtona gleda sa razumevanjem i odobrava-nje- m. Takav kanadski stav izneo je nedavno i Mac- Guigan u New Yorku, ali je on naisao na negodovanje ne samo od strane opozicije nego cak i od strane nekih vladinih krugova. Neki krugovi upucuju da se nicemu dobrom ne treba nadati od Reaganove administracije, opominjuci da je Kanada uvek imala vise problema sa republikanskim nego sa demokratskim pred-sednicim- a, jer je Reaganova administracija u svega Sest nedelja na viasti uspela da dode u sukob sa mnogim drzavama u svetu a narocito sa Kanadom Kanadski politicki izvori narocito istucu da je ameri-ck- a politika za vreme Reaga-n- a usmerena uglavnom na to da pokaze svoju moci i da u torn pravcu nece biti zausta-vljanj- a. Americka politika nije vise zadovoljna samim pokazivanjem i isticanjem vojne i ekonomske snage, nego se arogantno odnosi prema svojim prijateljima i neskriveno govori: nasa snaga lezi u topuzu. Poslednja nada i jedina jos preostala za Kanadane je ta da se utese iz iskustva sa Niksonovom adminlstra-cijo- m Sto bi bilo otprilike (Nastavak na st. 2) Situacija kanadskog ul[a Kanadske Гепе u demonstraciji AMERlCKO-SOVJETS- KI PREGOVORI? U Bonu je zapadnonemadki kancelar Helmut Schmidt izjavio da ce on traziti od ameridkog predsednika Ronald Reagana pristanak na ponudene pregovore od strane Leonida Breznjeva. "Ja cu to svakako traziti" izjavio je Schmidt u intervjuu na nemackom radiu. "Pravda" je ponovila suge-stij- u Leonida Breznjeva za razgovor "lice u lice" sa Reaganom i pozvala Washington da "realistidi pride situaciji i da je shvati onakvom kakva ona jeste". Primedbe kancelara Schmidta tranzmitovane se preko radia samo nekoliko sati pre nego sto je ministar spoljnih poslova Hans-Dietric- h Genscher posao za Washington na prve razgovo-r- e SAD — Zapadna Nema6ka od kako je Reagan dosao na vlast. Kad su ga upitali sta misli o ameridkom insistiranju za uspostavu novih vojnih postrojenja sa raketnim, oruzjem u Evripi, Helmut Schmidt je odgovorio: "Verujem da je to jo§ uvek moguce izbedi..."
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, June 10, 1981 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1981-03-11 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000104 |
Description
Title | 000107 |
OCR text | VOL. 50, NO. 10 (4410) RONALD REAGAN U KANADI Ronald Reagan dosao je u Kanadu da Kanadanima u njihovoj kiici kaze, na ulju-da- n Mi ostriji nacin, da mu se trebaju pokoravati. Kanadski politicari veoma su zabrinuti sa posetom americkog predsednika narocito posle nekoliko zadnjih poteza republikan-sk- e administracije, sa ko-jim- a su pokazali da im nije stalo do uske saradnje sa, Kanadom. Reaganov zadnji potez — odbacivanje ugovora o ribarenju na istocnoj obali — toliko je iznenadid vladine krugove da su ministar spoljnih poslova, Mark MacGuigan i ministar ribo-lov- a Romeo LeBlanc morali dati izjavu u kojoj su izrazili "duboko razocarenje i zalje-nje-". Ratifikacija ovog ugovora bila je glavna tacka za razmatranje u razgovorima za vreme Reaganove posete. Iza ove. prioretna diskusija treba se voditi po pitanju zagadivanja kanadskih reka i jezera o kojima se Washing-ton vec izrazio nepovoljno. Reaganova administracija vec je' odobrila Garrison projekt u americkoj drzavi Dakota gde ce isprobavati hemijske i gasne otrove koji ce se prenositi na kanadsku teritoriju. Protiv ovih ispro-bavan- ja Kanada vec deset godina ulaze proteste. Kanada je u zadnje vreme ostala zbunjena i sa brzom odlukom Washingtona da ne zakljucuje ugovor o zakonu na moru, priobalskim pra-vim- a, koji je bio vec sasvim pripremljen za potpisivanje sa Kanadom i sa jos 150 drugih zemalja. TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, MARCH 11. 1981 Ronald Reagan (karikatura) Pored ovih gornjih razloga postoje i drugi za negodo-vanj- e protiv Reaganove administracije. Tu je i pita-nj- e kisele kise (acid rain) hemiskog zagadivanja kanadskih reka i jezera pro-uzrocen- og od strane ame-ricki- h kompanija. Najvise sto je zapanjilo kanadske politicare je to sto je Reagan povukao iz ameri-ckog Senata, sa stola za ratifikaciju, ugovor o ribarenju koji je stajao potpisan vec dve godine, a cije je samo potpisivanje zahtevalo dve godine muko-trpno- g truda od strane kanadskih politicara. MacGuigan je pre deset dana rekao da je nepotpi-sivanj- e ugovora od strane americkog senata najistaknu-tij- a bolna tacka u odnosima izmedu dve zemlje. U Kanadi su se nadali da ce Reagan, pre nego sto dode u Ottawu, staviti pitisak na Senat da ratifikuje ugovor, ali povlacenje ugovora iz Senata razbilo je sve kanad-ske iluzije. Sta ce Kanadani uciniti za vreme posete americkog predsednika? Kao osnovno govori se o tome kako cemo biti ljubazni i za vreme posete pokazati sve sto je u nasoj moci da smo spremni na dobru volju za dobre odnose sa susedima. Mi moramo pokazati, kazu neki, da nam je stalo do dobrih odnosa i da je Kanada spremna da na sve akcije Wahihgtona gleda sa razumevanjem i odobrava-nje- m. Takav kanadski stav izneo je nedavno i Mac- Guigan u New Yorku, ali je on naisao na negodovanje ne samo od strane opozicije nego cak i od strane nekih vladinih krugova. Neki krugovi upucuju da se nicemu dobrom ne treba nadati od Reaganove administracije, opominjuci da je Kanada uvek imala vise problema sa republikanskim nego sa demokratskim pred-sednicim- a, jer je Reaganova administracija u svega Sest nedelja na viasti uspela da dode u sukob sa mnogim drzavama u svetu a narocito sa Kanadom Kanadski politicki izvori narocito istucu da je ameri-ck- a politika za vreme Reaga-n- a usmerena uglavnom na to da pokaze svoju moci i da u torn pravcu nece biti zausta-vljanj- a. Americka politika nije vise zadovoljna samim pokazivanjem i isticanjem vojne i ekonomske snage, nego se arogantno odnosi prema svojim prijateljima i neskriveno govori: nasa snaga lezi u topuzu. Poslednja nada i jedina jos preostala za Kanadane je ta da se utese iz iskustva sa Niksonovom adminlstra-cijo- m Sto bi bilo otprilike (Nastavak na st. 2) Situacija kanadskog ul[a Kanadske Гепе u demonstraciji AMERlCKO-SOVJETS- KI PREGOVORI? U Bonu je zapadnonemadki kancelar Helmut Schmidt izjavio da ce on traziti od ameridkog predsednika Ronald Reagana pristanak na ponudene pregovore od strane Leonida Breznjeva. "Ja cu to svakako traziti" izjavio je Schmidt u intervjuu na nemackom radiu. "Pravda" je ponovila suge-stij- u Leonida Breznjeva za razgovor "lice u lice" sa Reaganom i pozvala Washington da "realistidi pride situaciji i da je shvati onakvom kakva ona jeste". Primedbe kancelara Schmidta tranzmitovane se preko radia samo nekoliko sati pre nego sto je ministar spoljnih poslova Hans-Dietric- h Genscher posao za Washington na prve razgovo-r- e SAD — Zapadna Nema6ka od kako je Reagan dosao na vlast. Kad su ga upitali sta misli o ameridkom insistiranju za uspostavu novih vojnih postrojenja sa raketnim, oruzjem u Evripi, Helmut Schmidt je odgovorio: "Verujem da je to jo§ uvek moguce izbedi..." |
Tags
Comments
Post a Comment for 000107