Jedinstvo, February 07, 1961

              МИО№ШтШ Г Illllllllllll' i fe' п ПУ:..,.
"51
-- ~&-
Tridcscta godina izlaienja
lzlazx svakog utorJca i pdla
God&nja prdplata:
га Kanadu 6 dolara,
ostah zemlje 7 dolara
Adresa:
179 Quctn Strut West
Toronto 2-l- t, Ontario
Telefon ЕЛ 31642
"... I mi ao dslid ovog progrwa Mo inujpj mi'Lii iuda stvara ..." — IVtar Mrm&vtt
VOL. XIII. No. 10. (1103) TORONTO, TUESDAY, FEBRUARY 7. 1961 PRICE 8c PER COPY
Razvoj Irgovine sa
socijalistickim zemljama
Narodna Republika Ki-n- a
je kupila GO railijuna
dolara kanadske psenicc
(oko 40 milijuna buscli).
Vladino saopccnjc o ki-ncsk- oj
narudzbi je burno
pozdravljeno u parlamcn-tt- i
— aplaudirali su kon-zcrvativ- ei,
liberali i sisie-feri- .
Yy si je odusevila cijc-l- u
zemlju. Mnogi si pilaju
zasto se ne bi odlucnije
pristupilo razvijanju tr-govi- ne
sa Kinom i ostalim
socijalistiikim zemljama.
Dosad se na to pitanje
pogresno gledalo. Sniat-ral- o
se da Irgovina sa so-cijalistickim
zemljama
predstavlja pomoc njima.
ЛИ slvar nije lako jedno-strana- .
Trgovina sa soc-ijalistickim
zemljama je
vazna za nas isto toliko —
a mo.da i vise — nego za
socijalisticke zcmlje.
Pogledajmo dana.snjc
stanje kanadske privrede.
Zar danas ne bi dobro do-Sl- e
narudzbe za masineri-ju- ,
brodove, automobile i
druge proizvode lcojih sc
nagomilalo toliko da sc
mora smanjivali proizvo-dnj- u, sto prouzrokuje ot-puslan- je radnika sa posla
i druge posljcdice?
Socijalisticke zemlje su
sprcmne postavit ninogc
narud.bc. One su to rekle
mnogo puta. Sovjetski Sa-vo- z
se nbavezao da ce ku-pi- ti
dva puta toliko robe
od Kanade koliko ona ku-p- i
od njega. ЛН Irgovina
sc sa Sovjctskim Savezom
sporo mice naprijed. Svi
izgledi pokazuju da zapi-nj- e
zbog toga slo Kanada
nije sprcmna da prodaje i
sla drugo osim psenice.
Takvo prilazenje pitanju
trgovine sa socijalistic-kim
zemljama je jednost-ran- o.
Ono koci razvoj ka-nadske
trgovine.
Nadajmo se da ce sada-snj- a
kincska narudzba po
moci upravljacima u Ot-ta- wi da progledaju.
Dosad su socijalisticke
zemlje cinile napore da
kupe od Kanade. Od sada
unaprijed Kanada Ireba
ciniti napore da im proda-je
sve slo moze da proiz-vode.
To ce pridoniieti pobo-lisani- u ekonomske silua-cii- o
i 7nposlenju kanad-ski- h radnika.
NOVA MASOVNA OTPUSTANJA
ШЈДМ.ТГпЛНЧМ""
Bit ce jos gore . . .
Ekonomska situacija se pogorsava iz dana u dan . . .
U proSIu subotu General Motors korporacija je na-javi- la
otpustanje 5.000 adnika u Oshawi. Chryslerova
tvornica u Windsoru vec radi 3 i 4 dana tjedno. Ovo je
dio opceg smanjivanja proizvodnje automobila koje ce
u Sjedinjenim Drzavama izbaciti sa posla jos 80.000 au-tomobils- kih
radnika.
Kanadski radnicki kongres u svojoj predstavci fc-deral-noj
vladi (podnijetoj 2. Jcbruara) je upozorio da
ce se broj nezaposlcnih popeti na 750.000 u martu.
~ Ozbiljnost Situacije priz-- ,
naje i vlada. Evo Sto je mini- - nego mjere koje ce osigurati
star javnih radova David zaposlenje. Ako vlada nije
Walker izjavio na televiziji : voljna ni sposobna "da izvrsi
"Nitko ne zna bolje od taj zadatak, neka odstupi l
Diefenbakerovc vlado da jo'posao preda nekome drugo-Kanad-a
sada suocena ozbilj- - me.
nim problemom boeposlice. j U svojoj predstavci Kana
Nemojmo se varati — ona ce I dski radnicki kongres je po-bi- ti
gora prije nego se pobo-dni- o nekoliko prijedloga za
Ijja ..." IpoboljSanje. Ministri su ih
Ministar je rckao vlada sluSali, ali nisu niSta obecali.
sazaljeva one koji su bez po- - Dapacc, njihove izjave osta-sl- a
(. . . We feel badly for vljaju dojam kao-d- a pokuSa-thos- e
who are unemployed), vaju da so izvuku i prebacc
Radnici ka2u da su to kro- - odgovornost na poslodavce i
kodilske suze. Ono sto oni radniStvo.
trebaju nije sazaljevanje, ' Clanovi Kongresno dele- -
se novi na unijc н B, C,
Javljaju iz Vancouvera da
socijalkrediteraka vlada Iri-tansk- e
Kolumbije priprema
novi napadaj na radnickc u-ni- je
u toj provinciji. Ona
naime priprema zakon za
ponistenjc dviju vrlo vaznih
unijskih tekovina: Checkoff
i Closed Shop.
U P. C je vec ograniceno
pravo na strajk (to je zlo-glasn- o
P.ill 13).
Vlada je takodjer pribje- -
ZA
Torontu je organiziran ko-mit- et
za pravicu Kubi pod i-me-nom
"Fair Play for Cu-ba".
Na c"elu komiteta na-na- ze
se Kenneth McNaught,
profesor historije na Toron-tsko- m
univerzitetu i svece-ni- k
John Morgan od Prve
unitarne
Komitet ima za cilj Kana- -
Ministar kaze:
Priprema napadaj
gavala lzvanreamm mjera-m- a
za razbijanjo Strajkova.
Tako je 1958. iskoristila za-ko- n
o civilnoj obrani (Civil
Defense Act) da prisili rad-nik- e
Black Ball Femes Ltd.
da so povrato na rail.
Britanska Kolumbija slovi
kao tvrdjava unijonizma.
vlada nastoji
da ju pretvori u pasaluk ka-pitalis- ta.
Vlada no ce uspje-t- i
ako se radniStvo svom sna-ko- m
baci u borbu.
KOM1TET PRAV1CU KUBI
kongregacije.
Provincijalna
djane istinski obavje§tavati
o borbi i naporima kubans-ko- g
naroda da osigura naci-onaln- u
nezavisnost i postig-n- e
bolji 2ivot.
Profesor McNaught je iz-javio
da Kanadjani na Kubu
ne smiju gledati samo sa tr-govaC- kih
mogucnosti, nego
sa i gledi§ta da ona ima pra-vo
da sama sobom upravlja. Samo 16
Vec vise od godinu dana vodi se kampanju za Iz-grad-nju
sklonista za zastitu od nuklearnih eksplozija u
kucama (podrumima). Odaziv je jak0 slab — prema
nekim informacijama dosad je u cijeloj zemlji izgra-djen- o
samo 16 takvih sklonista.
Ocevidno je da narod ne gleda spas od atomskih i
nuklearnih bomba u sklonistima . . . Kanadjani vide da
je jedini spas u sprecavanju nuklearnog rata.
s з WKgw "awyvt!' ywHt1!' "' "Jlfr "" ° ЈД
( toku ки prcsori izmedju nekih umja i kompanijaza obnou ko!fktinoR ugoora . . . Г im %uli-jrim- a
kimpanijf ne кашо da ndbijaju unijke zahtjne, nego hoc da radnirima oduzmu mnocc
do-.adan- je lfkoine. Kadnici (e pobjedill ako budu slolnl i upornl. Primjor pokazuju PaRe-Ufrse- y Tu.
brs u Wrllandu koji ou proilog tjedna odrlali milinc (na slid) i ko-npan- iji kazali da prestanp zatlafe- -
njem i ozbiljnn point pWROTaratl.
gacije povratili su se iz Ot- -' predstaviiici prod vlaxiu fza
tawe razo6arani i nezadovo- - i§li praceni hiljadama tredu- -
ljni. Novinari javljaju da oni
osjecaju da je ovakvo pod- -
Роибап iz
gdje provincial- -
nasanje zahtjeva vladi uza-Ui- a vlada povecala rclif od
ludno ( a waste of time). Si- - 10 do 15 posto zato §to su no-tuaci-ja
bi s i g u r n o bila ' zaposleni radnici odlucno
drukfiija da su Kongresni pokucali na njenim vratima
zufiNSTVA o mnm
Iielffijski avioni u sluzbi combe siju sunt
Belgijski kolonijalisti i njihovi sluznici postaju svo
drskiji u svojim zlo6instvima u Kongu.
obavjeStenjima iz Stanleyville, belgijski avi-oni
u sluzbi separatiste Combea bombardirali su gradovo
Kongolo i Lualaba. Tom prilikom poginulo je preko 3.000
gradjana.
Bombardiran jo i grad Manona i oklisnja mjesta u
sjcvci-no-j Katangi, nastanjena plcmenu Baluba.
Doznajc so da jo dosad u Katangu stiglo oko 1.000
avanturista zavrbovanih u Bolgiji, Zapadnoj NjcmaCkoj,
Francuskoj i drugim zemljama za borbu protiv kongoan-sko- g
naroda.
U New Yorku gencralni sekretar UN Hammarskjold
je zatrazio od Vijcca sigurnosti da dozvoli da razoruza
grupo u Kongu. On bi takodjer htjco da UN
"starateljstvo" na Kongom. Svo jo ovo upcreno protiv slo-bo- de
i nezavisnosti kongoanskog naroda.
Izlaz iz sadasnjc situacije je u povratku na vlast hc-roj- a
kongoanskog naroda Patrisa Lumumbe i obustavlja-nj-u
bclgijske intervencije.
Prcdstavnici UN nemaju sla da kazu
Kalcva je n 1 o g a UN u
Kongu? Sto rade Hammars-kjoldov- i
prcdstavnici u toj
nesretnoj zemlji? Evo sto
javlja dopisnik beogradske
"Politike" iz Leopoldvila:
Predstavnik Organizacije
ujedinjenih nacija poku-Sa- o
je pre ncki dan da udje
u jednu drzavnu ustanovu u
Leopoldvilu. Zaustavili su
ga.
— Sta ovo znac4, zar oso-blj- e
Ujedinjenih nacija ne
moze ovde da ulazi? — bu-ni- o
se on.
— Moze, ali u pratnji Bel-gijana- ca
— glasio britski
odgovor.
No zna se sta je dalje bilo
alj se zna da je bilo i da ima
mnogo tczih neprilika nego
sto jo ova, pa su zato novi-nari
danas ponovo hteli da
cuju §ta o tome kazu zvani
cni prcdstavnici Ujedinjenih
nacija.
Kazu uglavnom ono Sto su
i do sada govorili: da nema-ju
da ne znaju sta da ka-zu,
oni samo "ispituju" l
dosad je svo ili got ovo svo
Jlo se direktno Me kongoa-nsk- e
nezavisnosti ostalo no--
ispitano.
Otuda i vecina pitanja i
odgovora u susretu sa pred-stavnici- ma
Ujedinjenih naci-i- a
svo vi§e lice na lekciju ko-J- a
je napamct паибепа, ta-ko
je bilo proSlih dana i ta
ko je — kao Sto ce ova mala
reprodukcija pokazati — bi
lo i danas.
— Da li vam poznato
da su belgijski ofieiri u Le-opoldvilu?
— Mj nismo uspeli da to
ispitamo.
— Sta mozete da ka?.ete o
stvaranju takozvane strana-ek- e
Iegije u sastavu Combe-ov- e
zandarmerijc?
— Samo ono Sto je pisalo
u novinama . . .
— Zar nemate vlastitih o-ba- ven ja o tome ?
s
nionista. je sludaj
Ontaria, jo
Prema
po
mu
sve proglasi
je
ilj
je
— Ne, zasad jos no. Mi ce-m- o
naravno ispitivati tu
stvar i ako bi se tako Sto
stvarno dogodilo, smatrace- -
mo da je to vrlo opasno . . .
—A znate li za belgijski a-vi- on
koji je pre nekoliko da-na
dopremio oruzjc za Mo-but- ua
na acrodrom u Leo-poldvilu?
— To prvi put бијето.
— Da li Ujedinjcnc nacijo
kontroliSu granicu preko jer
bi kongoanska vlada u Sten-livil- u
mogla da primi stranu
pomoc?
— Da, nasc trupe kontro-lis- u
tu granicu.
— A da li kontrolisetc
granice preko kojih Zapad
otvorcno naoruzava Combea
i Mobutua?
Umcsto odgovora na to
presudno pitanje komandant
snaga Ujedinjenih nacija u
Kongu irski general Mak-ju- en
apeluje na "razumeva-nj- e
teskoca". Ujedinjene na-cijo
nemaju u njemu dovolj-n- o
ni sredstava ni vojnika ni
drugih mogucnosti da vide,
kontrolisu i sprece sve Sto se
od njih обскије.
Kad bi politika bila sas- -
tavljena od sentimentalnosti,
sve bi se moglo razumcti. A-l- i
stvarnost u Kongu nije ni
malo sentimentnlna. Ujedi
njene nacijc su deo to stvar-nosti- .
Sve Sto one cine ill ne
cine utic"e na tu stvarnost. U-tica- ce
mozda jo§ viSe i na U-jedinj-one
nacije.
Raskorak je, u svnkom
slucaju, sve veci. Slucaj bel-gijsk- og
generala koji se vec
nekoliko dana sasvim komo- -
tno oseca usred Leopoldvila,
mogao bi da posluzi kao jos
jedna ilustracija sadaSnjih
_od_n_os!a. Prcdstavnici Uiedi- - njenin na_ cija znaju za nje-ga,
ali tvrde da o njemu zna-ju
samo sto im je on ispri6ao.
A njegova j'e pri6a tako dir-ljiv- o
sastavljena da genera-(Nastava- k
na str. 4)
£UUAL
RIGHTS I
; for j Women £
r If w VO ш f
!
I
Jtdna neKtina poljedica sadasnjcR ekonomkoR zaMoja je napa-daj
na гаГпе iene, osobito udate. Na jednoj Mrani Rori че da bi
one trebale ustupiti mjcMo muskarcima, a na drugo] da ne bi tre.
bale primati bespoxlcnk'ko osiguranje kad ostanu bez pola ako im
mulevi rade. 0o je diskriminacija, napadaj na prava iena. Jos
gore, to je kleftanje radnih iena, jer one ne rade iz obijesti, nepo
u veflni Muajea zato Sto moraju, jer njihoti mulevi ne zaradjuju
doo1jno za uzdriavanje porodice.
Kadne iene su pocele da reagiraju na te napadaje. Napis kojega
nosi oa mlada zona izra!aa ojecaje sih radnih iena . . . Ona je
bila jedna od uie stotina nezaposlenih koji su proMog tjjjna on-tarijfc- koj
vladi rekli da hoee rada ili ecu pomo.
Izlaz iz danaSnje situacije nije u dikriminaciji iena ili bill kojec
dijela radnicke klase (na prim jer novih daseljenika), nego u pove.
canju napora za ekonomski razutak zemlje, podizanju inotnog stan-dard- a,
proiirenju praa naroda, osiguranju nezavisnoMi i rada za
osiguranje mira.
Imperijalisticka agresija stikobljava so
sa Poveljom UN — Nasser
U mjcstu Dar Es Saalam,
Tanganjika, odrzana je Sve-afri6k- a
narodna konferenci- -
ja, kojoj je uputio pozdrav
predsjednik Ujedinjene Ara-psk- e
Republike Nasser.
Nasser je naglasio da im- -
perijalisti nastoje da so vra-t- e
u Afriku da bi africke na- -
IJroj nezaposlcnih
u Toronlu
Na dan 2G. ianuara u To-rontu
ie bilo Г6 018 m zapos-leni- h,
saojicava National
Employment Service
rode l:sih plodoxa njlhoVO
borbc za oslobodjenje i na
prodak.
,
Nasser podvlacj da dokaz
za to predstavlja ono Sto sc
'danas dogadja u Kongu. "I-mporijali-zam
ne samo Sto jo
izvi-Si-o agresiju na afriSko
lmrotle, nego je tu agrosij'u
[doveo dotle da se ona sukob-Ijav- a
sa samom Poveljom
UN — kaze se u brznjavu.
Viorujemo da ce afrifki na-ro- di
biti u staniu da se tome
odupru i porae se impcri-ialist.ck- c.
makinaci'ie".
POSLJEDNJE VIJESTI
9 I' ot jeNkom Satezu je lanriran nui sputnjik, Iciak preVo
7 tona.
Hrazil je predao brod "Santa Maria" Portugalu.
Џ Г portugaNkoj africkoj knl.iniji Лпк1а doilo je dn demon
traeija za naeional.iu slobmlu, ubijenc ou etiri osohe.
C lT Torontu je odriana ptenarna sjrdp'a ГК Komtinhticke-partij- e
Kanade.
Amerirki driavni sekretar Ничк iijatio je da americka vlada,
prouava pitanje ukljuenja X. U. Kine u pregovore o razoruianju.