000606 |
Previous | 1 of 17 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
Mjgoslav Afeekty A Community Newspaper Established 1931 јш&жшжжшжгмккчзе™ VOL. 52, NO. 46(579) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, NOVEMBER 30, 1983. 50 CENTS PER COPY Vladajuci krugovi Zapadne Ne-macke pristali su da se ukljuce u Reaganov plan nuklearnog naoru-zanj- a Evrope i da dovedu svet korak brlize na ivicu nuklearne katastrofe. Pored svih masovnih demonstra-cij- a za mir, 22. novembra zapadno-nemac- ki Bundestag izglasao je od-luk- u, sa 286 protiv 226 glasova, da postavi americke Pershing 2 rakete na nemacko tlo. Za postavljanje americkih raketa glasale su Hriscanska demokratska partija, Hriscansko socijalna unija, i Liberalni slobodni demokrati a pro-tiv Socijaldemokratska partija i par-tija zelenih. Washington-Bon- n nuklearne intri-g- e vec su postigle dva cilja koji su priblizili svet u opasnost unistenja planete. Na prvom mestu dale su podrsku celoj masineriji koja radi na proizvodnji i postavljanju nuklear-nog oruzja za prvi napad i time stavili Reaganov nesigurni prst na dugme za nukleami rat. Istovremeno odluke u Bonnu ponistile su i razorile sve nade covecanstva u Zenevske pregovore o razoruzanju. Vode mirovnih organizacija u Zapadnoj Nemackoj izjavili su da je odluka u Bonnu samo Pirova pobe-d- a. U debati u parlamentu vode Sve vise znakova o direktnoj intervenciji americkih trupa na Nika- - ragvu zabrinjava ne samo latinsko- - americke zemlje nego i veliki proce-- nat americkih gradana. Sa anketama koje su pokazale da americki narod nije ostro osudio intervenciju i okupaciju male ostrv-sk- e zemlje Grenade Pentagonim i americkim imperijalistickim krugo-vim- a povecao se apetit na druge zemlje Srednje Amerike. To sada zabrinjava cak i neke politicare koji su juce bili uz Reagana. Novinari i sredstva za informacije, kojima je Reaganova administracija potkresala krila vise nego ijedna ranije, ipak doznaju ponesto od planova i akcija koja Pentagon i CIA sprovode svakog dana. CIA pomaze kontrarevolucionare i bandu preostalu iz Somozinih vre-me- na i direktno vrsi sabotazu u Nikaragvi u kojima gine civilno stanovnistvo. Sabotaze privrede i izgradnjeobjekata, aerodroma i luka nisu jedina opasnost. Sve vise se koncentrisu americke vojne snage na granicama Nikaragve tako da je u Hondurasu vec dopremljeno preko pet hiljada americkih vojnika a americki bataljoni do§li su u Kosta Riku. Pored ovoga americka ratna flota nalazi se u blizini i u pripravnosti sa 25 hiljada vojnika. Sve ponude nikaragvanske vlade za pregovore ponudene Washing-ton- u 19. novembra bile su odbijene v Tu opozicionih partija upozorile su vladu da ignorisuci volju naroda za mirom dovode i svoje polozaje u pitanje. Za narod Zapadne Nemacke odlu-ke vladeo postavljanju novog nukle-arnog oruzja znaci da ni isti narod u Demokratskoj Republici Nemackoj ne moze ostati ravnodusan prema odlukama Bonna, odnosno narede-njim- a Washingtona. Zemlje Warsavskog pakta upozo-raval- e su vise puta na korake vlade Federalne Republike Nemacke u pogledu uspostavljanja novog oruz-ja i baza za napad. Sovjetski Savez kao ni Demokratska Republika Ne-mac- ka i Cehoslovacka ne mogu dozvoliti postavljanje americkih ra-keta koje bi u prvih osam minuta mogle unistiti sve gradove Evrope ukljucujuci i one u Sovjetskom Savezu a da se ne obezbede odgo-varajuci- m oruzjem sa svoje sopst-ven- e teritorije. Mirovni pokret u Zapadnoj Ne-mackoj dobio je siroku bazu u narodu jer Nemci ne zele da imaju rakete koje bi unistile u roku od nekoliko minuta gradove istocne Evrope kao sto ne zele ni da njihovi gradovi budu unisteni sa druge strane. od strane SAD. Medutim, SAD su ozivele takozvani Centralnoameric-k- i odbrambeni savez i pozvali 14 vojnih stratega iz tog regiona zasedanje i razradu planova naDad na Nikaraavu vec 20 i na za 23 novembra. m Prilikom zasedanja pentagonski --, vojni strucnjaci izneli su plan o sistematskom, korak po korak na- - i padu na Nikaragvu. Oni su rekli da je 1 "ratna situacija neizbezna" i da ce morati intervenisati "medunarodne m snage za smirenje sa direktnom n podrskom SAD protiv sandinisticke revolucije." i Istovremeno, salvadorski ministar i odbrane dobio je naredenje iz Wa- - shingtona da pozove honduraske i gvatemalske trupe da umarSiraju u -- Salvador i da pomognu vladi da se obracuna sa ustanicima koji se bore I za nezavisnost Salvadora. 1 Kao i u Grenadi Reagan racuna da je dobio podrsku nekih "legalnih" и marionetskih vlada koje ce za njegov mig i kad on to zatrazi izvrsiti, zajedno sa americkom vojskom, @ invaziju na Nikaragvu ili Salvador. 1 Koja ce zemlja biti prva na redu za invaziju zavisice od raspolozenja m Pentagona ali plan je razraden i n spreman. Narodi i u Salvadoru i u Nikaragvi i oduprece se invaziji, oni se vec duze I vremena bore protiv izdajnika koje 1 pomaze SAD a i samo americko a javno mnenje sve glasnije ustaje m protiv ratnih poziva i avantura svog predsednika. JfJLJfJfJfJfLJfL Svim jugoslovensko—kanadskim i jugoslovensko —americkim drustvi-ma- , klubovima, ustanovama, organi-zacijam- a kao i pojedincima na Sever-noamericko- m kontinentu cestitaju srecan nacionalni prazniknase domo-vin- e Jugoslavije, 29. novembar, sa ze-lja- ma da za uvek ostanu ostvarene ve-kov- ne teznje nasih naroda da zive u zajednickoj drzavi ravnopravnih na-roda i narodnosti. Izvr§ni odbor i Urednistvo "Nasih novina" .....j; Jednostrano proglaSenje "neza-visnost- i" severnog dela Kipra i pokusaj legalizovanja podele od strane Turske u ovoj pogorSanoj medunarodnoj situaciji vodi jo§ vecoj nestabilnosti i ugrozavanju mira na Mediteranu i u svetu. Vece sigurnosti UN podrzalo je Kiparsku Republiku, pozivajuci sve drzave da postuju njen suverenitet, nezavisnost, teritorijalni integritet i nesvrstanost i da, osim nje, ne priznaju nikakvu drugu drzavu na Kipru. Rezoluciju Veca sigurnosti podr-zalo je trinaest drzava, na predlog Velike Britanije (Pakistan je bio protiv dok se Jordan uzdrzao od glasanja) odbacila je Turska i rekla м da nece povuci svoje priznanje "Turske republike severni Kipar". Podela Kipra pripisuje se precut-no- m odobravanju Washingtona za taj akt. ProglaSenje turske republike severnog Kipra od strane turskog stanovnistva na ostrvu a podrzano od Turske doslo je upravo na zavrsetku posete Turskoj od strane Reaganovog specijalnog bliskois-tocno- g izaslanika Donalda Rams-feld- a Ankari. Kiparski predsednik Kiprijanu tra-zi- o je od Reagana podrSku. On ce imati veoma male sanse da dobije podrsku od zapadnih zemalja da Vece sigurnosti upotrebi kaznene mere protiv zemlje clanice NATO □ (Nastavak nast. 4) n hokus-poku- s!- j ~ --— V Ш 1
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, February 09, 1983 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1983-11-30 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000229 |
Description
Title | 000606 |
OCR text | Mjgoslav Afeekty A Community Newspaper Established 1931 јш&жшжжшжгмккчзе™ VOL. 52, NO. 46(579) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, NOVEMBER 30, 1983. 50 CENTS PER COPY Vladajuci krugovi Zapadne Ne-macke pristali su da se ukljuce u Reaganov plan nuklearnog naoru-zanj- a Evrope i da dovedu svet korak brlize na ivicu nuklearne katastrofe. Pored svih masovnih demonstra-cij- a za mir, 22. novembra zapadno-nemac- ki Bundestag izglasao je od-luk- u, sa 286 protiv 226 glasova, da postavi americke Pershing 2 rakete na nemacko tlo. Za postavljanje americkih raketa glasale su Hriscanska demokratska partija, Hriscansko socijalna unija, i Liberalni slobodni demokrati a pro-tiv Socijaldemokratska partija i par-tija zelenih. Washington-Bon- n nuklearne intri-g- e vec su postigle dva cilja koji su priblizili svet u opasnost unistenja planete. Na prvom mestu dale su podrsku celoj masineriji koja radi na proizvodnji i postavljanju nuklear-nog oruzja za prvi napad i time stavili Reaganov nesigurni prst na dugme za nukleami rat. Istovremeno odluke u Bonnu ponistile su i razorile sve nade covecanstva u Zenevske pregovore o razoruzanju. Vode mirovnih organizacija u Zapadnoj Nemackoj izjavili su da je odluka u Bonnu samo Pirova pobe-d- a. U debati u parlamentu vode Sve vise znakova o direktnoj intervenciji americkih trupa na Nika- - ragvu zabrinjava ne samo latinsko- - americke zemlje nego i veliki proce-- nat americkih gradana. Sa anketama koje su pokazale da americki narod nije ostro osudio intervenciju i okupaciju male ostrv-sk- e zemlje Grenade Pentagonim i americkim imperijalistickim krugo-vim- a povecao se apetit na druge zemlje Srednje Amerike. To sada zabrinjava cak i neke politicare koji su juce bili uz Reagana. Novinari i sredstva za informacije, kojima je Reaganova administracija potkresala krila vise nego ijedna ranije, ipak doznaju ponesto od planova i akcija koja Pentagon i CIA sprovode svakog dana. CIA pomaze kontrarevolucionare i bandu preostalu iz Somozinih vre-me- na i direktno vrsi sabotazu u Nikaragvi u kojima gine civilno stanovnistvo. Sabotaze privrede i izgradnjeobjekata, aerodroma i luka nisu jedina opasnost. Sve vise se koncentrisu americke vojne snage na granicama Nikaragve tako da je u Hondurasu vec dopremljeno preko pet hiljada americkih vojnika a americki bataljoni do§li su u Kosta Riku. Pored ovoga americka ratna flota nalazi se u blizini i u pripravnosti sa 25 hiljada vojnika. Sve ponude nikaragvanske vlade za pregovore ponudene Washing-ton- u 19. novembra bile su odbijene v Tu opozicionih partija upozorile su vladu da ignorisuci volju naroda za mirom dovode i svoje polozaje u pitanje. Za narod Zapadne Nemacke odlu-ke vladeo postavljanju novog nukle-arnog oruzja znaci da ni isti narod u Demokratskoj Republici Nemackoj ne moze ostati ravnodusan prema odlukama Bonna, odnosno narede-njim- a Washingtona. Zemlje Warsavskog pakta upozo-raval- e su vise puta na korake vlade Federalne Republike Nemacke u pogledu uspostavljanja novog oruz-ja i baza za napad. Sovjetski Savez kao ni Demokratska Republika Ne-mac- ka i Cehoslovacka ne mogu dozvoliti postavljanje americkih ra-keta koje bi u prvih osam minuta mogle unistiti sve gradove Evrope ukljucujuci i one u Sovjetskom Savezu a da se ne obezbede odgo-varajuci- m oruzjem sa svoje sopst-ven- e teritorije. Mirovni pokret u Zapadnoj Ne-mackoj dobio je siroku bazu u narodu jer Nemci ne zele da imaju rakete koje bi unistile u roku od nekoliko minuta gradove istocne Evrope kao sto ne zele ni da njihovi gradovi budu unisteni sa druge strane. od strane SAD. Medutim, SAD su ozivele takozvani Centralnoameric-k- i odbrambeni savez i pozvali 14 vojnih stratega iz tog regiona zasedanje i razradu planova naDad na Nikaraavu vec 20 i na za 23 novembra. m Prilikom zasedanja pentagonski --, vojni strucnjaci izneli su plan o sistematskom, korak po korak na- - i padu na Nikaragvu. Oni su rekli da je 1 "ratna situacija neizbezna" i da ce morati intervenisati "medunarodne m snage za smirenje sa direktnom n podrskom SAD protiv sandinisticke revolucije." i Istovremeno, salvadorski ministar i odbrane dobio je naredenje iz Wa- - shingtona da pozove honduraske i gvatemalske trupe da umarSiraju u -- Salvador i da pomognu vladi da se obracuna sa ustanicima koji se bore I za nezavisnost Salvadora. 1 Kao i u Grenadi Reagan racuna da je dobio podrsku nekih "legalnih" и marionetskih vlada koje ce za njegov mig i kad on to zatrazi izvrsiti, zajedno sa americkom vojskom, @ invaziju na Nikaragvu ili Salvador. 1 Koja ce zemlja biti prva na redu za invaziju zavisice od raspolozenja m Pentagona ali plan je razraden i n spreman. Narodi i u Salvadoru i u Nikaragvi i oduprece se invaziji, oni se vec duze I vremena bore protiv izdajnika koje 1 pomaze SAD a i samo americko a javno mnenje sve glasnije ustaje m protiv ratnih poziva i avantura svog predsednika. JfJLJfJfJfJfLJfL Svim jugoslovensko—kanadskim i jugoslovensko —americkim drustvi-ma- , klubovima, ustanovama, organi-zacijam- a kao i pojedincima na Sever-noamericko- m kontinentu cestitaju srecan nacionalni prazniknase domo-vin- e Jugoslavije, 29. novembar, sa ze-lja- ma da za uvek ostanu ostvarene ve-kov- ne teznje nasih naroda da zive u zajednickoj drzavi ravnopravnih na-roda i narodnosti. Izvr§ni odbor i Urednistvo "Nasih novina" .....j; Jednostrano proglaSenje "neza-visnost- i" severnog dela Kipra i pokusaj legalizovanja podele od strane Turske u ovoj pogorSanoj medunarodnoj situaciji vodi jo§ vecoj nestabilnosti i ugrozavanju mira na Mediteranu i u svetu. Vece sigurnosti UN podrzalo je Kiparsku Republiku, pozivajuci sve drzave da postuju njen suverenitet, nezavisnost, teritorijalni integritet i nesvrstanost i da, osim nje, ne priznaju nikakvu drugu drzavu na Kipru. Rezoluciju Veca sigurnosti podr-zalo je trinaest drzava, na predlog Velike Britanije (Pakistan je bio protiv dok se Jordan uzdrzao od glasanja) odbacila je Turska i rekla м da nece povuci svoje priznanje "Turske republike severni Kipar". Podela Kipra pripisuje se precut-no- m odobravanju Washingtona za taj akt. ProglaSenje turske republike severnog Kipra od strane turskog stanovnistva na ostrvu a podrzano od Turske doslo je upravo na zavrsetku posete Turskoj od strane Reaganovog specijalnog bliskois-tocno- g izaslanika Donalda Rams-feld- a Ankari. Kiparski predsednik Kiprijanu tra-zi- o je od Reagana podrSku. On ce imati veoma male sanse da dobije podrsku od zapadnih zemalja da Vece sigurnosti upotrebi kaznene mere protiv zemlje clanice NATO □ (Nastavak nast. 4) n hokus-poku- s!- j ~ --— V Ш 1 |
Tags
Comments
Post a Comment for 000606