Nase Novine, April 01, 1981

              fp V( MVH(Vf ? "Si1 if I, '"'-S- l, 1. ', ~:iiViivt44ft
1 УЧ
t
~v.
"4 "V- - ч '. E i N
"f
I
"A
I
VOL. 50, NO. 3 (443)
tfTWil..ILlMi,l4.L.tWW'lg'Mtw.!WBF'lw4....r.i.iui мтедмЦЦиЧМШШЈЦЦЈШДМ
NEZAP0SLEN0ST
Ove godine, 1981., ve6 se
svi slazu da je najvede zlo u
savremenom svetu — ne-zaposlen- ost.
Ljudi su, бак i
oni koji bi trebali znati bolje,
uvek skloni da krive neku
pojavu u druStvenim siste-mim- a
kao jedino zlo, bez
dubljeg ispitivanja uzroka'i
porekla iako znaju da se
zajedni6ka zla kao Sto su
inflacija, nezaposlenost,
ekonomske krize, ratovi mo-g- u
i otkloniti i sprefiiti. Za to
treba da postoje zajedni6ki
napori i zelje.
U kriznim situacijama ljudi
su skloni da krive ili radnike
ili 6inovnike, neku drugu
zemlju ili sistem, imi-grants- ku
ili rasnu manjinu,
pojedinafina preduzeda ili
profesije, politi6ku stranku il
vladu. Vrlo retko se obuhvata
ceo kompleks faktora, uzro-k- a,
posrednika, izaziva6a i
nosilaca ekonomsko-politi-бко- д
zla.
Nezaposlenost u Kanadi i
Americi pogodila je mnoge
radnike, recimo, u auto-mobilsk- oj
industriji. Pored
otpuStanja sa posla u veli-ki- m
fabrikama automobila,
mnoge druge pripomocne
tvornice morale su ili sasvim
zatvoriti vrata ili ostati sa
9
Na konferenciji u Washingtonu
podetkom decembra, sazvanoj po
ameridkom Institutu za demokrat-sk- i
socijalizam, najviSi prvaci ev-rops- ke
socijaldemokracije bill su
podasni gosti i govornici i u torn
svojstvu pozvaSe 2,000 udesnika da
podvostrude napore za ameridko--sovjets- ki
detant, za mir i razoru-zanj- e.
Akoprem su bili prisutni i dopi-sni-ci атепбке Stampe, radia i
televizije, vijesti o konferenciji bile
su gotovo sasvim ignorisane.
Medu prisutnima bili su bivSi
zapadno-njemad- ki koncelar Willi
Brandt, britanski laburistidki prvak
Tony Benn, bivSi premijer Svedske
Olof Palme, voda holandske Rad-nidk- e
partije Yoop den Uyl i
francuski socialist Francois Mit-tera- nd
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, JANUARY, 21, 1981
najm i n i mal n ijom pro-izvodnjo- m.
Kompanije pribegavaju ra-zni- m
trikovima da bi smanjili
radnicima plate i beneficije,
da bi suzbili uticaj sindi-kalis- ta
i da bi stvorili rezervu
jeftine radne snage, koja
пебе pomiSljati na organi-zovan- a
istupanja i kolektivne
ugovore.
Radnici su u Chrysler
korporaciji, poput njihove
brace i sestara u drugim
fabrikama, suo6eni sa naj-crnjo- m
neizvesnoS6u po-ratn- og
doba.
Chrysler Co., otpustivSi
na desetine hiljada radnika,
zahteva od onih koji su joS
ostali ponovne pregovore,
ve6 tre6e po redu u zadnjih
15 meseci. Svi ii pregovori
usmereni su na zakidanje od
radnika, a opravdavaju se
time Sto korporacija mora
platiti dugove bankarima.
Medutim, koliko-go- d radnici
popuste i odreknu se, ne
znam kojeg procenta svoje
zarade, oni пебе mo6i o6u-va- ti
korporaciju od ne-zajazlji- vih
apetita bankara.
General Motors u Kanadi,
u svojih Sest postrojenja
otpustice, bar na nedelju
dana 12 hiljada radnika. U
Ste. Therese (Quebec), St.
Catharines, Windsoru i
Oshawi bide zatvorene tvor-nice
"da bi se popisao
inventar i podesio prema
trziSnim cenama".
U Ste. Therese otpustice
tri hiljade a u Oshawi Sest i
po hiljada radnika. U Wind-soru
170 radnika osta6e bez
posla od 19. januara i joS 30
od 26. januara. U Detroitu i
drugim amerifikim gra-dovi- ma
ostace bez zarade
mnogi radnici.
Automobilske kompanije
ne prezaju ni od ucena
vladama. Tako ovih dana
kanadski minister industrije,
trgovine i prometa, Herbert
Gray, odiiava Sitavu rundu
pregovora sa Chrysler Co.
Ve6 odobrena pozajmica od
200 milijona dolara, od
strane federalne vlade, na-la- zi
se u opasnosti zbog
Chryslerovih namera za
smanjivanje investicija u Ka-nadi.
Na pitanje da Ii 6e drzava
poniStiti ugovore iz 1980.
godine o dvesta milijona
kredita ako Chrysler povuCe
investiranja u Kanadi, mini-st- ar
Gray odbio je da od-govo- ri.
Rekao je samo da 6e
se on posavetovati sa pred-stavnici- ma
United Auto Wor-kers
sindikata pre nego Sto
bude pregovarao sa Chrysler
Co.
. . Od poznatih ameridkih lidnosti
bili su predsjednik MaSinistidke
unije William Winpisinger, demo-krats- ki
kongresman Ronald Del-lu- ms
(Crnac) iz Kalifornije; Hilda
Mason, predsjednik gradskog vi-je- da
Washingtona (District of Co-lumbia)
i Victor Reuther, brat
pokojnog Waltera Reuthera i bivSi
funkcioner Auto Workers unije.
. . Michael Harrington, predsjednik
Organizacionog odbora demokrat-ski- h
socijalista Sjedinjenih Drtava
bio je jedan od sazivada trodnevne
konferencije. On je bio vrlo odu-Sevlj- en
s velikim odazivom. Medu
udesnicimaje bilo mladih i starijih,
muSkaraca i zena, all u glavnom
bijelaca.
. . Brandt, voda Zapadno-пјетабк- е
Socijaldemokratske stranke bio je
burno pozdravljen kad je rekao da
50 CENTS PER COPY
VsL V 4? - џм
Ronald Reagan
Priznato
6uvanje
i razvijanje
multikulturne
baStine
Federalna vlada je po-boljS- ala
svoje ustavne pri-jedlo- ge;
u Povelju o pravima
(Charter of Rights) biti ce
иМјибепа i гебетса o pra-vima
Kanadana da "cuvaju i
razvijaju multikultumu ba-stin- u".
Bilo bi ipak bolje da je
гебепо da Kanadani koji nisu
anglo-saksonsk- og ili fran-cusk- og
porijekla, ili Indijanci
'i Inuiti, imaju pravo da se
sluze svojim materinskim
jezikom u svojim kulturnim i
drugim druStvenim aktiv-nostim-a.
®
bi jedina vjerojatna alternativa
Istodno-Zapadno- m detantu "mogla
biti neka vrsta kafastrofe".
"Tu ne mole biti povratka na
stanje koje je postojalo 1950-i- h
godina", kazao je Brandt. "Rizici
su se umnoiili, mogudnost za
uniStenje danas bi po sebi
predstavljala neizmjernu opasnost
sigurnosti u vremenima povedane
napetosti. "
"Trka u naoruzanju stoji dov-jedanst-vo
500 milijardi dolara go-diSn- je.
Moje je dvrsto uvjerenje da
nam je detant potreban... da bismo
saduvali mir. Potrebno nam je
ogranidenje orulja da bismo svijet
sprijedili da se doslovno oborula
do smrti i da se tako saduvana
sredstva upotrebe za privredni
razvitak"
Brandt je upozorio da u
Ronald Reagan doSao je i
zvanicno na polozaj pred-sedni- ka
jedne od najvecih
svetskih sila
Reagan je bio veoma za-intereso- van
za ovaj polozaj i
davao je sve od sebe da do
njega dode. Sklapao je po-god- be
i ugovore sa svima
koji su ga hteli priznati za
vodu. Najcrnja reakcija i
najokoreliji konzervativci na-te- ze
utociSte u taboru novog
predsednika.
Reagan se ustoli6ava u
vreme kad se cak i neki
predstavnici krajnje repu-blikans- ke
desnice o6ito uz-nemir- uju
sa ekonomskim iz-gled- ima budude americke
privrede pod novom admini-stracijo- m.
Reagan bi se mogao vrlo
Iako, odmah u pofietku vla-davine- ,N
stropostati u mocva-r- u
privredne i finansijske
recesije. Desni republikanci
vec su, izrazavajudi tu bo-jaza- n,
savetovali da pred-sedn- ik,
bar prvih sto dana,
ne dira u spoljnu politiku,
vec da pokrene drastifinu
ekonomsku ofanzivu koja bi
se zvala "vanredni program
ekonomske stabilizacije".
Reagan ce sigurno upp-trebitiepublikan- ske
lekove
za "ozdravljenje" атепбке
privrede. Od dana njegovog
ustoli6enja робесе politika
koja ce po6i samom ivicom
sukoba sa radni6kim uni-(Nastav- ak
na st. 4)
® J5L
sama
naoru
zanju pogorSava produbljavajudu
krizu nedovoljno razvijenih zemalja
svijeta, koje ,se suodavaju s ma-sovni- m
umiranjem od gladi
privrednim rasulom.
On je takoder spomenuo dmjenicu
da drugi ugovor o ogranidenju
strateSkog ofenzivnog orulja
(SALT II) nije bio ratificiran po
Senatu Sjedinjenih Drlava, a bu-du- di
su zapodeli prethodni ra-zgov- ori
o ogranidenju nuklearnog
podrudja u Evropi, bilo bi uputno
da se provedu propisi SALT II
ugovora i zapodne s realistidnim
pregovorima o tre6em bgovoru za
ogranidenje strates~kog orulja
(SALT III).
Brandt je takoder napomenuo da
je kljudni princip SALT II ugovora
(Nastavak na st. 9)