000190 |
Previous | 1 of 11 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
II wf шia j31 mitt a. 5 S,fшSiI --~- — —— — ill m iaradjeni NOVAC Gary Indiana — I dalje se nastav-ljaj- u pregovori da bi se postigao sporazum izmedu sest celicnih kompanija i 110 hiljada radnika. Dve kompanije vec su potpisale ugovore sa United Steelworkers of America, a to su LTV i National Steel. Dali su se ratifikovali ugovori, do-gov- or sa LTV je odbije od velike ve-cin- e radnika. Pristanak na ugovor sa LTV dali su radnici koji su bili otpuSteni kada je LTV zatvorila ne-koli- ko svojih pogona misleci da je bolje raditi i za manju platu nego zatvoriti pogone. U ovom popuSta-nj- u kompaniji svaki je radnik koji radi u LTV izgubio oko sedam hi-ljada godi§nje od svoje prednja§nje plate. Propaganda o teskocama LTV po-sluzi- la je da zaplaSi radnike i kod drugih korporacija celika. Banke i korporacije zele da postignu nacio-naln- i ugovor koji ce da vazi za sve korporacije a u torn ugovoru traze smanjenje plate od dolar po satu ali i smanjenje radnih mesta od 20-3- 0 procenta. Banke i korporacije koje sav teret krize svaljuju na radnike postizu mestimicne uspehe, ali i radnici na mnogim mestima ustaju u svoju od-bra- nu i ne dozvoljavaju da im kor-poracije vade zaraden novae iz dze-pov- a. Na svim mestima gde se straj-kuj- e oseca se elan i ponos radnika, svest da se strajkuje za dobro rad-nick- e klase i celog naroda, za ocu-van- je unija, za zapoSljavanje mla-di- h ljudi. Omladina takode sve viSe uvida da su §trajkovi radnika najefika-snij- a oruzja. Sve vise raste i svest o potrebi or-ganizova- nja visoko tehnoloSke radne snage u elektronskoj indu-strij- i. Elektronska industrija zapo-Sljav- a preko dva i po miliona radni-ka, te je najveca industrija u Ame-ric- i. U Santa Clara County (Silicon Valley) ona dolazi na peto mesto u proizvodnoj isporuci: dvadeset i Tp- -fV- i ,¥S ?? X pet i po milijarde dolara prosle go-din- e. Radnici u proizvodnji zaraduju 8.09 dolara na sat a za poslodavce zarade 31.93 dolara na sat, Sto znaci odnos od 395 procenata. U dobro or-ganizova- nim industrijama odnos je mnogo manji: 247 procenata u ce-licn- oj i 260 procenata u automobil-sko- j. Ali u proizvodnji instrumenata odnos je mnogo veci: 440 procenata; u proizvodnji instrumnata za komu-nikaci- je 466 procenta; semikonduk-tor- a 589 procenata. U proizvodnji kompjutera gde radnici zaraduju prosecno 8.05 do-lara na sat a korporacijama ostvare vrednost od 67.47 dolara na sat odnos je 838 procenata! STRAJK U KENTUCKY Radnici su stupili u Strajk u Appalachian Regional Hospital u Whitesburgh, Kentucky, uprkos pretnje bolnicke uprave da ce za-tvoriti bolnice. Appalachian Regional Hospital drzi deset bolnica u okolini i pret-nj-a da ce zatvoriti bolnice sracu-nat- a je za razbijanje unije. Javno misljenje se priprema kao da su radnici krivi jer traze bolje plate dok korporacija zgrce profite na ne-sreca- ma istih radnika koji moraju u bolnice i zbog bolesti i zbog po-rodaj- a. Motivi za vecim profitima izra-ze-ni su u izjavi administratora ARH, Paul Milesa: "Ja moram opravdati kod glavnih u korporaciji da su bolnice u mogudnosti da po-sluj- u s profltom i zato se i donose cvrste odluke". Bolnice traze od ranika da se zr-tvu- ju i da rade za manje plate dok one nikad ne misle o smanjenju nji-hovi- h profita. — mrm'wtUFLijd.m:m,JmiS ' -- , "i s .. v ђ! ' Y ' — — , Americki radnici protestuju protiv Reaganove politike. YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER ESTABILISHED 1931 VOL. 55, NO. 17 (697) THURSDAY, MAY 15, 1986 FABRICI "INGLIS" Strajka§ na strazi ispred Inglis Co. Sest stotina radnika, clanova naj-starij- eg odseka Steelworkers unije, stupili u Strajk. "Inglis" manage-ment hoce da radimo preko 20 pro-cenata vise sa istom platom" — izja-vi- o je predsednik odseka 2900 Mike Hersh. On je podsetio da su radnici u "In-glis" morali ici na Sestonedeljni Strajk da bi postigli danasnji ugo-vor u 1983. godini, a da kompanija oduzimajudi sistematski privilegije za koje su se radnici izborili, hoce da ih vrati u polozaj iz 1983. godine. Sigurnost na poslu, bolje penzije i pravednije plate su u pitanju. 71 radnik navrSice 62 godine uskoro i oni bi mogli dobiti prevremenu UDESA U AMERICKOM VASIONSKOM PROGRAMU SA1A "DELTA Posl e janu arske ka ta strofe schuttle "Chellenger" i eks-plozi- je "Titana" polovinom aprila udes i na najpouzdani-jo- j raketi nosadu NASE — Ozbiljan poremedaj u amerid-ki- m vasionskim programima. Dok je americka javnost bila prvenstveno zaokupljena atomskom nesrecom u Ukrajini, na terenu do-ma- ce tehnologije zbio se udes koji je Amerikance ozbiljno zabrinuo. Neto-lik- o razmerama koliko okolnostima u kojima se desio, pa i posledicama koje moze imati. U vasionskom lansirnom centru Cape Canaveral sedamdesetak mi-nu- ta posle lansiranja, raketa "Delta" — najpouzdaniji od nosaca u floti americke svemirske agencije NASA — neocekivano je skrenula s pravca i nekoliko trenutaka docnije raspala se u spektaklu dima i vatre koji je podsecao na januarsku katastrofu schuttle "Chellenger". Bio je to prvi udes u skoro devet godina i 43 uzastopna lansiranja "Delte" koju su zbog njene pouzdano-st- i nazivali "Teglecim konjem". Up-rkos svojoj pouzdanosti ipak je dese-ta- k od ukupno lansiranih 177 "Delti" eksplodiralo pre nego §to je stiglo na cilj i taj procenat smatrao se normal-ni- m i prihvatljivim rizikom vasion-sko- g posla. Ono Sto je ovoga puta cinilo razliku penziju ako bi se postigao ugovor koji predlaze unija. "Inglis" kompanija je jedna od mnogih koje posluju po sistemu slo-bodn- og trzisla izmedu Kanade i SAD da bi opravdale napad na rad-nick- e plate, beneficije, prava "se-nioritet- a" i uvecale proizvodnju. Opasnost slobodnog trziSta (free trade) jasno se ogleda na radnicima kod "Inglis" kompanije i kod svih kompanija koje proizvode aparate i ma§ine za pokucstvo. U stvari, ka-nads- ke kompanije za pokucstvo su sve u rukama ameri£kih a one ce ukinuti radna mesta u Kanadi da bi ocuvali ona u SAD dim se postigne i potpi§e ugovor o free trade. SERIJA J ?? je redosled. Udes "Delte" je u tri me-se- ca treca katastrofa u amerifckom svemirskom programu. Prvo je kra-je- m januara eksplodirao schuttle "Chellenger" sa sedam clanova posa-d- e, zatim se polovinom aprila u koma-dic-e razletela raketa "Titan". "Delta" je treca u neprekinutom nizu neuspe-- ha. Psiholoski to je bio udarac, po-seb- no za NASA-u- , koja se joS nije opo-ravi- la od Soka katastrofe "Chellen-ger"-- a. Prakticno, sled udesa je ozbiljno doveo u pitanje ameriike va-sions- ke programe. Istraga koja se vodi o krahu "Chellenger"-- a na neo-drede- no vreme je odlozila taj kljucni deo kosmicnog programa koji je mo-ra- o biti prebacen na rakete bez ljud-sk- e posade, prvenstveno "Titan" i "Deltu". Aprilski gubitak "Titana" bio je po-seb- no tezak udarac za vojne vasion-sk- e projekte. Mada nije zvanicno saopstena misija u kojoj je raketa podbacila, eksplodirav§i Cetiri mi-nu- ta po poletanju, opSte je mi§ljenje da je na svom vrhu nosila najvazniji od ameritkih vojnih obavestajnih sa-teli- ta "kh-11- ". Normalno su SAD imale u orbiti po dva takva satelita koji su osmatrali teritoriju SSSR, sada medutim, za izvesno vreme mo-rale da se zadovolje samo jednim, Sto (Nastavak na strani 2)
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, July 03, 1986 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1986-05-15 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000295 |
Description
Title | 000190 |
OCR text | II wf шia j31 mitt a. 5 S,fшSiI --~- — —— — ill m iaradjeni NOVAC Gary Indiana — I dalje se nastav-ljaj- u pregovori da bi se postigao sporazum izmedu sest celicnih kompanija i 110 hiljada radnika. Dve kompanije vec su potpisale ugovore sa United Steelworkers of America, a to su LTV i National Steel. Dali su se ratifikovali ugovori, do-gov- or sa LTV je odbije od velike ve-cin- e radnika. Pristanak na ugovor sa LTV dali su radnici koji su bili otpuSteni kada je LTV zatvorila ne-koli- ko svojih pogona misleci da je bolje raditi i za manju platu nego zatvoriti pogone. U ovom popuSta-nj- u kompaniji svaki je radnik koji radi u LTV izgubio oko sedam hi-ljada godi§nje od svoje prednja§nje plate. Propaganda o teskocama LTV po-sluzi- la je da zaplaSi radnike i kod drugih korporacija celika. Banke i korporacije zele da postignu nacio-naln- i ugovor koji ce da vazi za sve korporacije a u torn ugovoru traze smanjenje plate od dolar po satu ali i smanjenje radnih mesta od 20-3- 0 procenta. Banke i korporacije koje sav teret krize svaljuju na radnike postizu mestimicne uspehe, ali i radnici na mnogim mestima ustaju u svoju od-bra- nu i ne dozvoljavaju da im kor-poracije vade zaraden novae iz dze-pov- a. Na svim mestima gde se straj-kuj- e oseca se elan i ponos radnika, svest da se strajkuje za dobro rad-nick- e klase i celog naroda, za ocu-van- je unija, za zapoSljavanje mla-di- h ljudi. Omladina takode sve viSe uvida da su §trajkovi radnika najefika-snij- a oruzja. Sve vise raste i svest o potrebi or-ganizova- nja visoko tehnoloSke radne snage u elektronskoj indu-strij- i. Elektronska industrija zapo-Sljav- a preko dva i po miliona radni-ka, te je najveca industrija u Ame-ric- i. U Santa Clara County (Silicon Valley) ona dolazi na peto mesto u proizvodnoj isporuci: dvadeset i Tp- -fV- i ,¥S ?? X pet i po milijarde dolara prosle go-din- e. Radnici u proizvodnji zaraduju 8.09 dolara na sat a za poslodavce zarade 31.93 dolara na sat, Sto znaci odnos od 395 procenata. U dobro or-ganizova- nim industrijama odnos je mnogo manji: 247 procenata u ce-licn- oj i 260 procenata u automobil-sko- j. Ali u proizvodnji instrumenata odnos je mnogo veci: 440 procenata; u proizvodnji instrumnata za komu-nikaci- je 466 procenta; semikonduk-tor- a 589 procenata. U proizvodnji kompjutera gde radnici zaraduju prosecno 8.05 do-lara na sat a korporacijama ostvare vrednost od 67.47 dolara na sat odnos je 838 procenata! STRAJK U KENTUCKY Radnici su stupili u Strajk u Appalachian Regional Hospital u Whitesburgh, Kentucky, uprkos pretnje bolnicke uprave da ce za-tvoriti bolnice. Appalachian Regional Hospital drzi deset bolnica u okolini i pret-nj-a da ce zatvoriti bolnice sracu-nat- a je za razbijanje unije. Javno misljenje se priprema kao da su radnici krivi jer traze bolje plate dok korporacija zgrce profite na ne-sreca- ma istih radnika koji moraju u bolnice i zbog bolesti i zbog po-rodaj- a. Motivi za vecim profitima izra-ze-ni su u izjavi administratora ARH, Paul Milesa: "Ja moram opravdati kod glavnih u korporaciji da su bolnice u mogudnosti da po-sluj- u s profltom i zato se i donose cvrste odluke". Bolnice traze od ranika da se zr-tvu- ju i da rade za manje plate dok one nikad ne misle o smanjenju nji-hovi- h profita. — mrm'wtUFLijd.m:m,JmiS ' -- , "i s .. v ђ! ' Y ' — — , Americki radnici protestuju protiv Reaganove politike. YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER ESTABILISHED 1931 VOL. 55, NO. 17 (697) THURSDAY, MAY 15, 1986 FABRICI "INGLIS" Strajka§ na strazi ispred Inglis Co. Sest stotina radnika, clanova naj-starij- eg odseka Steelworkers unije, stupili u Strajk. "Inglis" manage-ment hoce da radimo preko 20 pro-cenata vise sa istom platom" — izja-vi- o je predsednik odseka 2900 Mike Hersh. On je podsetio da su radnici u "In-glis" morali ici na Sestonedeljni Strajk da bi postigli danasnji ugo-vor u 1983. godini, a da kompanija oduzimajudi sistematski privilegije za koje su se radnici izborili, hoce da ih vrati u polozaj iz 1983. godine. Sigurnost na poslu, bolje penzije i pravednije plate su u pitanju. 71 radnik navrSice 62 godine uskoro i oni bi mogli dobiti prevremenu UDESA U AMERICKOM VASIONSKOM PROGRAMU SA1A "DELTA Posl e janu arske ka ta strofe schuttle "Chellenger" i eks-plozi- je "Titana" polovinom aprila udes i na najpouzdani-jo- j raketi nosadu NASE — Ozbiljan poremedaj u amerid-ki- m vasionskim programima. Dok je americka javnost bila prvenstveno zaokupljena atomskom nesrecom u Ukrajini, na terenu do-ma- ce tehnologije zbio se udes koji je Amerikance ozbiljno zabrinuo. Neto-lik- o razmerama koliko okolnostima u kojima se desio, pa i posledicama koje moze imati. U vasionskom lansirnom centru Cape Canaveral sedamdesetak mi-nu- ta posle lansiranja, raketa "Delta" — najpouzdaniji od nosaca u floti americke svemirske agencije NASA — neocekivano je skrenula s pravca i nekoliko trenutaka docnije raspala se u spektaklu dima i vatre koji je podsecao na januarsku katastrofu schuttle "Chellenger". Bio je to prvi udes u skoro devet godina i 43 uzastopna lansiranja "Delte" koju su zbog njene pouzdano-st- i nazivali "Teglecim konjem". Up-rkos svojoj pouzdanosti ipak je dese-ta- k od ukupno lansiranih 177 "Delti" eksplodiralo pre nego §to je stiglo na cilj i taj procenat smatrao se normal-ni- m i prihvatljivim rizikom vasion-sko- g posla. Ono Sto je ovoga puta cinilo razliku penziju ako bi se postigao ugovor koji predlaze unija. "Inglis" kompanija je jedna od mnogih koje posluju po sistemu slo-bodn- og trzisla izmedu Kanade i SAD da bi opravdale napad na rad-nick- e plate, beneficije, prava "se-nioritet- a" i uvecale proizvodnju. Opasnost slobodnog trziSta (free trade) jasno se ogleda na radnicima kod "Inglis" kompanije i kod svih kompanija koje proizvode aparate i ma§ine za pokucstvo. U stvari, ka-nads- ke kompanije za pokucstvo su sve u rukama ameri£kih a one ce ukinuti radna mesta u Kanadi da bi ocuvali ona u SAD dim se postigne i potpi§e ugovor o free trade. SERIJA J ?? je redosled. Udes "Delte" je u tri me-se- ca treca katastrofa u amerifckom svemirskom programu. Prvo je kra-je- m januara eksplodirao schuttle "Chellenger" sa sedam clanova posa-d- e, zatim se polovinom aprila u koma-dic-e razletela raketa "Titan". "Delta" je treca u neprekinutom nizu neuspe-- ha. Psiholoski to je bio udarac, po-seb- no za NASA-u- , koja se joS nije opo-ravi- la od Soka katastrofe "Chellen-ger"-- a. Prakticno, sled udesa je ozbiljno doveo u pitanje ameriike va-sions- ke programe. Istraga koja se vodi o krahu "Chellenger"-- a na neo-drede- no vreme je odlozila taj kljucni deo kosmicnog programa koji je mo-ra- o biti prebacen na rakete bez ljud-sk- e posade, prvenstveno "Titan" i "Deltu". Aprilski gubitak "Titana" bio je po-seb- no tezak udarac za vojne vasion-sk- e projekte. Mada nije zvanicno saopstena misija u kojoj je raketa podbacila, eksplodirav§i Cetiri mi-nu- ta po poletanju, opSte je mi§ljenje da je na svom vrhu nosila najvazniji od ameritkih vojnih obavestajnih sa-teli- ta "kh-11- ". Normalno su SAD imale u orbiti po dva takva satelita koji su osmatrali teritoriju SSSR, sada medutim, za izvesno vreme mo-rale da se zadovolje samo jednim, Sto (Nastavak na strani 2) |
Tags
Comments
Post a Comment for 000190