000477 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
pgp № "" ' mr i "?' . p I И t Iftt , V '6Г ЧЈ 4 i't"" J 1 J .&£ V YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER J 3! c ,f 5 IIIIIIIIIIIIIIIIINIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIM MEAGAN PMOTIV ZAKONA Americki predsednik Reagan i njegova administracija mogli bi od-govar-ati pred sudom jer su naredili tajnoj sluzbi CIA da od americkog Kongresa kriju tajne dogovore i ispo-ruk- e oruzja Iranu. To je izjavio pot-predsedn- ik Senatskog komiteta Pa-trick Leahy. Reagan je uputio pismenu na-red- bu direktoru CIA, William Casey-- u 17. januara 1986. u kome trazi da se slanje oruzja u Iran drzi u tajnosti. Americki predsednici imaju prava na mnoge odluke u slucaju hitnosti, cak i da objave rat nekoj zemlji (sto Reaganu zaista odgovara — Grena-da) ali o tim odlukama o se blagovre-men- o obavestiti Kongres. Reagan nije obavestio Kongres ni posle skoro 10 meseci a ne bi ni sada da tajna nije otkrivena sa druge strane. Americka stampa pokusva da iz ovog slucaja pripise Reaganu cak i neku alturisticku pobudu. On je, kao bajagi Iranu slao oruzje da bi Ko-mei- ni uticao na svoje ljude u Libanu da oslobode americke taoce. Ovo nije prvi put da direktor CIA, Casey radi na svoju ruku uz blago-slo- v Reagana. Reaganova antikomu-nistick- a opsesija pokazuje se u nje-govo- m upornom insistiranju i traze-nj-u od Kongresa pomoci za kontrase u Niakragvi. Nestrpljivost i zelja americkog predsednika za ratom po-kaza- la se u invaziji na Grenadu, bom-bardovan- ju Libije, u politici na Sred-nje- m istoku, Latinskoj Americi itd. ali neodgovornost i spremnost na podvale i podmetanja direktora CIA Casey-- a pokazala se i u miniranju ni-karagvans-kih luka 1984. Posle toga Casey je obecao da ce obavestiti Se-n- at i komitete za javnu bezbednost u roku od 48 sati o svim tajnim akci- - 4 ' '" ',' --- --ЧЖ '"5 4 William Casey, direktor CIA koje je Reagan naredio da cuti o isporuci oru-zja Iranu. jama koje je predsednik odobrio. Is-poru-ke oruzja Iranu bile su tajne i za komitete koji treba da cuvaju tajne vise nego sto bi se moglo zamisliti. Obavestenja o isporukama oruzja nije ni ovoga put doslo od predsed-nika Reagana ili direktora CIA Cas-ey- a nego iz Teherana. Reaganov savetnik za nacionalnu sigurnost, John Poindexter pokusao je odbraniti predsednika da je morao kriti isporuke oruzja od Kongresa da ne bi ugrozio zivote americkih taoca u Libanu. Po zakonu CIA moze "a svoje ope-raci- je trositi fondove koje odobri Kongres i sada se oostavlja pitanje iz kojih je to fonuova CIA operisala sa oruzjem Teheranu. 0 ovoj kontra-dikci- ji povesce se diskusija 21. no-vemb- ra jer su SAD zabranile izvoz oruzja u Iran jos 1979. godine. SAD SU IZBEGLE KRITIKU Organizacija americkih drzava na svom godisnjem sastanku u Guate-ma- li nije osudila politiku SAD prema Nikaragvi. Trideseti jedna drzava severnoa-mericko- g kontinenta usvojile su re-zoluc- iju koja je razvodnila predlo-zen- u rezoluciju da se SAD trude da sruse vladu u Nikaragvi. Umesto toga usvojena je rezolucija kojom se poziva na mir u Srednjoj Americi i na potporu mirnog resenja koju predlaze grupa Contadora. Originalnom rezolucijom osu-djen- a je politika Ronalda Reagana prema Nikaragvi i trazeno je da se obustave sve strane intervencije u Centralnoj Americi. Grupa Contadora (Meksiko, Co-lombij- a, Venecuela i Panama) i grupa koju ih podupire, osnovana prosle godine od strane Argentine, Brazila, Peru i Urugvaja, predlozile su rezoluciju koja osudjuje americku politiku i poziva sve zemlje da pre-stan- u sa ekonomskom i vojnom in-tervencij-om u Centralnoj Americi. Pre nego sto je usvojena zavrsna rezolucija bilo je veoma ostrih reci izmedju predstavnika desnicarskih vlada ukljucujuci i SAD i nikara-gvanski- h delegata. Iako su se pokazale duboke razlike u politickim pitanjima ipak su dele-ga- ti doprineli da forum Contadora ostane na snazi i efektivan. Organizacija Americkih drzava us-vojilajerezolucijuko- jomse osudjuje Velika Britanija zbog izjave da ce po-stav- iti teritorijalne granice od 320 ki-lomet-ara oko Malvina ili Falkalnd ostrva. ESTABILISHED 1931 VOL. 55, NO. 42 (722) THURSDAY, NOVEMBER 20, 1986 Neminovne su promene u "Nasim-novinam- a" i to vise nema nikakve dileme. Pitanja se sada postavljaju samo kako, gde i da li ce jedna ili druga promena doneti znacajno po-boljsan- je, dati nove impulse, obezbe-dit- i izlazenje za dobar broj godina. Neki misle da ce promena imena sama po sebi podici moral kod ne-ki- h, a druge ce privuci. Oni misle da novo ime mora nedvosmisleno ozna-cava- ti jugoslovensku orijentaciju a protiv svih nacionalizama. Ujedno mora odrzati i klasno obelezje i sta-ja- ti na braniku radnickih interesa. Drugi misle da bi nas list trebali podeliti na makedonske, slovenac-ke- , hrvatske i srpske novine bazira-juc- i svoje stavove na premisama da jugoslovenstvo ne postoji kao nacija, a da kao kategorija nema svoj jezik. Treci idu na to da nas list treba obustaviti, dok ne naidje bolja i po-godn- ija situacija a pod njom podra-zumeva- ju da ce i finansijska potpora lista biti takva da se ne oskudeva u najnuznijem. Mnogi upucuju kritike urednistvu, ne samo zbog propusta i promasaja tehnicke prirode, nego i zbog (ne)o-stvarivan- ja uredjivacke politike koju mi jos uvek nismo jasno iskri-stalisal- i, utvrdili. Neke pausalne ineargumentovane kritike upucene na adresu uredni-stv- a sigurno ne pomazu redakciji u svakodnevnom radu. Najproblema-ticnij- i stavovi dolazili su nekada bas iz usta zasluznih ljudi, cak i pokre-tac- a naseg naprednog lista. Nismo uvek imali ni snage ni volje da se razgranicavamo sa neprihvatljivim idejama i pojavama a takav odnos BJELKINJA OSUDJENA NA 25 GODINA JOHANNESBURG (AFP) - Prvu bijelu juznoafrikanku koja jeikada op-tuze- na za pripadnost Africkom nacio-nalno- m kongresu (ANC) 28-godisn- ju Marion Sprag, vrhovni sud u Johan-nesburg- u osudio je na 25 godina zatvo-ra- . Marion Sprag na sudu nije poricala optuzbe, izjavljujuci da se smatra "voj-niko- m u borbi protiv oruzanih snaga aparthajda". Budjenje svoje politicke svijesti ona pripisuje tragicnoj sudbini Stevea Bikoa, vodje pokreta "Crna svjest" koji je 1977. godine podlegao torturi u juznoafrickom zatvoru. Vrhovni sud Juznoafricke Repu-blik- e osudio je Marion Sprag na 20 go-dina zatvora zbog "izdaje" i pet godina zbog paljevine. Ona je podmetnula-min- e u tri policijska komesarijata u fe-bru-ari i martu ove godine i zapalila biro Federalne progresivne stranke u Johannesburgu. Citajuci presudu su-da- c ju je opisao kao "vjernog clana "Umkhoto We Sizwe" — vojnog ogranka ANC, ocjenjujuci kao "oteza-vajucu- " okolnost to sto je bjelkinja. 5 godina u sluzbi jugoslovenskih iseljenilta u Severnoj Amejrici nije uvek sluzio ugledu lista. Ima, na drugoj strani, citalaca koji smatraju da se njihova misljenja mo-raj- u odrazati preko stranica "Nasih novina" i da se sa tim misljenjima moraju sloziti i drugi citaoci. Prosto je neshvatljivo sa kakvom indignaci-jo- m se neki bune protiv pisanja dru-gi- h citalaca! Mi smo demokratski list Jugoslo-ven- a na severnoamerickom konti-nent- u, sto znaci pripradnika svih na-cija i nacionalnosti iz okvira dana-snj- e Socijalisticke Jugoslavije, i u njemu se nemoze odrazavati sovinizam bilo koje nacije, ili vere a takodje ni iskljucivost licnih misljenja. Bilo je propusta i objavljivani su tekstovi sa kojima se ni svi u redak-ciji i Izvrsnom odboru nisu slagali, ali to nikako ne znaci da zbog takvih tekstova treba ostavljati saradnju u listu ili otkazivati pretplatu kao sto su to trojica do sada ucinili. Danas je doslo vreme da uvedemo neke izmene i promene u listu, a tu vise nije u pitanju samo glavni i od-govor- ni urednik. Njega ja najlakse smeniti. Teze je obezbediti materi- - (Nastavak na strani 2) LONDON NASJEO PODVALI? WASHINGTON, novembar (Tan-jug- ) —Prema rijecima francuskog pre-mije- ra Jaoquesa Chiraca, britanski sud i londonska vlada nasjeli su "tero-ristick- oj podvali" koju je namjestila tajna izraelska obavjestajna sluzba protiv Sirije i njezinog predsjednika Asada. U intervjuu listu "Washington Ti-mes" Chirac je ispricao da su ga zapad-nonjemac- ki kancelar Kohl i ministar vanjskih poslova Genscher obavije-stil- i da raspolazu podacima kako Sirija nije bila umijesana u akciju podmeta-nja bombe u izraelski avion "El Al" u Londonu 17. aprila ove godine. Ta te-roristi-cka akcija je, prema toj verziji, bila namjestena od strane obavje-stajn- e sluzbe Izraela i politickih pro-tivni- ka sirijskog predsjednika Asada. Cilj te "podvale" bio je da se sirijski predsjednik Asad kompromitira i da se na taj nacin eventualno izazove pad njegova rezima. a SVECANI BANKET U povodu 55. godisnjice Nasih novina", odrzava se u subotu 22. novembra, 205 Humber College Bullevard, u sali "7th Semester" sve-ca- ni banket. Oglas i mapa za lakse snalazenje nalaze se na poslednjoj (12.) stranici.
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, February 06, 1986 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1986-11-20 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000320 |
Description
Title | 000477 |
OCR text | pgp № "" ' mr i "?' . p I И t Iftt , V '6Г ЧЈ 4 i't"" J 1 J .&£ V YUGOSLAV COMMUNITY NEWSPAPER J 3! c ,f 5 IIIIIIIIIIIIIIIIINIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIM MEAGAN PMOTIV ZAKONA Americki predsednik Reagan i njegova administracija mogli bi od-govar-ati pred sudom jer su naredili tajnoj sluzbi CIA da od americkog Kongresa kriju tajne dogovore i ispo-ruk- e oruzja Iranu. To je izjavio pot-predsedn- ik Senatskog komiteta Pa-trick Leahy. Reagan je uputio pismenu na-red- bu direktoru CIA, William Casey-- u 17. januara 1986. u kome trazi da se slanje oruzja u Iran drzi u tajnosti. Americki predsednici imaju prava na mnoge odluke u slucaju hitnosti, cak i da objave rat nekoj zemlji (sto Reaganu zaista odgovara — Grena-da) ali o tim odlukama o se blagovre-men- o obavestiti Kongres. Reagan nije obavestio Kongres ni posle skoro 10 meseci a ne bi ni sada da tajna nije otkrivena sa druge strane. Americka stampa pokusva da iz ovog slucaja pripise Reaganu cak i neku alturisticku pobudu. On je, kao bajagi Iranu slao oruzje da bi Ko-mei- ni uticao na svoje ljude u Libanu da oslobode americke taoce. Ovo nije prvi put da direktor CIA, Casey radi na svoju ruku uz blago-slo- v Reagana. Reaganova antikomu-nistick- a opsesija pokazuje se u nje-govo- m upornom insistiranju i traze-nj-u od Kongresa pomoci za kontrase u Niakragvi. Nestrpljivost i zelja americkog predsednika za ratom po-kaza- la se u invaziji na Grenadu, bom-bardovan- ju Libije, u politici na Sred-nje- m istoku, Latinskoj Americi itd. ali neodgovornost i spremnost na podvale i podmetanja direktora CIA Casey-- a pokazala se i u miniranju ni-karagvans-kih luka 1984. Posle toga Casey je obecao da ce obavestiti Se-n- at i komitete za javnu bezbednost u roku od 48 sati o svim tajnim akci- - 4 ' '" ',' --- --ЧЖ '"5 4 William Casey, direktor CIA koje je Reagan naredio da cuti o isporuci oru-zja Iranu. jama koje je predsednik odobrio. Is-poru-ke oruzja Iranu bile su tajne i za komitete koji treba da cuvaju tajne vise nego sto bi se moglo zamisliti. Obavestenja o isporukama oruzja nije ni ovoga put doslo od predsed-nika Reagana ili direktora CIA Cas-ey- a nego iz Teherana. Reaganov savetnik za nacionalnu sigurnost, John Poindexter pokusao je odbraniti predsednika da je morao kriti isporuke oruzja od Kongresa da ne bi ugrozio zivote americkih taoca u Libanu. Po zakonu CIA moze "a svoje ope-raci- je trositi fondove koje odobri Kongres i sada se oostavlja pitanje iz kojih je to fonuova CIA operisala sa oruzjem Teheranu. 0 ovoj kontra-dikci- ji povesce se diskusija 21. no-vemb- ra jer su SAD zabranile izvoz oruzja u Iran jos 1979. godine. SAD SU IZBEGLE KRITIKU Organizacija americkih drzava na svom godisnjem sastanku u Guate-ma- li nije osudila politiku SAD prema Nikaragvi. Trideseti jedna drzava severnoa-mericko- g kontinenta usvojile su re-zoluc- iju koja je razvodnila predlo-zen- u rezoluciju da se SAD trude da sruse vladu u Nikaragvi. Umesto toga usvojena je rezolucija kojom se poziva na mir u Srednjoj Americi i na potporu mirnog resenja koju predlaze grupa Contadora. Originalnom rezolucijom osu-djen- a je politika Ronalda Reagana prema Nikaragvi i trazeno je da se obustave sve strane intervencije u Centralnoj Americi. Grupa Contadora (Meksiko, Co-lombij- a, Venecuela i Panama) i grupa koju ih podupire, osnovana prosle godine od strane Argentine, Brazila, Peru i Urugvaja, predlozile su rezoluciju koja osudjuje americku politiku i poziva sve zemlje da pre-stan- u sa ekonomskom i vojnom in-tervencij-om u Centralnoj Americi. Pre nego sto je usvojena zavrsna rezolucija bilo je veoma ostrih reci izmedju predstavnika desnicarskih vlada ukljucujuci i SAD i nikara-gvanski- h delegata. Iako su se pokazale duboke razlike u politickim pitanjima ipak su dele-ga- ti doprineli da forum Contadora ostane na snazi i efektivan. Organizacija Americkih drzava us-vojilajerezolucijuko- jomse osudjuje Velika Britanija zbog izjave da ce po-stav- iti teritorijalne granice od 320 ki-lomet-ara oko Malvina ili Falkalnd ostrva. ESTABILISHED 1931 VOL. 55, NO. 42 (722) THURSDAY, NOVEMBER 20, 1986 Neminovne su promene u "Nasim-novinam- a" i to vise nema nikakve dileme. Pitanja se sada postavljaju samo kako, gde i da li ce jedna ili druga promena doneti znacajno po-boljsan- je, dati nove impulse, obezbe-dit- i izlazenje za dobar broj godina. Neki misle da ce promena imena sama po sebi podici moral kod ne-ki- h, a druge ce privuci. Oni misle da novo ime mora nedvosmisleno ozna-cava- ti jugoslovensku orijentaciju a protiv svih nacionalizama. Ujedno mora odrzati i klasno obelezje i sta-ja- ti na braniku radnickih interesa. Drugi misle da bi nas list trebali podeliti na makedonske, slovenac-ke- , hrvatske i srpske novine bazira-juc- i svoje stavove na premisama da jugoslovenstvo ne postoji kao nacija, a da kao kategorija nema svoj jezik. Treci idu na to da nas list treba obustaviti, dok ne naidje bolja i po-godn- ija situacija a pod njom podra-zumeva- ju da ce i finansijska potpora lista biti takva da se ne oskudeva u najnuznijem. Mnogi upucuju kritike urednistvu, ne samo zbog propusta i promasaja tehnicke prirode, nego i zbog (ne)o-stvarivan- ja uredjivacke politike koju mi jos uvek nismo jasno iskri-stalisal- i, utvrdili. Neke pausalne ineargumentovane kritike upucene na adresu uredni-stv- a sigurno ne pomazu redakciji u svakodnevnom radu. Najproblema-ticnij- i stavovi dolazili su nekada bas iz usta zasluznih ljudi, cak i pokre-tac- a naseg naprednog lista. Nismo uvek imali ni snage ni volje da se razgranicavamo sa neprihvatljivim idejama i pojavama a takav odnos BJELKINJA OSUDJENA NA 25 GODINA JOHANNESBURG (AFP) - Prvu bijelu juznoafrikanku koja jeikada op-tuze- na za pripadnost Africkom nacio-nalno- m kongresu (ANC) 28-godisn- ju Marion Sprag, vrhovni sud u Johan-nesburg- u osudio je na 25 godina zatvo-ra- . Marion Sprag na sudu nije poricala optuzbe, izjavljujuci da se smatra "voj-niko- m u borbi protiv oruzanih snaga aparthajda". Budjenje svoje politicke svijesti ona pripisuje tragicnoj sudbini Stevea Bikoa, vodje pokreta "Crna svjest" koji je 1977. godine podlegao torturi u juznoafrickom zatvoru. Vrhovni sud Juznoafricke Repu-blik- e osudio je Marion Sprag na 20 go-dina zatvora zbog "izdaje" i pet godina zbog paljevine. Ona je podmetnula-min- e u tri policijska komesarijata u fe-bru-ari i martu ove godine i zapalila biro Federalne progresivne stranke u Johannesburgu. Citajuci presudu su-da- c ju je opisao kao "vjernog clana "Umkhoto We Sizwe" — vojnog ogranka ANC, ocjenjujuci kao "oteza-vajucu- " okolnost to sto je bjelkinja. 5 godina u sluzbi jugoslovenskih iseljenilta u Severnoj Amejrici nije uvek sluzio ugledu lista. Ima, na drugoj strani, citalaca koji smatraju da se njihova misljenja mo-raj- u odrazati preko stranica "Nasih novina" i da se sa tim misljenjima moraju sloziti i drugi citaoci. Prosto je neshvatljivo sa kakvom indignaci-jo- m se neki bune protiv pisanja dru-gi- h citalaca! Mi smo demokratski list Jugoslo-ven- a na severnoamerickom konti-nent- u, sto znaci pripradnika svih na-cija i nacionalnosti iz okvira dana-snj- e Socijalisticke Jugoslavije, i u njemu se nemoze odrazavati sovinizam bilo koje nacije, ili vere a takodje ni iskljucivost licnih misljenja. Bilo je propusta i objavljivani su tekstovi sa kojima se ni svi u redak-ciji i Izvrsnom odboru nisu slagali, ali to nikako ne znaci da zbog takvih tekstova treba ostavljati saradnju u listu ili otkazivati pretplatu kao sto su to trojica do sada ucinili. Danas je doslo vreme da uvedemo neke izmene i promene u listu, a tu vise nije u pitanju samo glavni i od-govor- ni urednik. Njega ja najlakse smeniti. Teze je obezbediti materi- - (Nastavak na strani 2) LONDON NASJEO PODVALI? WASHINGTON, novembar (Tan-jug- ) —Prema rijecima francuskog pre-mije- ra Jaoquesa Chiraca, britanski sud i londonska vlada nasjeli su "tero-ristick- oj podvali" koju je namjestila tajna izraelska obavjestajna sluzba protiv Sirije i njezinog predsjednika Asada. U intervjuu listu "Washington Ti-mes" Chirac je ispricao da su ga zapad-nonjemac- ki kancelar Kohl i ministar vanjskih poslova Genscher obavije-stil- i da raspolazu podacima kako Sirija nije bila umijesana u akciju podmeta-nja bombe u izraelski avion "El Al" u Londonu 17. aprila ove godine. Ta te-roristi-cka akcija je, prema toj verziji, bila namjestena od strane obavje-stajn- e sluzbe Izraela i politickih pro-tivni- ka sirijskog predsjednika Asada. Cilj te "podvale" bio je da se sirijski predsjednik Asad kompromitira i da se na taj nacin eventualno izazove pad njegova rezima. a SVECANI BANKET U povodu 55. godisnjice Nasih novina", odrzava se u subotu 22. novembra, 205 Humber College Bullevard, u sali "7th Semester" sve-ca- ni banket. Oglas i mapa za lakse snalazenje nalaze se na poslednjoj (12.) stranici. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000477