Nase Novine, April 17, 1986

              24... rvr&s г~Т1ГЛ ША li.V№ a. '' ' и
i 'fPtWivfe'' H™ T V--
Q 1ffi;f ''(уДГу- - twдаw рт ?+T tt,r Ф i' " '"TP и v "v ' f м П ' ' ."И- - "'" f "V"v ~" ;?- -
--'V'&„._№№!__ Д1!
ilffinV-w- J "V&4 41
BB- - Жј41
'flitf-"-
-
V "( 1 4 £"- -
' If гсллс
Ovom ratnom zlocincu, vlastima, sudice se za
pocinjene zlocine u nasoj zemlji za vreme drugog svetskog rata.
Americke vlasti izrucile su jugo-slovenski- m organima ratnog zlo-cin- ca Andriju Artukovica radi
sudenja za pocinjene zlocine u Ju-goslavia
za vreme drugog svetskog
rata. Izrucenje je izvrseno na
osnovu ekstradicionog zahteva nad-lezni- h jugoslovenskih organa pod-neto- g vladi Sjedinjenih Americkih
Drzava 31. marta 1951. godine, koji
je obnovljen 21. avgusta 1984. go-di- ne
i sprovedenog postupka pred
americkim sudom u Los Angeles'u.
Pravno gledano kljucni dogadaj i
finale dugih napora da se izdej-stvuj- e
Artukovicevo izrucenje bila
je odluka sudija Pregersona i Ko-zinsk- og koji su, u ime Apelacionog
suda devetogokruga, doneli odluku
o odbacivanju zahteva odbrane. U
Andrija Artukovic je roden 19. no-vemb- ra
1899. u Klobuku, kod Ljubu-sko- g.
Franjevacku gimnaziju zavrsio je
u Sirokom Brijegu (danas Listica) a u
Zagrebu studije prava. U Zagrebu se
1924. godine zaposlio kao sudski pri-pravni- k,
a 1926. presao je u Gospic, gde
je jedno vreme radio kao advokat.
Teroristima koji su sebe nazivali us-tasa- ma
prikljucio se jo§ 1929. da bi
ubrzo posle toga postao lider organiza-cije- ,
kojoj je teror bio glavni cilj. Kao
ustaski aktivista bio je jedan od organi-zator- a
napada na zandarmerijsku sta-nic- u
u selu Brusanima ("velebitski usta-nak"- ),
ali u samom napadu nije ucestvo-vao- .
Pre toga je emigrirao iz Jugoslavi-je.
Sa ustasama po Evropi
Boravio je najpre u Italiji, zatim u Be-c- u,
kasnije u Britaniji i Irskoj. Posle
ubistva kralja Aleksandra Karadorde-vica- ,
buduci da je i' njegovo ime bilo
upleteno, Artukovic je u oktobru 1934.
godine uhapsen u Londonu. Englezi su
ga predali francuskim vlastima, koje su
ga u januaru 1935. otpremile u Jugosla-viju- ,
gde je izveden pred sud i osuden.
U zatvoru je odlezao 18 meseci, a po iz-las- ku
na slobodu opet je napustio Jugo-slavij- u.
Odlazi najpre u Austriju, zatim u Ne-mac- ku
a odatle povremeno u Budimpe-Stu- .
U inostranstvu je sve vreme vrlo ak-tiva- n
u ustaskim organizacijama i to kao
clan rukovodstva, uvek do "poglavnika"
(Pavelica). U Zagreb se vraca, posle ka-pitulac- ije
Jugoslavije, u aprilu 1941. go-dine.
Doleteo je nemackim vojnim avio-no- m.
PoSto se za svoj buduci posao pripre-ma- o
i kao saradnik Gestapoa, Artuko-vic
je, u skladu s potrebama nemackih
okupatora, pet dana posle proglaSenja
"Nezavisne drzave Hrvatske" postav-lje- n
za ministra unutraSnjih poslova.
(Od novembra 1942. bio je minister pra-vosuda- ).
Kao sef resora nadleznog za masovne
s ЈилЉЈ 'Ly.Hails
kojijepredatsudskim
njihovom obrazlozenju se, izmedu
ostalog, kaze da se zahtev za obe-snazenje- m
pravnog postupka koji
je voden i na osnovu koga je sudija
V. Brown proslog mart doneo od-luku
o ekstradiciji odbija jerje pro-ce- s
valjano voden i jer "iskazi sve-dok- a
ukazuju na posredno ili nepo-sredn- o
udesce optuzenog, koji je
zauzimao rang ministra u nacistic-ko- j
marionetskoj vladi Hrvatske za
vreme rata, i u citavom nizu stravic-ni- h
zlocina".
U sudskoj odluci se dodaje da je
"u javnom interesu da SAD udovo-lj- e
valjanom zahtevu za ekstradici-jo- m
od strane Jugoslavije", da ce to
"doprineti odnosima izmedu dve
zemlje" i "ojacati napore da se us-posta- vi medunarodna vladavina
zakona i reda".
ARTUKOVICEV USTASKI PUT
zlocinadke rcpresalije, izdavao je i pot-pisiv- ao naredbe o deportovanjima u lo-gor- e,
osnivane takode pod njegovim ru-kovodstv- om
i pretvarane u mucilista i
grobnice za stotine hiljada Srba, Jevre-ja- ,
Roma, hrvatskih antifaSista. Utvr-den- o
je da je Artukovic Ибпо odgovo-ra- n
za smrt vise od 200.000 neduznih
ljudi, medu njima velikog broja zena i
dece. U dokumentaciji su i posebni do-ka- zi
o njegovoj licnoj intervenciji i pre-sudam- a
za poimenicno nabrojane, poje-dinc- e
— ukupno 1.293 osobe.
Zemaljska komisija za utvrdivanje
zlocina okupatora i njihovih pomagaca
NR Hrvatske, odlukom donesenom 23.
jula 1945. proglasila je Andriju Artuko-vica
za ratnog zlocinca. Dvadesetak
dana kasnije tu odluku potvrdila je i
savezna Drzava komisija u Beogradu.
Preko Irske u Ameriku
Bezeci od pravde Artukovic je, posle
oslobodenja zemlje, prebegao preko
granice. Obreo se u Austriji, gde su ga
se u svojoj okupacionoj zoni, docepali
Englezi. Ali nisu ga zadrzali. Nisu znali
koga su uhvatili. Pod laznim imenom
Alojza Anica, ostao je dva meseca nei-dentifikov- an
u sabirnorn logoru. Cim se
dokopao slobode bezao jedalje. Najpre
u Svajcarsku, a zatim, s novim laznim
pasoSem u Irsku.
Buduci da je u Irskoj jedno vreme bo-ravio
kao emigrant pre drugog svetskog
rata, upeo je da dve godine tamo za-met- ne
svaki trag iza sebe. Posle toga je,
sa irskim pasosem na ime Alojza Anica,
otputovao u Los Angeles, kod svog brata
Johna Artukovica. Pozivajuci se na tada
tek usvojeni amerifcki Zakon o raselje-ni- m
licima zatrazio je dozvolu boravka.
Nije uspeo. Americka policija utvrdila
je da Artukovic nije legalno u§ao u Sje-dinje- ne
Drzave.
Tada je, na inicijativu amerifckih vla-sti,
prvi put pokrenut postupak sa zahte-vo- m
da monstruozni zlodinac kojeg ce
"New York Times" kasnije nazvati "us- -
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
ESTABILISHED 1931
VOL. 55, NO. 7 (687)
THURSDAY, FEBRUARY 20, 1986
Ratnizlodinac Andrija Artukovic na zagrebadkom aerodromu.
taSki Hinder" bude deportovan. Ali,
umesto da pravda stigne Artukovica,
neidentiflkovane sile okupljene oko
njegovog brata uspevaju da zaustave
amerifiku pravnu ma§ineriju. Mada je
postupak o deportaciji ostao otvoren,
do konacne odluke moralo je da prode
viSe od tri decenije.
Utvrdiv§i da se Artukovic nalazi u
SAD, vlada Jugoslavije je u avgustu
1951. zatrazila njegovo neodlozno hap-senj- e
i izrucenje. Potkrepljen iscrpnom
dokumentacijom o zlodelima Pavelice-vo- g najblizeg saradnika, taj se zahtev
zasnivao na Ugovoru o ekstradiciji za-kljufcen- om
1901. izmedu SAD i Kralje-vin- e
Srbije, koji je americki Kongres ra- -
tifikovao sledece, 1902. godine.
Artukovic je na osnovu tog zakona od-ma- h
uhap§en ali je uskoro, uz kauciju
od 50 hiljada dolara puslen da se brani
sa slobode. Njegovi advokati nastojali
su na sve nacme da ospore zahtev za
izrucenje. Hvatali su se za klauzulu po
kojoj, ameridko-srps- ki Ugovor iz 1901.
predvida izrufienja samo za kriminalna
a ne za politifcka dela. Godinama su tvr-di- li da je njihov Sticenik "obicna poli-tick- a
izbeglica" i da Jugoslvija "nije
mogla dokazati da je on kriv za smrt ma-k-ar
samo i jednog fcoveka".
Energicnom akcijom Ministarstva
pravosuda vlade SAD ta providna, vi§e
po.liti£ka nego pravna smicalica, proSle
godine je~najzad oborena.'
ft Т £ &%%, Ћ $ #. fZv fflb} Z3ffw"imW r'ma iSilv V Л шттШШ.шШ9ШттшшШЊт¥П
ШљттШ N ШЕКиЈМН
Haicani se raduju. Na stotine izbeglica iz Haita, koji zive u Miami
izasli su radosni na ulice ovoggrada kad su doznali da je jedan od
najomrazenijih latinsko-americki- h diktatora, Jean-Claud- e Duva-lie- r, zbaden sa vlasti. Reaganova vlada muje stavila avion na raspo-lozenj- e.