000264 |
Previous | 1 of 12 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
SHSfflSS Trr$rai Mjgoslav V&ekly A Commi jnity lkwsf)af:er Established 1931 I ..„... IWIJ„,. ..ии. ,,,,м,лц..1.ш-!Ш1;,л.-е- т ,?,,Hl,ww,yr.lti,,i)My:.,li!.i!.i.!...i-.l;'iu.- i i.-.i.'jHi!a- !'' jjh"';wm-ji- ' дди1ЈД1ИдаЛ.4Ц.Ш-ми....мЈ,-п- 1 iri ми Гшг.-учјп- ! VOL 52, NO 20(553) r.J...ц.-iVi;..,.;т;u'l!.t.iJ.rl- ll "'iivM.H't'iuMW.JLW КШаО ; са 6Ј сп кнаа %s E.&I 'I9 61 E.L- - Kffirf 'Ч1Л OTC Patriotski revolucionarni front Nikarague uputio je poziv svim politickim partijama Hondurasa i Costa Ricae za sazivanje hitne konferencije u vezi dramaticne si-tuac- ije u Centralnoj Americi. Ovaj poziv je usledio posle dvana-estocasovn- og napada na narod N-ikarague od strane americkih place-nik- a u redovima honduraske armije. torn napadu je ubijeno vise od 60 placenika honduraskim trupama, oko 200 napadaca je vraceno unutar granica Hondurasa. Patriotski revolucionarni front N-ikarague poseduje informacije da CIA takode trenira placenike u Costa Rica, bez znanja vlade ove zemlje. Zemlje Centralne Amerike moraju se solidarisati u pruzanju otpora Reaganovoj administraciji koja ne bira sredstva da ugusi revolucionar-n-e pokrete u ovim zemljama. Od pocetka ove godine blizu 500 gradana Nikarague vec je ubijeno od strane honduraskih trupa i place-nika. IZBORI B.C. "W Provincijalni izbori odrzani 5. maja ostavili su na vlasti socijal-kreditors- ku vladu iako je trebala biti porazena. Ona je sada i јаба nego je bila prije izbora. Socijal-kredito- ri su ranije imali 31 poslanika, novi demokrati (NDP) 26. Socijal-kredito- ri sada imaju 35 poslanika, novi demokrati 22 Socijal-kredito- ri su porasli za 4, novi demokrati izgubili poslanika. Kako se to dogodilo? Izgleda da su i socijal-kredito- ri iznenadeni. Mnogi su mislili da ce oni izgubiti izbore.Smatralo se da ce NDP dobiti vecinu. Predvidanja se nisu ostvarila. RaSuna se da je ovaj put glasalo 82 posto upisanih glasa6a to je rekord. Socijal-kredito- ri su dobili 49.7 posto glasova, 1 .47 posto vise nego predhodnim izborima, novi demokrati su dobili 44.9 posto glasova, 1.09 posto manje nego ranije. Izgleda da su socijal-kreditori- ma i ovaj put pomogli konzervativci, Oni su ovaj put dobili samo jedan posto glasova. Cetiri posto njihovih glaso-va oti§li su socijal-kreditorim- a. Sa-vezniSt- vo socijal-kredito- ra i kon-zervativa- ca je jos jednom potvrdeno. Liberali su ovaj put imali 50 kandidata. Dobili su3 posto glasova ili i pol posto vise nego proslih izbora. Drzi se da su oni odnijeli jedan broj glasova novim demokra-tim- a. TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, MAY 18,1983. 50 CENTS PER COPY a _ „_._._. i E pq ra P?l ra KJ ii P Јнг Pi r? U u a U PI 4 a u 2 E3 I Daniel Ortega Saavedra, Koordina-to- r u Vladi Nikarague Komunisti su imali samo 4 kandi-data, ali su provodili vrlo uspjesnu kampanju. Njihovi sljedbenici su najvise glasali za NDP. Bilo je i kandidata drugih manjih partija i nezavisnih. Burzoazija je ne samo glasala za socijal-kredito- re vec i aktivno sudje-loval- a u izbomoj kampanji. Tex Enemark, predsjednik udruze-nj- a vlasnika rudnika je izjavio: "Svi koje ja poznam u rudarstvu sudjelo-va- li su na neki nacin u podupiranju socijal-kreditora- ... Visoki rudarski sluzbenici su obilazili kuce i govorili narodu da glasa za socijal-kreditore- ". "Restraint" je bila glavna tocka socijal-kreditorsk- og izbornog prog-ram- a. Ograniciti radnicke place, smanjiti izdatke na socijalne potre-b- e — to je izlaz iz sadasnjih ekonomskih teskoca. Uzgred napominjemo da nezapos-leno- st u Britanskoj Kolumbiji iznosi 15 posto. Voda Nove demokratske partije Dave Barrett je mislio da 6e bolje proci ako se ne bude suprostavljao socijal-kreditorsko- m programu. Neki tredunionisti zato nisu aktivno sudjelovali u izbornoj kampanji. Mislilo se da je dovoljno agitirati da bi se glasalo za NDP. A to nije bilo dosta. I jedan broj radnika je nasjeo socijal-kreditorsk- oj taktici. Najbolje su prosli NDP kandidati u onim okruzima gdje je vodena borba (Nastavak na st. 3) " ' V. 'i ,f . IJIUIMP..WIU"LII(lPi ллп''."ГТТГЛТ7.'У"У'тц~--:уГ- . - 'лст;-т-- .. .-.-д- ;.--~т, :т--' POVODOMDEMONSTRACIJAZA MAJClN DAN Kanadske zene su proslavile 8. Maj — Maj6in dan u znaku apela za mir. Pred zgradom Parlamenta u Ottawi okupilo se preko 2.500 zena, sa transparentima slede6e sadrzine: "Necemo nuklearno oruzje u Kana-di- ", "Ne prihvatamo krstare6e rake-te- ", "Sacuvajno Kanadu kao slobod-n- u zonu od isprobavanja nuklearnog oruzja". Da bi prisustvovale ovim demonstracijama u Ottawi, 8. maja u nedelju pre podne zene su krenule u ranim jutarnjim dasovima iz Toron-t- a, Kingstona, Montreala i mnogih drugih manjih mesta Ontaria i Quebeca. Apel za mir one su upucivale u ime mnogobrojnih zen-sk- ih organizacija. Ispred zgrade parlamenta, zene govornici osudivale su kanadsku vladu §to je prihvatila isprobavanje ameri6kih krstaredih raketa na ka-nadsk- om tlu, navodile su koliko bi vi§e koristi za covedanstvo bilo kada bi se novae namenjen proizvodnji nuklearnog oruzja, upotrebio za izgradnju stambenih zgrada, bolni-c- a, za otvaranje novih radnih mesta, za medicinska i druga naufcna istrazivanja, i tome sli6no. 2ene su apelovale na kanadsku vladu da bude dosledna svom ranijem stavu u pogledu nuklearnog naoruzanja. U svom govoru odrza-no- m u Ujedinjenim nacijama 1978. godine, prvi ministar P.E. Trudeau je urgirao na sve nacije da ne prihvate proizvodnju i isprobavanje nuklearnog i bilo kog drugog oruzja namenjenog masovnom uniStenju ljudskog roda. U nedelju uvece, 14. maja, odrza-n- a je u Medical Sciences Auditorium (University of Toronto) otvorena diskusijao miru izmedu predstavni-k- a Sovjetskog mirovnog komiteta: Aelite Khodareve i Dr. Andreja Romodanova i sest poznatih licnosti iz kanadskog javnog zivota koje su angazovane u akcijama za oduvanje mira u svetu. Bilo je veoma korisno 6uti o aktivnostima mirovnog pokreta u Sovjetskom Savezu, o 6emu se u ovom delu sveta veoma malo zna. Ucesnici diskusije sa kanadske stra-ne kao i posetioci ovog skupa (Auditorium je bio prepun ljudi) imali su prilike da dobiju iscrpne podatke o radu Sovjetskog mirovnog komiteta i o masovnom uceScu U toku protekje nedelje odrzane su najmasovnije demonstracije pro-tiv ekonomskog i socijalnog stanja u Chileu, za poslednjih deset godina od kada je na vlast, putem vojnog риба, doSao general Augusto Pi-nochet. Socijalisti6ki predsednik HiVi';",' ,'T1I'"T. гимжшг.', El mm Peace is everybody's business U sadaSnjem trenutku kada opas-no- st od nuklearnog ratapreti uniSte-nju Covefcanstva viSe nego ikada, znafcajni datumi i proslave se koriste za organ izovanje protestnih demon-stracij- a. OvogodiSnja proslava Maj-Cin- og dana upefiatljiv je primer opSte psihoze zabrinutosti za mir. Demonstracije zena su ovog 8. Maja bile ve6e nego prethodnih godina, ne samo u Ottawi, vec i u drugim mestima. Zapazene su bile demon-stracije u Thunder Bayu, Ont., St. John'su, Newfoundland, Sault Ste Marie i drugim delovima Kanade. sovjetskog naroda u mirovnom pok-ret- u. Prosle godine je 50 miliona ljudi ucestvovalo u akcijama organi-zovani- m od strane Mirovnog komite-ta, a 180 miliona sovjetskih gradana je potpisalo peticije protiv nuklear-nog naoruzanja. — Ocuvanje mira u svetu je najvaznija preokupacija sovjetske vlade i sovjetskog naroda. Strahote rata ne mozemo zaboraviti jer smo u drugom svetskom ratu izgubili 20 miliona ljudi, rekli su, izmedu ostalog, 6lanovi ruske delegacije. Oni 6e boraviti u nekoliko kanad-ski- h gradova u raznim provincijama, sa istim ciljem kao u Torontu. (OpSirniji izveStaj o ovom dogada-j- u done6emo u slededem broju). Salvador Allende ubijen je septem-br- a 1973. godine. Vojni rezim dras-tifini- m merama suzbija nezadovolj-stv- o nesre6nog naroda. Za vreme ovih poslednjih demonstracija u Santiagu, policija je ubila dvojicu mladica.
Object Description
Rating | |
Title | Nase Novine, July 06, 1983 |
Language | sr; hr |
Subject | Yugoslavia -- Newspapers; Newspapers -- Yugoslavia; Yugoslavian Canadians Newspapers |
Date | 1983-05-18 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | nanod2000203 |
Description
Title | 000264 |
OCR text | SHSfflSS Trr$rai Mjgoslav V&ekly A Commi jnity lkwsf)af:er Established 1931 I ..„... IWIJ„,. ..ии. ,,,,м,лц..1.ш-!Ш1;,л.-е- т ,?,,Hl,ww,yr.lti,,i)My:.,li!.i!.i.!...i-.l;'iu.- i i.-.i.'jHi!a- !'' jjh"';wm-ji- ' дди1ЈД1ИдаЛ.4Ц.Ш-ми....мЈ,-п- 1 iri ми Гшг.-учјп- ! VOL 52, NO 20(553) r.J...ц.-iVi;..,.;т;u'l!.t.iJ.rl- ll "'iivM.H't'iuMW.JLW КШаО ; са 6Ј сп кнаа %s E.&I 'I9 61 E.L- - Kffirf 'Ч1Л OTC Patriotski revolucionarni front Nikarague uputio je poziv svim politickim partijama Hondurasa i Costa Ricae za sazivanje hitne konferencije u vezi dramaticne si-tuac- ije u Centralnoj Americi. Ovaj poziv je usledio posle dvana-estocasovn- og napada na narod N-ikarague od strane americkih place-nik- a u redovima honduraske armije. torn napadu je ubijeno vise od 60 placenika honduraskim trupama, oko 200 napadaca je vraceno unutar granica Hondurasa. Patriotski revolucionarni front N-ikarague poseduje informacije da CIA takode trenira placenike u Costa Rica, bez znanja vlade ove zemlje. Zemlje Centralne Amerike moraju se solidarisati u pruzanju otpora Reaganovoj administraciji koja ne bira sredstva da ugusi revolucionar-n-e pokrete u ovim zemljama. Od pocetka ove godine blizu 500 gradana Nikarague vec je ubijeno od strane honduraskih trupa i place-nika. IZBORI B.C. "W Provincijalni izbori odrzani 5. maja ostavili su na vlasti socijal-kreditors- ku vladu iako je trebala biti porazena. Ona je sada i јаба nego je bila prije izbora. Socijal-kredito- ri su ranije imali 31 poslanika, novi demokrati (NDP) 26. Socijal-kredito- ri sada imaju 35 poslanika, novi demokrati 22 Socijal-kredito- ri su porasli za 4, novi demokrati izgubili poslanika. Kako se to dogodilo? Izgleda da su i socijal-kredito- ri iznenadeni. Mnogi su mislili da ce oni izgubiti izbore.Smatralo se da ce NDP dobiti vecinu. Predvidanja se nisu ostvarila. RaSuna se da je ovaj put glasalo 82 posto upisanih glasa6a to je rekord. Socijal-kredito- ri su dobili 49.7 posto glasova, 1 .47 posto vise nego predhodnim izborima, novi demokrati su dobili 44.9 posto glasova, 1.09 posto manje nego ranije. Izgleda da su socijal-kreditori- ma i ovaj put pomogli konzervativci, Oni su ovaj put dobili samo jedan posto glasova. Cetiri posto njihovih glaso-va oti§li su socijal-kreditorim- a. Sa-vezniSt- vo socijal-kredito- ra i kon-zervativa- ca je jos jednom potvrdeno. Liberali su ovaj put imali 50 kandidata. Dobili su3 posto glasova ili i pol posto vise nego proslih izbora. Drzi se da su oni odnijeli jedan broj glasova novim demokra-tim- a. TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, MAY 18,1983. 50 CENTS PER COPY a _ „_._._. i E pq ra P?l ra KJ ii P Јнг Pi r? U u a U PI 4 a u 2 E3 I Daniel Ortega Saavedra, Koordina-to- r u Vladi Nikarague Komunisti su imali samo 4 kandi-data, ali su provodili vrlo uspjesnu kampanju. Njihovi sljedbenici su najvise glasali za NDP. Bilo je i kandidata drugih manjih partija i nezavisnih. Burzoazija je ne samo glasala za socijal-kredito- re vec i aktivno sudje-loval- a u izbomoj kampanji. Tex Enemark, predsjednik udruze-nj- a vlasnika rudnika je izjavio: "Svi koje ja poznam u rudarstvu sudjelo-va- li su na neki nacin u podupiranju socijal-kreditora- ... Visoki rudarski sluzbenici su obilazili kuce i govorili narodu da glasa za socijal-kreditore- ". "Restraint" je bila glavna tocka socijal-kreditorsk- og izbornog prog-ram- a. Ograniciti radnicke place, smanjiti izdatke na socijalne potre-b- e — to je izlaz iz sadasnjih ekonomskih teskoca. Uzgred napominjemo da nezapos-leno- st u Britanskoj Kolumbiji iznosi 15 posto. Voda Nove demokratske partije Dave Barrett je mislio da 6e bolje proci ako se ne bude suprostavljao socijal-kreditorsko- m programu. Neki tredunionisti zato nisu aktivno sudjelovali u izbornoj kampanji. Mislilo se da je dovoljno agitirati da bi se glasalo za NDP. A to nije bilo dosta. I jedan broj radnika je nasjeo socijal-kreditorsk- oj taktici. Najbolje su prosli NDP kandidati u onim okruzima gdje je vodena borba (Nastavak na st. 3) " ' V. 'i ,f . IJIUIMP..WIU"LII(lPi ллп''."ГТТГЛТ7.'У"У'тц~--:уГ- . - 'лст;-т-- .. .-.-д- ;.--~т, :т--' POVODOMDEMONSTRACIJAZA MAJClN DAN Kanadske zene su proslavile 8. Maj — Maj6in dan u znaku apela za mir. Pred zgradom Parlamenta u Ottawi okupilo se preko 2.500 zena, sa transparentima slede6e sadrzine: "Necemo nuklearno oruzje u Kana-di- ", "Ne prihvatamo krstare6e rake-te- ", "Sacuvajno Kanadu kao slobod-n- u zonu od isprobavanja nuklearnog oruzja". Da bi prisustvovale ovim demonstracijama u Ottawi, 8. maja u nedelju pre podne zene su krenule u ranim jutarnjim dasovima iz Toron-t- a, Kingstona, Montreala i mnogih drugih manjih mesta Ontaria i Quebeca. Apel za mir one su upucivale u ime mnogobrojnih zen-sk- ih organizacija. Ispred zgrade parlamenta, zene govornici osudivale su kanadsku vladu §to je prihvatila isprobavanje ameri6kih krstaredih raketa na ka-nadsk- om tlu, navodile su koliko bi vi§e koristi za covedanstvo bilo kada bi se novae namenjen proizvodnji nuklearnog oruzja, upotrebio za izgradnju stambenih zgrada, bolni-c- a, za otvaranje novih radnih mesta, za medicinska i druga naufcna istrazivanja, i tome sli6no. 2ene su apelovale na kanadsku vladu da bude dosledna svom ranijem stavu u pogledu nuklearnog naoruzanja. U svom govoru odrza-no- m u Ujedinjenim nacijama 1978. godine, prvi ministar P.E. Trudeau je urgirao na sve nacije da ne prihvate proizvodnju i isprobavanje nuklearnog i bilo kog drugog oruzja namenjenog masovnom uniStenju ljudskog roda. U nedelju uvece, 14. maja, odrza-n- a je u Medical Sciences Auditorium (University of Toronto) otvorena diskusijao miru izmedu predstavni-k- a Sovjetskog mirovnog komiteta: Aelite Khodareve i Dr. Andreja Romodanova i sest poznatih licnosti iz kanadskog javnog zivota koje su angazovane u akcijama za oduvanje mira u svetu. Bilo je veoma korisno 6uti o aktivnostima mirovnog pokreta u Sovjetskom Savezu, o 6emu se u ovom delu sveta veoma malo zna. Ucesnici diskusije sa kanadske stra-ne kao i posetioci ovog skupa (Auditorium je bio prepun ljudi) imali su prilike da dobiju iscrpne podatke o radu Sovjetskog mirovnog komiteta i o masovnom uceScu U toku protekje nedelje odrzane su najmasovnije demonstracije pro-tiv ekonomskog i socijalnog stanja u Chileu, za poslednjih deset godina od kada je na vlast, putem vojnog риба, doSao general Augusto Pi-nochet. Socijalisti6ki predsednik HiVi';",' ,'T1I'"T. гимжшг.', El mm Peace is everybody's business U sadaSnjem trenutku kada opas-no- st od nuklearnog ratapreti uniSte-nju Covefcanstva viSe nego ikada, znafcajni datumi i proslave se koriste za organ izovanje protestnih demon-stracij- a. OvogodiSnja proslava Maj-Cin- og dana upefiatljiv je primer opSte psihoze zabrinutosti za mir. Demonstracije zena su ovog 8. Maja bile ve6e nego prethodnih godina, ne samo u Ottawi, vec i u drugim mestima. Zapazene su bile demon-stracije u Thunder Bayu, Ont., St. John'su, Newfoundland, Sault Ste Marie i drugim delovima Kanade. sovjetskog naroda u mirovnom pok-ret- u. Prosle godine je 50 miliona ljudi ucestvovalo u akcijama organi-zovani- m od strane Mirovnog komite-ta, a 180 miliona sovjetskih gradana je potpisalo peticije protiv nuklear-nog naoruzanja. — Ocuvanje mira u svetu je najvaznija preokupacija sovjetske vlade i sovjetskog naroda. Strahote rata ne mozemo zaboraviti jer smo u drugom svetskom ratu izgubili 20 miliona ljudi, rekli su, izmedu ostalog, 6lanovi ruske delegacije. Oni 6e boraviti u nekoliko kanad-ski- h gradova u raznim provincijama, sa istim ciljem kao u Torontu. (OpSirniji izveStaj o ovom dogada-j- u done6emo u slededem broju). Salvador Allende ubijen je septem-br- a 1973. godine. Vojni rezim dras-tifini- m merama suzbija nezadovolj-stv- o nesre6nog naroda. Za vreme ovih poslednjih demonstracija u Santiagu, policija je ubila dvojicu mladica. |
Tags
Comments
Post a Comment for 000264