Nase Novine, February 11, 1981

              кдагж
, А Г
VOL. 50. N0 42 (481)
J' . . J a& ,. .,, . i ., X
,
Povodom demonstracija u Ottawi
едтдјп.
Radni ljudu u Kanadi sve su
nezadovoljniji ekonomskom situa-cijo- m
u svojoj zemlji, pa su sve
vise i sve organizovanije uklju6uju
u njen politicki zivot. 21.novembar
se vec spominje kao istorijski
datum. Toga dana odrzane su do
sada najvece demonstracije u Ka-nadi.
Preko sto hiljada Kanadana
okupilo se ispred zgrade Parlamen-t- a
u Ottawi da javno protestvuje
protiv ekonomske politike federal-n- e
vlade koja stiti interese banaka i
korporacija, dok zivotni standard
radnih ljudi sve vise opada.
Zbog visokih interesa banaka
mnogi ljudi izgubili su svoje kuce,
sve je ve6a besposlica, raste
inflacija. Nedavno podnet budzet
ministra finansija, Alana Mac Ea-che- na,
bio je neposredni povod za
konkretizovanje revolta kanadskog
naroda.
Organ izator demonstracija bio je
Kanadski radnicki kongres (Cana-dian
Labor Congress) koji broji dva
miliona clanova. Isticuci kao glavni
zahtev demonstranata snizenje v-isokih
interesa, CLC je u organizo-vanj- u
ovog dogadaja imao podrSku
jos dvadeset pet drugih kanadskih
organizacija koje zastupaju farme-re- ,
potrosace, kooperative, staro-sedeo- ce
(Indijance), penzionere,
studente, prosvetne radnike, zene,
crkve.
(Nastavak sa st. 3)
твктатеажавлзавтагаежттшаатжчитшажтт
Washington je u vise navrata dao
do znanja da ce intervenisati
direktno i sa vojnim snagama
protiv Kube i Nikaragve i da ce
trupama pomoci diktatorskim hun-tam- a
u Salvadoru i Gvatemali.
Ameri6ka javnost uznemirena je
izjavama Reaganovih pomodnika
jer davno su proSIa vremena pokoj-no- g
predsednika Lyndona Johnso-n- a
koji je mozda mogao nagovoriti
neke Latinsko-amerifik- e zemlje da
po§alju trupe u Dominikansku
Republiku.
Danas бак i neki tvrdi antikomu-nis- ti
oko Reagana ne zele vojne
intervencije u Latinskoameri6kim
zemljama.
Drzavni sekretar Haig, ministar
odbrane Caspar Wienberger i sa-vetn- ik
Bele kuce Edwin Meese
izjavljuju otvoreno da je do§lo
vreme da se poduzmu vojne akcije
"protiv Ievi6arske Nikaragve i ko-munisti- 6ke
Kube".
Organizacija ameri6kih drzava
(OAS) poduprla je Johnsona kada
je poslao 40.000 marinaca pre 16
godinau Dominikansku Republiku.
Marincima su se pridruzili vojnici iz
pet LatinskoameriCkih drzava.
Ronald Reagan danas ne moze
I
'„ i
' ,'
TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, DECEMBER 2, 1981
& ш yr.nV',4 ~i --a s ?:i
У1 Z;f-'- fi,' ШШЖ1
.
' i , ,
И %ouW чи Лн4л1л лЈлЉMt l&SsXMWwifflw?"
ииадднмшвиритвнвимдд шииилишшивишимми
sanjati takvoj podrSci.
izrazito antikomunistiCke
Argentini Columbija
Venecuela pored neslaganja
Kubom poduprle Reaga-no- v
napad,
principima neintervencije.
ograduje
odstojanju
clanstva nesvrstanom Тгебет
Argentini vojna
jedinstvena pitanju
zvani6no protiv intervencije,
Argentina vojne savetnike
Salvadorskoj protiv pobunje-nika.njen- a
pomoci
Reaganu razloga,a jedan
Argentina nalazi
te§koj ekonomskoj
ekonomski odnosi Kubom
Sovjetskim Savezom pomazu
"pliva".
Zemlja najze§6e protiv
атепбке vojne avanture Nika-ragv- u
jeste Meksiko.
antikubanskih izjava
Washingtona, Lopez Portillo
izjavio "Kuba najbliza
Kolumbija prekinula dip-lomats- ke
odnose Kubom
-- TJ'E.—
АЖШЖ W®sex Ж?"-- ' '.''',} , . v ' " -- ' ''CHSf''&j , Д4
' шШШШУу к;, ' --
.- w ~ rr ~ - ..-,- — идаи8835м WjWX j аетибка? м&љ --wmmmsm тлг"-
ццц
ni o Cak
vlade u
Brazil kao i
svih
sa ne bi
jer zele ostati pri
Brazil se i drzi na
od SAD zbog svog
u
svetu.
U hunta nije
po Kube ali
je iako
Salje
hunti
vlada ne bi htela
iz viSe od
njih je i taj Sto se
u krizi dobri
sa
joj da
koja je
na
i Kubu
Posle iz
je
da je Meksi- -
ku".
koja je
sa proS- -
ттанмтои
iV,
;'''''',
шивииии
iji
MHMiHHHWH.iwMi.iHuiiiHjiHiHiHtmiiuHT.MMHiiits
log marta, gleda na intervenciju
protiv Kube kao na opasnost za
celu Latinsku Ameriku.
"Mi smo svedoci intervencionis-ticko- g
trenda koji bi mogao bit i
opasan za ceo kontinent", izjavio je
ministar spoljnih poslova Carlos
Lemos Simonos.
"Stari nagoveStaji moguce ame-ri6k- e
intervencije u Kubi, Sajvado-r- u
i Nikaragvi podjednako su
opasni za politiCku stabilnost u
celoj Latinskoj Americi" - dodao je.
Peruanski predsednik Fernando
Belande Terry jasno je izneo svoj
stav:
"Nijedna vojna intervencija пебе
biti poduprta sa naSe strane. Mi
verujemo da 6e probleme svake
zemlje re§avati narodi sami bez
intervencija sa strane".
Predsednik Ekvadora Osvaldo
Hurtado izjavio je:
"Ekvadorske vojne snage nece
nikada uzimati ибегба u intervenci-jam- a
koje bi podupirale vojne
snage SAD u Centralnoj Americi".
Venecuela koja je veoma bliska
SAD i pomaze Salvadorsku huntu
protiv ustanika, odrzava ipak nor-mal- ne
odnose sa Nikaragvom.
Njen predsednik Luis Herrera Cam- -
4t П'-ц'-л.д-А.--гГ1ш-
Аг
50 CENTS PER COPY
латаугтакд
з m-л- , w 8
гг
i
i
i
i
i
ИЧЛ.и.ЧИ1И1ИИИШ1И1ЛЧД1,Ш!1Д
pins prilikom nedavne posete Wa-shintgo- nu
dao je izjavu novinarima
da on "ne zeli da vidi Reaganovu
administraciju u situaciji vojne
intervencije da bi zaustavila dosta-v- u
oruzja u Centralnu Ameriku".
Nadamo se da 6e vi§e drzavnika
SAD shvatiti opasnost i osujetiti
Reaganove decake koji se igraju
vatrom na stepenicama sopstvene
kuce.
TELEFONSKA OB A VJEST
ARICA POLlC
U petak 27. novembra umrla je
Marica Polic, rodena Vidas. Poko-pan- a
je 30. novembra u Montrealu.
Marica Polic je supruga poznatog
drustvenog radnika u Montrealu
Marijana Polica.
Suprugu Marijanu, djeci i svim
rodacima nase iskreno saucesce, a
pokojnoj Marici neka je vjecna
slava.
IzvrSni odbor i redakcija
"NaSih novina"
mms4W1'
it
f
ч'
m
txM