Serbian Herald, September 02, 1947

              Петак, 22 августа 1947.
ЈОВАН ПОПОВИћ
I Тоне и Драгица
(2)
ЈОВАН ПОПОВИћ
ТОНЕ II ДРАГИЦА
Она му је чак прн растанку била бацила у лице рсч
иадајпив". Ступио је био па рад у предузепу које је сваб-девад- о
Итадијане. А када га је она, у неодољивој мржнл
иа црнокошулдше, позвала да пођу у партизане, on je уз
неко блссаво церекаае одвратио: "Нисам луд; менп је до-бро- ."
Кад год се касннје сећала тога, стресала се од мржље
и rabetta. Није могла веровати да аегово лнце може имати
тако одвратан израз кад каже "Ннсам луд; мени je добро
Она му јс тада била поставила услов. Ако је иему добро п
uche да иде, qua he nohn сама. "Само покушај, курво, ка-рабиниј- ери
he те npoiiahii и вратитн. Знам ја до чега ти je
стало!" Вероватпо је ои не би пријавио карабпниЈерима,
пе то она нијс могла ни замнслнти, — али доста je да je
лретно. Mehy н.има је бнла страшиа реч "пздаЈник , п не
само та реч, иего оно што је довело до те речп, међу ппма
је био раскнд, потпуни раскнд, — мислкла je бар искреио
Драгпца.
II — ево, сад га видп ту. Кад га је скоро заборавилз,
кад се оиа већ сасвнм изменнла, кад joj се повекад чини да
то'и ннје више оиа некадашпа Драгица, него Једпа иова,
pobena у бури битке која све мспа, — on je искрсао, п оп
iv ie збупио. 0 иије нскрсао као очај кога јс оставила
с гисвном речју, "издај.шк". On је друг. борац, н to paiwun
бопац, кога опа у сваком случају мора волети као друг?.
Нпје она зато збуп.сна. He смета ii-- oj то што je она п-ег- а била
ирсзрсла а ои стекао право на поштоваие. Збуљеиа je зато
што је нз себе исчупала све ocehajne везе с imim, гато )с
хтела заборавом да га потпуно избрпше из жпвпх, а ок сад
искрсава као друкчији, као бол.н, и иазива je rtojovc женом,
својом другарицом! Ту реч нз лгеовпх уста ирви пут je
сада чула. II та рсч која је прнродна иеђу друговиуа, пз п.е-гов- пх
уста сасвим друкчије звучи. Та реч je тако збуљивам.
у рСду, oit je постао друкчији it бол.и, on je стекао прз-п- о
на поштован.е, алн она га јс нз срца нзбрнсала — ои je
лпуг као и осталн другови — к нема шта да се развпшлл.
У партизанина мопако нема мева и жеис. Зашто она нпак
размишд-а- ?
II ругс другарпце су ставиле сва своја ocehaiba у слу-;кб- у
лародној борби, н у усредсрећсиој страстн свесие л,у-ба- ви
личис жељс и чслае. ио н уржае потнснулс све своје
ипак, скривеио од других. а повсравано понекад приснпм
шапаток, one у пеком скровитом топлом кутку срца raje ус-помс-
нс,
жел.е, пежпости н стрепие за једиог вогепог друга,
који ннјс нсто што п сви остали другови. А Драгнца јс нз
истнскивала успомеие што су по-некад- а тог присиог кутка срца
навирале, и мнслила је да је добро тако, да je join
бш.с тако, да је добро што према свнма друговпма oceha
„сту другарску пажн.у п бригу, и што је сви другови bo.ip
баш као такпу Драгицу.
А слд? Дириуо ју је п.сгов молспнвп плашп-ив- и поглсд.
изазвао ју [е помало н.егов штак сигурпи осмех мужа којп
јс искада био сигураи у жсиу. — али стварно, шта оиа oce-ha?
Ax, раскид je био толпко темагит. живот се толнко нз-мсн- ио,
а она сама је сасвпм пова.
Иако је при покрету Драгица својом обичиом бриж-љивошп- у
назнла на раиеннкс и бодеспнкс, обраћаЈућн се
свакомс нскпм питан.ем и неком речју. бпла je потпштеиа.
Л када су стигди до пске запуштене шкше и смешталн оол-ииц- у
па иеодређено кратко врсме. Дратца ]е, j-лгу-
рбапо х
иа вреае остаЈала за час ра-ссја- по то тсшсом послу, с врсмена
загледава у пешто пеодређепо.
У uohii, кад јс само поиекн нригушспи јецај nspaiwo
и топуо у тешкој тишнци собе, а нз далнпе бруидала Сорбз.
Драгица јс, мучс1ш се тим пптап.ем, тнхо прича.та другари-ц- и
која је политнчби руководнла болнпчаркама:
— Зиаш, Косо, можда пн ја mi Tone нећемо ирсжпвет тт и иећемо наставптн зајсдничкн жпвот. Чудно мп je што
Јс on uouobo нскрсао пред мојнм животом, a nuje у моме
жнвоту. Зкам да смо друг п друтарица, ие могу to nopehi.
lie зиам да ли се томс радујем, јер се uoj живот већ Опо по-дех- ио
без тога. Па нпак. мпло мн је, мпло мп je што je овако,
па магар тај састанак био u растанак.
Boca, која је у опом свом прнспом свривспом куту ио-ci- ua
још увск пе сасвим зараслу рану за нзтублеина дру-гом- ,
hvrse ју је гладпла по косп и мпслала: "Како je то
чудаи заилст." А опда. vwopna. скоро озхрвапа кратким
спом. још се зачудила : "1Сако сс чудпо изражава ова пека-дапп- тл
селднка".
Драгица је псговала Топста као н друг. пп више пп
маи-- с Осећала је, додј-шс- , потребу да му усаже иеку нгж-нос- т,
бал зато да уклонн м-ч-
иу ограду. Гшо je то поиекп
иотајин стисак руке, поиеко мало дуже миловане по чслу
II 6iuo je то мпого. А бно je to поиајвнше негов поглед,
појии ју јс пратио док опа радн no одемљу. к поглсд који
Југу јс она узвраћала док пегује другога вли иоси ппстру-iicui- e.
Друго вече, којс су прогели у истој шеолн. Tone се по-туж- ло
да му је завој постао тесаи, као да му иога отпче. Но
пред зору болвица је морала да се покреие, јер се бшка
прибдижавала. Пацачи као да су тутндлА пза прве шуме.
а мптрал.езп као да су штектали пред Kyhava. У прнпрема-it- y
покрета, што је претставла1о мучап посао за све осоо-л,- с,
летарн иису одма обратили пажњу па то отпцаае. С?
fto je Драгпца попустила завој, п иало уплашено видела да
е нога потамнела." Није иншта рекла Тонету, спремила га
ie да га попиу на коаа, али јој се псшто врзло по главн.
Та one су па баншчком курсу учпле иешто о то отпнду
и воцршшаљу удова. . Приссћала сс п прстрнула.
За време марша прншла је досторкн Јулкп, дивизнј-ссо- м
реферсит}--, чије cv е прескаве строгосто сви прибо-јава- л,
цо-чпј- у су болерпву доброту свп знала. Драгпца је
пекако околишкла, нешто да пс паправп сувпшиу папвку,
а пешто да ие пспадне забрппта жепа, а понајвише зато
што се бојала да јој се cysiita оправдапа. Јулса ју је слуша-д- а
све впше разрогачепих очију, а оада је усплево грубо,
да прикрије Солећнву уо.ишеност, впкиула:
— Па то је гас-гапгер- на! Мора се одмах сећа нога,
ппачс је пропао!
Пред Драгпчпнвм очнма се лвце н.еиог старешпве за
Братак пасак замаглило. II Драгвод је зпада да је гас-гдв-гср- па,
п да је Тоне пропао, п да настаје иов пробдем за
Сшипцу. Јер како he се, где he се сад cehn нога : треба први
дд ctaray до иоле сигурног места, битга се одп ведалеко.
аваови столво падлећу, а код гас-гангер- пе мппутп одлучују.
П Драгица је, корачаућп у icatoan, зампшлала шта је
Згчвла па sypcy. БактернЈе, које преко мстка плп комада
stnne продру нз заражене земл.е у тело. пзазивају трулење
ткппа, постепепо уиртвлују тело, опо се надпма, "као лопта
пуна гасом, постаје црпо. п тај ирип гаспп оток шпри сс
незадрживо. Незадрживо? Можда he се наћп серум. Ј1ожда
he одсецап--е спречитп niitpeite.
( Наставпће се )
. I
КО TO МЕНИ ОДУЗИМА ПРАВО
НА СРПСТВО
Као што је пашој јаввости
позиато, у Виндсору се одп-грал- о
неколико "афера" и о
п.цма је много писано. To се
још и давас наставлл, Ту Ј
питаче Bene ПоткољаЕ, коп
је писала пнсмо "Новосп'-ма- "
како је клала хрватссу
децу, па онда пнтаае увиа
плн Зорсппа, н пајзад пнта-it- e
одласка повратннка у Ју-гослав- ију,
питан-- е Дробиића
итд. итд.
У везн са свим тпме напад-ну- т
сам и ја кроз "Глас ка-надск- нх
Срба", а слично п у
локалној повинн "Виидсор
Стар". Дописник ове новинс
Харисон у својој рубрицп
пише да ја иисаи Србии већ
Румун. Али што се аега тп-ч- е
ја ие бих сматрао за по-треб- но
да се на то осврћсм.
Ове информације да ја тобо-ж- е
писам Србнв on добија од
оннх који - мисле да имају
мопопол на срнство, а ствар-н- о
су се одрекли српства са-м- и.
To су Перо Булат, Саво
Копач, Нујо Јакшнп. М_е-hjtii- M, ја поседујем моју
крштеницу п са,а да јесам
Србип, а нмам ја и другог,
join бол.ег доказа да јесам Ср-би- в,
кога доказа опи псмају-Ипак- ,
кад сам то видео од Ха-рпсон- а,
како on објашп-ап- а
ко је Србнн а ко пнје, пошао
сам да још јсдпом погледам
у моју Ерштенпцу, да ннје
можда учип.ена каква грсшка,
да можда кум н бележник пн-с- у
направилн какву "коиарн-ју- "
па да ме означе Руму-ном- !
Алн ннсу. Крштеннца
гласн да сам Србпн!
Овп "велнко-Србн- " нско-риштава- ју
чип-епиц- у iiito ј(
део Ваната где сам сс ја ро-ди- о
п одрастао спао под Ру-муни- ју.
Алп ако свп onit што
су рођеив у Румупијн мора
СИНОВИ И
НА
Ilai 1ед усјска Лашве мије-п- л
се нз даиа у даи. Ио елеп-тичп- ој
линијп круже нз усје-к- а,
па све до нотпорног зида
све жнвл.е многобројнп ваго-ист- ц
иатовареии Еамеп.ем,
којпма управллју омладипци.
Тај лапац noTCjeha на воло,
ко]е се игра са све вепим оду-шевл-еае- м.
Градители дају усјеку Belt
завршпи облпЕ- - Потпории
зид расте све вишс. Ие заста-ј- е
се чак ни Еад се инне у
усјсЕу испаљују н сада пра-са- к
заглушн сваЕп шум нод-jcru- e
дубоЕо у плашшама са
супротне стране рвјеке. . .
Овдјс ради једиа груиа па-шн- х
нсед.епнЕа. Трудила сам
се да пх препознам међу мно-гобројп- им
градител.нма, алп
ип to nuje пошло за рувом.
Оап се пи по чем пнсу нз-дваја- ли
од осталих. Све су
руке подједнако спретио рз-днл- е,
сва су се тијела опаље-п- а
суицем гибала у раду, чаи-с-у
и поглсдиј осјеичени задо-волство- м,
говорпли псто:
"Мп раднмо јер хоћемо сре-тн- у
Судућност свпх uauiux
народа".
Када сам ма-i- o каснпје, у
разговору са ihixobiim коман- - ј
дпром, слушала рбуђиву ј
nni!4V О IkllXOBOM жпвоту у
Канади, било je iieiiorjhe
упоредити двпје слнке п.ихо-во-г
живота тзео пуног кон-страст- а:
Слиез на радплпшту — пу-в- а
младеначког полета, којв
је добио свој пупн израз у
пожртвовавом раду п борбн
за радиу побједу, н. . .
. . . друга слнка, која је
скоро сурово тешка: Х1илде
раднпка, исцрпљеввх гладју,
лутају да ваћу посла да бн
одржали жнвот it себи it сво-јвм- а.
Тај жввот, протЕан пат-№av- a.
v впемеву екоиомских
крвза востаје још тежв. Не--ј
врекндна борбп за опстанаЕј
зшвжила je ваше иселлникс.
Ови су почелп да се оргаип-зуј- у.
1'адвнчке повнне, Еоје
су взлазиле ва српсков, хр-ватск-
ом
и словеначком јези-к- у
одвграле су вел1Јку одгој-в- у
н органпзаторску улогу.
Цпјелу нашу иародно-осло-бодвлач- ку
борбу пратпли су
са вапетошћу. њемом исхо-д- у
лежала је пхова судбпва,
будућност љихове дјеце. Ма-тернјал- пу
it моралну помоћ
борбп пружао је свакн nccte-вп- к.
II кад се рат завршпо.
желл, Еоја је тввлла као ва-тр- а
у њпма — да се врате у
своју нову земљу — постала
је све упорннја и нзразнтпја.
Из вајуда.геввјвх крајева
врвјавшваш су се луди
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ју бнтн Рулупи, п ако се сви
опн што датазе из Румуније
буду сматралн Румунима, оа-д- а
и мачићп којн се омаце у
коосЕој нли говећој штали, ие
би били мачићи, већ eoiiu
илп говеда. А ако би се опет
озпачавало нацноналност ca-ll
о према земљп у сојој неко
живп, онда пп ови велпко-Србн- "
не бн у Каиадн бпли
Србн !
Онн и по пмеву суде да пп-са- м
Србпн. Али ако ћело та-к- о,
опда U и Kapaboplje вије
био Србии јер су му Турцп
дода.1н оно "кара", иозоиара
долазио бп од рода коза, л
ко зпа сако би објасптп име
Вулат !
Ми се cehaMO, јер нпје дав-и- о
бпло, када се међу овим
"велнко-Србпма- " водпла жи-в- а
расправа п на улицама, у
сојој су они изводнлп зак.гу-че- с
дане постојп пи српска
в к хрватска ин словепачка
нлн која друга нацнја у Ју-гослави- ји,
Beh све само Југо-словеп- и.
Али све ово скЈпа ннјс
важпо за распозпаваље ко je
Србни а ко "ије, нли какав
је ко Србии. За распознава-П.- С
тога имамо мн бол.пх при-мер- а.
У Каиаду се доклатио
ђунпо, коме се још ннсу
ошуле руке од српске крвп,
као lino сс н и Вере Иотко-н.а- к
нпсу осушнлс од хрват-ск- е.
ђуиио је бно усташкп
когашкп Еапетап, a Верч
чстнпе. Taj ђупно даје кле-вегнич- ке
нзјаве против нове
Југославпје, протпв српства
и хрватства, а Перо Булат,
Вујо Јакшић, Саво Ковач
п њихова друга 6paha, со-лндари- шу
се с тим нзјава-м- а
н подуинру нх. Сви они
одреклп су се српства дое су
почели да воде борбу н да
Цешра-шо- м Biijehy Јужнпх
Славена у Кападп, које је ор-анпзпр-
ало
повратак. II младп
н стари — сви су желелв да
што прнје ступе на тло своје
земл.е n у томе иије шинта
могло да пх спријечн. чулк
cv опн људе што су нх одвра
ћали п говорвли нм лаж да
нду у ропство, а не у живот,
н Kojit су чак поЕушавалн да
нм cueMoryhe повратак' Али
таЕве клсвете и лажи нпсу
биле јаче од истппе, коју су
on it зиалп в од л.убави за сво-ј- у
земл.у в свој парод.
ПОВРАТАК У ДОМОВИНУ
ПРЕТСТАВЉО НАЈСРЕТ- -
НИЈН ТРЕНУТАК У
ЖИВОТУ
У Монтрсалу, Ерајем маја,
укрцало се преко пет стотвва
пселепнка. Иапустилв су за
увпјек 1Сападу и вратпли се
у своју земл.у — био je то ве-ди- еи
н сретав догаћај у_ в.в-хов- ом
жпвоту. Желл, којз пв
је годпиаха ropje.ta у душн
почела је да се остварује. Сва-к- п
тпепутас ДЈ-бок-
о су про--
живллвалв. Иова земл-а- , a во-себ- ио
Омладинсва пруга, би-л- е
су предмет разговора дуж
цпјслог пута. На броду су сс
can почев од комавданта, пл
до пајмлађег радвика — осје-ћал-и
присво, као једна поро-двц-а.
Ocjehait-- e радоап бнло
је све потпуввје што се брод
више приблпжавао Југосла-виј- и.
Седамваест дана у иу-т- у
до Сицилнје ДЈ-бов-
о су
прожпваеии. Пјесва из ву-ии- х
грудв вашвх нссЈннка
заувијек је остав.1ала стари
живот воздравдала рае
повога.
У Везувском заливу, ао
првп вјесвик да је доловина
блвзу, сусрели су наш паро-бро- д
a ycsopo су-сре- тп
су се ређалв једав за
другик. Утпсцв са Внса. lie
тре, Рвјеке остаће везаборав-в- и
у сјеван.у наших всел-внк- а.
Нартвзавсве вародне
пјесве пјеваве су вз вуввх
грудп.
— To впје сввјет еојв сво
оставилв у Канадп. внтв овај
којп сво навуетвли у старој
Југославнји. Ово је хројски
народ којп свјесно учествује
у борби за среиву
будућвост. Мн се ноносвмо
што смо свнови таЕвог наро-да-!
— пувим гласоч в са ос-лјех- ом
ув)-тарн,-
е, вотвуне
среће кажу овп.
ПРЕЛАЗНА ЗАСТАВА НА-- Ј
ГРОДА JE ЗА ПОЖРТВО--!
ВАН РАД I
По доласву у своју земљу,
четрдесет п трн омладпнана1
одмах је кревуто иа ')мла--
iifSifl TinnmfittnTiiiiif гтш mnnr-r- r тт т'г
к.1евећу државу која је са,п
тек п поста-i- a први пут права
српска и опште југос.1овеп-ск- а
дрзсава. А Перо Булат од-рек- ао
се н своје деце соја су
пролпвала крв за српство.
Оа u cd н помеиутп в непо
мепутп, одвадели су оном
"српству" које се удружили
са оппм "хрватством" које јс
по Кордуну, Лпци в другим
Ерајевпиа про-ии-о толнкс
српссе крвн- - To 1кихово "срп-ство- "
СЕНта се дапас са ис-ти- м
твм усташким бандиги-м- а
по Пталпјп, Немачкој п
Аустријп, којв се не смеју
вратпти својпи кућаиа. To
су четвпцп којн се с иоша
скптају, a еојв пису вишта
болп иптв су заостали у зло-чппи- ма
за усташама уопште.
За те убнце и српске и хр-ватс- ке
траже данас заједнпч-е- п
ови "велиБО-Србн- " да нх
се пусти у Канаду, а једпп
п другн протествују протип
правор српства и хрватства
На "Еонгресу" у Чикагу Ие- -
из
СА
"Корвету".
гигавтској
ро Булат тражи једпнство Ср-б- а
и Хрвата. С езевим Хрва-тим- а
он тражи једннство? С
Еоллшима српссог и хрват-сго- г
парода. Али зато га ск
и одрнчу аегова деца, која су
воднла заједннчку борбу са
правпм хрватсЕим спиопнма
н кћсрима за једпнство пс-тинск- ог
српства и хрватства.
Ја МПСЛ1Ш да cavi ја бол.п
Србнн од П.ИХ, ја сам овде,
заједно са осгални С1бнма
чппио колпео сам vorao, it да-иа- с
чнним колико иожсм, зд
српство које пнје одбсгло Еао
злочннцн, иего иоје дапас нз-грађ- ује
своју доиовину са
таквим херојством са каквпм
ју је бранило п ос.1обађало,
заједпичку домовииу Срба.
Хрвата свих Југословена!
1ока Рошулов.
дипску npyi--j Hifiia из фад-н- л
je ne cavo понис в бри-г- а
југославенске омладине —
већ јс то такоћер п пнтаае
части. Одмах по доласку на
Ируту првдружепи су Четвр-то- ј
ужнчкој бригади, која ра-д- к
ва потиорном зиду.
Ируга в колсБТввап живот
претставлд за ивх новипу —
вешто вслвко и пупо — пе-ш- то
што се пе да ријсшма
нсказатп п што се ие може
н к у машти дочаратн, лео се
ве прожввв масар једап је- -
дппл дав.
Тако се осјсћав велиЕол —
каже одушеахева овладпнЕа
ДРАГИЦА ПРЕДОВНП.
Све се свасодпевио мијења п
расте. Огромва л.убав за ис-вув,е- ае
Петогодвшп.ег пла-в- а,
коју у рад . увосв паша
оуладива — улнЈева пав све
впше спаге,
Драгнца јс ввала само nei
годвва сада су вевв родвте-л,- в
иапустнли земл,у-- Десст
годвва вроведевнх у туђој
земл.и јачали су у aoj лубав
ппема домовини к свом наро- -
ду. Јсдва је -- чекала даи да сс
врати:
— Мв већемо више пнкада
оставвтв вашу земл.у. Оста-heu- o
за уввје ту; Хоћемо да
градвмо cpchy заједво са ци-јел- вв
вародом. Ми пмамо свс
услове за то: в вародну власт
в учвтелл друга Твта п оп-д- а
можемо све! — поносво и
некако свечаво говорн она,
немајући ввше рајсчи да да
одушка Својој радости. Опа
се вотвуво вредала раду.
Скоро свакога дава пребацу-ј- е
своју норму н всћ је пред-ложе- на
за вохвалу.
Ilaeo иеиаввквутв ва радо--м
н& Прузи наши оиладвв-ц- и
нв Каааде се свакодневно се ввие усључују у восао.
Пруга је востала дво в,вх са-иш- х.
Прнј два дава пхова
је чета, због резултата в по-жртвовам- ости
у раду, добн-л- а
нрелазву заставвду. При-мајућ- и
је нхов комавдвр је
у вве свију рскао да овв сва-трај- у,
BopehyjyhH сво први
усијех у раду за успјесвма
осталвхградвтела, да је јога
васу заслужилв, јер онн тре-б- а
много и vfioro да даду за
нзградњу своје домовине, ко-ј- а
вх је срдачво рвгрлпла.ј
Нвав Томашвћ в вногв дру-г- н
наши младв градител.п, ко- -'
јв су скоро почетп са радом,
обећавају досадашв,вм зала-- ,
гаасм много- -
Нашв вселлввцп из Кава-д- е
вотпуно су се зблвжпли са
друговнма у логору. II на ра- -'
дитшп' п ван њега учврш-hjj- y
пријате.гство п другар-- 1
gt-BFS- i f=S: t5,jhpgt=i
Писмо ђорђа Правице из
Требиња Српском Гласнику
КћЕРИ НАШИХ исељеника
КАНАДЕ РАДЕ ЕЛАНОМ ИЗГРАДЊИ ПРУГЕ
Следепе пнсмо послао јс
уредништву Српског Гласнп-е- л
ђорђе Правнца, еоји је
отишао са првом групом но-врапш- ка
у домовнпу нз Порг
Артура. ђорће је бол.е поз-на- т
под нмспо "IJoko". Зз
време боравка у Капади ра-ди- о
је највише у шумама.
Бно је редован члан СКС п
другнх радппчкнх оргапнза-цпј- а
и као н остали иаши иа-пред- ни
11селеницп, радно је
п помагао своју домошшу
ко.шко је иајбол.е могао. Алп
да напише исшто, макар н
обнчно micMO, е, у томе је био
снор и ретко је ппсао. Алн
ево сада када је дошао у до-мовив- у,
чини пам се да je до-бн- о
вољу и да ппше. Ннј
оп могао а да пам пе рече пе-шт- а
о својпм утисцпма тамо.
на чему другу "houn" н зах-вал.е- по
и честптамо. Пзо-ставл-а- мо
из н.сгопа ппсма
ирвп део у Еоме пнше о пу-товап- .у
п дочеку тамо, јер се
уонште не разлнкује од опог
што су Bch мпоги пнсалн. Је-дностав- но
одушеплеп је са
свнм н каже да ннкад nchc то
путоваи.е заборавити. Оста-л- п
део lteroBor нисма гласа:
". . . Кад сам остаиио Опд-тиј- у,
куд сам год иролазио
свуда народие нссме и несе-л.- е.
Када сам дошао у својс
родно место Tpc6iui.e, маса
парода мс срета н инта: Ка-е- о
јс у Канадн, питају за сво-ј- с
у Канадп, како су, када he
допи ку1ш? Шта чскају, нпо
не иду у слободпу земл.у, —
Eyhn. Народ всссо, работс
доста; годипа родила. Пшао
сам по сслпма, народ всссо,
што је дочеЕао слободу и ја-к- о
су гостол.убивп. Ilahcin
no lienor да пмје задовсллн
са оппм сисгсмом, а о су бив- -
ш н Југословепскп чиниппици i
ску 1.убав. Увече, крај логор-ск- е
патре, кроз пјесму и нгру
из свнх крајсва, ови се уно-зиај- у
иостепспо са свпм на-шн- м
пародима н п.ихопои
npoiiMouihy. Прсдавап.а вј
парод иоослободплач ке борбе
дала су им вјсрну слнку ду-г- с
н упорпс борбе пашпх па-ро- да
за своју слободу it бо-љ- и
жппот.
Иуиа два мјесема оии he
остатп на взградпи Омладпи-се- с
пруге, а иослије he сс
прихватптп послопа којима
he iiajniiiiic мо1ш да допрнпе-с- у
папретЕу у оствар11вап.у
пашег Петогодишњег плапа
— путу ка cpehiuijcM жппоту
В. IIBAIIOBIIU.
ОБНОВА СТОЧАРСТВА И
ЖИВИНАРСТВА
БЕОГРАД. На обвови
сточарства у Југосчаввјв, ео-ј- е
je у току рата н пеприја-тел.св- с
окупацнје претрпелл
Г5битак од 50%, a у неки
гранама и впше, иостцгнутв
су до сада осетпв успесн.
До сада су основапе G-- I се- -
лекцпоне сточпе станпце прс-м- а
14 колпко их је бвло нре
рата. Такође је оправллв вс-лне- и
број вештачкпх риби-а-к- а
п отворспо 7 вових. Да бп
се убрзао пораст жввпнар-ства- ,
основапо је 6 жпвипар-скн- х
стапица. Осим тога из- -
грађеп је велвкп број ннку-- ,
батора п осповапо иеколнко
пикубаторскпх станнца- - У
пројскту je ociuiBaibc join 75
иикубагорсвнх стапица. У ве-з- и
са подвзаисм нчсларстм
осиована су државва НЈсду-зећаз- а
вропзводп-- у модериич
кошппца. На крају нрвог пе-ТОГОД11Ш- П.СГ
плана noeehahe
се Срој сточарСЕнх сслекцио-iiii- x
станпца за неколико пу-т- а.
Говедарство he се по-већа- тн
за 27%, коплрство за
30%, у односу на 1946 годн- -
ву. У слатководном роарству
noBehahe се производп-- а рнб;
за 622% у nopebeiby са 1947,
а у поморском рибарству за
333% у порођсиу са 1939.
ЗАГРЕБ. — У везп са но-вп-м
методом зидапл којп је
први прппремио у Југосла-внј- и
Фрањо Турчић, одржава
је свечаност у.Загребу, еојој
с)' прнсуствова.1п иидарп вј
Скоп.иа п Београда, који прп-меау- ју
Typ4iilieBy мстоду.
На овој свечаиостп мајстоо
Турчнћ je проглашеп новато-ро- м
ir предато му је 50.000
двпара у зиак npiuiiaita за
постигцутв успех.
СТРАНА 3
и трговцп.
Јуче сам дошао са пруге
Шамац-Сарајев- о, па да пе-шт- о
кажем п о п.ој. Путовао
сам шест дава no прузи, са
хиљаде омладиваца саи се са-ст- ао
н с н.пма разговарао.
Нитао cast пх о свачему, a
највпше ме ннтересовало је-с- у
ли гладвп какву пмају
храву, раде ли тешко? Ни-са- м
itanitiao ва пиједнога да
се потужи, пего свв кажу. да
и м је добро.
Раде 6 сати ва дав, Друго
време спроводе ва школама,
nrjiajy Eaia на сваки вачни,
сиортове Јзве пграју, пепи-смеп- и
уче чвтатв и писатн.
До soje сам год бригаде до-лаз- по
it пролазно, свуда nee-M- a
ii весел,е. Најзадовол.имја
је селлчка омладнва. Има
свакс пацијс еолиео itx ит
па свету, раде па прузи. . Бпо сам са трп Црица н тако-ђ- е
сам бно са канадском бри
гадом н еод ibiix сам прено-hu- o. Нрнчају мп да им је бп-л- о
пеобпчно за неколико да-н- а,
а сада кажу да су забо-равпл- п
на Кападу it да су за-ДОВОЛ.- НН. Сада he за две пе-дел- д; iihn па однаралпште у
Дубровпик. Све тетк посло-в-е
радп хашпперпја a с ito
ме иајвпше руководп војскз
Верујте uii, које се чудо
створнло н паправпло, човек
бп рекао да је раднла цела
Амсрика uamiuiaua. Кад сам
се повратио са ttpyre у Сара-јсв- о,
впдио сам окладвву, ко-ј- а
јс дошла са пругс како
игра воло па улици Еуд сав
год пратазно улицама. Куд
сам год npaiasno свуда can
чуо песму ц всселе. II ево
вам шјшсм овај допис, па ако
буде валдо вн га уврстите.
Жслпм да сс изразин како бн
пајболе ногао, и уЕратко све
објасиити, а могло бн сс пв-сат- п
и пнсати пикад не би
било нревншс. . . Ваш друг п пријател...
1;ор1;е Правпца
00В0Д0М СУБЕЊД УСТА-ШАМ- А
У ЗАГРЕБУ
ЗАГРЕБ. — Минодои iasp-шст-ка cvhriu шацовима ус-таш- кс
ппшјунгке тгрористи-чк- е
групе. која је оргаппзо-вал- а
сабгЈтажу в диверзаитске
акције у текетилвој фабрвци
"Гаоп" у Загрсбу, а међу ко-ји- ма
сс па.1азпло п ввше чла-но- ва
кататвчког фрааевзч-ео- г
реда, гвардпјав провив-циско- г
Јрав.свзчког мапасти-р- з
МаЈЕе божије Лурдске,
Карло Hate, увутно је прет-седпв- ку
владе ИР ХрватсЕе
др. Бакарппу. отворево пвс--
мо. У писму др. Иоле взража-в- а
жаллае гато се iiehy фра-љевцп- ва
вашло воједанада
којп су дошлв у сукоб пе са-м- о
са граНавсЕцм ззкопвма
иего в са проппсаиа католвч-ео- г
морала, учествују!ш у је-ди- ој
аЕппјп Еоја je взазвала
лудске жртве н која је нзвр-шен- а
у цвху стварааа смет-it- n
владв HP Хрватсве у itc-но- м
настојав.у дз увлопи те-ш- ке
последице рата. Др. Но-л- е
наглашава да he фран-евач-к-а провипцнја it даље радитк
на добро народа. У ппсну се
дал--е важе да he фрааевци
својнв радом настојати да иа-ско- ро
дође, на обостраво за-доволлт- во.
до нзимрена црк-в- е
н државе.
ГРЧКИ ФАШИСТИ У ТЕШКОЈ
СИТУАЦ.ИЈИ
АТИНА. Према вослп
аим нзвештајима грчка во-нархагаист- ичка
влада, осс
hajyhn да вм се свакодвеввв
иоразпма вених свагз н бор-ба- ма
са ДевоЕратсвов арнв-јо- в
нзквче тло всвод# вогу,
смагра да ба је још једвво
долазаЕ амервчкнх труна мо-га- о
одржатв ва властв. Как
јавла "pBaocnacTBc" воада је
на својој седввцв од оропие
иедехе ковстатоаала да је
свтуацвја, "взвавредво оз-бвљв- а"
в довела одлуУ Да
комасвја од три ввввстра
саставв авт за амервчку вла-д- у
у Еоме ће бвтв арвЕазана
тешка свтуаввја грчке владс
а затражево од Лисрвкавава
да ив поиогву "ва ефвкасаа
начвв."
ТГаго !авла "Еле4тепв}а" у
амерпчков Мвввстарству вој- -
све в сполвнх нослова раз-ват- ра
се пвтаље одашвланл
ппчгжаивх спага v Гпчел'. Сва- -
тра се да he у ГрчЕу бптв ода- -
ctaite угфзо две формациЈс
апијацпје.
fliirtJif'B -- js-ts°- mst = ч==5л