Serbian Herald, April 23, 1946

              Г
;
i љА. Ћ
h' i
ШЛшЛаЛМкт
ГЛАШИК АДРЕСА
ЦНЈЕ "С.
АДМИНИСТРА.
ГЛАСНИКА" СРПСКИ ЗА СЛОГУ II ЈЕДННСТВО
200 Adelaide St. W. У БОРБИ IIPOTIIB
ФАШИЗМЛ!
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAmlty 9947 SERBIAN HERALD
Цепа годпшиој претплатл за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За лностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 301. Цеиа једном прлмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, APRIL 5TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 301. Фашисти y Трсту угрожа-вај- у
мир, вели маршал Тито
САВЕЗНИЧКЕ ВЛАСТИ HE АКТУЈУ КАО
ПРИЈАТЕЉИ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Баоград. — У свом говору
у Народној скупштшш 1
апрнла, маршал Тлто јс рс-к- ао
да нталијански фапшстн
чкн елсментл звекстааем сво-јо- м
сабл-о- м у Трсту угрожа-вај- у
миЈ).
Тпто јс рекао да војни авн-он- и
длсвло повређују југо-словснс- ку
границу упркос
званпчппм иротсстнма, и да
сс вршс нападц иа официрс
Југословеискс армлјс. Ои је
такође оптужно да јс Југо
словснима забрањепо успо-ставлд- ис
унравс у 30irn Тр-ст- а.
Ои кажс да савсзипчке
власти ие актују као прнја-тељ- и
ЈугославиЈс када дозво-лдвај- у
да се фашнстпчкп
елемсптп из Италнје допрс-мај- у
у Трст теретпим ауто-мобнли- ма
н возовлма. Ои је
изразио иаду да he савезпи
цн прнзнати праведие захте-в- е
Југославпјс па Јулнску
Крајипу остале југослолсп-ск- с
тсрнторијс.
МОНАРХО-ФАШИСТИ- Ш РЕАКЦИЈА У ГРЧКОЈ НИЈЕ
Доинсннк Ксошјстед нрсса
Л. С. Чакалсс из Лтнпс јавл-а- :
Атина, 3 апрнла. — Нешто
, мање од.пола регнстрованнх
гласача пзашло је на гласа-it- e
у нзборнма у прошлу не
делу. Bohe левнчара (Народ-но-осло'боднлачк- ог
покрета
ЕАМ) лзјавлли су данас да
бројке показују успех iuixo-в- е
каипаие за бојкотовап.е
нзбора.
Десничарскн вође, међу--
тнм, кажу да су иа гласачкнм
листама бнла регистро'вана
пмела ие-гласа- ча н особа ко-ј- е
су већ годиие н годнне
мртве.
Има још само да се пре-бро- је
гласовн у 205 гласачкнх
места од укупннх 3.400 коли
ко их нма у целој Грчкој.
Мнннстарство уиутрашипх
деда објавило је да је гласа-л- о
1,049.570 особа, мадо' ма-lf- ce
него 50 посто од свпх ре-гнстрова-
них
за гласаие. Прс-тежи- о
MonapxHciii4No'.nony-листнчк- а
партпја добила је
557.903 гласова; Нацнонални
блок 203.850; Лнбералцн
142.038; н Зервасова партнја
52.051. Комуипстп и левок-рнлп- е
партнје нпсу хтеле у-чество-
вати
у пзборпма.
Бројке мнннстра унутраш
ипх дела о укупном броју
У гсиерално, рекао је он,
односн са Совјстским Саве-зо- м,
Притаиијом н Сједип-с-ни- м Државама су добри, и
нзразио је наду да he у Лон-дон- у
бити потписан тргова-чк- н
уговор.
УСПЕЛА
МАРШАЛ ТИТО
гласова у оштрој су супрот-ност- п
са ранлјпм званичиим
подацнма, којн су означавалп
да.се проценат регпстрова
нпх гласача којц су1иашлп
на гласап кретао нзмеђу 65
п 70 посто. У заднлш нзбо-рим- а
Грчке 1936 годпне про-цен- ат
гласова био је око 62
посто.
Али упЈжос тоус што гор-ii.- ii
нзвештај, базиран па соп- -
CTDCiuiM иодацима рсакцнЈс,
показујс да јс и уз гласаие
мртвих број гласача vait.ii од
50 носто, it у иркос томс што
то јасио показује да јс демо-кратс- ка
опознцнја која је
бојкотовала нзборс у веппии,
доиисник да.гс јавл-- а да оба-всштс- пн
круговн кажу да је
британскавлада нпак "рекла
грчким лолнтпчкнм вођама
(монархо фашистпма) којн
су учествовалп у нзборпма,
да онн требају да саставе
"коалицпону владу" ш т о
пре.
Ллај he то бнти "демократ-ска- "
плада!
Шта би се било рскло Ју-гослав- ији
да је резултат з-С- ора
бно такав, да је влада
маршала Тнта призвала мрт-р- е
да гласају за л.у, а да су
се Ж11ВИ на позив опозицнје
уздржали од гласанлкао што
јс то случај у Грчкој?
ПРОСЛАВА 27 НАРТА У Т0Р0НТ0
У исдсљу, 7 аирнла, у 1.30 иослс поднс одржа1с
сс велика концсрат-скушитни- а, прослава даиа када су
народи Југославијс ооорилн трииартитнн иакт UbctkobiiIi-Мачеко- во
нладс са најкрвавијим фашнстичким злочиицрм
Хнтлсром. 27 Март 1941 годиис јс био сигнал за окуп-л,ан- .с
нашег народа за отпор исмачким и нталијанскнм
окупаторима, један од најзначајнијих дана у историји
народа Југославнје.
Ову прославу прирсђујс локално ,
Rchc канадских
ЈужнихСловсна у "Ннктори Тсатру", на Спадајиа u
Дундас углу.
Нс би смео остати нитн јсдап Југословен и Југо-словен- ка
а да ис дођу иа ову прослапу.
Главни говорннци бићс:
РАДА БОЖАНИЋ, члаи Главног нзвршиот одуора
0. К. Срба и повра1еш1 канадскн појннк. 0н пс говоритк
у имс локалног Всћа. '
РЕЈМ0НД АРТУР ДЕВИС, познатн канадски иисац,
који је нсдавно посетио Југославнју и разговарао са
маршалом Титом и другнм водсћим људнма Ф. II. Р.
Југославнјс.
Нрослаин he прстссдаватн Валентин Легац. јсдан
од истакнутих и водећих члаиова Савеза кан. Хрвата
На програму he бнтн максдонско певачко друштво,
као и таммурашко друштво "Тнто".
Локално Веће К. Ј. С.
ОКРУЖНА КОНФЕРЕНЦНЈА 0РГАНИЗАЦ.ИЈЕ GKG
ЈУЖНОГ ОНТЕРИА
У нсдс.Ђу 14 априла, у 2 сата послс подие,
Јдржаће сс у Хамнлтону конфсренцнја иа којој he
лрисустБОватн прстставннцн организацнја Савсза
аиадских Срба: Торонта, Хамилтона, Вслаита,
Иорт Колбориа, Чадама н Шшдсора.
Ово јо први састанак овакве иарави нашнх
оргаинзација у овој околнци и очскује сс да In;
конфсрснцпја донсш много корнсних одлука за бу-ху- ћи
рад дсмократскнх Срба Јужног Онтсрна. Јсдно
зд најважннјих intTaiba на днсвном рсду uitho оп-ганпзов- аи.о
Видоидалског Пнкника, односно слста
свих дсмократских Срба у овој околици.
Умо.гавају сс помснуте организацнјс, као и
ipyrc српскс установс у оближннм мсстима да по-ша- љу
својс прстсташнЈке.
Конферснција ho се одржати у Хамилтону у
1)Осторијама "Нннтср Гардснс" на углу Партон и
Зтапа Ст., почстак тачно у 2 сата послс поднс.
Из канцелариЈе СКС.
-
Пише: Стеван Дедијер
(Из "Борбе")
Двс главнс улице Трста
зову сс Корзо и Una Карду
чи. Повезане су уллцом Им- -
бриани, типичном уском
TpiuhaiiCKOM трговачиом улп
цом. Једног јутра ре еко-лнк- о
дана становиици ове
улице — Bchiiiiou Италнјанч
— вмдели су ио зндовнма
својнх Kyha псписане паро-л- е "ЖЛШ" To за itux инје
значнло ништа. Алн та паро-л- а
потсетнла је Југословене
у Трсту на крваве даие када
су усташе у Загребу ио андо-вим- а
ннсали: "ИСивно Лите
Павсшћ!"
Ис трсба iihn далско до
пзвора ове фашистичкспро
паганде. У нриземл.у кућс
број 10 улице Пмбрнани на
лази сс Maii.ii рсстораи как-ви- х
у Трсту и ма на стотине.
Нме му је "Луого ди Кола-цпоне- "
— "мссто за аку-cue- ".
Сандвнч и чашу вина
коју стс иоручнлп вероватно
he вам донетп лично сам
иласник ресторапа — осред-11.1- 1,
здснасти човск. Тај чо--
век са лзразои злочннца м
лнцу је Јурај Byniiih, бнвши
власиик "1'иц" бара у Загрс- -
бу. Код и.ега су свраћалн
шсф усташкс нолнцнје Лу
4iih, познати коллчн као
Иван Ииколии и другн. Бу-uu- ih
је иозпатн н нстакиу-т- н
усташа. Ои је бно члап
нрскк-- а суда у Загребу од
1941, познаиг-полицис-ки де-нуициј- аит
нристалнца наро-дно-ослободилач-
ког
покрста.
Dynuihy јс IlaBcinh лнчно
дао дозвату да даи н noh
крстари аутомобнлом по За-грс- бу
Л1 да оргаиизује "лов
на антнфашисте". Авгјстз
1941 годнне Uyiuuh ]с пот-каз- ао
усташама суднЈу Еш-реф- а
Вадн.евића, данашаег
посланнка Југославнје у
Егнпту.
II данас, с обзиром да у
Трсту не постојп народнч
власт, у кафани Бушића не-смета- но
се састају усташки
У АМЕРИЧКОЈ ЗАНИ
Фракфурт, 4 апрпла. — Око
35.000 Јевреја у 17 разних
логора у америчкрј окупацн
оиој зони у Немачкој демоп-стрнра- ло
]е данас у масовплм
протестима протнв уморства
Јевјкја од стране иемачкнх
полицаја у америчком логору
у Стутгарту.
коллшн, словсначки 6e.iorap-диск- н
понови и чстпици, ко-ј- н
су само обријали браде.
Свн оц жнвс у Трсту с до-зпол- ом полицнје у џепу. Ми-росл- ап
Фулановић је једаи
рд iliix. Join J941 Фулановић
је лостао замеинк хтогласиог
оргапизатора поко.га Срба
у Хрватској Еугеиа-Дид- е
Кватсринка. Док нје морао
да побегне нспред Југосто- -
вснскс aputtje, улановип je
заузикао внсокс одговорне
иоложаје у устаткој полици-ско- ј
служби. Он је бпо шсф
редарствене оужбс у Осн-јек- у,
офицнр за всзу нзиећу
Немаца м усташа иа Суша
ку. У Загребу н у Oatjeicy
Фулаиовнп је лнчно мучио н
батинао ухапшене прнсталп
це народноч)слободилачсог
покрета. У Бушићеву кафа
пу често свраћа Милап Или-ini- h,
инсац уводних члаиаса
у устг iik'ou "Хрватском На-роду- ".
Чак 11 новсмбра 1944
on јс luicao да he Немачка
"снгурно победнти" и да с
iionohy тајпнх оружја" Фау
1 н Фау 2 угрожен п сам жи-во- т
Енглеске, "што и сам
Черчнл кора данас пред До
шш домом признати". Тај
Милаи Плннлћ, којн je пи-са- о
отровне фашистичк
чланкс иротив антнхитлсров-сс- е
коалиције, дозватом оку--
пацноне полициЈе данас сло-бод- но
шета no Трсту. Код
Uyiiutha у кафаиу је до ис
давно често cepahao и Љубо
Кремзир, поруч1шк Навелн-ћев- е
'лелесне гарде" и п.сгов
блиски сарадннк током 11
годнна емиграције.
Ппаче, главнп штаб, уста
iiikiix хшковаца у Трсту је
у "Тратораја Зафред" na Виа
Уднне. Тамо се усташе окуп- -
ллју око свог коловође 1одп
ne. I v. попед осталих по--
времеаих посетнлаца" Трста,
долазн и усташкн "дпплома-та-"
д-- р Малчић. Он је био
у Трсту најннтпмнији сарсд
ник пуковника Лнсака. пре
него uito је овај као органп-зато- р
терористпчкнх крп-жарск- их
бандп отишао у Ју-rociaBi- ijy,
крио се у надби
скупском дому у Загребу све
док га name властк нпсу у
хапснле. У "Траторлју За-фре- д"
када му то трговпиа
па црној бсрзи дозволн, до-лаз- и
п бнвшв шеф усташке
полнцнје у Славонском" Бро-д- у
Фраил Kpemiih.Ovep Се
,kljaiUIHkili
Двадесетседми март 1941 год.
РАДИО-ГОВО- Р ВЛАДИМИРА ПОПОВНПА, ЈУГО СЛОВЕНСКОГ
АМБАСАДОРА У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ НА 27 МАРТА 1046
ТРСТ-УТ0ЧИШТ- Е ЈУГ0СЛ0ВЕНСКИХ
РАТНИХ--3 ЛОЧИНАЦА
Двадесетссдмог марта 1941
годнне пароди Југославијс
окренулн су с пута пои.ижсп.а
н ропског покоравааа нспрн-јате.гнм- а
човсчапства на нут
отпора ц борбс. Тај дан по-сведоч- но је несавладиву вољу
иарода за борбу за своју ис-завнсно- ст,
слободу и сам оп
станак.
Када су се фашнсти иадпс--
ли над 1алкан Цисткопић-Мачесов- а
к.тнка потписала јр
трипартлтик пакт и noiryuia-л- а
да изда нашу зем.гу иацн
стичким окупаторима. Напо- -
ди Југославнјс дали су жсс-ток- н
отпор томе фашистичком
блоку који је тада бно Јак
у зем.гн. Ншхова лоаника јс
тада била "По.1.с рат, пего
пакт са Немачком", "Мн хо-ћем- о
савез с Русијом". 11а-род- и
Југославнје показалн
су свету како су узалуднн
6iuii покушајн рсакционар-нн- х
вођа предратис Југосла-внј- с
да иас одвоје од Совјет
ског Савсза u друглх слобо- -
до.губивих народа, спрсминх
Ла ДаДУ орЈ-жа-
ин отпор фа-шистнчк- им
окупаторима, To
га дана је Антлер, први пут
од када је дошао пл власт,
доживсо свој првц полнти-чк- и
веллкн пораз.
фпћ, као iiOBiutap у Мостару,
позпвао је 1941 п 1942 годн-- н
с па к-ia-ne
српског жчпл.а.
Дапас оп слободпо станује у
Трсту нд Una 1'омап.а бр. 1G.
У улпци Удине палази сс
пр.гава крчма која nocit пмс
"Код трн канарнпца". Ту сс
купс бсзначајннјс усташс,
четннцн н словсиачкн бсло-гарднст- и.
Велпки број iliix
очекује несо "'стално запо-стеае- ".
У меНувремепу, бавс
се продајо украдепе Упри-п- е
робе, кокаина, псиисули-и- а
н цигар(га. Миоги гостп
ове кафане паоружапи су
ножевнма л рсволвсрпма.
Онн немају редовнпх легп-тпмацн- ја
за сталип боравак,
алн располажу дозволом оку-пацион- нх
власта за бораваи
у Трсту од 5 до 10 дана. 1'а
ди разних нптсрвснција код
окулацпоне полнције, дозво-л- а
за боравак птд., четпнци и
усташе долазе у кафапу
"Стста поларе", где нх нри
ма по п православпе цркпс у
Трсту, Јово Марчстић. Hon
Марчетпћ с једпаком рсвно-mh- y
помаже п чстппкс, н
усташе, н стовепачке бело-гардист- е.
У тој се кафапи че-ст- о,
поред осталнх четаика,
може вадетн н Всра Поио-вп- ћ,
роћака Жпвка Топало-Biih- a.
Она Је побегла у Трст
заедио са ђорћем Поновп
hen. мајором кра.гевске вој- -
ске и бившим комаидаптом '
оргаиизацнје iot у луо-лдн- и.
Десу Лазаревпћ, чино-вшш- у
у штабу Драже Мн-ханлови- ћа
na Равној Горп,
(Ндставак на страпи 4)
(Телеграмом Српском Гласннку)
Сви слободол.убиви пароди
схватпли су зиачај всликпх
пародппх демонстрацпја у
пашој зсмл.ц 27 марта.
У впемс кала ic napo.i. :
мсћу н.нм npna омладнпа,
ступао y војску na познп
Комунпстлчкс нартпјс n био
готов за борбу, noBii miiiiii-стр- и
iiMciiOBanii од страис
кралл Иетра ca Спмовипсм
na челу, спремалн су сс дл
пошал.у своје претставппкс у
Бсрлпп п Рнм.
Огорчсп.с народа било јс
пслико dt пншта га ппје могло
заустаппти. Војннцн и офи- -
цпрп сирсмалн су сс за од
брапу своје землк: упркос
пласшма.
Упршс пздајству такозва-mi- x
"чупара рсда" који су
бнлн у страху од свог соп-ствсн- ог
парода л упркос по-лптичк- им
коцп.чп.пма владе
која јс узурпирала иласт, 27
март обслсжло јс почстак
прапс мародпс бо)бс, почс-та- к
пародпоослободплачког
покрета.
Све што се догодпло nocie
тога, показало јс да je парод
бпо у npauy у својој жсл.и па
борбу п у својпм лозппкама
"Болс )ат, пего пакт". Дога-baj- it
којп су слсдпли показа-л- п
су такође, да су акцнјс
мшшстара и кра.га бплс in
дајпичкс.
аНаша -- зсм.г-а нрстрпела јс
мпого за в)сме'ослободпла
чког рата, сви паши пароди
прсгрпсли су тсшкс гублткс.
Свакп град н свака Kyha вн-дел- и
су страхотс рата. Међу-тп- м,
ш можемо бптн ионос
mi na чпп-сппц- у, Да м сна-дам- о
мсђу one пародс, чпје
je п само схпатаи.е живота л
опстапка нсдел.пво са пдсјом
О СЛОбоДП. ИОД ItollCfBOM
маршала Тпта, нстппског си-п- а
своје земл-- с који пам јс
показао прави нут н предво-дн- о
пас у мпогобројпим бор
бама протнв лспрпјатсга, мп
смо пзвојева--ш победу. To je
зашто uii сви сматрамо, да
јс пут којим смо пошдн 27
марта 1941 годппс бпо прапи
it часаи пут.
Мп смо сачувалп част па-ши- х
парода.
25 долара Српском Глас- -
нику из Купертино,
Калифорнија
Наш прпјатсл. и прстплаг-нп- к
Срнског Гласпнка, Б. Т.
Галсб, трговац пз Купертипо,
Калифорнија, порсд својс
обнове на пстсклу прстплату,
послао јс и 25 долара у фонд
Српског Гласппка. On у нн-см- у
каже: "У пнсму Кете на-h- ii
чек од 30 долара, 5 долара
за моју обпову п 25 долара
мој прилог Српском Гласннку
,1гов изшрстаи рад .
Управа и Урсдппштво Срп- -
ског Јласника сс најлепше
захвЛл.ује прпјатсл.у Га.1сбу
па п.еговом братском прило- -
гу iiaiiioj српској дсмократ-ско- ј
новшш у Канади.
ДОЛАЗАК ДЕЛЕГАЦИЈЕ ЦРВЕНОГ КРСТД ЈУГОСШВИЈЕ
Јелегација Нрвсног ћпста Југославијс коју сачи- -
њавају Др. Роберт Hajoajcp, Нада Крајгср и Славко
Ратковић долази у Канаду 12 априла.
Дллегација намерава иосетити ова места:
Судбурн, недсља 14 априла; Крклаид Лск и околи-ц- а
15 н 16 априла; Норанда н 15ал Д'ор 17 и 18 априла;
Тнминс. Шумекер и Саут Поркуп&ји 19 и 20 априла:
Торонто недсља 21 априла; Хамнлтон уторак 23 априла;
Веланд 24 априла; Виндсор 25 априла; Монтрсал 2vS
апрпла.
Настојаће се такођс да јсдаи члан дслсгацијс по-се- л!
Саут Стс Мсри п Норт Архур.
Из канцеларије Већа К. Ј. С.
У борби протлву свсга нт јс бнло труло н решсциопар-п- о
iiamit пародн показалп су
свегу да смо ми бии спо-собп- и
не само за хсроизам
па бојмим пољпма eeh тако
be и способпн за лзградау
name државе, пове Фдсратп-вп- е
Народнс Рспбликс Ју-гославпјс.домо- внпс братскнх
на])Ода уједнњсинх љиховом
слободном вом)у. Под воК-ство- м
маршала Тита мн смо
задобплн почаспо мссто у
друштву С1ободолубивих иа-род- а,
у Apymfey побсдплчкш
парода н посталп сми xohim
фактор мира у Европи.
Усиоставлс11.с заиста дсмо-кратск- с
владе н врло брл
обпаплдн.с разорспих крајсвл
name земк лосталп је узо]
демократскс власти, прпмср
који иногн иароди жмс дн
следс. Уједш1.с1ш ynyipa it
иојачапи уговорпма nj)iija-тсл.сти- а,
узајампс iiomoIui ii
сараде са Совјстскнм Caue-зо- м
ii Цолскои Фсдеративпи
Народна Република Југосла- -
вија је такођс у пајпријатсл.-Ck'iijii- M
одиосииа са братскои
Бугарском, Чехословачком, са
cbiiu Ујсднасшт пацијаиа п
зајсдио са оиим посјсдп-и-и доцриносп сво) дсо Ссзбедпо-ст- и
лпра л обпови Европс,
разорспе од страпс пациста.
llaiuit пахди сматрају сиојс
уговорс са братскпм словеп
ctnw ' народпма ocTsapeiLcu
iLiixoBiix BCKOBiinx нада н
основима бсзбсдпостп нове
JyrociaBiije. Ови уговора су
заиста великн допрнпос за
ствар обезбећеаа трајпог ми-р- а
п у псто врснс сведок со-лидарп- остп
словепских паро-да- ,
сошдарности која је ско-вач- а
у тешкој борби протнн
традпцпопалпог пспријатси!
Cioneiia — псмачких окуиа-тор- а.
Сви иокушајн рсакционзр-нн- х
слсмепата код xyhe n у
шшстрапству да спрече об-по- ву
п изградњу пашс землс,
да компромлтују пашу паро-ди- у
владу nehe уснсти.
Наш парод пестриливо че-к- а
светску мпровпу копфс
ренцнју, која he одлучнти
судбпиу оппх крајева који
су наснлпо отети од пашс зс-М.1.- С. Ми смо сигурпи да he
савсзипци допстл правсдпу
o,viyky и да he Иара, Трст,
Словеначко Прпморје л Ко-руш- ка битл noBpahenn Југо-ставиј- п.
Ово би псправпло
историску ненравду која јс
учш1.с1:а лашој зси.гл. To бп
такоће удово.гнло жии на-ро- да
на тпм подручјнма. Сва-к- а
ДРуга одлука о томс прст-став.тл- ла
бц ловреду лравде
ii пе би служпла стварн unpa
кога сви пародн толнко жслс.
roBopehu о 27 марту ми lit'
можемо а да не пагласлмо чи
itennny, да су народн Jyro-ciaBiije
j тсшким часовима
своје нсторије јасио влдел!
најбо.гсг свога прпјатслд и
лоја_1иог полагача у велпком
Совјетскон Савезу. Херојсса
борба совјетског ларода про-тн- в
фашнстичкнх агресора,
дубоко разуиевап-- е југосло-векск- их
народа које је пока-за- о
СовјетсЕп Савез и nouoh
коју nv je on дао, директну
помоћ Црвене Армијс у осло-6oJ)ei-ty
паше земле, напори
Совјетског Савеза за постиг-nyh-e
праведиог и трајног
мира п велнка homoIi коју иаи
је ои дао од свршетка рата.
појачало је веру пашпх иарп-д- а
у пароде Совјетског Саве-з- а
и дало наи негаломиву
спагу.
Са Титои кои нас предво-д- и
Mil смо већ добили битку
за Федеративпу Народну Рс-публ- лку
Ју10славију. Са Ти-то- м
који пас предводн мп hc-м- о
победити у борби за дал,-н- у
лзградљу п развитак наше
зсмле.