Serbian Herald, March 14, 1947

              f ', '$Km~~Ff}W
Уторак, 18 фебруара
f~ ir5 Jv ii 1WT ЈпјШивмЈдЈИЈВ.тЈгДН! ttw.-- #4fevSfcfiSBift.
1947.
21свдчхт1счгаеРсРСтс(содР2
Владимир Дедијер
Белешке из Америке
Д
5 iiiijssaeiiiii'iia1,l,aaa:',:1,:fci:",:''::1'
(26)
Овакте кампаље протпв Хсрста у Сједиаеним Амерл- -
чкнм Државама ба се водиле највнше месец два дана, спа-љен- а
би бнла јавио и,егова фигура, па бн чатава ствар легла.
Какве су то снаге којс стојс иза Херста, кога он управо
прстставлл у Сједпњеллм Лмерлчклм Државама?
Херст inije Херст зато што је рђав илн покварел човек
како то миоги наивни Амерпканци мнсле. Херст претставлд
одређенн слој америчког друштва. Хсрст је лајлзразлтпЈИ
скспонепт оног крнла финанснског капнтала које жели да
заведе своју иотпуну днктатуру у Сједииекпм Амерлчкпм
Државама, јсдиом речју амерпчки фашлст. Хсрст је прет-ставн- ик
у јаввости оне групе дссног крнла републпкавскс
странке у коме се иамзе Хувер, Вандсрберг, Форд, Лппд-бер- г,
Макормик н други, које је у годпиама прсд рат нмало
нолитичку лшшју нод лмслок изолационизма, то јсст отсу-ств- о
Амерпкс у рату протнв фашистичких држава у зајсд-ниц- н
са Сопјстским Савезом н другпм демократским зем-ллм- а.
Карактеристично је да је једаи од млл.епнка Херсто-вн-х,
као л свих амерачклх фашиста, генерал Макартур.
Херст је водио кампаи.у да Макартур будс каидидат репу-бллкалск- с
страикс за прстссдннчкс изборс 1944 годипс.
Херст је иарочито нмао у влду нрошлост Макартурову, којп
је, поред остатг 1932 годнис командовао трупама које су
разбилс поход исзбрниутих и гладннх ветерана нз првог
светског рата. Далалим! став попустливости гснсрала Ма
картура нрсма јапалско) мшптарлстлчкој клнкн и трусто
вима у свстлостн овлх чин-сниц- а постајс разум.глв.
Груна изо1ацноннста нзпукла јс лскуства пз досадаш-н.- с
борбе и иступа иовлн паролама, од којих је једча од
лајважилјих "борба за слободу у свсту", "борба за очува-it- e
демократнје у свсту", "спасаваи-- с рслигнје", "спасаваас
спста од болниспизма", чак су почели да сс кнтс н паролама
ирстседпнка Рузвелта о "чстлрл слободс". На тај пачин
најокорслнјс фашнстс и профашнстнчкс сиагс Сјсдлисппх
Амерлчклх Држава, замаскнраис паролама о дсмократлји,
иокушавају да остварс своју диктатуру у Сједиисним Амс
рнчким Државана, покушавају да угрозс слободу н демо-крати- ју
у чнтавом свету, од нзсиацнониста прстворили су
се стварно у ллтервсицлоилстс. У том колу Хсрст ннјс само
обичпа фигура, ппскарато тог дсла амсричког фпнаиспског
каплтала. Ои је јсдаи од чланова тога кота, једап од лајутл
цајпнјих чланова тога кола, јсдаи од најопаснијих чланова.
јер распо!ажс najnehit новпларсклм трустом у каппталн-стлчко- и
свсту. Koiii сваког дапа утичс иа свсст, на форвл- -
раис појмова о жлвотллм догађајнма у главама десспше
МНЛПОНа Л.уДН НС CaUO у 1.ЈСДЛ11-СНН- М лмсрнчмш Д1љиаа,
uch у миогим другпм зсмллма у свету.
У три иајважнија амсрнчиа града Вашллгтоау, Љујор-к- у
н Чнкагу, лнстови с иајвећим тиражом припадају поро-дпц- и
Макоруик-Иатерсо- н. У Вапшлгтолу Спси Патсрсои
управлл "Ваишигтон Тајмс-Хсратдоу- ", у Љујорку капстан
ГТатсрсон "HiyjopK Дели Њусом", лнстом с пајвсћи тпра-жо- и
у Сјсдш1.спии Амсрнчким Државама,, преко 2,000.000
ирнмсрака, а у Чнкагу, у авеплји Мичигаи дпжс сс обла
кодср готског стила у комс седн пуковпик Роберт Макор
мик, власпнк "Чикашкс Трибунс", једиог од паЈстарнјпх
америчких листова, који сс продајс у мнлион прнуерака п
по тиражу у Л1ерицп долазн одмах иза свог сабрата "Дели
1 1уса" у Љујорку. Погатства породнцс Макормнк-Патср-со- н
нс зауставллју сс само ту. На врху камсног облакодсра
у авспији Мичиган налазн сс једиа од најјачих радио ста-нпц- а
Лмернкс ИГН. којом располажс Макормик. Он јс
јсдан од главкнх акционара у велнком амсричком лапцу
радпо-станнц- а "Мјучусл Продкастипг компани". Оп Јс једаи
од утнцајинх дирсктора у "Лсошистед прсгу", он располаже
н својом сопственом иовииском агснцијом, новпискпм син
дикстом. Капитал породлце нласираи је н у друге гранс
нндустрнјс. Двс пајвсћс фабрнке хартнјс у Каиади, слскг-рпчи- с
цснтрале, стругаре, чнтава флота трговачкнх бродова
— свуда лсжн повац Макориика.
"Чикашка Трибуна" за двс године навршпће пуни век
свога nocTojaita. О н.спом раду, о неном утицају у Сјсди-U.CHH- M
Лхернчким Државама написано је више киига. Од
свпх тих 1.11.ига којс сам прсгледао, изабрао сам свсга једиу,
јср сач сматрао да је она довол-и-о ауторитатнвна дада пу-н- у
слику Макормика. Нсн писац је Хара1д Икпс, којп фун-кцнј- у
мимнстра унутраиитх дела Сјсднн.енпх Лхерпчкпх
Држава вршн всп трииасст годнна. Он је наппсао кипгу
"Лмсрнчка Kyha лопдова једна аиалнза no nmaiby сло
боде ттаинс" и to je апнсао 1939 годипе. даое пошто је
прошло садам годнпа откада је ирсузсо одговорну функцпЈу
мииистра унутраш11их послола. Сам Хара1д Нкпс родо јс
з Чикага, добро позпајс Макормика. па му посвећује две
главе у својој кннзи, коју јс, нначе прилпчно тсгако nahn
у Лмерицн и о којој се рстатнвно, мало зна. Срео са многе
амсричкс новниаре који нпкад о iw)j нису чули. Ево рсчп
г. Нкпса:
"Мекормикова "Трибупа" богата је, утпцајиа, уносиа
пнстптуциЈа која помаже снагс реакцнјс, а за рвратс те
нсте снагс дају нотпору Макормику. Пимц Лго Ростои
направно је апксту међу иовнпарима у Пашпигтопу. "којн
јс лнст у читавој Амсрпци пајмаи. нстпнит и на који се
публика можс najwaite ocionnTii. Од појсдпиачппх листо
ва ову тнтулу је добила "Трибуиа", једпно је чптав Хсрстов
ланац ставлсн пспрсд п.е".
Дал г Нкчс наводп разпе лпчностп из амсричке ис-торнј- е,
чак и Лбрахама Лпнкаша, које су осудте "Трп-буну- ",
затим лрелази па поједнности; о начпну ва који јс
Макормлк прпградио землпгатс па комс се палази o6-iaj:- o
дер:
"Новсмбра 1909 Џон Мајнард Харлан, који јс дуги ппз
годнна бно на чслу борбспог нокрета за реформу прилпка
у Чнкагу, пзвршпо је поражавајућп напад иа "Трпбупу"
због добро утврђснс чпиепице м. јс Макормцк преко сво-ји- х
веза добио иа дугорочпу употрсбу државпо зем.глште
које Је било одрсђсио за подиза! школе н на том зеклп-шт- у
је сазидао свој об.1акодер. Коптролптућп управу шко-л- е,
чији јс прстседпнк бпо "Трпбунпп" адвокат, опа јс
успела да дођс до земл.ншта по тако смсшно ннској цспп,
да је зарадила око чстпри мнлпопа дадара. Херст је тпм
поводом јавно пзјавпо:
— На основу ове преваре — имајте на уму да сам ја
правппк п да зпам колпко је озбид.па реч превара — шка!
ска деца су бнла опллчкана од "богоугодпс Трпбупс".
Дал г. Икпс наводи једпу оптужбу протпв "Трпбуне"
да јс дугп ппз годпна скрпвала праве приходе п оштстпла
амерпчку државу с блпзу трпдссег милпона долара. Bpxos
нп суд државе Нлинопс одбацпо је ову оптжбу 1937 годп
ие, не ii а осцову цедостатка матерпјалвпх чивеввца већ с
формалвог гледишта — оптЈ-жб- а ввјс проплсво састав.мна
п подпгвта је прс врсмепа.
(Наставпће се)
I јс
т
—
(Преиос са стране 1)
Скупштппи н нада се да he
успети да спречц социјално
ocurypaite у 1947 годпни, ка-д- а
нијс могао 1944. Како, да-кл- е,
стојпмо сада са
одно-снма- ?
Носчедии предлози
федсралне владе одобравају
ОнтариЈи преко 67 милиона
долара мивимух уз предви-ћеи- е
додатке, који би изно-снл- п
у 1947 годнни до 74 мн-лпо- на
долара. Лли чак и на
ове новс поиудс. из којих је
исклучен профам соцнјалног
ocurypaita, премпјер Дру је
рекао — кроз ненменовапог
"споксмепа" — "то је мпого
иовца, и пзложиће моју вла-д- у
огромниу иритпсцнма са
свнх страна да пзда своје до-ходке- ."
"Прсмного новца",
каже премијер Дру, који ни
послс готово четнрн годнне
у влади ннје часно извршио
и н јсдно обсћаие којс је дао
народу Оптарнје. Каква су
нска од тих обећаиа?
"Прс свсга трсбао је битл
велики програм за изгради.у
кућа да сс реше
услови кућа у свни
дстовима Онтарије." Да лн
сс држао тога o6ehaita? Одго-во- р
је да пи један једшш
цент ипјс утрошсп од странс
Друовс владе у изградан Ky-ha.
У самом Тороиту нмд
преш 4.000 iiOBpahemix рат-нн- х
војннка без стаиова, ка-к- о
изјавлујс Комитет ратних
војннка. Град ииа још око
8.000 молбн за станове. На
стотине тнх породица су прн-сн.гс- нн
да живе у старс дас-чар- с,
нсчистс н трошие Kyhc,
у Maic колнбе, али Друова
влада ништа не подузима да
спаси тај народ.
"Узмпмо друго o6chaitc.
Имале су сс нодузсти мере
"да сс оснгура сваком дстсту
у Онтарнјн иајвсћа Moryha
прилика да жнвн са здравим
тслом н уоу", меднкалие н
НА У И
ДА
Ево, први пут да се јавнм
чнтаоцима Гласнн-к- а,
српске цо-вп- не
у Канадп. Ја као чнта-ла- ц
те наше борбсие иовине,
инслнм да треба сама ссбс д!
што се и пре ви-са- м
јавила. Што сс тиче ииса-it- a
у иаше новине мп жеие
мпого грсшило 1пто чсшће us
пншемо. Увек се пма шта пи-сат- п
само када се то поставл
себп у задатак. Мц имамо
шта ппсати, јер ваш рад u
активност на мпогпи пагнма
даје нам доста u
података да би могле писати.
Ја верујсм да наше сестпе
у Каиадн, као и у
пазе н прате
H.tiii пал кооз nauiv сппску
новнну —
Реч. Али, и поред тога
што се то може видетп кроз
ступце Слободне Речи, ја же-ли- м
да овил путем речсм е-кш- ико
речи о раду демократ
ских Српкшм у
Мп смо вазда запосленс, a
како и нсби када ииамо мпо-г- о
рада којсг морамо урадн-т- и,
а такође пнамо и доброг
који наи иеда ода
хнри. Ова на- - иеда мира
све дотле докле je год нашо)
6pahn, сестрама и ратној си
рсиадн у нашој старој домо
впни помоћ Наша
врсдца Милена
прсдводн нас у томе
раду. Од самог ночетка рата
протпв фашпзма oita пас је
правим путем.
Срби п Счовепи
виделн су да су
под aetiiiM воћством
учиннле све гато су могле да
nouomy 6op6v ваше 6pahe у
Iц иисмо моглс
рсћи да сс нсшто ве може
учннитн, јер то Мнлена пије
Ево један прииер. Пма то-у- е
вселх 15 дава Милеиа је
сазвала Једав ми-ти- иг
и nil смо се на вре-м- е
сакуппле. Нпко од вас ни-ј- е
звао о чему се ради. Оиа
када је мптивг почео објас-н- в
вам да је велнка оскуднца
п потреба за паппр, атовкп п
мастпла децп у
Учвпвла је један
апел ва нас да учпнпмо све
лто можемо да сакупимо што
впше тог школссог прпбора
' mfmyum fifH '
.
"
'
"СРДСКИ
Антинародна политика Дру-- а
домини-онско-провинцнјалн- нм
"нсзадоволл-вајућ- п
1РШ?'™
MAMA ЈУЛКА АПЕЛИРА СРПКИЊЕ КАНАДИ СЈЕДИ- -
ЊЕНИМ ДРЖАВАМД ПОМОГНУ РАТНУ
СИРОЧАД ЈУГОСЛАВИЈЕ
Српског
дсмократске
крнтикујсм
материјала
СједшЛ-iiii- u
Државаиа,
демократску Сло-бод- ну
западној
Нсисилванпјп.
"дидера"
потребиа.
Српкиаа, Га-hnnoB- nh,
предводпла
РодагЈ-бив- п
демократске
Српкпљс
отаџбпвп.
дозволавала.
спецпјалнн
демократскпх Српкпил
одређево
школској Сла-вониј- п.
ГЛАСНШС- -
друге хнгпЈенске заштптс
икале су се дати свакоме. A
шта је урадно прсмијер Дру?
Он је одтучно одбпо програм
народног здравлл који је омо-гућав- ао
да се то остварп."
Онда Меклауд каже како је
прошлог октобра Друов ми-нмст- ар
здравла ооавсчно
Удружеие Онтарнјс за ту-беркул-
озу
да јс влада планн-рал- а
да обавезно нора свакп
болесник, којн дође у болни-цу- ,
битн прсгледаи па репт-гено- вс
зрае, а исто тако гве
болничаркс, докторн и друго
особлл које радн по башица-ма- .
Ллн неколнко неделд ка-спн- јс
мнннстар здравлл je
изјавио да се iiehe увестп та-кв- е
мере на "ово заседаае, јер
D.iimi.i нзјав.1 'аш'е накшлл
добар одзнв". Такав преглсд
народ захтева веп годннама.
И онн to aiiaiv. Културип па- -
I род ие сме бити бсз таквпх
прсглсда. Ллн друова вла-д- а
очевидно occha да у томе
иема врсдиостн за гласачке
удице." И док Дру не про-мс-аи
своје мншл.сае болни-чар- и
иорају да наставе н да-л,- е
радом без нкаквс заштцтс
iLiixonor здравлл.
"Нремијср Дру je o6chao
да he сс сместа повећати пот-пор- а
мајкама и пензпја за
остарелс у поравнаи.у цеид
животпии потребама." II ту
je on одбно предлог домпии-онск- с
владс, од kora je ова
провинцнја ниала да добијс
84 мнлиоиа долара годиши.е
"за остарсли народ."
"Онда, oil je дао обсћанл
да he дово.шо снабдеватн иа-ро- д
млском и другим оспов-пп- м
иотрсбааа уз умереис
цене. II поново је премпјср
Дру актовао потпуно супро-тно- ,
велчкни подпзаием цена
млеку. To ннјс свс. Нсгова
Конзервативиа партиЈа мора
сноситн велнки дсо одговор-ност- и
за опгате подвзан.е цс-н- а
храни, оделу и другнм ос- -
за спроту децу и дала нам је
чстирн дана времепа. Разумс
се, ми као одаие Cpimiite on
штој ствари, сложиле смо се
са тни предлогом и одмах
смо ирсшле иа рад. За 'пар
даа попово смо се састале
у стаи ссстре Лнлеие п ре-зулта- тн
су били одлнчми. Ту
се могло видстн једно чудо.
Вило је на стотнпе оловки,
Kibiira за inicaiLc, мастила и
другог потребног иатерпјала.
Свега што је пашим лалпша
нииа у школи потребно. To
исто вече ско паковале ове
стварк у велнке кутпје. Све
cwo, без раиике. бпле веома
bcccic it сретне што смо пма-- е
тако лепе резултате у овом
раду.
Иретпрошле неделе, 2 фе-бруа- ра,
нмалп смо забаву за
ратцу снрочад Југославнје.
Сала је бнла пуна парода. На
забавн смо ииалн такође лес
успех, јср се сакупило доб-роволи- ог
прилога више од
1400 долара. Мн се запста u
нарадимо, впје шала, алн ка-Д- а
све иде добро н како тре-б- а,
опда впкоме нијс тешсо. ја, "nana Јулка", каео ме
зову по целој Пснснлвеннји,
апстпраи па све вас, драгс се-ст- ре
Српкпае по целој ЈСа
нади ii Сједпне11нм Држава
иа, да се свн заједво дамо иа
посао, на овај веома важаи
лосао, па да помогпемо на
шој мастрадалој браћп п се-стра- ма,
иашој ратној спроча-д- ц
којн су осталп без своје
мајке у Југославпјп. Да по-могне- ио
деци чије су родп-тед- -с
фашистн локлалп п по-убијх- ш,
чпје су домове спа
лнлл л порушплн. Ми гао
мајке с ове страле морских
валова дужиост лах ]е да пх
помогнемо колнко иохеио п
са чпме можеио.
Дак-i- e децо моја шпром Ка-на- де
п Алсрпке, пођпмо сло
жно а рад за помоћ спроча--п
Југославпје, пека знају да
mi водпмо рачуна о апма.
Да жлви пова Југославпја
са својим вођом марша.1ок
Тптом1 Да жпве свп борцв
п боркпи.е којп су ослободн-л- п
свој парод од крвавог фа-шлз- ма
! Да жпви друг Ста-.гп- в.
највећп прнјател. наро-д-а
ФНРЈ1 Вечна слава палпм
борцпма п боркака.
Све вас лоздравлл,
Мама Јулка Радпк,
Пптсбург, Певсллваввја.
новилм потребаиа за жлвот.
Ја ово изјавлујем као 4nite-um- y,
а ие да сваллм одго-ворно-ст
са Кнкгове владе за
укндаас еонтроле иад цепа-м- а.
"Организованом радиишт-в- у
бнло је обећаио "иајуме-рсннј- и
п најнапреднлјл рад-личк- л jatoii. Алл иа заседа-н- у
Скупштлле 1946 годиш:
Друова влада п п.езнне прл-сташ- е
гласали су одлучпо
протлв чак и наЈумереаијег
раднпчког акона, таквог као
што је Раднлчки закон — 40-сат- на
радна леделл, две не-дел- .е
годлшљег одмора са
платом л млнлиум 65 цеатп
п 1ате иа сат.
"Осврћем се на још једпо
обеИање премајера Друа. У
ј)лу 1944 on je изјавпо да he
1кегова влада успоставлтн ле-та- а
пзлетшпта у која бл деца
пре to лета пзбегла лз врућлх
градова л )"жпвала лепогу ои- -
тарпскс нрнридс. лда jc iu
постало као домлплолскн
плаа којег су одобрнле 6 п
Biuia.iija. Али премлјср Дру
је одбао тај план и inije хтео
да примл 70.000 долара којс
је даваао Оптаријпза ту
сврху.
"Сада преилјср Дру xohc
да парод илтарлЈе заооравл
те стварл н иокушава да му
одвратл позорлост са iwro- -
вог сопствелог лажлог оос-hai- ta
ла алтпцрвелу пропа-галд- у.
"To лнје иовл проаа-лаза- к.
Црвело застрашпваи.е
pobcao je у маштана Хпгле-р- а,
Гебелса л Мусолпнпја,
које су употреблдвали да ста-в- е
у ковфузију и застепс па-ро- д
док су оаи вршллп завс-р- е
да уапште цлвллпзацл)у.
To ie vcBoieBo иа шлросо као
употрсба па1птнчклх шпеку
лалата у готово свакоЈ зсмаи,
усгучив н лашу. . .
"Бол.шсвпзам куца ла на-ш- а
врата. Мп му не смемо
дозволлтн унутра.'Ми се мо-рам- о
оргааизоватп протпв
тога н ставлти наша рамеид
једиа Ј--
з друге чврсто. Ми мо-рам- о
држати целу Амерпку,
сачувата је и иепокварлтл.
Ма морамо држати радалш
тво по странп црвеие ллтера-rj'p- c
и црвене варге. Ми мо-ра- мо
настојатп да ова схва- -
таи.а осталу здрава. рскао je
један каплталиста у Флорл
дн. To je мпого слпчво гово-р- у
премпјера Дру-- а у Крк-лап- д
Леку од прошлс педе-г- е.
. . А да лп зпате ко је то
казао? Догодпло се да су то
бпле речл Ал Капова. . ._
To
je сродпо речима премпјера
Дру-а- . "И нп једап хушкач
црвенпм страшплои не може
порећи да овп којп "су са
всзнпцп у пстим вптереслма,
савезнлци су п јсдап друго-ие.- "
". . . II ма много тога шта
mi требамо учпиитп. Да су
снаге реакције јаке, ја не по-рпче- м.
Алл, ако актују заЈед-п- о,
снаге npoqieca п рефор-м- а
су дчеко јаче. To je веп
маилфестовано у Вандсору и
Хамклтону, и до извеспе ме-р- е
— у Торовту. . ." Где је
реакциЈа хпого поражева у
пзоорпка.
Т1Гт9 1.1 vnunv кал кажех
о свагама прогреса п рефор- -
иа? Ја кислим, у прву руу.
ип ппганпзовано радпаштво
— Амерлчку федерацију ра- -
да л Кавадскп радвпчш iju
грес. Ја кпслим на фарлерс,
ва ветерапе, иа средлу сла- -
су, ивтелектуалце п иа илле,
трговце. Ја мпслпм иа Си Си
Еф.либерале и радиичке про-грсспв- це
(ЛПП) — иа све
оне хојн се слаху да се ие
сме дозволити реакцпјв да
насплно qio-звв- а жпвотвп
стандард народа ва впсппу
денрсиј€; на све ове sojn
хоћеда иЈграде Онтарнју вре-дно- м
езвннх сппова sojn
су пролевали своју крв за
њезнму будућносг.
"Али једнвство тпх свага
ввје задатак сутра. To je за-дат- ак
данас To ора иочетп
сада у месту где живпте, у
заводу. у фабрнци где радв
те в у оргавизацнјама којнма
принадате. Када сс постпгпе
такво једвлство л ваће пзра-за- -
у уједвнним иародвпм
акцпјала, Друова вла,та he
бвти присвлена да се покори
же.1и варода и да се остваре
взвесве реформе о којпма саи
вечерас говорло.
мАлп и још ажлпје, пзгра-ђлваљ- ех
једнвства давас,ми
ћемо коватл оружје са којпм
ћемо одлучво поразпти Дру
oiv влал и закевпш ie са
једво хоја he остварити п
пспуаавати наде и аспвра-ци- е
варода Онтарпје."
СТРАНАЗ
ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ВЕЋА
0БАВЕШТЕЊЕ 0
ДОЛАСКУ ЛАђЕ
Оришнално јс бнло ирсдииђсно да ho npnu транс-по- рт
повратника отпутонатн из Моитрсала првпх дана
априла мсссца. To прсмо бнло јо одрсђсно од страно
Југословспског поморског урсда у Љујорку. који руко-вод- и
са лађом. Овнх дана обавсштспи смо од спомсиутог
Иоморског уреда ФНРЈ, да ho лађа сигурио имати за-кашњс- ња,
да со долазак лађо у Монтреал мо;кс очскива-т- н
тек у другој лоловицп априла.
Газлог 3ai;auiibciba, прома саопштои.у Номорског
урсда ФНГЈ, јо х;лсдс1ш:
Како јо познато, да бн со ,могло оргаиизопати по-врат- ап
иссл.сш!ка, морало со куинтн лађу. Лађа јо куп-л.с- на
у Сан Францнску, Калифорнија. Нз Can Франциско
лађа мора noliii у Југослапију радн прсузпмање посадо
и да сс прсуродн за ирсвоз иутинка. Да јо лађа отншла
на врсмо нз Сан Франциска, т. ј. како јо планнрано, си-гур- но
јо да би могла да сс вратн у Монтрсал. иочстком
априла. Али да лађа ио би ншла празна у Југославију.
заЂучсио јо да ирспсзо карго браиша за Нталпју. Пра-ши- о
со налази у Ианкупсру, iia jo ла1а дошла тамо иа
5 фсбруара. На путован.у нз Сан Франциска до Панку-вс- ра
и )топараиаи,у брашна нзгубљсно јо пишо од дпс
нсдсљо. Лађа одлази из Панкупсра опнх дана.
Сада со тачио но зна када ho cnihu у Монтреал, али
свн су изглодн да to ncho бнти про 20 апрнла, а могућс
н који дан касиијс. Тачан датум јави ћемо чии со буд
зиало.
4-т- и финансиски извештај
Од ИОСЛСДН.СГ лзпсштаја који јс паправли 28 jajiyapa,
па до 10 фебруара, добнвсно је 173 000 доира у рсконструк-циои- и
фоад повратмлчких радипх група.
Свега до сада прлилсло јс код главног уреда Bcha у
одбора за рскоаструкцпју у Ваакувсру заједао — 792.460
долара
(Прл томе трсба иаломшутл, да огај, чствртп лзвешта]
ук.гучујс све прлмлткс код главлог урсда до 10 фебруара,
али прамлцл Палкуверског одбора су само до 3 фебруара).
06chan.a има до сада 1,912,500 доара илл 87.500 до-лар- а
van.e од лрсдплћела два мллиола. Кад бн сва места
лмала "квоту" слгурао јс да би o6chan.a прешла 2 мплпона.
Обавезе Прлмлтак
Ванкувср $."з00.000 $240.250
Виндсор 250.000 76,150
Тороато 250,000 744210
Хамллтол 100,000 51.350
Судбурн 100,000 47.650
Вслалд 100,000 33,350
ПортАртур 100,000 33,750
Валдор, Маларгш;
Норанда и околица 100,000 , ,
' 6,300
Норалда 2,000
Малартлк . & 4,300
Л[оптреа.т 75,000 39,800
Крклаадлек 75,000 ljOOO
Шумекср 50,000 24,600
Тимппс 50,000 15,000
Ст. Катарпнс " 30,000 38,800
Портколбора 30,000 28.200
Саут Сте Мсри 25,000 1,500
Co. Поркупаја 20,000 —- --
Лардср Лек I5.00Q 1,600
Нааалмо 10,000 5.000
Прллцстон 10,000 7,000
Кимбсрлсј и Кралбрук 10,000 —
Чсмалус 5000- - ЗЈООО
Деламср 4,000 3,900
Нелсои S.50Q 100
Нлагара Фалс — — 20,000
Ко- - Врслч Алта. —-- ► 12,000
Маултсл Парк —- 600
Мсркоал — —- 2,800
Лускар —— Ј.ООО
Кадомин - ч- - 1,000
Грег Ривер Маји —— 1.000
Крсјтои Мајк -- — . 6,000
Вралтфорд — —- 3,200
ђсралдтол 2500
Куртсасј — — 1,700
Тллсоабург ]Ј500
Таиесвпл — — 1,400
Порт Алберлл ' —— 1300
Арвлда , 1,200
Хултсвлл — — 1,000
Пприор — — 1,000'
Teuiiczauintr 950
Ипкчур Вјут 800
УРЕДБА
0 ОТСУСТВУ ЖЕНА ПРЕ И ПОСЛЕ ПОРОЂДЈА
Члан 1.
— Жслаиа залослеал у
предузећима, падлештвлма, у-стало-
вама
и органлзацлјама,
односао код прпватллх ио-сшдава- ца
лрлпада отсуство
од uiecT лсдсла прс и шест
иедела после лоро1;аја.
Трудпа жсла лна право да
обуставп рад члл сс лекар-скп- м
увереп.ем )тврдн да he
пороћај вероватло уследити у
року од шест педела.
Члан 2.
За време отсуства лз члаиа
1 трудпа жела ужлваће лз со
цпја.1ног ocurypaita потпору
за породиле, уколико за то
пспуњава услове по постоје-hi- m
проппснма. Уколнко од
ЈСтапове соцлјаллог ослгура-tu- a
прлва потпору за породп-л- е
у uaneu пзиосу од своје
редовлс зараде, псплатпће јој
се та разлпка.
Члан 3.
ЛСсае завослеве у др-са- в
ллм иадлештввна л устаио
вама ужпвапе за вреке овог
отсуства, укахико нпсу соцц-јалн- о
осигуралс, своје редов-л- с
прииадлежвости.
Члан 4. .
Нелзвршеос лронпса ове
редбе повлачи кривичпу од-говорп- ост.
Нрегршајл проппса ове у-ре-
дбе казииће се прппуданм
радом до годлле дала илв
новчапо до 25.000 дввара, a
у случају тежпх последпца л
јншеиск слободе са прлвуд-пн- м
радои преха одредбана
закова о врстака казвп.
Члан 5.
Овлашћује се Миввстар
рада-Вла- де ФНРЈ да издаје
упутства за примеву пропи
са ове уредбе, уколпко се за
то угаже потреба.
Члан 6.
Ова Уредба ступа ва свап
бевов лвсту ФНРЈ".
. s -
ш
: s,w
.
1