Serbian Herald, December 16, 1947

              i4WP -- as - .а&# '&шг&&ез№1
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИНА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1 Ont.
ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цегаоад. г2о.д5ш0.шпЗоај вввроестткрдеантсжтвоs, гКода.аа5д.у00,4 пдоодл.жргао,д.ка3.0п0ода НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.anD.SNe.co7a6d1 MОaаrмch M12a,tt1e9r42under the
Год. 7. Број 469. Цена једном примергу 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUE. DEC. 16TH 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 469.
0 ПОВРАТНИЦИМА У
ФНР ЈУГОСЛАВИЈУ
Пар људн који cy ce повра-тнл- н
y Југославију илн ни-с- у
могли нлц нису хтели да
уоче у осповном право craite
у новој Југославнјн. Они то
ннсу схватили и покрај тога
што ce о томе питаиу веома
много пнсало у наитј народ-и- ој
демократској штампи и
расправлдло иа разиик збо-рови- ма
и предаваипма. Некц
од ових замншл-ал- и су да
због тога што јс народ узсо
власт у својс руке да всћ у
новој Југославнјц втада пот-иу- но
екопомско благостаие,
дау itoj већ тече мед н млско
на свс стране. Другн су, из-глсд- а,
рачуиалн да he добнтп
нскс внсоке државинчке по-ложа- је
чнм тамо стигну. Мо-жд- а
л-уд- н рачунају овако: ако
сам имао иеко зваае у иапшм
оргаиизацнјама у исел.ениш-тв- у
мсни то право прнпада н
у ФНРЈ, јер, уосталом, ово су
радничкс демократске органн-зац- и
је а н у Југославнјн су са
да радиици и селлци на вла-ст- и
па зашто и не би.
Кад већ о овоме пншемо,
лсћс бнтн згорсг да се нослу-;кнм- о
јсдним прнмером о од-лас- ку
у СССР нз Америке не-кн- х
људи 15 годнна пазад. Јс-д- ан
од тих, који су иигли у
Совјетскн Савез са намсром
да у и.ему остапу, ако wy ie
оствари жел.а, врло радо сс
прсстаплдо као вслпкн "бог-шсвнк- ",
као великн нрнјател.
совјетског снстема. Впо је чо-в- ек
прнлично н уображен па
јс при доласку у Москву оче-кнв- ао
.велик дочек не само од
масе иарода, всћ и од л.уди из
владе. Нрстеиднрао је и иа др-жав- ни
положај. Алн, разумс
се, тако се лако иоложаји не
дају док човска не уиознају
и док сс ис опроба на делу,
У раду. Нисокн положај ннје
добно. Жеља му сс лнје испу-нил- а.
Шга сс послс тога догодм
ло? Новратио сс у Америку.
Лли то вишс нијс био онај
"великн болшевнк", то внше
ннје бно онај "великн при-јатсл- ."
совјетског снстсма. Од
Јакозваиог пиреипрјаитјаетледл. пцоеслтоаог
совјетског система, свега рус-ко- г
народа п радннчког но-крс- та
просто због тога, што
му се није сместа удово.шло
lLcroBoj лччиој жели, безоб-зир- а
да лн је ои био способан
за положај на којн је иретен
довао нли нс, безобзнра да ли
је био нрокушан на дслу нлн
не. II кад нмје добно очеки-ван- н
положај do повратку у
Амсрнку почео је воднтп клс-ветннч- ку
Kaunaiby против во-b- a СССР u иротив целог тога
система. Ои јс, значи, и прс
поласка био иепоштси н не-мскр- ен прнјател Гачунао je
дадође на готово па кад то
није могао добитн, on сс од-луч- по
да пл.ује на оноо че-м- у
је говорио да му симпати-ш- е
и поштује. У овом друш-тв- у
Join нма много људи так-во- г
карактера.
Нскако слично овоме карн-јернст- и
нзглсда да су замнш-ллл- и
н некп од овнх лар ко-ј- н
су ношли у Југославнју.
Као што је иознато, у трн
транспорта ове годние повра-тил- о
се колективно из Ка-на- дс
у Југославнју, преко
1.300 повратннка. Нрошле н
ове године могло нх, је појс-динач- но
отпутоватп нсколнко
стотпна. Moryhe свега до блн-з- у
2.000. Од тога броја поја-вил- о
се, како чујемо, десетак
таквпх или слнчнпх незздо-вол.сник- а. Неки су се од ппх
повратили.
На све ово можсмо рећн
следеће :
Ирво, у сваком житу пма
кукоља. Десетак па и 20-3-0 у
2.000 нс претставллју много.
To ce н очскивало.
Друго, нова Југославнја ра-шнрен- их
руку прима у своју
средниу све. своје грађапе
којп се алазе у ниостран-ств- у,
ако желе да се поврате
и да у аој поштено раде н
живе, не очекјућн да he нма-т- и
нске спецнјалне привнлн-гнј- е
мнмо остали народ, а н
не зампшллјући да he битн
tioT4iiiteiiii н нижн. Слободно
у ity таквн датазе. Али нсто
тако да се стободно могу по-по- со
нселити из н.е ако желе
и.ш ако нм се не свнђа да та-м- о
жнвс. Ирнмср овпх који
су се повратили то доказујс.
Овде, као што се види, пот-пуи- о
отпадају one клеветс
против ФНРЈ да у itoj влада
самоволд н диктатура, да у
itoj тобожс нема слободе.
Tpche, инко од повратника
ннје ириси.гаван инти наго-вара- н
,да сс imapaha у Југо-слави- ју
ако сам не желн. Сва-ко- ме
јс, но исколнко иута,
предочсно еконоиско и ошше
стаас онакво какво влада у
Југославији послс другог
ветског рата. Шта внше, ста-il- c
јс кроз нашу штанпу и од
странс Iieha КЈС приказива-- о
до пзвсспе мерс и тежс не-г- о
оио и јестс. О томе нас уве- -
равају миога писма повратии
ка који кажу, да нм се боле
допада и да су нашли при-ли- ке
у новој Југославнји
лиого бол.ии и сређенијим
иего што им се амо претстав-л-aio- .
Да1сле, свакн се повратно
по својој сопствеиој жели, на
своју сопствену одлуку. Љу-д- и
су отншли са iiajsehnu
одушев.геи.ем. У повраћаи.у
Hehe им је помогло да се лак-ш- е
ирнпреме н да путују за-јед- но,
јер су тако н сами зах--
ТегаЛИ.-- '. . ",,-.;:,--.- "' —
Четврто, када су стигли у
Југославнју свн повратннцн
нншу да их je иарод ннарод-н- е
власти дочекали најдостој-инј- е,
иајтоилије — внше нс-г-о
братскн. СмСштенн су иа
одиа])ане иосле путоваиа.
Свакн је иитан какав посао
жели н зна дарадн. У главиом
је свакоме такав посао и дат.
Станови су им дати бол.и не-г- о
што су их многи ималп
амо и исго што има тамошшн
народ. Станове, храну и све
друго што има тамоши.ц на- -
род делн са повратнпцпма по--
дједнако. Lbii повратницн, у
главном, већ раде и показују
дивне прнмсре ножртвованл
и способиости иа послу.
Штампа у ФНРЈ Beh о мио-ги- и
пнше као о одлнчшш
ударинциха иа раду. Плате
су нм као н осталнх таиош-iLii- x
радинка.
Ието, наш иарод из иссге-нншт- ва
Bpaha ce у своју род-н- у
зем.гу нз три осиовиа раз-ло- га
: а) зна да ce Bpaha у сло-бод- ну
н равноправну зем.гу у
којој је осигураиа С1обода и
6ot.ii жнвот, у зем.гу која има
будућиост; б) радц тога што
;кели да :кнвн са својнм на-родо- м,
a to je н прнродно; п)
Bpaha ce п због тога што осс-h- a
н желн да помогне у обно-в-н
и изград1М1 своје родне
земл. To cy у осиовном теж-и.- е
које Bpahajy иаше нсел-е-ннк- е
у нову Југославнју.
Лли да нису васпнтани у
том духу, у демократском,
родолубнвом духу, кроз сво-ј- с
напредне органнзације и
nouohy своје иародне демо-кратск- с
штампе, ие би тако
осећалн п од ibiix не би нма-л- а
миого ЕОрпстн mi зем.га у
којој жнве сада пи нова Ју-гослав- ија. To je јасно.
Шесто, ових иеколнко пе-задог.ол,ен- ика,
од којнх неки
н клевећу one свете тековпне
зл које je наш народ у ота-џби- цн
дао толнко лудских п
материјалних жртава да је не-могу- ће
наћн прииера у исто-рнј- и
— онп плн још не схва-ћај- у
дух врсисна и општи
жнвот-- п смисао пове Југосла-внј- е,
не виде нене преспек
тнве, ibeny сутраш1мту од
садашљнх нестаишца које још
у itoj постоје, — илп то, нли
су нспоштенп. Опп или не
виде то или ставллју своје
мале момеиталне ситне, лич-- е
н себнчне нитересе изиад
општих ннтереса народа, па
су склопи да колебају u иа- -
Трговински споразум измеЂу СССР и Британије
постигнут je по свим главним питањима
Такви уговори могу зближити источне и западне
земље у међусобним односима
Лондон. — Нрема нзвеш-тај- у
Рутерс новинарске аген-циЈ- е,
о чему пише аезни
уредиик Снднеј Ксипе.1 од 11
децембра, постигнут је трго-внис- ки
споразум н з м е b у
СССР-- а и Нелнке Британнје
посвим главппм питааниа за
време CKopamiLc конфсренцнје
у Москви.
У везн тога Снднеј Кемпсл
ве-- ш да су "Лигло-совјетск- н
трговипски преговорн — ко-ј- и
су посЈигнутн по свнм
главним ппта!1,има — најјас-ннј- н
ц највнше koryhn пре-кн- д
у "гвоздеиој завесн" у
сфери трговине између исто--
Немачкој иретстав-ллј- у
ДЕЛЕГАЦИЈА ФНРЈ У МАђАРСКОЈ
Измењивање између претседника Влада Југославије и Мађарске
Југослоисиску дслсгацнју ка
маршалом која ишла 5 дсцсмбра
ирсговора о пријатслстпу н узајамиој помоћи по-кр- ај
били мшшстри Сапсзио Алек
сандер Ранковић, Милован и
Борис Кидрич, помоћши; мшшстра
Владимир Велебит,
н потпукошшк Влахов.
Будпмпешта. — У част
Маршала Тита и
Југословснске владс
Маћарске Републнке
Золтан Тилди јс
свечан ручак иа коме су пт5и-суствова- лн
члаповп 1ађар-ск- е
владе иа чслу са претсед--п
п ком Владс Лајошеи Дние-ше- м.
За време ручка претседиик
је здравицу у
којој је рекао:
"Овога дана кад по моме
убеђеау почиас да се пншс
повп великн период историјс
подунавскнх парода, cpehaii
сам што можемо поздравити
у нашој гсннјелног
организатора народно - осло-бодилач- ке
борбе југословен-сеи- х
иарода, Маршала Тнта.
"Са захвалношћу мислии
на то да су Југослави-је- ,
руковоћенн исторнском
д а л е ковидиошћу Маршала
Тита, одиах после ослобођс-а- а
учнинли нрве кораке ка
мнру на тај начин
што су у Југосла-впј- п
сва права чо-век- а,
м културна
права граћашша једие сло
бодне републнке н што су не
давно са татнко топднпе при-мн- ли
делегацнју Мађарске
владе н склопнли Културлу
копвенцију.
"Ми од првог даиа ослобо-heib-a
иаглашавамо да Мађар-ск-а
нскрено желп мнр и мир-н-у
изградњу, да xohe да окоп-ч- а
са прошлог
перпода суседнии народн-ка- .
смо па Ч1ш.еиицу
да, док ганром целог света
снагс противпе прогресу го-во- ре о рату, мн овде, у нсточ- -
седаЈу непрпјатсгпиа новом
духу иовој Југо-стави- ји
п ономе што неп на-р- од
подрима да у iboj оства
рп.
Седмо, свакп мора да зпа п
да не заборавлл чпаенпце нз
гаквих услова прнлпЕа је
ннкла, створена, иова Jyfo-ставнј- а.
Свакп иссгепнк, a
изиад свега онп који памера
вају да се у Југосла-внј- у,
морзју зпатн, да је ста-р- а
Југославнја била заоста-л- а
зеи.га и у привреди и кул-турн- о.
Нокрај тога, iby je не-прпја- тсг
1941 годппе
У iboj со "одада тешка п
крвава борба преко 4 године
дана. II оно што је било у iboj
(Наставак са страие 2)
чнс н западие Европе.
Ои вели да Руснја домшш-р- а
нсточие земл-- е а "Британн-ј- а
сама, као увозник, ирст-ставл- д
готово једну трећнну
целог "Маршаловог плана
земаха западне Европе. При-танн- ја
и братанска зона у
око пола те групс."
Што год приблпжи Руспју
и Британију to he не само
повсзатп целу нсточну и за-пад- иу
европску групу него
такође it изазвати изиенс у
целом мећународиом трговнк-ско- м
систему, ве.ш писац.
Док брптански преговори
здравица
Београд. — чслу саткојп нде
Тптом, јс у Mafyapcuy
радн
маршала су: нладо,
Ђилас, Сретан Жујовић
затнм спољних посло-п- а
Др. гсисрал Руди Петопар Митар
Банић Густав
дслегацпјс
претсед-нн- к
прнредно
Тилдн одржао
среднни
иародн
исишском,
Маћарнма
оснгуралн
нацпоиална
несугласнцама
са
"Поноснн
времеиа,
п
поврате
окупи-ра- о.
заједно
ној н југонсточној Еиропп
изграћујемо дело мнра.
"Буднте уверепи да јс ово
посста од врло великс важио-ст-и,
јер he сс зак.гучеием ма-Нарско-југос.10в- енског
угово-р- а
о пријатсл.ству увелнЕО
доирииетн миру, напретку и
узднзау иаших и осталих
иарода".
Маршал Тито одговорпо јс
на здравицу претседннка
Тилдија, са следећпм речима.
"]л бпховом прнлнкои хтео дау иие делсгације изразпи
иајвећу захвалност г. прет-седнн- Еу
на iterocoj занста ср-дачн- ој
здравицн а исто гако
н на топлом прнјсму на којп
смо ми овде у Будиипешти
наишла. Када је пова Југо-слави- ја,
завршпвшн рат, у
почетцпиа свога CTBapaita уда-ри- ла
смернице сполпе поли-тик- е,
осиовна лнннја била јс:
прскинутп са свим онни што
је било у прошлости, са свим
оннм што нас је раздвајало.
И, разуме се, када је Влада
ФНРЈ поставила себи такас
задагак, онда је у томе треба-л- о
датп и дале перспектнвс.
Мн смо у првом реду тежили
да са iiatiniM суседнма, а пз-ue- hy апх у првом реду са Ма-ћарСЕО- м,
остваримо добре од-нос- е. Иако каарскп варод у
оно време нпје могао доћи до
пуног нзражаја, јер су сиде
ikOje cy овде бпле, томе сме-тал- с,
мн смо баш з5ог тога —
желе!ш да поногпемо itabap-ско- м
народу да и он у свом
унутрашљем npeypeheity ос-тва- ри
своје жел — пружнли
пријате.гску руку и оддучн-л- и
да npebeuo upeEo све про-шлост- и,
upeto прошлостп ко
ја je 3aiicia бнла мрачна, и да
пођемо заједиичкп у будућ-иос- т,
то јест да остварпмо нај-ба- ге
одпосе између нове Ју-гослав- пје
и нове Маћарске.
Нама је то било тпм лакше да
остварпмо, што јс мађарски
народ, руковођеп од својпх
најбо.Ђнх л.удп, упорно про-биј-ао
п крчио себи пут у
стварану нстпнске пародне
демоЕратпје".
Маршал Тпто је затпи под-вук- ао
да чпњеинца да ce у
Мађарској п у Југославцјн
ствара један пстпнскп дсмо-Ератс- ки
поредак, ouoryhaea
двама народииа да смело гле-да- ју
у своју будућносг н ос-твар- ују
своје тежас.
"Народ he, то је сигуроо,
— pesao je Маршал Тлтс —
поздравпти свакн новн чпн
са Аргеитипом и иеким дру-гн- м
државама у Латннској
Анернцн, као н са Канадом.
веш пнсац, ид' јако тешко
са Совјетском Савсзом, међу-Tii- M,
са којии је БританиЈа
очекивала да he naiihii на
"гвоздсну завссу", "уговор је
постпгнут по свим главнии
nnraibiiua у току седиице
дана. . ." Такође je и совјет-ск- а
званична иовинарска
агенција ТАСС јавила да je
"уговор постпгнуг по свнм
главнпм ninaibnua."
"Говорц ce у Лондону да је
Русија поповила своју иону-Д- У
од 4 милиона и 500.000
тона жнта Бритаиији које he
јој датн у току трн године.
Чак и јсдан милиои тона —
вели писац — изменнло би
целу ситуацнју у Брнтаннји
н на cbctcicou тржншту
на прод)-блива-
а и
учвршћеиу naitiiix односа.
Сарадља до које је дошло до-са- да
у овом кратЕом периоду
посте рата, екопоисса и по-лнтич- ка
сарадаа између иове
JyrociaBiije н нове Mahapcsc
показала је већ своје одлич-н- е
рсзмтате н иа корист Ма- -
IbapCKC 41 на корнс{ГлЈуЈосла- -
впје.
Ово што heno ми сада де-фннити- вно
и формалио учн-Hut- u
заЕлучењеи пакта, liehe
зиачнтн само ствараис јсдпог
парчета паппра, nehe значитн
само мртво слово на папнру,
веп he бнт учвргаћсас оно-г- а
што иаши пародн гаје у
својик срцпма.
"Ми треба да будемо свес-н- и
тога да he протнв овог на-ш- ег
псторпског корака битн
галаме м против.ми-а- . лн ми
на то ие треба да се осврпхмо.
Мп жнвпмо у овом делу Ев-pon- e,
Mit смо најближн сусе-д- и
п мп најбол.е видимо сво-ј- е
потрсбе и своје тешкоћс,
зато мц стварамо и свој жпвот
онако како сматрамо да је
најболе. Ово прнјателство
пзмећу варода ЈугославпЈе и
маћарског иарода не угрожава
ннчију слободу и ничију ие-зависно- ст. Оио пнуком слу-чај- у
није у супротиостн са
пријатсгством изиеђу словен-сен- х
зема.га, пего. напротис,
само још појачава тај савез
демократсспх земалл у инте-рес- у
учвршћеаа мнрз у свету.
Дакле, оно значп један вели-к- и
првлог миру пе само у
овом делу света, пего и у чп-тав- ом
свету."
(1Гао што је већ јавл.еио,
угоеор о пријате.1ству и уза-јамн- ој
номоћц склоплен је из-мс- ћу
ФНРЈ и Маћарске. —
СГ)
редовно
џлџтацш,
Нови владин план за давање
награда компанијама злата
Отава. — у Отави јс
израдша иовн нлаи за иома-гаа- е
компапијама у нронз-водтгзла- та
у овој зечллс.
Према всстпма из Отапе томе
плану ce nehe прогнвитн Ба-шингт- он
и ве-Ч- 1 се да је одо-бре- н
од страие међународног
монтног фонда.
Тај план има да o6yxnaha
период од 3 годнне н има да
ступи на снагу још од 1 де-цемб- ра
ове годнне о чсму је
изјавмо 11 децсмбра минмс-та- р
фннапснја Доглас Абот.
компанијама злата од
странс држапе даваћс се она-к- о:
У рудиицима злата тро-шео- ви
око ироизвод11.е по је-дн- ој
опци нзнашају 18
федерална влада fie luahani
пола од тих трошкова по он-ц- и
злата иа сву ироизвод1г,у
која he битн neha од GG н јс-д- на
четврт иосто. Лко ком-панпј- а
буде пронзвађала у
том исрноду 1.000 онци хта- -
УГОВОР ФНРЈ РЕПУБЛИКЕ МАЂАРСКЕ 0
ПРИЈАТЕЉСТ8У УЗШМНОЈ ПОМОЋИ
. Између ФИР Југославпје и
Републике Мађарскс" склоп-л.е- и
је слсдсћн угово]) о ири-јател.ст-
ву
н узајамној помо-h- n:
Члан 1.
Нисокс Странс Уговориице
споразумеле су се да he ce у
нптересу зсмалл н ibii- -
хових иарода удружитн у ио-лнти- цп
трајпог прпјателства
које he учврш1швати тесном
међусобном сарадаом.
Члан 2.
Иисоке Стране Уговориицс
саветоваће ce о свим важним
међународннм ннтааима ко-ј- а
се тичу ннтереса зс-ма- лл
мнра и мсђуиарод-н- е
сарадас н поступаће спо-разум- но
у духу Ује- -
дињених нација тс е У спо"
проводитн све нотрсб-и- е
мсре да бн оснгурале сво-ј- у
безбедност, иезависност и
интегрнтет.
Члан 3.
У случају да Немачка или
нека Tpcha нападне
једну од Ннсокнх Страна
Уговорипца с да угро-з- и
ibeny нсзависност, да јс ио--
роби или да одузме rteiie- - те-- 1
риториЈе, друга lincoKa тра-н- а
Уговорница пружиКе јој
бсз одлагања војннчку и свО-к- у
друу tioMoh свнм распо- -
прате и проучавају оваЈ чла- -
РАЗМИШЉАЊА 0 "ДУШИ" РАТНОГ 31ЧИНЦД
Одломак из чланка Чедомира Миндеровића "Људи
на зисоравни" завршуЈе ce у овом издању листа. Убу-дућ- е.
почевши у идућем издању Српског Гласника, до- -
НОСИћеМО у Наставцима ИЗ huiui чаииииа — маши
књижевност", — коЈег издаје "Просвета" у Београду,
чланак МИЛ0ВАНА ЂИЛАСА под насловом: "РАЗМИШ-ЉАЊ- А
0 'ДУШИ' РАТН0Г ЗЛОЧИНЦА."
Овај Ђиласов чланак се убраЈа у књижевно дело,
а.и је он стварно једна научно-политичк- а студија.
Писац чланка, Милован Ђилас, овде наводи извес-н- е
теорије коЈе погрешно приказују проистицање и ка-ракт- ер
ратног злочинца и он сам јасно и правилно дока
зуе о постанку таквог злочинца, о ратних злочин-ца- ,
чији је он производ и ради чсга се злочинци
стварају и употребљују као злочинци.
Дакле, у идућем издању почињемо са чланком
"Размишљања о 'души' ратног злочинца". Препоручу- -
јемо читаоцима да
где
нли
нак, јер ће из њега не само ' душу" обичног
злочинца, већ и ,Јдушу" онога ко их произвађа, оно-г- а
су они плод и оруђе.
Уредништво
pr#ipwwwggg
Вчада
IIouoli
дшара
обсју
обеју
Иовсл-- е
разуму
држава
цилем
души
ратни
ратни
видети рат-но- г
чији
та диевно влада he јој екстра
шатнтн 334 датара, а онца
злата he ce плаћатн 35 дола-р- а
и 33 цента. Где he трош-ков- и
у производни једне ои-ц- с
з!ата нзиашати 24 доларз,
федералиа влада he дати ком-нанн- јн
за награду по 1.000
оици злата 1.000 да1ара, a ои-ц- у
з.1ата tuiahahc 36 долара.
Где трошкови буду нзпашалп
34 долара по једној онцн,
влада lie давати 2.672 долара
награде, док he онцу злата
luahaTit no 37 дотара и 67
цснтн, а ако бн компанија у
томе случају повећала своју
производљу за 100 иосто, он-д- а
би доб1ла 10.272 долара
награде екстра, а онца бн се
илаћала 40 долара и 13 цсн-т- н.
Међутим, где трошЕовн
нзиашају око пронзводае јс-д- нс
онце 20 долара и комиа-ннј- а
повећа производау од
1000 до 2000 онци добива11С
наградс 1 334 скстра, и тако
редом
И
II
ложивнјј сретствима.
Члан 4.
Нисоке Стране Уговорнице
обавезују се да nehe ск-iana-т- и никакав савез ннтн да he
узети учешћа у било каквој
акцији упсреној против дру-г- с
Високе Стране Уговорнн-ц- е.
Члан 5.
Пнсоке Стране Уговорницс
учвршћпваће заједнички, сва-Е- а
у кругу своЈе делетностн,
екопомске, културне и друге
везе нзмеђу обеју земалл на
осиову уговора и споразума
заклучеинх у том цнл.у.
Члан 6.
Овај Уговор ннчим не врс-ђ- а
обавезе Еоје су на себе
узеле ФНР.Г и Република Ма-ђарс- ка
нрема трепим држава-м- а
високе стране Уговор-ииц- е
пзвршаваће овај Уговор
у духу Иовсл-- с ОУН н подр-жаваћссва- ку
инпцијатпву ко-ј- а
ндс за тпм да се уклопс жа-рис- та
агресије и да се оси-гу- ра
мир и безбедност у свс- -
ТУ- -
Члан 7.
Овај уговор ступа на снагу
и з м е н о м ратнфикацпоннх
ннструмената, која he ce оба-вит- н
у Београду, н остаје у
важностн 20 година од даиа
noTiiitciiBaiba. Аео ниједна од
Нисоких Страпа Уговорница
на крају овог двадесетогоди-iiiiLe- r
нериода не би пзрази-л- а
жегу па годипу даиа пре
нстеЕа 'роЕа, да отЕаже овај
Уговор, он he остати иа снази
за luyhnx 5 година, и таио
сваки пут дотле дое једна од
Нисоких Страпа Уговорница
на годнну дана пре истека те-Ey- her
пето?одишаег перпода
ппсмено не саопшти своју иа
меру да прекпне аегосо ва-же- не.
НОВИ РУДНИК УГЉА
У Б0СНИ
Сарајево. — НедалеЕО од
места Фојцнце отпочели су
радовп па . отваран.у новог
рудниЕа углА. Испитнватем
је установлено да се на овон"
месту па-таз- е богате наслаге
угла врло доброг Евалптета.
Упоредо са радовпиа ва от-вара- љу
јаме стаиовништво пз-го- дн
радове на градаи прнла-зно- г
пута руднпву.
? -- 'фЕ --,
И