Serbian Herald, March 05, 1948

              " SjWt ДТД№1 Ш
jiiiiiiiitfiiiMiiiiiiiiiiiiiTiiiiffflMrtir'ftMi 'fejyrf-jf- H
'Шнтттш fJioiffifitMi iiiiiiliiiifililliriillBillMlllii " "' ""- - ~-"- r- '-- '-"' —--- — — a ггшт&&1&тч&ч±' V4
Петак, 6 фебруара 1948. CPIICKII ГЛАСНИК' CTPAHA 3
НЕШТ0 0 СПАЈДЊУ НАШИХ РАТСКИХ САВЕЗА У ЈЕДАН П0КРЕТ
Дискусија y вези препорука Главних одбора
три братска Савеза
Одласком у стару домопину
једиог дела иашнх добрих ак- -
тивиста н сарадника оез сум
lte ми смо много изгубили у;увек тсспо
нашем иапредном покрету,
односпо у Савезима канад-ски- х
Срба, Хрвата и Словена-ц- а,
Истина, мп добивамо ho-bo
члапство, нову сиагу, али
ипак иије лако ладокнадити
one који су билн у покрету
по 10, 15 н вишс годниа.
Пред нама је сада питаие
cnajaiba ових иаших покрета,
Свеза, па могупе н иашс на-пред- ис
штампе. Међутим, ме-м- и
се чпни да ннје ово јсднни
и најглавннји разлог да се
оссћа потреба за спајаие на-ш- их
бпатских Савсза, као
што код иеких друговц посто-ј- и
такви мншљепс као и ра-д- и
финапсискнх потсшкопа н
ако су ово заиста извесни
рззлози. Нски мнсле да мн
iiiicuo у сташу нздржати рад
у покрету ii н покрет, нн ко-ј- и
остајемо овдс, јер да иас је
мало н томе слично.
II иоред чписнице да Јн-наис- ија
нгра вслику улогу,
т.ј. без новаца ие можс сс из- -
граднтп mi иовнна ии покрст,
нпак је наш покрст и иовинс
нокрснутн када је тсже било
за иовац, а покрсиули су то
иојсдшш л.уди када их јс va-ib- c
било у покрету па су са
успсхом корачали иапред, са
успехом изграднли локрет
којег даиас нмамо и иашу
штампу која сс врло добро
проширнла у лашси доссле-ништв- у
н као тлраж и са сво-ји-н
уллпвои. Дакле, ии онда
када је неколико лудн заспн-вал- о
покрсг и iioBiiiic и када
лх јс бно малн број у покре-т- у
лккада инсу полазмли са
ове тачке глсдншта.
У нашсм иокрсту сс иалазс
обичпн л.удн — радници н
радннце — који су васпитаии
и који позиају разлику мзмс
by ропства и слободе н који
су спремии и знају да се бо-р- с
за лапрсдак. Онн су дубо-коувсрс- ии
да tin највсћа жрт-в- а
није нревелика за слободу
н да н и јсдиа награда ltiije
довол.па да купи ропство.
Овц и овакпи л.уди и жепс у
нашси иокрсту, који су про
лазилн
he, кроз нскушсна и
борбе инкада пису мислиди
да остају иа старом, нспомн-чи- и,
шпи да се борс за ста-р- о.
Самим осннваисм иашег
напредиог иокрета н ншс
напрсдне штаипе покрепуг
је међу доссгсннштиом то- -
када зауставлдо п nehe се за-уставп- ти,
безобзнра где се
налазпли. За нас нсЛ пола
пута; у нас npahaaa нема. lla-ma
јс иарола: иапрсд ка од-pehcii- oti
цилу ка напрстку. A
наш цил. he бнтн ностигнут
тск онда када иестаис и
следњег фашисте свету.
Наши Савези су однграли
всличанствеиу улогу као по-себ- ни
покрети, али који су
сарађпвалн no
rnitw плжнни н залпичкни
питап.има. Опи су својим ра
дом продубили братство и је-дннст- во
међу нашим пародох
у Канади у толикој мери, да
је cnajaite морало доћи иа
днсвии ред. Ево, ово је један
од главипх разлога за cnaja-ite.
Онда су искрсла и полп-тнч- ка
питааа, како у Кавади
и старој домовиии, тако п у
свсту.
Док су српски фашисти ис-туиа- ли
против свега што сс
зове Хрват и хрватско, ства-pajy- hn
раздор међу лашнм
братским лародима, ми сио
онда лступали као прави Ср-б- н
демократе да бранимо
част н интересе српског на-ро- да
н да бранимо све што је
поштспо код Хрвата. Алн у
исто време да брашшо и срп-ск- с
традицнје и српско нмс.
На исти начип борба сс водн-л- а
н код Хрвата. Док су кр-волоч- ие
усташс клали невшш
срискн иарод; док je LTeint-на- ц
са својпм мантијашнма
иасилио лрскршћавао српски
и док су нм све то no-магал- и
мачсковци, напредпи.
Хрватн су иступали да браис
права и нитсрссе свога наро-д-а
а такоћс н да бране сри
ски народ.
Фашисш разпнх 6oja н
разиих нација увск су се на-лази- лн
на јсдпој политичкпј
лнпијн, на једиом правцу
нако су ииали н међусобис
коитрадикцнјс н окршајс. Ра~
анје су сарађивалн внше тај
no a у ирошлом рату нступи-л- н
су јавно као јсдна фалап- -
га. Особито после овога рата
фашлстн српски, хрватски и
словсначки уЈеднннлп су сс
јавпо. Крватоци усташе и чст-ни- цн
испуљују данас зајсд-и- о
са ножсвниа н камама п
жел-н- о очекују да им сс пру-ж- н
подесац моменат да поио-в-о
почиу свој крвнички занат.
У то и м улсва наду амсрн-чк- а
рсакцнја, да he нм се још
јсдиом указата таква прнли-v- a.
Мн знамо да они ирзс и
кроз разпс потсшко--ј једии Друге нако су ујсдиис- -
разна
народ
ин. Алн мн зиаио да су они
УЈСДНИ.СНИ протнв слободе н
нитереса иарода, нарочито
против свог сопствсиог наро-д- а.
Мсђутим, ibiixona нада о-ci- ahe
јалова. Odahe јалова
с тии снгуриијс п више када
сс још вишс удруже демократ-ск- с
силе да поразе сваки no--
чак папред н on сс нпје ни-- 1 кушај реакције да свет баци
no
на
поиово у рат.
Остацп фашпзиа почелн су
опет да дижу главу, и те ка-к- о,
у таЕозваним западнпи
"денократнјама." У прошлом
антифашнстнчком рату фаши-за- м је побеђсн, ллп инкако
дотучеп. A у колнко је звеЈ
i а теже рапсна, као што н
СВИТАЊЕ КИНИ
После обрађују
(2)
Да би онај који зсмљу мо-га- о
добити-земл.- у у сиојо руко иско-piuuhc- uc
су enc Morylic мстоде. Зсм-љ- а
издајшпм јс конфисцирана, "па-трнотс- ко
спахнје" лозивано су да сс
пршлучо за уступаљо зем-л.- о'
и ако би они то учшшли ипма
су допуштали да задржс два-тр- и пу-т- а
вишо зсм.гс, нсго што јс itvao
срслњи ссљак. Најтипичнијо методс
аграрно реформо билс су митлшзи
"обрачуиавања", на којима су ссља-ц- и
тражили отштсту за сву нснравду
која. им Јс бнла ианесена. Ја сам прп-суствова- ла
таквом митипгу у Хоу-Тун-Т- ау
нли у "Посљсдњем сслу код
Нослнјс пољскнх радова на село се
спустнла noh. Ми смо пронашлн мје-с- то зитшга по узвицнма, чнјн одјск
јс допирао у тамни кривудави сокак.
На отвореном дворншту. нзмеђу зсм-љан- их
зидова кућа, иа самој хладној
зсм.ги, сјсдило јс пст или шсст стоти-и- а
л.уд11, одјсвсних у сиво-ила- ва ссо-с- ка
одијсла. По странн од скупа ста-ја- лс
су групице жсна са дсформира- -
јесте п те како раиеиа, мно- -
ге су и потпуно уништепе, у
толико je она onaciiiija, ако
joj дозволпио да се опоравп
од раиа. Зато је
потребно једннство не саио
нашсг народа, него свнх на-ро- да
којн демократски нпсле
и којн желе мир и напредак.
да се унпште н последљи ос-та- цп
фашизма п обезбеди на-пред- ак
човсчанства.
Наши народн у Југоставнјц
уједни.сш1 су не само у зајед-ннчк- ој
државн — Фсдсратив-но- ј
Народиој Рспублици Ју-гомав- ијс,
већ и у
фронту којем стоји на челу
Bc-iiiK- ii Тито. Зашто н мн у
Канади не бн могли бнти у
једном иашсм народиом фрон-т- у,
који одговара нашим ирн-лнка- ма
овде? До сада иијс
била таива потреба, јер смо п
тако тесно гараћнвади аЈед- -
вековног ропства: земља
обра1;ујс
"покрсту
Калгана".
задобнвеннх
Народиои
Нзград1ћа железитке Сарајеву, којудолазп Омладписка пру-г- а
Сарајево
ЈЕ GE ЗНА, КАКО НАШ НАРОД ОСЕМ
Драги друговн на управи
Српског Гласннка, шалем ваи
6 до!ара једиу обнову на
С.Г. и 2 долара у фонд. Пнла
сам у посети у Лииингтоиу
(нсдалеко код
пријател-а- , па саа се навратн-л- а
код нашег друга Арсе Ми
hiina у ресторан н добнјем
обиову на С.Г. од радиика
запослсног у кухиаи, Раде
ЦвнкиКа. Пије мн до ииса-п- л,
да 6aui за ову јсдну об-но- ву
идем пнсатн допнс, али
ие могу npehn прско тога кад
видии човека 60 годнна ста
ра и on cau даје доброволии цнјаиа
прилог покрај обиове. Сма- -
траи да је то вредно казати
пашеи иароду. Давали су љу- -
дн и више, али ово је случајј
сасма друкчијн. Таква искрс-- н
ост за своју новииу, па ма
како тсшко радио или стар
био, to je сто симпатнја как-в- у
је постнгао наш Српскн
rtacitiiK кол нашгг нарола.
У
онима који јз
1шм стоиалнма. Напрнјсд јс сједпло
дсгптек младића, који су на рукама
нмалн црвснс тракс. To су бнли мла-- д
авангарднсти п чссто су почнњали
узвнцима.
Иред сс.гацпма стајало јс нот-шс- ст
људи п на љпховим лнцнма титрао је
отсјај свнјстла од лампс. Јсдаи од
iLiix Cjio је Мсј-Чао-- Ну, којн је за ври-је- мс
био прстсјсдши: ссоскс
опћнис, чпја се власт простнрала иад
осамнасст ссла. 0н јс био типпчан
"газда" тог нассља, човјек строга лп-ц- а
п охола поглсда. Њсга је опту:ки-ва- о
мршав ссл.ак.
— Л зар linen hi приграбио опћпн-ск- у
зсмљу, што лсла! дул: жсљсзннч-к- е
пруге?" — To je, као што сам са-зна- ла,
био терсн од дссст мстара ши-ри- ие
и једну мнљу дужнис.
"Ја сам га добио од Чу" — зјав-љу- јо
Мсј.
Разлсгао се нроничан смнјех. "А
ко јо био тај Чу? — Tit си био! Тп сн
нас прнморао да обрађујсмо зсмлу
бссплатно н ти си присвојио лтнну".
"Ти си јс прпсвојио!" — новлкалп
су ojornno младићи са црвснам тра-кам- а.
по, а сада је потребно п вре-м- е је сазрсло.
IIIio се тиче рада, о коме се
лснчнне надају да he га избе-h- it
ако се спојнио, жстпм да
о томе отворено кажем : Сва-к- и
онај који избегава рад у
организацији без разлога нп-ка- да
ппје нп бпо искреи при-сталп- ца
оргапизацпје н оп--
штег доора народа, него ie
приступно организацији tfa-м- о
из лнчпнх илп некпх дру-гн- х
иитереса. Напротпв, ак-тивно- сти
се не смеју yuaibii-т- и
ако се спојпио, пего сваки
трсба још внше од себе дати
за изгради,у нашег заједнич-ко- г
порета, а нсто н сада
док смо поссбно
све на оргаиизоваи.у новпх
чланова у СК Срба и добпва-ib- y
нових претилата на Срп-ск- н
Гласнпк.
Андрпја Дражпћ
нове на иова
ВАЖНО ДА ЗА
СРПСКИ ГЛАСНИК
Ииидсора)
Јапанаца
употребити
Потребно јс да папохеием
и то( да лако je кампааа прс-ста- ла
на С.Г., да је потребио
и дал.с радити на обнавллау
нстсклнх прстилата. Ако се
сваки члан наше органнзаци-ј- с
потруди да потражп коју
обнову, тнме Нсмо олакшати
рад пашем повереиику, јер
није н н аегова дужност, да
uopa can све обнавлати. --
Мо-рамо
се угледати на иаш на-р- од
у старој домовинн, иовој
Југославији, како они све ра-д- е
ударинчки, па тако н ни
требамо у нашим организа- -
Мплпца Мпучпн
Захваљују се из Крмпота
за помоћ из Канаде
Главиа Управа Beha КЈС
прншма је 6 јануара следс-h- e
пнсмо од Месиог Народ-но- г
одбора пз Крнноте, Хр-ватс- ко
Нрииорјс:
Нз гомнло јс изашао брадат чоујск
и уиио сс у лпце Снвшем прстставнн-к- у
областн. "Кад су Јапаици тражнли
присилни рад, по јсдног из свакс nyhe
— linen лп hi поштедио своју пороли-ц- у
п узсо два снна нз моје породи-цо- ?"
Настаје патза и Мсј npiisuajc:
"Ја сам то урадио".
"Oina ми исплати зараду за си-н- а,
који је рашо твој посао".
To јс био први отређени захтјев на
"обрачЈну". Гомила га прнхваћа.
"Нлати му. зато што је други раио
твој иосао!" — повнкали су авапгар-днст- и.
Пнвшн начслник моли за "опго-шта- ј".
Он сс иада, да "његови доори
пријатсљи нсћс сурово поступши
ирсма њсчу".
"Нлати! Надокнади штету!7 —
повнка јсдан човјек пз посл.сдо.их
рсдова.
"Нсма Tii опроштаја, док ис нс-плал- ии",
виче другп.
Напријсд сс гура кроз гомилу, са
болссничким напором, стасипа дс-формн- раннх
стопала п обраћа се не-калаш- њсм
начслнику. Она дрхће од
властитс смјелости, јср да ли је ико
иказа чуо прнјо да сс тако наступа
"пред газдом". Алн, скуп јој је ао
смјслостн. "Сјећаш се, говорн оиа
дрхтавпм гласон, осамнаест долг.ра
којс си искамчио помоћу лажнс опту-;и-бс
од мог старог, — Taia кад су
осамнасст доларл значилс годпну да-- иа
хранс".
ДОПИС ОД ЧАДАМА - ПОБЕДНИКА И
УДАРНИКА У КАМПАЊИ С. Г.
НАШ РАД У ПРОШЛОЈ КДМПДЊИ СРПСКОГ ГЛАСНИКА
У КОЈОЈ СМО БНЛИ УДАРНИК II ПОБЕДКИК
Када наи је дата квота од
Главног пзвршпог одбора, и
сада сно прпгом да лн he-м- о
прпмнтн 100 долара за
фопд, iiiicuo одмах одгласалн.
Некако је почело и запиаати
и било је прсдлога да узмемо
75 долара, јер преиа нашој
колоннји много је сто долара.
Али уз дужу дискусију за-кл.уч- нлн
смо да примиио сто-тин- у. А када смо примилп
те квоте, онда иам је дужност
да је испувпмо. Ми на пашии
седнпцаиа, каДа Си дошла та-чк- а
разно, iiiicuo много гово-рил- н
и днскутовали да ли да
прнредиио штогод (забаву и
стаиице у
Шамац —
за
се
"Крмпоте 24. нов. 1947.
Драгн друговн. Уз највеће
ycxuhcite ваи јзвл-аи- о да
нам је друг Пвап Навслмћ,
који се недавно вратио у до- -
мовицу из Канадс, прсдао
своту од $1,245, што je у дн-иарсЕ- Ој
протувредностн нз-ве- ло
62.250 дипара.
Мн се иа овом лспом дару
Крмиоћана нз Канадс у io-ри-ст
изградас иаше школс
другарски захваљујеуо и жс-дим- о
пч сваки успех у раду
за ствар напретка. С иаше
сгране o6ehajeuo да nchcMO
жалити труда и иапора на ра-д- у
за обнову и нзградп.у na-me
слободпе домовнпе и ис-пуне- ау
задаћа Првог петого-диша- ег
плана.
Прнмите name најтоилнје
поздравс м другарску захвал-вос- т
за сарадњу са нама у из-град- ин
п обнови паше драгс
доиовине.
Смрт фашизиу — Слобода
иароду!
Блажевпћ Антои,
тајник М. Народног
Одбора Крипоте
слнчио), него хоћемо и мора-м- о.
А то код itac инје било нн
тешко провсетн, јер је увек
целокупно чланство било сто
посто зато, зато иам је успс-л- о
да смо за врсмс кампање
одржалп чстирн забаве. Окле-вап- л
нијс било, всп увек да
се пешто уради. Зато смо н
постали УДАРНИК у нашој
групи, у продужсн.у iiaiuei
рада у кампањн, нашои пожр-TBOBitoui- hy
посталн cuo и
ПОБЕДНИК.
Мн сматрамо да смо тсшко
н добро раднли. Алн видимо
Ујсдио да су и остале органн-зациј- с
у Tpchoj груин радиле
одлнчио, осооито паш iiaj- -
главнијп такмац Порт Кол-бор- н,
којн је такорсћи нсто
као н ми. Mit смо сс дивили
пашсм такиацу Иорт Колбор-и- '.
јср иам је позиато да ни
њих нсма баш unoro, као ни
пас, алц инак oiiu су допекле!
оарем околииу ималн шнру
нсго што јс имамо ии, па су
(.iota иоглн нмати н повнх
ирсттата иишс. Пас су "спа-спл- н
аечеви", јер зсчсвн брзо
фчс, а плашљпии су. Сличио
IC пешто било н с паиа. Мн
two сс нсто бојалн да he нас
Норт Колбори npeTehii (пи-.iii- e
да je поиекад добро би-- н
iiiaiujkiiB), па смо се жури-1- U,
а иашн опст лопци били
су добрн it вредни у ловхељу
а-чсп-
а. 1!ц се cchaic да cau ја
о томе инсао, it да смо ма ниа-л- н
"зечјс всчсрс", нлн всчерс
од зсчевииа, пезпаи како јс
бол--с да сс изразнм, алн тс ве-че- ре
су бнле врло всссле и до-бр- о
успеишс, па јс стога и
КЕРЕМПУХА
АТЛАНТА, САД. — Ов-даш- аи
је суд допио одлуку о
yoaitan-- y лз службе осморн-ц- с
цриих полицајаца, јср ии-с- у
могли "рсвпосло п иепри-страи- о
прлштп своју службу,
лошто немају лраво да халсе
бслог чолска, иа макар га за-тек- лн
иа дму."
Што се тичс црнаца, лн с
п.има пису ови иолнцајци
лмалл нлкаква иосла, јср су
у тим лоллцнску,
па it крвиичку дужлост до-бровол- .но
вршнлл бслци. Но-св- е
оправдан ])азлог за н.лхо-в-о
oTiiyniTaiLel
КЕРЕМПУХ
ПИЗОШ1ЈЛ — две су зопе
којс се у јсдиу слшис,
да олима, што je roue
нанакпу — профита што
вишс. . .
ОБЈЛШЊЕЊЕ: Пизонија
"CjchaM со" — тсшка срца јо нри-зи- ао
ilej.
'Дај ми ист мјсрица :кита и бићс-м- о
квит'% — каже она, a у гласу јој
се чује молиа.
Iheainia стидл.ипост дјслујо иа го-ми- лу
више нсго оштро нзрсчсн зах-тј€- в.
"Ист мјсрица иијо допо.гно. Дај
десет" — виче глас из гомилс. "Дс-сс- т
мјсрица!" — вичу младићи.
i' току пола сата они нагомилапа-ј- у
своја тЈотраи:иваиа ирсд слугом
окупатора. Он јо приказаи као грам-зљива- ц,
тирании, који jo ириградио
опћинспо ЗСМЛ.ИШТС, који јо тражио
бссплатан рад због властнтс користи.
Он прнзнајс uchniiy својих прсстуна
и моли "опроштај". али нс прсдлажо
нпкакву отштсту. "Иадокнађуј!" —
бруји гомила. "Положи рачуи, ако
желиш да припадаш народу" — то јо
карактернстичио формулнрањс.
У сслу "Мирна стијсиа", којо сс
налази нсдалско, аграрна рсформа
бнла је нзвршсна. Тамошњи вслспо-сјсјпи- к.
који сс зовс Јанг, имао јс
прнје 120 акра.) У томднјслу Iiinic
Јанг је пмао 30 закупаца, надкојнма
је вршно "фсудална права". Свакс
roinne уочн празника "Змај у чамци-м- а"
закупцн су моралп да чистс н
оправљају Јангову кућу. Јсдна жсиа
је прилнком "обрачунаваља" изјави-л- а
да јс оиа Сссплатно прала рубљс
за девет чланова Јанговс породнцс у
току осам година. Друга ;ксна у току
годпне дана била је бссплатна дојки- -
наш рад бно добар н успе-inai- i.
Покрај рада кога су па-ш- к
члаповп давалн, као и у
другнм местнма, давхш су и
добровагнс прнлоге, na нзно-си- м
ibuxosa имсиа.
Даривали су по 10 долара:
Мнлан Baciih, Спаса Мпло-ше-в.
По 5 долара: Јоца Cynh,
Жнвка Субин, Марта Cynh,
Мирко Субин, Леиа Цоцни,
Мара Аидреић, Накола Ан-дреи- ћ,
Мнлорад IIpoKiih, Бог-да- н
Лазин, Мнлорад Иванов,
Душан Лекпћ, Драгомнр Жн-вано- в.
Ако cau чнјс име изоставио
нека ми опросте чланови.
А сад да би још штогод пи-са- о,
пезпам да ли је умссно.
Ми смо доста малн а п иаш
делокруг рада је мали, па he
могуће неко pehii : "Ласо jo
luiua писати, кад јс код а,их
све оргапнзовано". Али, ппак,
мислнм да hy завршптп опнм
речпма:
Kaunaita je готова, завршс-на- ,
али то не значн да стане- -
мо са радом. Треба обнавлдта
истскле иретплате, а тражити
и пових, тако псто и раднтн
иа добнјаиу иовнх чланова u
актипнзирањс паснвннх. Ha-м- а
je врло добро позиато, да у
пашнм Behitu нассобннама
ииа доста иасивннх члаиова.
Што да крпјемо, to јс у па-ш- еи
пајближеи коишнлуку...
ви га знате ко јс. Шала ла
страну, другови и другарицс
широм Канаде, пођнмо join
јачои волм палрсд, удружи-м- о
све лашс сиагс за јачанс
Сриског Гласнлка н оргаии-зациј- е
Савеза канадскпх Ср-б- а.
Драгомир Жлваиов,
секретар
ШАЛЕ
случајевнма
се зову Притапска н Лмсрнч-к- а
зопс у западној Нсмачкој,
у Еојо on ii владају. СГ.
"БАЛКАНСКА
КрМНСНЈА"
Коилспја то јс лепа:
часком внди, час јс слспа,
He види што парод спрсма
алн видн — чсга лема. . .
ОБЈАШЊЕ1БЕ: Ова еоми-сиј- а
је под прнтлскок аме-рлчк- их
империјалиста иза
брапа у Органнзацнји Уједи-iLciin- x
иација за Еонтроллса
ае грчких севсрнпх фаинца,
тобож да надгледају, да ли се
у иу уплећу грчки суссди, a
to je стварно да шплјунпра и
уједло оправдава амсричку и
брнтанску ннтервелцију у
тој ЗСМЛ.П. — СГ
СУВИШНА БРНГА
Ујак Сем се брипе
за судбипу Кине.
A Kitna je јадиа
од те бриге — гладпа!
КЕРЕМПУХ
ња Jartronux дјсчака, иако су јој обс-ћава- ли
за то иаграду у зем.ги. Спа-к- а
од тих жсна добила јс по једаи
акр зсмљс. Јанг је бно попустљив на
митннгу. On jo скоро одмах изјавио
да ои исма "довољио", да би надок-нади- о
оиравдаис захтјсвс. који су му
били ноднсссни. 0н "дајс сву своју
замљу својим ссл.ацима". Они су му
"омогућили" да сачува за ссбс "два-иас-ст
акра", тако да је он ипак остао
иајбогатијн ссљак у "Мирној стијс-ии- ."
Иасељс "Мирнс стијснс" има дпи-ј- е
и по хиљаде становннка који жпво
у G25 породнца, које имају 1.7GG ana-p- a
зсмљишта, што просјечно износи
3 акра на породицу. Иријс arpapiie
рсформс хнљаду акара прппадало јз
у то врнјсмс спахнјама, noniTO су 433
породицс билс закушш или најамГш
радници бсз зсмлс. Послије аграрпе
рсформс тамо јс остало G5 "богатих
ссљака", мсђу и.има бившс спахијс,
док су друга посталн "средљапи". .V
"Miipiioj стијсни" није било вишв за-куп- аца
пли снромаха.
Али, сва зсмља била је добијена
кроз борбу. Јсдаи и,сзјш дно био јс
откупљсн, док јс друш прслазио 113
рукс у рукс као резултат покрста
"уступања зсмље". У типично сс-л- у,
у Јужној Копсји, ссгацима је бн-л- о
продано 1G6 акара, који су прнпа-дал- и
спахнјама, 14 јс било уступљо-и- о,
73.откупл.сно н 79 добијено пр
"обрачупаваљу".
Г Наставиће се )