Serbian Herald, June 20, 1947

              СТРЛНЛ 4
Преглед рада по колонијама
у прославама С. Гласника
(113 АДМИНИСТРАЦИЈЕ)
Друговн II другарпце, ми верујемо да he вас иитереси- -
ратн прсгдед рада по нашни сезн просдаса
Шестеголпшллшс С. 1ласника . Јато ми овде нзпосимо
кратак нреглед тога рада, тако да н ви впдите како је Еоја
jrawa кодолпја радила, н да прсма томе ви и мн нзнесемо
добре стране иашег рада ми hcwo и овор пута расподелит
наше органнзацнје "а три групе, као што је то било и за
прсме прошлс кампаи-- е "Српссог Гласника". Почећемо са
"Пнг Трн" па оида дал.е редом.
ЕВО ТОГА ПРЕГЛЕДА
Тороито имао је велиЕн концерат на чствртог маја, на
којем јс бнло спе најлепше и у реду, нрнсутни народ је
бно мпого задопољал н поздравио шесту годииппшу леумор-но- г
рада "Српског Гласпнка" са својнм доприпосом од 353
долара, а одбор прирсдбе јс тако брз да још нје то послао
"С. Г". Ми сматрамо, да нокрај спнх добрих страпа рада
наше оргаиизације у Торонту, да јс ово ииак лопп страна,
пошто то задржава н рад адмннистрације да се лије могло
па врсме изаћи са овим прсглсдом.
Ванкувер имао је колцерат-приредб- у истог дана када и
Topoirco и послао 204 долара. Биндсор одржао приредбу
и послао 185 долара. To је што се тиче "Пслпкс Тројсс".
А сада срсдл-- а "Петорка". то јест Хамнлтои, Белапд.
Молтрсал, Судбурп н Порт Артур. Хамилтоп лмао при-редб- у
н послао 213 долара. Вслапд лмао колцсрат приредбу
и лослао 200 долара. Молтреал нмао забаву н послао 180
долара. Судбурн iivao забаву п послао 75 долара. Порт
Артур пијс јапио још иншта.
"МАЛЕ НАЦИЈЕ"
поелао 100 долара. Нопт
40 долара. Кркланд Лек,
иису јапнлн нншта. Дакл(
добрнх страна рада нма и
Чада имао прирсдоу н
ббрн имао приредбу и послао
раида, Лемак, Ређајиа и Kairapn
K'aico сс можс вндети, покрај
дбстатака. Узмммо за лрлмер
низацијс у н.има, а то су ламилтол, иеланд и лшнтрсал. ј
тнм колопнјама иије рад баш тако лак, нз тих мсста отншао
јс становити дсо палшх и другарица у Отаџбниу,
као н из другнх мсста. али ниак то нлјс умал-лл- о imixob
рад за Српски Гласннк и можс сс слободлорсгш да је imixob
рад за Псликс нашс оргализацнјс н ако су ура-дил- е
доста добро, ниак. када бн нх сс услорсдпло рецпмо
са Хамнлтоном. Вслапдом и Молтрсалом. оида су one овога
пута мало подбаци-ic- . Алл п ппак всрујсмо, да he one то
иадокнадити кроз лстиу сезоцу прнрсдбама нзлета нтд.
А сада помсдајмо мале наше колоније. Оис су остале
тако лепо мирле као да се ллх лпс ииигта ии тицало, јсдини
јс између .MX малн Чадам. којн јс училпо споје дсло одли-чн- о
и иамлатно Порт Колборн тако као да је хтсо да му
се освсти за прошлу кампагиу. Ппак мн се иадамо да lie
иаиш друговн и другарице н у omiw мсстима кроз летлу
сезоиу учинитн cboic ооавезе
радилн у прошлостн и to he
лобпнх сп)ана а бнло ie и
одстрапити н развнти засгапу
одржатп је достојпо н внсоко.
Конгрес народне
омладине Србије
Београд. — У Београду но-че- о
је 18 маја II Коигрес на-роднсохлад- иие
Србнјс на ко-м- е
учсствује око 1.000 делс-гат- а
из свнх срезова HP Ср- -
бнје. Свечаном отвараау Кои-грсс- а
присуствопалн су прет-ставннц- н
Прсзидиума НС
ФШМ, Савсзнс владе, владе
IIP Србнје Југословснске
армнјс и масовинх органпза
ција, као и делсгати народис
омладинс нз свих народннх
рспублнка.
Ирегссдинк Савезнс владс
Маршал Тнто, упутио је Коп-грсс- у
ноздрапнн тслсграм v
КШ1С jc истакао п.сгову вслп- -
vhoct за дагу мооили- -
.лаиора омладинс Ср--
-- Ш' 1Г1адн.у земљс, на
jiou културиом н ч1""
хзвитку омладппе.
је затнм нзабрао
пшетседништво на
.lРЛаршалои Тнтом и :нмусом Сталнпом.
"a;s HP Србијс Кои- -
иолдравно н пожслео
раду прстссдник вла- -
ф. псшковип. ии je на- -
wciio да је ннтан-- е остварсач
нетогоднип1.сг плаиа основно
питаи.с о комс he се расправ-лдт- и
на овом Koarpccy. Ог--
размеЈс које заузииа
1етогодиши.п плап захтсвају
огромаи број стручинх езд-ров- а.
Зато јс јсдап од глав-ии- х
задатака иароднс омладн-ц- е
стг-ара- е потребнпх кадро-в- а.
Иоздравллјућп Коигрсс у
itsic Југословеиске apvnje ге-иерал-iia- jop
Ве.1ко Ковачсвић
по,вукао је да he армнја сво-јн- м.
радои и актпвннм учсш-hc- u
допрпиети свпм својпа
сиагама у нспјшси.)? ПетОго-днши.егпла- па.
Арлпја he дати
хнллде омладннаца стручид-к- а
којп he се у и-о- ј обучнтл
н којп he iiohii vnoro допрп- -
нсти индустриЈализациЈи слегптфикацпјп..
Гснералпи секрегар Цепг-ра.тн-ог
већа Народне омла-днн- е
Југославнје, Славко Ко-ма- р
нарочпто јс истакао удар-иичк- и
рад иародпе омладине
Србпје по предузећнма, у по-хопрнвред- нпм
п свпм оста- -
лпм радовима. Само доброво--
гнпм радовпма омладпиа L.p- -
16ИЈС дала ie прошле годпне
3,677,000 радннх дана, штз
претставлл вредност од пре-к-о
238 лнлпона дпнара. Нз
Еолошпама у
другопа
похпалу.
Кол- -
по--
IC- -
иаше срсдл колоиијс и орга- -
прсма _. 1ласинк) . и у
радитн и у будућс. Бнло је
нсдостатака. исдостатке треоа
"СРПГКОГ ГЛЛСНИКЛ
Никола Иванпшевин.
редопа омладпне IIP Србије
требаћс у току наредпнх 5
годнна 30.000 квалифпкова-ни- х
радпнка, којс треба да
даду средас стручие школе и
стручпи курссвн. Омладнпске
оргаиизацнје морају у ај-скор- нје
премс пр)жнти nosioh
у iioBchaiuy броја учспнка v
сргдапм стручинм школама,
у отвараиу бројннх стручннх
курссва и yBobeiky омтаднпе
у прнврсду.
Ha tpajy Ккпфес су поз
дравиш дсЈегати народне
омладине осталнх републпка.
УСТАШКИ ЛОГОРИ И САВЕЗ-НИЧК- А
ЛОЛИТИКА
Рнм. — Усташки логорп у
Ферму н Балллну, у Нталији,
прстставмју главие цептре у
којнма се оргапизују, нрн-прсма- ју
завеЈкипчки планови
П1ОТ11В ФНРЈ. У овнм лого-рим- а
обучава)у се тсроЈшсти-чк- с
групе којс иеприЈател.н
Југославијс покушавају да у-ба-
це
на itciiy тсрнгорнЈу. Не-h- y
изиеђу 2 н 3 маја савез-ннчк- а
војна полицнја извр-шпл- а
је првн пут хапшкг
Bcher 6poja лица у логору
Баа-ол- п код Напулл. IIpiuu- -
Eou блокале прстрсса савез- -
ввчке власти ухаисиле су у-syn- uo
42 лца од којпх су
нека пакнадно пуштена с об--
разложеасм да jc no средн
забупа.
Мсђу ухапшепима се нала- -
зп нпз познатпх ратних зло-чппа- ца
пз врсмспа окупацијс
као нсколико оргаввзатора
тепорнстнчких група.
V логору Фермо, где се на
лазп прехо 1,200 усташких
избеглпца, Савезнпчка полн
iiuia ухапсила ie само др. Е--
мила Тука, бнвшег шефа ус--
иташке полидије у Capajesy.
Савезиичке војне властц у
Нталпјц још иису известилс
ПЈтетставннкс Југославије да
ли he ibciuiM властнма нзру-чит- н
ухапшеие злочинце. Та-Ео- ће
вишта нијс објавлеио
шта савсзиичке окупациоис
властп иамеравају да раде са
лицима која се налазе ва лн-ст- н
раптх злочпнаца a voja
су сада у британском затво
РУ%Као што је већ раније јав-лсн- о,
последи.нх дана бри- -
ПОРУКА МИЛАНА ПОЛОВИНЕ
НАПРЕДНИМ СРБИМА У
КАНАДИ
Другови Каиађани!
Смаграо саи за потребно да
ваи се свима, на мои поласку
у ос.1обођену Отаџбину јавим
п да вас најтоплије поздра
жпч. Muoni вашн другови п
дпугарнце. ваши активисти и
првоборцп запловише пуг
родиог завича)а, уверени да
рад Сриског демократског u
антифашнстичког покрета ос-та- је
у чврстим рукаиа непо-колебнв- нх
бораца. II ми и
ви, суочујемо се са великим
задацима будућности. Мн he-м- о
сности пред вама одго-ворно- ст
за лаш iieoqaiiH4e-н- н
допринос Петогодишиси
плапу нзградич; норушене
отаџбинс. 1Јред ваиа је зада-та- к
очуваи.е демскратских
тесовина радног народа 1л-иад- е,
гајеае пријателлтва и
сарадих између иарода Каиа-д- е
и Народне Републнке Ју-гослави- јс,
а најглавннји за-дат- ак
н иред вама и пред na-na
јестс: борба против рат-ни- х
хушкача и чуваис мира
у свету.
Наш Српски Гласник, то
вашс iiajciiaacinije оружје у
борбн против народннх ие-пријате- лл
и непријателл рад-о-г
ајкЈда уопште, чувајте
као зскицу ока свог, јачајте
га, прошнрујте га н учнннте
га светиоииком сазнана за
сваки српскн дом у Кааади.
У вашни iiaciojaiDiua за до-бр- о
кападског народа и па- -
рода JyrociaBiije, лека вас
предводн recio "Смрг фашн-зм- у
— Слобода народу !"
Ваш Милан Половина.
ВЛАДА НЕДА
ДА ВИДЕ
&еогпал. — "Богба" v члан
ку под иаслогох "JOIII ЈЕ- -
ЛЛИ I1PIIMEP НЕДЕМО
КРЛТСКНХ НОСТУПЛН.Л
ДМЕРИЧКИХ II Л ACT II
ПРЕМА HAIIIOJ ЗЕМЛЛГ'
осврће се на одтуку владе
САД да не изда впзс амерн
чкнм турнстима који желе да
посете Југославију. Стужбе- -
II н аиеричкц кругопн навели
су као разлог за своју одлу
ку "несрсђепе нрилике" у Ју
гославнјн и неиогућцост да
аксрнчкн претставници САД
у Југославип! обсзбсде и "до--
сол.иу заштиту" америчкнч
државллнпма.
Ова одлука и такво држаие
Ллсричкс хитаде — каже bop-ба- "
— изазвали су у југосло-вснск- ој
јавности ле cavo чу-ђси- .е
већ н оправдано огорче-ib- c
Пзјава аиеричке владе
као п npiijaiiiiMi слачии ко-рац- и
наишли су на осуду у
Југославнјн. Међутпм, југо-словеис- ке
пародне властн чи-- н
с све да олакшају доброиа-мсрпи- м
страним rpahaitiiua да
носетс ЈугославиЈу како бн
могли да виде непе природие
лепоте п љену обнову.
Аиерпчка влада оваквнм
својпм постуиком иде за тнм
да од пајширих vaca у САД
прнкрије праву истнну о Ју-гослави- ји.
У својпи нитрига-м- а
прогив Југоставије амерн-чк- п
зваппчии кругови намер-и- о
заобплазе све one чни.с-ннц- е
којс говоре о иапрсдо-Baib- y
н изградн.н Омладннскс
пруге у нз-град- њн
других пруга, путева
н мостова н вслпком броју
туристнчких хотела широи
Јсиг нтд У свом пнсму ју- -
ИЗЈАВА 0 МИРУ
(Наставак са стране 2)
"Бпло је не мало таквих
покушаја, као што показују,
на прпмер, провокатпвнн го-во- рц
некнх полделпх awcpn
чкпх сеиагора, који познвају
у рат протпву Совјетског Са-жеза- ."
Он је додао да су "такви
нокушајн осуђени на про-паст- ".
Он је цптпрао речп
генсралисниуса Стахнна којс
је изговорпо у разговору са
ст]ани11 допнсницима да мне
ма нпједне xctni спле, чак
ако бп 1мна влада н хелела,
која може сада пзградптп та-к- о
велпку армпју да се борц
протпву друте велпке спле,
jep се сада не може воднтп
борба без свог народа. А на-род- п
нпсу волнн да се боре.и
таиске војпе власгц у Пталн-ј- ц
прсселпле су чстинчке мо-чиа- це из логора Еболн у He-мачс- у
не ухапспвши том при-лпко- м
ннјсдног од злочппаца
чпје је пзручеие Југославија
тражпла.
(ТАНЈУГ)
СРПСКИ ГЛЛСННК"
ИЗ РУМУНИЈЕ
АМЕРИЧКА АМЕРИКАНЦ.ИМА
ЈУГОСЛАВИЈУ
Шамац-Сарајев- о,
ВИШИНСКОГ
1947 — ЈУБИЛАРНА ГОДИНА
БАНАТА
Банаг бн ове годнне могао
прославнтн неполико значај- -
пих јубилеја.
Ове годнне је равно 500 го--
дииа како се сазпдала иекад
иајлепша зграда Темншвара
"Хуплдн касарна". Сазндана
је на нстои месту где је 1443
био Ерал,евскн двор. Према
плапу "Банатски мреј", којн
је сада у Лоновићевој улицл,
бипе смештсн у ову касарну.
Пре 400 година Турци су
освојилн Баиат, a 230 годииа
је откако је ослобођеп Банат
°Д Турака, а "окупнран" од
Лустрнје.
Ирво позорнште у Банату
прораднло је ире 130 годнна
и то у Оравици. Каснпјс је
играо у том иозоришту и ве-ли- кн
румуискл песннк Михај
Еминсску.
Такођс је пре 130 годнна
прорадила и ирва ковннца
металног иовца у Банату.
Сто годнна је откада је са-грађс- на
прва желсзпичка пру-г- а
у овом дслу Европе. Qua
јс спајала Оравицу са Бази-јашо- м,
то је била u прва act- -
ллзничка ируга дапаипи: гу-муни- јс.
Станица у Оравици
јс ирва у држави.
Ирс недсссг година јс са-грађс- на
главна ;келзничка
стаинца у Темишвару — Јо-зсфп- и.
Темпшварска фабрнка ду-ван- а
овс годинс слави стого-дишаиц- у.
Hch прс сто годи-- н
а запослила јс 2000 радпика.
rOCIOBCIICL'OSI амбасадору у
Нашннгтону, iiouohiink аме- -
ричког мшшстра нностраимх
послопа, Дни Ачесоп поку-шав-а
да оправда ову одлуку
н нскнм тобожи.ии "TciitKoha-м- а
у нсхранн и саобраћају".
Мсђутим познато је да је са-o6pa- haj
у Југославијц обиов-лс- н,
поготово н а главиии са-o6pahaji- uiu
линијаиа. Такође
јс општс позната чиисница
да лнјсдиом аиернчЕом држа-вллшш- у
којц је боравио у
Југославпјп лнкад ннје било
забрап.епо да одржава пају-ж- л
комтакт са зваличнпм
п рс тставнпцима САД у
Ф11РЈ.
Амерички звашнни груго-в- и
су и овај пут својпм про-извош- ли
тврђеаем о Југо-славлј- и
устварп само доказа-л- и
п потврдили свој лепрпја-тсглк- л
став npewa свпх зем-ллм- а
које се пзграђују сво-јн- м
спагама. "Разлозп који-si- a
меродавии америчкп кру-гов- н
лравдају ову своју одлу-к- у
југословепска јавиост ие
може да схватп друкчпје пего
ио једну иову чевсту про-ти- в
савезппчкс Југославије п
као илтрпгу против земле ко-ј- а
отвара врата свии л.убпте-л.пм- а
аелнх лепота п иеног
дсиократског развоја. 0Б J
ПРЕДОБЈАВА ЗА ЗАЈЕДНИ-- 1
ЧКИ ВЕЛИКИ ликник
У ТОРОНТУ
На 15 јуна (недеи) одр-жаћ- е
се велика пикннк три
братска Савеза (СКС, СКХ,
ЗКС) Место где he се ние-ни- к
одржавати зове се Дав-со- н
род. Молпхо чпгаоце на-ши- х
ловипз да обрате важау
ла будуће огласе, који he бн-т- и
опшлрнл о програму пнк-инк- а
л свии упутааа, како се
долази до земл.вшта.
Овај пикник је од велвке
важностн за наше оргаваза-цнје- ,
јср he се на истоме Ma-il
ифсстоитц братство нашвх
лаЈНЈда,
Код лашсг народа у Торон- -
ВЕЛАНД —
РАД ЖЕНА ВАРЈАША
(Из Правде)
Другарпце нз Варјаша ор- -
ганизованс у Словенском гјм-турпо-демоЕратс-
еом
удруже-а-у
осиовале су секцп)у жеаа
под вођством следећих дру-гарпц- а:
Софија Поповнп,
ђулка Мпшеов, Олга Ilejiih,
Мнснрка ПершалСЕи, Гела
Савпћ, Лепка Блашчпћ, До--
брпика Снмеоа н Мнлка Лу
спн.
lope поиенуте другарнце
уз сарадиу осталих свеслнх
жела Варјаша casymue су и
паилеле следеће ствари за дом
одојчадн у Јутославпји: 17
кошул.пца, 17 одела, 4 хаљи- -
лице, 21 капицу, G пешкира,
3 чарапице, 1 гаћицг, 8 бен-кпц- а,
2 блузицс, 1 сукњпцу,
2 панталопе, 1 пар ципела, 3
јастучића са перјем, 2 кои.
санула за лице и 17 ком. са-пу- па
за npaitc. Од сакуплс-ло- г
иовца Еупллло јс 9 парп
Еомплетлих одела.
Рад лашнх другарлца из
Вараша је за похвалу и па-дз- мо
се да he се и остале дру-гари- це
прндружнтн овом ро-дољубнв- ом
раду за добро ма- -
лишала чијн су родлтел.и, зз
слободу свпју лас, дали својс
жпвоте, каже "Правда".
ЕНГЛЕЗИ СПРЕЧАВАЈУ Д0- -
ЛАЗАК НА ОМЛАДИЕШКУ
ПРУГУ
Љубллна. — Енпеске окупа-цнон- с
властн иа аустрнјској
пограинчиоЈ станипи 1одро-счнца- ,
у Словелачкој Кору-шко- ј,
задржале су 13 маја
окладмаску Јадну брлгаду
саставлпу од 103 Данца,
Порвсжллина и Холалћали-и- а
Еоја је пуховала на град-it- y
омладплске нругс Шамац-Сарајсв- о.
Прелаз прско гра-нмц- е
одобрсн је само допп-сннк- у
једног цорвешког ли
ста, Јете Данлелселу н члалу
бригаде Кј Руду, еоји јс ио
доласку у Лубллиу дао до--
писџиЕу ТапЈуга следећу ил-јав- у:
"Када је иаша брлгада
стнгла у пограпичну станнцу
Иодросчшу, тамошие енгле-ск- с
овупациоие власти ускра-тлл- е
су окладиицнма прслаз
у Југославију с мотнвацијом
да им довумевтн лису у рс-д- у. Они су тражплп нарочн-т- у
дозволу савезлнчке covan-д- е
у Парнзу н захтсвали да
бригада путује прво у Па-ри- з.
Омладпицл су због тога
протествовали, али без успе-х- а.
У nohit лзмећу 13 и 14
хаја, воз у cove су се нала-3iu- u
омладннип пз ДапсЕе
пребачен је на споредни ео-лосе- к.
Ујутро 14 vaja, у прат- -
141 25 иаоружалпх епглеских
воЈинка омладинцп су враћс
mi у амернчЕу зону где очс-ку-ју
дозволу за нрелазак у
Југославију.
АВ Е
ВЕЛАНД — СЕДНИЦ.А GKG
Огранак Савеза канадсклх
Срба одржава cbojv рглвш
ссдввцу у недел,у 8 )на
Мепл лиф парЕу v 230 no
□одве. Потребао је да i в з
, члавои нрвсуствуј. jrp hea
бнтн врло ахввх пнтапл па
дневиом реду.
С РадојчпК, сегретар
ту aril влада вслвео ш ггре
сошав за оаај вжвик. jep ће
се ва встовс од саакг ир-- а
вазацнје в саасе народнт ч
кандвдовати девојке ja rat
ввцу.
Одбор ПпЕнвка.
ПИКНИК
Оршнизација СКС и оргавнзацвја СКХ в XPLC у Не.танду одржапе свој врвв зајдвичкк пвение (взлет) ове
годнне у ведељу 1-в-
ог јуна на fapxn Јанга Цанар. Познва-м- о сав лаш народ Велавда и оииних веста да доће ва овај
паш првп заједнички излег ое годнне, на којев ћемо се
зајст.инчки забавлти ва чнстом к стежем адух}% На ппк-ниЕ- у he битп eh no вашев обичају на ражњу неве јагље-тпн- е
и свега другога што уз у нде. Уз то забавл-ah-e нас
збор "Слобода" са песмов в нгром (денцом). У случају еи-- ш
е ппепие бн се одгодио за другу неделу. На аикнпк во-3n- he Свц пааултобдуосб,роеодјопшtлpнe.he у 1 сат са }гла Квнга п 7 улпце.
Заједнпчкп одбор ппкнпка.
A Yugoslav Gives Account
of Work On Youth Railway
(We take great pleasure in re-leasing
the contents of a translated
letter written to Dolores Mikala-sk- i,
of Milwaukee, Wis., by a
young Yugoslav teacher who at
present is working on the Youth
Hail way, Shamac-Sarajev- o, — Ed.)
Dear Comrades!
We are taking this opportunity
to write to you because we tnibt
that our life and our work on the
Youth Railway, Shamac-Sarajev- o
is of great interest to you.
It would have been worthwhile
for you if you were able to bci
the enthusiasm and determination
when we went to work on the
Youth Railway. We were conscious
why we were going to the rail-way
— to voluntarily work to
fulfil our historic task which will
lead our country to greater eco-nomic
independence. We reached
Zenice in four days. Immediately
upon our arrival, we found that we
were to be devided into groups
and working brigades, and wo
were very much interested to know
where we were to work, to which
brigade we would belong etc. Wo
gave our full consent to the arran-gements
of being devided into
working groups and brigades.
Special attention was paid to the
number of intellectuals in our
group: teachers, and to the num-ber
of illiterate; young people
within various brigades.
When we arrived we established
our Identity and we were warmly
welcomed by other comrade briga-diers,
who through their speeches
conveyed their greetings to us.
We immediately began to work
as soon as we arrived. We worked
on the preparations of the bar-racks,
writing slogans, and arrang-ing
the library of our Btaff. After
two days of this work, we began
teaching the illiterat in our bri
gade and thus raising their cultural
level. We have 18 young people In
our brigade who don't know how
to read and write, and our first
and foremost task is to enable
these young people to become lite-rate,
so that they'll be able to both
read and write. Resides teaching
them the language itself, we also
teach them such sciences as ele
ШЈЕТСКИ АРТИСТИ СУ
Нови Совјетски филм "КЛ-МЕН- А РУЖЛ" iuu Цпст v
камепу је дсло за којс су со-вјстс- ки
артпсти добили Ста-л.ино- ву
награду. Филм је прп-казив- ан
иилистрима сиол.иич
послова пакол снршстка кои-феЈкгнцн- јс
у Москви. Овај
фнлм је Совјетски Савез ио-сл- ао
ла мсћулародЛ филм-ск- и
фсстивалу Kan.it, Фраицу-ск- а,
где јс добио лрву награ-д- у
за разлобојлост. Директор
лстога јс чувслл артнста Нту-ше- о,
којп је још 1935 годиие
добио једлу лаграду па ин-терлацлолал- пои
ф и л мскои
фестивалу за фнлм "ИОНИ
ГУЛШЈЕР". ,
Два млада артиста Михај-л- о
Богдапов п Грегор Муш- -
Пошал,нте ларуџбе за
ЈМИМћШГгЈШ
Петак, 30 маја 1947.
mentary mathematics, history,
geography, and natural science. In
order to most effectively carry out
our tasks of enlightening the
young people in our brigade, we
have adopted a plan submitted to
us by the General Staff of the
brigades. Our work is not easy
but we are determined to comple-tely
fulfill it We have, in fact,
already achieved considerable re-sui- te
in our work.
Besides taking part in this
work, we also participate in other
educational and cultural activitiee.
At night beautiful songs which ex-press
fighting determination of
our people, could be heard across
the Hosnian hills.
One of the characteristics in
the carrying out of our work is
conscious discipline amongst young
people. This discipline is not im-posed
upon us, but assumed by
every conscious youngster.
Time does not permit me to
write more broadly, even though
there is a volume of subjects to
write upon. To you we wish to
extend our sincere greetings, and
we hope that you will write to us.
Cobanin S. Roman,
I Kadna Drigada.
"Ivana Mladena",
lV-t- a Sekcija IV Deonica
MaglaJ, Downs.
Београд. Ерик Biow-бер- г,
лстакпути шведски лн-рич- ар
и ссејпста на позпв На-род- нс
омладллс Југославнје
uoccTiihe омладплску пругу
Шамац-Сарајсв- о. Бломбсрг he
иосетнтн пругу почстеом сеп-тсмбр- а.
ОиладннсЕу ругу he
посститн и чувсии лорвсшки
научлик Олаф Рнтср, лрофе-со- р
уллвсрзитста у Ослу.
Загреб. — Организацпје
Народног фроита за Далка-циј- у
отиочелс су живу прсд-илбор- ну
кампап.у за изборе
срсских и градских народинх
одбора у Далмациј". Избори
за uecne пародне одборс всћ
су објав1епи. 93,25% уписа-- н
нх гласача учсствовало јс ла
изборииа, од којнх је 1,9%
гласало у куттнју без листе.
НАГРДЂЕНИ ЗА ОВАЈ ФИЛМ
ииков, иропутовалн су урал-ск- е
горе, долине и села, бпли
на лнцу мсста и судсловал
на сеоскни женидбама у ко-jn- wa
се унотребллва селлчЕа
noiuiLa још из старих врсмс
на.
Филк је пзраћем по книзи
у Еојој су оплеале старе ле-гсл- дс
парода Урала, коју је
написао Павле Базов, а при-ч- а
се своди иа tawen звапн
"Малачпта", разлобојли ка-мел-бакрсно-- плаве боје у ко-u- e
је тадапти артиста, мли
клмснорезац yiejao цвепе, те
стога to UBchc и јссте у раз--н
нм бојама. Зато се и говорн
у причн о "Лепотнци са Бак-реи- ог
БЈсга" са Урала.
одиах.
"РУШ РЕВОЛУРА У ЕОЈАМА"!
ПРВИ СОВЈЕТСКН ФИЛМ У ДНВНИМ ПРИРОДНИМ
БОЈАМА
"КАМЕНА РУЖА"
"Дашиа Biajiiunp Д & пш .n an-npeiai- t. изра-hjj- e
у камепу pvv trinny oi п к) му jr да!а н.егопа
лепа заручпнца "JiaTja". Итаиредно en приказ из совјет-сео- г
ловог филма у бојама "СТОН ФЛОВЕР" (Ружа у Ка-мен- у). Почиае 2 jyna у Ројал АлсЕсандра театру.
2 прпказа диевпо:
2.20 по подле — цена 30 центи и 60 центи (такса уЕД.учепа
8.20 на вече — пела G0 н 90 ileum.
I улазпице
Zagrrbacka
—
I
I4