Serbian Herald, May 06, 1947

              АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ ft
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годвшној претплатв за Каваду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorised Second Gas Matter under the as
год. 2.50. За инострансио, год. 5.00, пол. грд. 3.00. Ho. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 7. Број 405.
Овако изгледа неправда
према Југославији
(Из дискусије у НародноЈ скупштини ФНРЈ)
Порнс Кидрич, мипистар
ипдустрије и претседпик
Ирипрсдног савета ФНР1,
говорећи о нсправди нанетој
Југославнји у погледу рспа-раци- ја
подвукао је да губнт-ц-и
Југославије у рату прет-ставља- ју
јасан захтев за прав-до- м
у погледу репарација.
Док јс сама Југославнја из-губи- ла
10,8% свог цсдокуп-по- г
стаиовииштва, 18 савсз-јшчки- х
зсмаља нзгубилс гу
0,7%. Што се тичс југосло-вслскп- х
матсријалиих губи
така, слсдсће цнфре најболс
говоре: у рату је уништеио
36,5% индустрнје,
23 рудннка је уннштеио или
оштспепо,
52% иормалпог колоссЕа у-ништ-
сно,
3,300.000 становнпка остало
је бсз крова.
Укупна штета коју је Југо-слави- ја
прстрнсла у току рата
цснн се па 9,100.000.000 до-ла- ра
према курсу из 1938 го-дн- нс,
док днрсктна матсрн-јалн- а
штета коју јс претрпе-л- о
18 савезиичкнх земалл —
искључујућн Русију i: Пол.- -
ску — износн укупно ОЈ,4
милнјардс долара.
"Мада су на Кримској кои-ферсицн- јк
н у Нотсдаму до-исшс- ин
доста јаспи закључ-ц- и
о репарацијама, западин
слвсзинцн а у првозг реду
Дмсрцка и БеднкаБрнтапи
"ја, шворс данас о прецнзном
дсфшшсању и контроли ре- -
ларациЈа.
У праксн постојс другс рс--
нарацте: невидљипе, нскои
тролисане рспарацнје. Ирс-м- а
нзјави Молотова Лмсрика
и пиглсска узелс су за еебс
на нмс репарацпја досада 10
мнлшарди датара у разним
облицима. С другс стране Ју--
гославија je ирпмнла на име
рсиарацнја од Немачке до-сад- а
само иешто мало пише
од б милиона долара. Југо-сдави- ја
пшпта инје добпла
од нсмачкс имовнне у инс-странст- ву
нлн од нсмачкс са-даш- н.с
производн.е, а нсто та-к- о
ннјс joj враћено злато ко-ј- е
је ианадач оплдчкао. Мп-ннст- ар
Кндрпч је дахе нзја-вн- о
да јс случај Аустрнје нс-т- о тако врло карактерпстичаи
за иолнтику всликнх западч
них снла у ногледу репара-циј- а.
Лнгло-амерпканц- ц сс
лротивс рспарацнјама за Ју-гослав- пју
и друге зсмле. Онн
траже да Лустрија задржн
немачку имовину, док с дру-г- е
страие траже 75% иакиаде
За своју имопииу.
"Велнка неправда у тон
ногледу напета ie онни зем
л-ам- а које су iiajninue претр-мел- с
у овом рату, у првии
реду Југославијн. Немогућс
je оправдатн ову исправду. Hatua земл,а нма права д.ч
тражи да се учиии крај овој
полнтицп".
Моша Инјаде, потпрсдсед-јги- к
Ирезпдијума вародпс
csyntimtnc ФНРЈ нзнео јс
miTaibc односа са Г{лком и
рекао нзмеђу осталог да пч- -
Цепа једвои промерку 5 цен.
тапс Грчке ннје за балкаи
скс народе само питаље уве-зено- г
режима који јс намс-1-ну- т
грчком народу, већ je г
озби.гна онасност коју стаи-- у
Грчкој пзазива, по мнр иа
Балкану н у свету. Говорећп
о раду Анкетне комигије
Мошд Пнјаде је нзјавио да
извсснп члановн Лнкетне ео
миснје упркос свих дока a
које су нримили у всзи са
опгужбама Грчке владс киг
суосповаие на клсветама, жс-л- е
да на дпсвпи ред рада
Комисије ставе и нптаи.с спо-љн- е
и унутраииое политике
нсзависпих зсма.чд. . .
Моша Пијаде је дал ре-ка- о
да полнтнка "помоћи" Гр-чк- ој
и Турској садржн цнлч
вс који се не могу сложитн
са ци.гсвима Ујсдиаеннх на-ро- да
и мира у свсту. Говоре-hi- t
о захтеву да сс образује
стална пограиичпа комиснја
дуж северннх граппца Грчпс,
као н пограничпа патрола
под надзором тобоже неутра1-ни- х
посматрача, Моша Пнја-д- е је рекао: "Другнм речниа
то значи ископатн дубок ров
који he одвојити грчки парод
од и.егових ссвсрннх суссда,
значи спугатаае гвозденс за-всс- е која he скриватн страте-шк- с
припремс на грчкој тсрн-тори- јн
за стране пипернјали-стичк- е
цнлсвс. Ја ово гово-рн- и
како бп свет знао да ми
иа Балкану добро разумемо
стварно значсае овог прско-MopcKor'nckpuaB- aita
а Пал-кан- у.
Сл задоволлтвом може-м- о
констатовати да деиократ-ск- о
јавно мнен.с у Аиернци
н Енглсској такође добро ра-зу- ме опасиост коју ова паш-тнк- а
претсгавлл. II ми цсии-м- о
многобројне протсстс које
су уложилс демократске лнч-нос- ти
н оргаиизацнје у Амс--
протнв натнтнке номо-- ш
Грчкој п Турској. Убеђс- -
нн смо да je пут којц je при-хватн- ла
паша влада јсдпмп
правп пут за мпр п сарадну
међу народима."
Никола Петровпћ, Мппи-ста- р
сполие трговиие Савез-п- е
владе рекао је у свом го-вор- у
да је Југославија у раз-внјањ- у
њеиих иеђупароднчх
трговинских односа у току
послсднл две годнпе селопп-л- а
трговинссс споразуме сл
12 зсмалд. Иоред тога, доуа-h-a
тровннсЕа предузсћа pai-Htja- jy
све веће активие везе
са земллма Јужне Амерпке,
док трговнна са народпма
Нсточног Средоземла све се
внше повеиава. Миннстар
IleTiWBiih je далч; nciasao да
су извесии успесн постигну-т- н
н у обиавлдЈБу трговии-ски- х
веза са Амернком н Не-лик-
ом Британијом u да Југо-ciannj- a
асели да тто је о-ry- he
брже повећа разиену до-ба- ра
са овпм земллма.
Истнчућп да је Југослави-ј- а
1945 годпне икала нсгатив-и- п
трговннскн платнп бп-лан- с,
Мниистар Петровић јг
рекао да je cch новембра 194G
годнпе трговнна Југославнје
бнла уравиотежсна и да Ју-гослав- ија
улазн у 1947 годн-н- у
са извсспим позитивнии
плапшу бплансои.
СРПКИЊЕ, 0В0 ЈЕ ЛОШ ПРИМЕР
Обазештенп смо пз једне наше овеће колонпје да у сада-шие- м
раду на прпкуп.гаиу п паковану одеће за спрочад у
Југославпјп Српк-пи- е узпмају слабог учешћа. Мп смо ту вест
проверплп п она се показала тачна. II ово се сада показало
у колонијн у којој су Српкшм на које се ово односп увеи
добро радпле у свему, а нарочпто за помоћ Југославпјн,
заједно са другарпцама Хрватпцама п Словенкама. А сада
као да су се договорпле да впше неће.
Ово је врло лош прпмер. II да је томе разлог да one
ire могу, да немају времена плп друго шта, мп се на то можда
не би нп осврталн. Hero обавештенп смо да je у главном
разлог што "Анђелпја" не воли "Марпју". Као да се ту
радп за помоћ деце те "Анђелпје" п "Марпје" овде а не за
помоћ деце палпх бораца за слободу.
He заборавпте вп којпх се ово тнче, да конац дело красп. i
TORONTO,
ЈУГОСЛ0ВЕНСКИ ПИСЦИ У москви
ШШШ pt" Јвд№жг'-- №ш1 11 шжшш
РАДОВАН ЗОГОВИћ II КОНСТАНТИН СИМОНОВ
(Српском Гласнику од Словенског одбора из Москве)
Велика дворана Дома рад-ничк- их
сннднката у Москвн
била је прспуна када су не-дав- но
совјетскн нисци ука-зал- н
срдачиу добродошл цу
спојну југословенскнм еолс-га- ма
прнлпЕом и.ихопс посс
с Cobjctckou Савезу.
Коистантии Снмоиов при-лико- м
отвараил приредбе је
рекао:
"Иријатно је дочекати го-с- те
код куће. Am јс двостру-к- о
пријатније дочеЕатн старс
и истннске нрпјател.е. Ирн-јателств- о
сс наЈбол-- е огледа
у часовима ncKyiiieiw a aero-в- а
лојалноет н преданост це-3- 1
it се не по леину рсчнна
нзговореним у добрпм врсме-ним- а
него ио делнма у тсш-кн- м
временнча. To ннсу били
даии победс п триуифа, веН
дани некушеиа, к -- TeJiiKoha
када је иарод Jyroctannje по-каз- ао
да jc наш 111нјател., у
да и н 11 а Еада смо били одсге-1- Ш
једнн од другнх хиллдама
Енлометара од 1 1емаца окупи-рапи- н
територнјем. Али нп-Еак- ва
дал-нн- а не можс ииатн
преимућсгво над прнјатс.-ство- м.
У тим даинма пашн
југослоевнсЕИ пријател.и би-л- и
су погпуно с иама. Има
пословпца која Еаже: "Ири- -
Историске одлуке Врховног
Пише: Ф. ВОЛОШИН
Недавно је завргаеио Тре-h- e
заседаае Врховног совје-т- а
СССР-а- . Ово заседаи-- с
одржано je у зиамсинто доба,
Боје је обележено иовни по-лет- ом
рада и политнчес ак-тнвио- сти
совјетсБог народа.
ВелнЕа побсда ШоЕа eouv-нист- а
н непартнсЕих луди у
изборима за ЈЈрховие совјете
рснублнЕа, посведочило је
иеразориво једнпство совјег-сео- г
друштва, пуну сашдар-нос- т
совјетсЕог парода са ite-гов- оу
владом и Комуинсти-чко- у
партијои, као и иегову
одлучност да постнгнс још
дх1н напредав своје земље.
На заседаау усвојсн је брсј
заЕОна, од којнх су најваж-инј- ц
закоп о државном бу-џе- ту
СССР-- а за 1947 годпну,
ззбон о нзмеиама у п додатаи
тексту Устава СССР-а- , едо и
рсгулацнје о одборнма за за-Ео- пе
обадвају Домова и_ о
ирезпднуму Врховиог совје-т- а
СССР-а- . Закони усвојенн
на Tpcheii заееда.у Врховног
совјета СССР-а- , нзраз су н-тер- еса
н воле чнгавог народа.
Ови законп служе учвршћси.у
vohu совјстсЕе земл.е it далем
народа. ј
СовЈетска држава пзгра1с-в-а
je и учвршћена рувама
милионд радиог парода. Др-жавн- и
буџет бнће изфаћеп
уједние11нм напорнма свега
СовјетсЕог народа. Одобрем
од стране Врховног совјета
СССР-а- , државпп буџет 31
1947 годпну одређује прихо-д- е
у износу од 394,200 мплио-н- а
рубалл н расход од 374,100
уцлиона рубалл. Ове бројке
су врло зпачајне. One су уте-ловл- не
рада мплнопа совјет
сеог народа, негових тежпл
п напора.
Новц буџет поздравлеп је
са велнЕпм задоволлтвои одј
страие народа СовјетсЕог Са-вез- а.
У nopeben.y са 1946 го- -
ONTARIO, TUESDAY APRIL
Јатс.г у иужди прави je прц-јатељ- ".
У тнм даиима najte-жи- х
нскуше11а смо ун зал.у-бнл- и
Југословенске партиза-и- с.
"1944", иаставио je Спио-но- в,
"био сам иеђу jyrocio-вснски- у
партизашша и се-hai- te
на те дане остаће код
мсне за дуго. Ја сам се на-уч- ио
лубнти те л-у-де ие само
зато што су били храбрн н
одважпи, већ зато што су би-л- и
људп ВНСОЕОГ II чистог
морала. У редовииа бораца
Народпог фронта у Југосла-впј- и
бнли су писцн којниа un
даиас указујемо добродошли-цу- .
. . Пстииска, демократсп
лнтсратура јесте литературп
псликих nocTiimyha н вели-кн- х
хуманих квалптета. Мн
перујемо у всшку будућиост
народа двмократске југоола'
вије и у велику буду1шосг
југословенске лнтературе. Га-рант- чја
за ово јесте пријател
ство иашпх двеју држава, ко-ј- е
су нарасле и ојачале се у
периоду рата; гараигнја за то
јесте одзпв у Југославији fc
ликом нмсиу Ста-шн-
а и од-31- 1
в у иашој зеил.и поиоснои
имеиу Тнта", зак.%учио ч
Симонов.
Фердо Козак поздравио је
днном, Н.СГОВН прнходп вп-ш- к
су за 21%, док су буџегп
савезних рспублика повећа-л- и
се за 32%. Сума од 132,000
иилнона руба.а одрећена је
за финанснрање нацноналие
скопомије. 5'спешио испун-е-и- е буџета помоће нан нзва-ha- m
иа достојак начпв у дру-го- ј
годпни Сталински после-рат- и
петогодишн.и план.
Нарочнта нажн посвећема
јс фннапспрању социјалннх и
Еултурпнх иотхвата. у коју
сврху је одобрено вреко
107,000 мплпона рубала, нлн
близу 27% внше него 1946
године. Пспун-е- н бувета о--
c'trj'P3"6 Даи Јвзвнтак со- -
вјстске наукс и културе и
иодпћи жнвотни ннво стано-впнштв- а. За време раснрвве
о државнои бууету СССР-- а
за 1947 годину, народни по-слани- ци
изразилн су помос
па евој народ и на всдику ви-та.1ио- ст
совјетског соцнјал-но- г
и државпог система. Пре-мд- а
је прошло тек Ератко рс-у- е
од свршсгка рата, рад на
обпови у шпроким разуерп-м- а
у пуиох је замаху у Со-вјетсЕ- Ом
Савезу. Супериор-нос- т
социјалпстичног системл
еконоуијс јасно се показа.!
за време рата, управо кло што
се поЕазује п данае у перподу
преласка на мирподобсЕу со-ција-тпстп- чву
изградау. Ста-липо- в
петогодпшн.11 план по- -
ЕазуЈе предности совјетсЕОГ
соцпјалнстичЕОГ спстена еко-ноуиј- е
у посзератној обноси
п далем развитЕу совјетсче
економпје. У Еапиталистич-Eii- u
зсу.гама прелаз ва хнр-нодопс- ву
eKOiroyiijy наилази
па огроупе тешЕоће и дово-д- п
До огранпчеи-- а продуЕцвјс
н до екопомсЕпх поремећеаа.
Смаиеае ратпнх аору?бинз
резултира затвараоем преду-зећ- а,
noBchattey везавосле-носг- и,
опадалеи куновве сна-г- е
ласа н нагло сухавање тр-жнш- та. На прпмер, у Сједн-аепп- м
Државаха Америге
15, 7947.
совјетске ппсце п совЈетсси
народ у име југословснских
ппсаца. Мзеснм Рнлски. до-бр- и
позпатп уЕрајинскп пг- -'
соик, прочитао је песмс по-свећс- не
Југосдавијн и прсвг.д
рцске песме о Кралевићу
Гарку.
Прнс)тип су указали топ-- V
обродошлпцу Чедомиру
Vfdii.icpoBnhy, аутору Југо- -
с.игисЕе државие хнмнс н
лрцнпх партизапсЕих песа-и- л
wjn je прочитао своје пс-(-V
ИпЕОлај Тпхопов, којм
it-- гфчптао pyesa превод Jv- -
1чвенсЕе хнмие, прочнтао
jf икође свој превод песамл
Радчваиа Зоговипа п искол-к- о
стпхова нз низа својпч
песама "Југославија". Затнм
je наступно Радоваи 3oroBiih,
велики југословенсЕн песинк,
Еојп је превео иа српекн је-зи- е
миога дела Горкога, пе-катн- ко
Мајаковскијсвнх пе-са- ма
н дсла другнх совјртских
пнсаца п песннЕа. Он је про-чита- о
делове нз својнх псса-м- а
"О жнвоту друга Тита".
Иеснпци Алсксеј Суркоз,
АлеБСаидар Кесименскн, Мп-хај- л
Зенкевич и Леонид Иер-вомајс- Еи
прочнтали су сво'е
преводс срнскнх, хрватскнх
н словеиачких песниЕа. Југо-словснс- ки
песннцн Душан
KocTiih, МарЕо Враиешевн1,
Славко ЈаневсЕн, Марко Ова-пешовп- ћ,
чптали су своје пе-см- е.
Нлл Ерепбург топло je по-здравп- о
госте а Вссволод Ви-шипјевс- Ен
говорно je о свом
п}-товаи-
.у no Југославнји.
Југословснски пнсцн, којн
су добро познати совјетскнм
чнтаоцпма Ероз бројие пре-во-де
иховнх д'е.1а, иоздрав-лли- п
су пајтоплнје од странс
присутннх. Дух прнјател.ства
и срдачиостн Еојн је владао
цело вече сведочц о дубоким,
братским всзама које постоје
нзусђу совјетских и југосло-венсги- х
народа.
Форуалном делу вечери
следно је концерат у коме еу
учествова-t- n исколико од нзј-болн- х
мосЕовсЕих умстинка.
совјета СССР-- а
индустриска продуЕцнја п -- cie рата показа-i-a je nai 10
опадаае. Пред копац 1945 io
диве. нндустрисЕа производ-н- а
у Сјед!!Н,евпм Државаиа
АмериЕе опала је внше иеп
33% у поређеау са 1943 г.-дип- ом.
У СССР-- у прелаз па мнрно
довсеи рад претставлл пот-пув- о
друвчију слпку. Совјет
ска нациовалва скопоуцја
всма разлога да се бојн тсчј
коћа на тржишту робс. До;,
у Еапнтхтнстнчкпм землаил
сманен.е ратвпх поруџбпна
доводп до општег опадаиа
производње, под совјетскнм
снстемом суан.еас ратне про-извод- ње
доводн до noBchanc
производњс робе за мирпо-доиск- е
сврхе, до onniicr по--
еепана производи.с. Гадпи
варод Совјетског Савеза пи- -
ј угрозсен Еризама и незапо- -
сленотћу. Он пема страха
пред сутрашмпцом.
Овн облвци совјетсЕе сео-ноун- јг
изражевп су у повом
државном буиету п планира-но- м
такту нослератног ео-ноус- ког
разввтЕа СССР-а- .
Сталан и брз напредак у свии
гравана совјетске еконоуије
базвра се ва још већен иско- -
риштавању предвостп социЈа-лнстнчк- ог
система сеопомп- -
је. ва леговом све већем тех-ниче- оу
развнтЕу, н па подн-зан.- у
Еултурног ннвоа и тех-ввчк- ог
звања радвог парода.
Буџет за 1947 годпиу, за-снов- ав
ва врпвцппима ле-лннСЕо-стал- пвсЕе
пацпопа.1- -
ве волвтисе Коуунистнчкс
вартије, освгурава дал.н раз- -
витаЕ свпх савезннх н ауто-номн- их
ревублпЕа СССР-а- .
Moh СовјетсЕе државе pa- ne вз дава у дав. У гову по-рас- та
н развитка, соцпјали-стнчк- а
држава обогаћена је
иоеиу искуствима, ова стал-н- о
вобо.ивава п усавршава
npascy државне пзградње и
државне увраве. Ово је на-- 1
иио израза у заЕону о про- -'
Price per copy 5c Vol. 405.
Регистрација за другу
групу попуњена
113 ГЛАВНОГ УРЕДА В. К. Ј. СЛОВЕНА
Овнме желпмо иашем народу ставптп до 3iiaita, да је
регистрација за другн транспорг повратнпка са лађом С. С.
"РАДНИК" већ nonyibena. Свн којп се желе регпстри-рат- п
за далне траиспорте могу то учпнитп, п сада heMo
почетн npiiKyn.xaiteM имепа повратника за ipehn транспорт.
Све даљне молбе за место иа С. С. "РАДНИК"-у- , које су
стнгле у уред Beha иакон 9 anpiua, бптп he уврштене за
Tpehit транспорт, којн he иапустнтп луку Моитреал негдс у
месецу септембру ове годиие.
Да ли he у току ове годпне битп п четвртп транспорт
још је тешко предвндети, јер he то завпсптн о времепскнм
прнлнкама у Каиадн, т.ј. ако се рпјека Ст. Лавренц заледн,
четвртог транспорта не he бити. Свп Југословепп који со
желе вратнти у Домовнну ове године, требали бп стога по-журн- тн
са рсгпстрацпјом за Tpehn траиспорг.
УПУТЕ ПОВРАТНИЦИМА У ВЕЗИ СА Н0ВЦ.ЕМ
Нски иашн земллцп којп су се neh вратилн у домовнпу
пншу иам да су нмали тешЕоћа у вези са мсплисм бапкоп-ин- х
чеЕова које су донелн собом нз 1Санаде. Meiiaitc каиад-скн- х
баикошшх чскова је тешко нарочито у случају кад
повратннк доиссс у домовнну чек банке која нијс корсс-поидс- ит
Иародне Панкс ФНРЈ. У случају таквих чсковч
Народна Капка ФИРЈ је нрннуђена вратитн их у Канаду,
на банку која их јс нздала у сврху провере.а да ли су че-еов- н
ппсрашш н плативн власинку чска. Резултаг таквог
иоступка јесте, иовратинк мора чскатн дуго често по
неколнко мссеци док сс из ЈСанаде поиовно вратн чек
н а исплату.
На основу горн.ег искуства мн прспоручамо свим no-лратниц- има
који желе собом иоснтп иовац. да не купују
банкопног чска у ма којој другој банцн, пего у оинм баи-кам- а
којс су кореснондепти са Пародиом Канкои ФНРЈ,
т.ј. слсдсћс бапке:
Bank of Montreal The Royal Bank of Canada.
Oiiii дакле, који желс собом иоситп бапковнн чек, нсса
га нзваде код једнс од тих двеју банака и пскапри тос
обавссте чнновиика да чек вадс у своју корист, т.ј. на своје
нмс а за рачуи Пародпе Панкс ФНРЈ.
Ма колнко то бнло тсшео, још је пајбо.ге поснти собо
готов новац, т.ј. бапкиоте или у крајлем случају "Травс-лерс- "
чсковс, no sioryhnocnry малнв Еатчнпама, од 10 2у
п иајвишс псдссет долара банкпоте или "Травслерс" чекове.
Умро je A. Е. Смит
У пстак, 11 априла умро је
у 75 годшш старостп у То-роп- ту
једап од најстарнјих п
најпозпатпјпх бораца за де
мократију и радипчка и па-род- па
права у Канадн. Тај
стари борац био је Алберт
Ервард Смнт.
Њега су канадскп радппцп,
1 A - 4Лз 4k2 - mm
A. Е. СМИТ
мспауа и донуиана у тексту
Устава СССР-а- .
Стал.ински Устав је извор
надахиућа совјетскнх наро-д-а.
Кроз чптавпх прошлих 10
годииа он је иадахилвао со- -
вјетски народ да постиже
подвнге у раду п да сауопре-горн- о
служи земл.п. Његовп
свети м пеповредиви прии-цпп- и
нрокушаии су десетго-дишан- н
радом н борбом со- -
вјетсЕе социЈалнстичЕе држа-в- е.
Рад одбора за закопе Co-вјетсЕ- ог
Савеза и совјетскпх
националиости бипе од ван-ред- не
важиости за совјетску
државу. Врховпн совјет
СССР-- а ратифиЕовао је одре-дб- е
о функцијама овнх одбо-р- а.
Ilcnyiten увереп-ем- , совјет-се- и
народ наршпра напред у
сусрет будупиостн. Нстори-сЕ- е
одлуке усвојепе од стра-п- е
Врховног совјета СССР-а- .
потпупо одговарају иитере-сим- а
совјетсЕОг народа, еојл
улаже све напоре за пспуље-ii.- i
niiiii:ti5c гтагкнссих пла- -
пова.
п народ уопште, нарочптодо- -
1 "
7. No.
—
да —
—
i
бро упознали за време режи
ма Р. Б. Бенета и за време
тешве екоиомсЕе кризе, за
време штраЈкова и демопстра-цнј- а
са захтевпма за запосле-п- е,
за соцмјалиу помо1 н за
npncTojiiitje плате. Он je у
тнм дампма мобплизовао п
предводио борбу протпв ба-uai- ta
у затворе радинка са
штрајкашкпх стража пли кз
демонстрацпја, протпв депор
тација.
А. Е. Смпг бно је свеште-iiii- K
у МетоднстичЕој црквн
у Манитобп. У бурипм годп- -
нама првог светског рата, ка- -
' да су се канадскп фармерп н
радппци борили за мир п зз
демократију, он је стао на
lbiixoey страну. On je пред- -
I водпо п узнмао автпвпог у-4eu-iha
у историском геперал- -
пом штрајку радннка у Ин-iiune- ry
одиах no завршетку
првог светског рата. Ои је ка-снп- је
напустпо служем црк-в- и
у четпри зпда п прешао у
радничкн и пародпп покрет,
мпого пута пропутовавши
пространу РСанаду уздуж и
попреко opraiinsyjyhit одбра-н- у
демовратскнх права паро
да.
Начелпма правде п демо-кратп- је
A. Е. Смпт остао је
доследан до последпг даха.
Да одају последиу почаст
п npnsnaiie овом старои бор-ц- у,
мноштво раднпка пе само
нз Торонта, него и нз свпх
облнжипх места дошло је на
иегову caxpany у попеделак
14 апрпла.
РАДИИЦН ТРАЖЕ ПОВИ-ШЕЊ- Е
ПЛАТА
Торонто, 14 апрпл. — Два--.
паест хнллда радпиЕа у пп-дустр- ији
гуме у Онтерио тра- -
же повишепл плата за 20 цеи-г- и
по сату. Ово повишеп--е
плата тражи се због тога што
су посЕочиле цеие живежннм
павпрвпцама после укидапл
Еонтроле цена.
Детропт, 14 апрпл. — Две
сто шесдесет пет хиллда аме-рпчЕ- пх
радпиЕа у Крајоеро-во- м
аутомобилсЕОи предузе-h-y
у овом месту валазп се
пред штраЈЕОм. Овн радниЦи
траже noBiimeite за 23 и г;о--
цента на сат а предЈ-зсћ- е ну--
ди повишеи.е за 10 посто,
и
--71
1]
.