Serbian Herald, February 07, 1947

              1
! tf E {' --,.m ЧлГ4,
CTPAHA "СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 10 јанугра 1947.
i
1
-- —
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published Iwic weekly by Srpeki Glaentk Publishing
Company—proprietor In the Serbian language at
200 Adelaide St., W.f Toronto 1, Out.
Нзлазп сваког уторка п петка
Сва ппсма н чехове треба слатп на
"СРЛСНИ ГЛАСНИК"
УЛДГАЊЕ НОВЦА ЗА МЛШИНЕ РАЗВИЈА
СЕ У ПУНОМ ЈЕКУ
Посло Нлсларло содлицс Главног одбо-р- а
Iteha КЈС.почсло со активно радпти по
колоиијама на улагаљу ловпа за купо-пан- о
маншна н алата радних груиа којо
нолазс у Југославлју. У колико јо до сада
иозиато nch jo у ту спрху уложело, лозај-мљси- о,
око 400.000 долара. .V прошлу
суботу ла абору нашн нссљсллци у То-рон- ту
узсли су обавсзу за овај град од
" 250.000 долара. На самом збору јс упи-сан- о
улога прско 02.000, а рапијо јс уло-жс- ло
око 25.000. Плачи, Торонто jo nch
уписао 87.000. Даи посло тога у Вслалду
. кл лпг 1. I ма
jo уипсшш iicmia ov.vvv Av.iVa. да а.нве сјоОоднн
JO Прс ССДШ1ЦО ЈЛаВНОГ ОДООра поглсду.
Bcha на јсдном збору уписао 151.UUU до-ла- ра.
Опај рад којн јо лоллкао иа основи пс-лш- со
;коло лссл.сллка да помогиу сној род-л- п
завичај, спој народ у ФНРЈ. тск јо
почсо и nch со развија у пуном јску.
Улаган.см ловца за маишнс. давањс.ч зај-м- а,
ош! су свсснн да тлмс чиио патрпот-ск- о
доло, да ујсдно помажу скономски л
моралио народ ЈугославнЈСЈда лспун.а-иај- у
cdoj дуг ирсма народу којл јо задужло
у ослободнлачкач рату лс само југосло-снск- о
иссљсннштпо nch it спо дсмокиат-ск- о
народс, и да, давањсч зајма ФНРЈ.
без нкакио суми.с дирсктио и ллдлрсктло
доприиосо ка зближсл.у и лријатсл.склч
односима ларода Каиадо и народа ФНРЈ.
Али to j'o ујсдпо лочагањо н самих ссос.
II ко поди рачуна свомо, ко тоило occha
нрсма свом народу, ко глсда на будуллост
он друкчијо н но можо радиш нсго ло-маг- атн
општу напрсдиу ствар, општс ла- -
]одно интсресс.
Ко ипјо лрилику токам.рата;ла(
Једиог лли другог раалогадао учпнн,
да со покажоЈ! гдужл свохиароду, има
ТТјшлику сади.
12-СТ- Д ГОДИШЊИЦА "СЛОБОДНЕ РЕЧИ"
Демокрашш Србл л Српклл.о Сјодл-Л.СШ1- Х
Дрлмпа слапс дпалассту годлш-н,лц- у
свог лалрсдлог, радличког л ларод-ло- г
родол.ублвог ллста "Слободло Гс-чл- ",
шлром зем.го.
Тсшко да је лјодла лацлолалла група
у Лморлцп лмала тсжо лроблемо у прсд-ратло- м
и ратноч псрлоду од лалрсдллх
Срба у Амсрлци. Прсдратии рсжлмл
Југослаплји бллл су састављсли од лај-рсакциоларл- ијих
поллтлчара у зсмљл.
Оли су лсто такво људс лостал.али у дл-лломат- ско
службс у ллостралстпу.
Таквн опст дллломатски апарал! ста-рл- х
рслслма трудлли су сс да ла лођства
лсслсллчклх оргаллзација дођу најрсак-цлоларли- јк
слсмслтл којл ћс лч служлтл,
као лио j'o случај са Српскнм лародллм
савсзоч, а касллЈо сг. ОдОралоч. Лотчло
j'o оида зашто такпл апаратл лпсу поду-злма- лл
ликаквлх мсра за ласлитаван.о
ЛССЛ.СШ1КЛ у дсмократском духу. лсго су
ластоЈалл да од ilux стпоро локорло роо
као су
чи у зем.Ђл ссои л лечачкич лчлсрлЈалл-стпм- а.
Нротлп тога је требало подлтл борбу.
алл је ллјс блло лако подлтл, јср су мло-гоброј- ии
колсулски л другл аларатн годл-ла- ма
кочллл лапредак лсел.слика. Тл
апаратл су бллл тссло повозалл са лацл-стлчкл- м
агслтурача у Амгрлци. као што
су л рсжлчн у старој Југослапији блли
повсзали са Геболсовлм лшлјулским мрс-жам- а
у Оли као што j'c ло-зла- то,
лс само радлли ла пзрабл.лваљо
свог ларода, nch л ла тачс да га ставо у
глужбу страллх зсма.га. као што су л оли
блли ставл.ели.
"Слободла Рсч" л покрај тога j'a-к- ог
упоришта рсакцијо мсђу лашич лсс-Л.СЛИШТП- ОМ
у САД одлучио и успсшло ЈО
подлла оороу пуллх 12 годлла ла пас-плтава- љу
српског ларода у Амсрлцп
демократскои духу, у духу борбсллх срл-ckmi- x
традлцлја и дсмократсклх традлцлјд
Амсрлкс за CBOj'a права н права свог ла-ро- да.
II ona j'c лчала велпкп успсх.
"Слободла Рсч" j'o данас окуплла полн-к- и
број српског парода у САД око ссбс.
Сада опи славо љсзллу 12-т- у годлшпппу
iniipoM Сјодлљсллх полослл пло-до- и
cboj'iix лапора и Сорбо који су постл-гл- л
за времо тпх 12 годпла. "Српскл Гла-слп- к"
топло 12-т- у годишлишу
"С. Рсчп" и прлкл.учује со тим прослава-м- а
лашс браћс у Амсрлцп.
орба словен. нзрода за мир и демократију
ш.
Преиа томе, Сорба словеп-скн- х
народа за узајауну са-радт- &у,
за мир п демопратију,
устварн је једаи од најсиаж-нпјп- х
стубова свјетскс борбе
за snip н демократнју. Чува-it- c
мпра у Европн, а и у свн-јет- у,
ие да се дапас зампслн-т- и
без аитивис улоге сдовсп-скн- х
држава. (Лплауз). Шта-впш- е,
словспски народи, ii.ii-хо- ва
сарадиа iliixobo једнм-ств- о,
слога, напредак — прет-ставлл- ју
данас иајчвргпћк ос-лон- ац
мнра и незавнсностп
народа. (Буран аплауз).
Да Сп пам дапашаа борба
стосеисиих иарода за међу-собн- у
сарадљу, кеодвојнва од
борбе за мпр и дсмократију
уопштс, била до краја јасна,
треба посебио нстаћн да оиа
нска пикакве расне осиове.
Словенски нартдн се боре за
дсмократију у својим землд- -
јер xohc да нду апрнЈед, _а . Јклаааж ! tIl ! 1П 1П Iiri imLIuIIiLv~j1-'_- — , y свакоа
BCp J01II 1ез чврстс и досгс
о
нмао
—
)
свега
и
дне унутарше демократлје —
oiiii би иосталн, као у зади.ем
рату, плпјсн империјалнста
и in монста за imixobo мсђусо- -
бно поткусуриван.е. Оствару- -
jyhn уиутра демократпју, a
cnoi,a водећи полнтнку мира
према другим народниа и
полнтнку најуже
сарадис са словснскни држа-ваи- а,
свака словенска држава
уствари остварујс услове свог
с1ободног и несмстаног уну- -
TapiLcr развитка. Словепски
народн улазе у такву (Јазу
исторнјског развнтка када
нсћс да буду ин туђпнскн
робови ин монета за поткусу-[швап.- е
мс!;у нмпсријалистн-ма- ,
када сваки од и.их постаје
ЛОПОЛ.НО гпјестан и taK ла о '-.- -- ' ,л~
чисти своју купу од нзрода
којн би покуша,1и дихсА
ново поведу nytjtMpoOBaiLa
и хмужења, 11ипсриЈалиру,
CCgtUyviyc шш, ,руско
;вародуипд(Ј {хржаву спремну ',s питимогАс одбрану ituxo
Јвсдржавпе лезавнслосги ви-frii- iv
ко5л ie v naTV
it створнла свс услове да сло- -
nciicKit народл остварс слобо-iii- c
л псзавлсис државе, На-v- a.
словенским иародима, до-ст- а
је блло мрачле прошло-сти- ,
ми xohc и о да живнмо срс-hi- ni
н пободни! У love сс у
првом реду крнје смисао н
суштлна данашл.с сарадас
словслсклх парода, а ле у лс-кн- м
раснлн особлнама ллл
расној сродностл словснсклх
парода.
Развлтак демократлје у no
јединим словенсклм землдма
(iuj-зс-в СССР-- а којл је у том
погледу одиакао да.1еко ла-прије- д).
лшао је и још лде
разллчлтпм путевнма. Тај
развптак је различлт у лрвом
реду због разллка у улутра--
ЛЛ1.1Ш условлма борбс, због
разллка које су постојале п
jom увпЈек nocrojc у
факторима борбс.
су тендсицлје развитка у
свнм словеискли земллиа ско-р- о
лстовјетне л one показују
да словвлскл лародл пду ка
пуној, лародној демократлји
— упркос тешкопама које nil
спога, храбрспл остатке до
I иГкПе ТА.1 11 It IA 1Tn tti-- l l#t л.о амсричкоЈ рсакцлјч, што мжп-- . Iia U„,::" "Z
Еоропи. су,
Држава,
поздравља
нс-стоврсме- ио
cimrv
субЈск-t.'biiii- u
А-л- ц
реакцлопарпп кругови Аме-рик- е
п Ппглсске. (Аплауз).
Свакп слосеиски ларод сте- -
као je огромле заслуге сво-јо- ч
борбом за демократлју,
како за међусобпу сарадау
словелсклх држава, тако н за
сарадну словеискпх држава с
лругим ипро.губпвли држава
ма.
Зар бп пароди моглп блтп
снгурни да се иемачки пупс-рија.шза- м
nchc обновнтн, ка-д- а
Полкесабпбпплоава иамдјеемсотокрасттсакрае IIotKe? Пол.ско-совЈе.тск- а са-a,;i- ta,
кчзја је постала могућ-и- а
због ynyrapibiix промјспа
у Полкој, гараптпја је мп
ра ла пстоку Европе, па пре-и- а
тоге н гараптпја аротии
разноразнпх vov6nnaimja ro
te on лшле за ооповои иема-чео- г
нмпсријалпзма п за уп
равллњем пегове завојевачке
нолитпке према псток)'. (Ап-ла}-з- ). Техословачка Репуб-лпк- а!
која дапас па нову ое-по- ву
поставл своје прпвред-и- е
одпосе и учвршћује одно-с- е
са стовелскпм државама,
претстав.1а озбплпу сметљу
обпове агреспје у Средплј Ев-роп- п. Шта бп бпло од сарад-ib- e
Ј-жи-
пх Стовена с осталпм
словенскпи пародпма да на-ро- дп Југославнје нпјесу под
Титовим воћством оствзрплп
I братство и једпнство п сру
шили стару ЈугославиЈу? (Бу-ра- н
аплауз). Л братство Јуз:-нн- х
Словена, како међу .н-м- а,
тако п братство itiix и
другнх Словсна, не бп могло
бпти потпуно да мјесло ео-бурпп- се
није оствареиа Оте-честве- но
- фронтовска Бугар-сг- а.
(Пурио плсскаае). Л шта
би било од словеиских иаро-д- а,
шта бн бнло од човјечан-ств-а
— да није бнло Совјет-ско- г
Савеза, да j'c мјссто со-цијалнст- нчке Pycuje била
царска Русија? (Лплауз).
Словенски народи, иа чслу
са СССР-о- м, даиас преди.ачс
у борби за мнр н демократн-ју- .
Ову ч1Ш.еннцу не 'треба
сматратн иитн случајном, ип-т- и
иосл.едицом некаквнх по-себн- нх
националпнх илп рас-iii- ix
одлпка словснских наро-д- а. Та чин.еппца потнчс из иа-рочнт- их
устова развптка, који
су у разнии псриодпма дјело-ва- ш
на разнс лачнне у појс-диии- м
словснским државама.
Ови условн су довелн до ос-тварс- и-а
дсмократскнх нореда-к- а
у слопенским гсмлдма. Овн
поретци су об- -' мУчиа
У тои I словгнске трааси од
далеко нспрсл свлх л ju.ihajj, да mujc
лзмакао Совјетскл Савез, с
п a j сапршеииЈик. совјстским
тлпом дсмократлје. Али,
СЛ01Л л у одлосу према
свпјету, све овс де-мократ- лјс
лмају Једну зајсд-лпчк- у
особнлу: нпједпа од
itiix пе угрожава друге паро-д- е.
Напротлв, one су по сво-ј- ој
cyiiiTiinn. такве да само
поиажу ослободплачку борбу
других ларода. Отуда је бор-б- а
словслскпх зема.га ха
СССР-о- м ла чслу за дсмокра- -
Tiijy и ,мир, jo Јест за слобод
iHiiyyityipauiiMi разви , лс
.foBpexeiiOju. ctap сваког ис- -
кркк&д демократс, лскрспог
.при1ате.гаЈЦнра мепу наро- -
пха Словслски иародн су,
уз tiOMOh ШГ-1- , расклиули
ланцс лмлсријалнзма, како
туђннског. тако л свог соп-ствеи- ог.
Шпхова борба, која
j'c довела до кидаи.а лаиаца
кмпсријализка, лма л мора
да лиа огромнн међулародпп
значај. Она слабп unorc лрс-пре- ке
којс су стајале ла уту
слободлог развлтка ларзда.
опа битио Miijcua одпосс сла-г- а
лзисђу демократијс л лм-псрлјалп- зма
у свлјету.
Каквн су лзглсдл словеп-скн- х
парода у борбл за
it дсмократлју?
ГОВОР МАРШАЛА ТИТА
НОВОЈ ГОДИНИ
(Наставак са страпе 1)
"Када се овп ледостаци и
грешке Јзму у обзпр, наста- -
вло је Наршал још вн- -
ше победе soje су
постпгпуте у обночп и лз-град- и.п земл. Ове победс бп-л- е
су могућс зато uito j'e
огромпа Bchima народа Југо-славп- је
узела учегаћа у пспу-lben- y
за,1атака лред којима
су се палазплп током лрошле
ГОД1И1С. Та је већлла — 96 од
сто сталовишнтва окуп.геног
у Иародпои фронту, ла лро-грам- у
испнсапом крвл.у сто- -
тлпауа хнллда тјбо.гнх си-по- ва
Југославнје палих иа
бојппц по.гпма у великом о-слободпла- чБОУ рату."
Говорећн о ускогрудппм
паштпчарпиа старога тлпа,
маршал Тлто је лодвукао да
олн ни о чему другом не un-cle,
neh о својим усклм лар- -
тлскпи лостовлма. Њлма ле
брлге ли пзфадпл mi
обпова паше земл. Ози по-лптнча- рл, чпјц је број малсн,
посушавају да створе пеку
врсту ловог програма nyieu
разбпјања једпнства стеченог
itacTojehn да улесу у
Народлп фропт полнтичарско
страпчарство л да спрече бр
зу пзградњу зем.ге разбнја- -
ibex Народпог фропта. Према
ibnxoBiiu схватањпма Југоста-внј-п
ппје потребна нп елек--
трпфкацпја, пп ппдустрпја-лнзацлј- а.
Hpeva ihixobom
схватаљу требио бп да се
вратимо старом, патрпјарха-лло- м
тппу прпвреде.
"А.1И ми знамо" — ресао јс
маршал Тпто, "с које стране
ветар дува. Мп зпамо да je у
пптересу лмпсрнјалнста да
иаша пем.га прпвредно буде
п дале заостала, без фабрпка
п домаће ппдустрпсге пропз-вода- е, без добро лаоружаппх
војппх снага. како бп опет
kgjjg£foigs
Одмах се може рећн да су
веома добр нзгледи за ус- -
njex словенских народа у тој
борбн, упркос огромипх теш- -
коћа које и чиие реакцпо-иарп- и
кругови из гшостраи-ств- а. Словенсге народс не
могке влше зауставптп лпка- -
ква снла на iliixobom путу ка
cpehtioii жпвоту слободнлх и
иезависплх иарода. Словеи-ск- е
пароде предводл vohim
Совјртскл Савез, са члјом
судблном су словеискл ларо-д- и
повсзалн своју судбллу у
најтсжси л лајпрссуднлјен
рату л-удс- ке лсторнје. (Бурло
пљескаие).
А како далас стоје ствари
у свлјету? Постоје још увн-јс- к
озбн.гие опаслостн за мир-лл- а
нссметаин развнтак сло-велск- лх
народа. To може да
потстакне словеиске лароде
да зблју своје редовс. да се
све чвршће повезују у зајсд-ничк- ој
борбл за мир л демо-кратлЈ- у.
Као брат уз брата,
друг уз друга. Опаслости које
постојс л Koj'e iiehe блгл тако
скоро уклоп.сле. страшла н
крваоа школа овог рата, дукп
рахшчпти по пјкиилост, све то гонн
ллцнма и CTyinteBiiua. лароде,
погледу ie """Л 'с
гле-дан- о
СЛОЛ.П.СМ
мнр
Тито,
заднвл.ују
задаје
крвл.у,
itajy своЈа културпа и мате-рлјал- ла
добра, да појачају
CBoj'y борбу за млр п дснок-ратиј- у,
да путем којц су лза-бра- лл
иду до краја, до кола-чн- е
побјсде алхове праведие
стварп, до потлулог обезбје-ђеи.- а
аихове пезависностн и
с!ободног рззвитка. (Плска-л.е)- .
У iliixobom јсдллству лсжи
не само једна од лајозбн.гпи-јп- х
гарапција побједе демо-кратп- је
у iliixobiiu сопствс-лл- м
зех.гама н очуваоа млрз
иа iliixobiiu граплцама, исго
је то једнлство лстовремело
наЈозбнчтја гаранцнЈа млра
у свлјету, пајозбплплја по-дрш- ка
гвлм народпма у iui-хов- ој
борбл за демократлју н
пезавлслост.
Ствар Словсна — данас )'с
ствар чнтавог напредног чо-вјсчалс- тва. Ппхова ствар јс
праведпа н ona he побјсдпти.
(Дуготрајло n.vecKaibc).
Улога Совјетског Савеза у
борби словелскпх ларода за
мпр п демократију
Xohy, на крају, да лстак-не- у
ytory Совјетског Савеза
у борбн словенсклх ларода за
млр и демократлју.
Говорећл као Југословеп, a
млслпн да here ме свл разу
когта лостатл 1ак плен мм-перпјалистнч- кнх
профлтера.
вао што је то била у пронио-ст- и.
"Када се оваквп лудн са
Јваквим својну програмнма
нс бн крилл нза демократ-скп- х
фраза, онп пе бп бидн
нп наЈане опасни, али баш
зато што сс увек бусају у
прса да су деиократи, онп су
опаснп и ми морахо увек бч-т- п
на опрези и у зачетку ра-зби- тл
№нхове плапове."
Говорећп о задацпма током
наступајуће годннс, харшал
Тито je лзјавно:
Нова 1947 годпиа иочиае,
— друга послератна годппа
илрног раавнтка, обнове п
изградње наше оиустошсне
землл. Нека 1947 годниа бу-д- е
година још већих победа
у нзградњи наше зем.ге! По-дигни- мо
токох ове године
epos мад главок опх пашпх
Х)до.1уба којп су страдалп
ртоком рата, залечпхо токоу
осе годнве све ране toje je
тжупатор задао вашим ларо-дпм- а! Нека ова годнна буде
годнна онштег радног naiera
it стваралачкограда!
"Ове годипе почпае пагаа
1ианска привреда, почшке
наш Петогодншнп план елек-трнфцкац- пје
н лндустрнјали-зацпј- е,
4uje оствареле прет-став.- га
предуслов брзог оства-peib- a
срећввјег жпвота за са
дашњу п будуке геиерације.
Остварење овога плака звачп
све kche подпзан,е жпвитног
п култ}рног ставдарда радпог
ларода — радппса, селлка,
пнте.1пгенцпје и сввх радппх
грађана наше зелле. Уложп-м- о
све своје сваге да савлада- -
во ове теше задатсе оје ова
мјетл п да ћете се са миом
сложнтн.
Дједовл лаши лзлазплл су
на брда. гледалл како сс суп-ц- е
рађа. уппрали русс ка
нстоку п говорлли дјсцл и
унуцпма: "Таио је ола, Ру-cnj- a;
руско царство је татл-к- о
веллко да у ibeuy сулцс
пикад ле залази; ona lie јед-но- г
дапа доћн л — мн heno
битл слободпи." Нјера л ос-jchai- ba
лародна лијссу бллн
узалуднн. Руслја л рускп ла-р- од
су се лодлглп у свом
сјају, спазл л веллчшш, лод
руководством Лепл11а i; Ста-лГин- а.
(Бурно пл.ескаи.е). Ру-ск- л
народ л други народи
Совјетског Савеза, размахлу-л- и
су п од совјстскои влашНу
све своје снаге, а словслскн
пародп су у л.лма иашли опу
потпору, оно раие па којс лм
се баш л требало ласлонитл
да бл моглл да стрссу оковс,
па да л on и размахпу све сво-j'- e
снаге.
Кад је почео овај рат, ла-ро- дл
Југославлјс, иод Тлто-вл- м
руководством, ловезалп
своју судбллу са судбнном
Совјстског Савсза. Код нас су
се борци радовалн када су
долазллс протлп л.пх none дн-ппзл- је.
Ја се ејсћам, како су
миогп, док су лас туклн бом- -
бардерл, говорилн : "Толнко
бомби ла Руслју маие!л На-ш- п
лародп иијссу пи у чему
одвајали своју борбу од one
борбе па жлвот и смрт, коју
је водио Совјетскп Савсз. "Са
Руспјом п у смрт it у жлвот"
— гопорнли су ссллцн. II Mil
сс иијесмо лрепарилп — пра-всд- па
ствар руског па])Ода
парода СССР-а- , правсдпа
ствар Лси.ина н Сталипа, по-бијсдп- ла
јс. Код лас је лобн-једлл- а
иародиа рсполуцлја,
пародла дсмократлја. Руслјл
је дошла — лзмсђу лас л л--е
пема впше плкаквпх ирсгра-да- .
(Општс, бурпо и дуготрај-п- о
!1л.ескап.е).
Намрсднн л.уди Југославл-је- ,
учнлн су ес у ирошлости
па богатли л испсцрпшш
прсшка рускс културс, наро
чнто рускс кЈшжеппости и ла-предн- с
руске ипсли 19 вијс-ка- .
Нашп народи с стол-с-ћпм- а
унлралп очл у Руслју.
II вслпкп рсполуционарип
прсображај Руснјс у Октобру
потрссао је до сржи и лашс
пајбол? л.уде л лаше иародс,
веллкс ндсје Рускс рсволуцл-ј- е
су, лрпродпо, пашле спа- -
(Наставак na cipami 4)
0
Нотом се маршал Тпто об-рат- по
радпнцима, ссоацлма
омладипп п пптеллгепцлји
Југославпјс:
"Радпицп it радппцс Југо-славпј- е!
Убрзајтс производ-ib- y
токои ове годппе it још
влше сма1ћлтс лронзводпе
трошкове. овоис цш--у раз
вијајтс свеобухватпо радно
такмичсп.с! Дајтс пашсм ла-род- у
највелу uoryhy количл-н- у
потребне пронзводп.е за
жнвот.
"Развнјајте лајвеће могу-h- e
wacoBiio ударпиштво!"
нЗемл.орадпци Југославп-је- !
Засејте ове годилс сваку
стопу ваше алве л врта! Дзј-т- е
лајвећу могућу коллчилу
ваше пропзводие onnua којп
рдде у фабрпсама.
"Југостовепска омладиио!
Нека ова годппа буде годлпа
још ш и per такиичсп.а n још
већег радпог потста међу мла-до- м
геперацпјом Југославпјс,
п то ле само у лзградал na-me
землс. већ свуда — у шко-лам- а
и унпверзлтстнма, сву- -
да где омладина радн и учп.
Школа — стручно, флзлчко п
културно Bacnufaibe треба да
буде ваш задатак, а остатак
свог времела посвстлте лзгра-ди- п
л обповп паше земле!
Народна пптелпгепцлјо!
Гдегод радплп, блло то у др-жавп- им
усталовама нлп у
предузећпма, дајте све од се-б- е
у општем пародлом папо-р- у.
Нека вам свака бирокра-тиј- а
п свако осрутло држаље
према народу буде страпо!
Развијајте ударлпштво гдс
год радплп !
Свој говор Маршал Тпто
је засгучио стеделпм рсчнм! :
"С чврстом всроу да ћемо
остварптп све шго смо као за- -
годпна поставлл пред паше датЕе поставплп сеоп, при
вароде и на тај начпп поспе- - ступпуо раду 1947 годиве.
шпмо ocTBapeibe иашег Пето- - Срећна иова 1947 годипа свпм
годпшплг плаваГ ' вашпм пароднуа."
Политички преглед
ОКУПЉАЊЕ ДЕМОКРАТСШ I ЛИБЕРАП-НИ- Х
СНАГА У ЛМЕРИЦИ
У (.једнњенцу Др.канама naciajc сада
ueuiKo прсвпрап-- е у редовлма Демократске
ет])апке л шберашпх сиага уопште, док je
са друге стране у тадп паступша крлза. Трумалова поллтика доведа је до раздора
Демократске партије. Та полптнка је са једле стране појачала епагс рсакцнје, спаге
Републлканске партпје, док упсто времс, са
друге страие, побуђује погатсппјп део демо-крат- а
л ллбералнлх елемепата у зсмхп т. уједнплвапе свпх демократскпх cuara за
очуваљс Рузвелтове липпје.
Тасо је копцеи прошлог месеца дошло
до ујсд1ш.спд две пајвећс оргапнзације пе-зависп- пх гласача — Нацлопалпог грађаи-ско- г
одбора за политичку агцнју п Цсза-висло- г
грађапског одбора Јметпостл, каука п професлја ла зајсдилчком збору у Iby-јорк- у. СастапЕу јс присуствовало преко 300
дслсгата пз 21 државс Сједиљепнх Амерп-чкп- х
Држава. II раппје су те две оргаппза-циј- е
одлучно стхте на ллнлјп Рузвелта, a
у иос1сди.е времс се боре да је очувају.
Та лоиа уједлн.ела оргаппзацпја дсмос-ратсги- х
II лпбсра.11П1х слемсната пзрадлла
јс II зајсдлпчкп npoqaM п полптпчку плат-форм- у. Она сс пазвата Прогреспвлп грађапи
Амерпке. Иа челу пргаилзације стоје, као
претседипцп Др. Крепк Кпигдоп и 1;о Да-впдсо- п,
а подуплре јеХенрп Валес. У Уво-д- у заједппчкс шатфорне тс нове демократ-ск- с
оргаллзалпје кажс се:
"Мп тражлмо јодинство лрогреслваца.
HacTojahcMo сузбптн паттнчку нсмарност
које je iiajnche оружје јчгакцпјс. Настојаћс-м- о
окуипти uit.iitoite парода у акцију по ни- -
тап.у oiiiiiTiix зсмал.еклх, државнлх л иарод
mix месипх питапд." У заједнлчкој политл
чк-о-ј платформп се дал.с всли. да "Републп-капск- а иартлја ис може послј-л;нт- л ллберал-по- ј
акцлји. Дсмократска партија је мпого
подуипрала папрсдну ствар. алн je ona сада
под унлипом "ћпмкров" рсакцијс н рсак
циоиармпх ноллтлчких уашина. Нијс пам
јаспо, да ли he ona партпја очуватп своју
лапредлу традпцију лли he подлећи реак
цпјч. ЗКслиио да једио будс јаспо: ако Дс
мок1атска партија сауо тражн прнвнлегнјс
it пзда парод, опда he она изумрстн, п заслу-жуј- с
да ууре. Ради тога, ле уожеуо иск.гу-чпт- п
MoryhnocT једпе лове поштпчке пар-тпј- е
која б бллз всрна iiaiiiny цнл,евпуа.и
Ујсдпп.ела органпзацпја усвојила је је-д- ан залста дсвокрагски ирограм no ninatby
rpal;anci:iix ирзва, радннштва, фармера, а- -
лих трговаца, оиладиис и ветсрана. Ола је
у npoqiauy уиела пптаие борбс за vnp л
безбсдлост. Ола стојн за днпломатске и ско
помске саикцијс протпв Фрапковог фалш-стичко- г
режпма у lllnaiinjn н Лргептнпс,
а захтепа глободпо nacci-anaii- c јсврсја у Налестигп; стоје за економску сарадњу мс--
ђу државам: за оргаинзопаае мсђупародпе
рслпфие оргаплзацнје на једпој хууаиој ба 3; ујсдл11,ел.с Кпие без лмтервепцлја с по-л- д; једппство велпкпх ста п забрапу про-лзподи- .е
.itowckiix бомба. а уиигатен.е онпх
бомба које су пропзведепс.
Хспрп Налес je рекао у везп тога: "Мл
уорамо ујсдлиити свс прогреспвце за .iota-ach- y
борбу протлв реаЕциЈе. . . He дозво-лнм- о
цспан.с по алпу пптаиима пего се
уједлнлуо по всЈшу 1штам.има." One се
одиоспло it па сауог Трууана. Налес кае да
више у Амерпци не постоји двопартнскп
СЛС1СМ. neh само једнопартлскп слс7См. Ол,
пала, uncut да се дссло крило Деиократ-ск- е
партпје ставило у службу рспублигансЕе
реакцнјс н да због тога њс вшле и пеиа
као једпе једппствеие партије, онакве tao
што јс rtina док је Рузве1т био жпв.
АМЕРИЧКД ШПИЈУНАЖА У ЈУШДВИЈИ
Дко је за вреуе иеошаипеиог многоб]ој-ло- г
прслеталд ауерпчкпх авпоид преко те-рлтор- нја Југославпје уопо бити нек cyuib
да onit прше уходе н нарутавају прппцнш
сувсрепостн савезпнчкс државе, заиста овај
пут та сумиа he бнтл отк.1онгиа. Одкрнвела
аусрлчка шплјуиажа у Југослалнјп ових
даиа to nmaibe пајбам расвет.гава. На Нр-ховп- ом
суду Народне Репшке СрбпЈе,
којп суди осуорицп шппјула н издаЈника,
устаповило сс па оспови ухваћеплх догу- -
мепата н самог признапл тлнјуна да )с тои
пшлјулажом руЕоводпла амерпчка амбасада
у Бсограду, одпоспо иезнп помоКнмк ата-шеј- а
за еконоупју Ерпд Прпдонов, каице-iaj- i
аубасаде Шунц п похоппив аташеја по-уорс- ке
ратне уорнарппе при ауеричкој ау-баса- ди
у Југославији, поручнис 1{асунпК.
У лпострапу шпијупску службу регру-това- о
је члаи америчке аубасадс у Пеограду
Ирндоноп новинара Мплутпна Стефавовпћа
у јулу 1945. Извршујући свој ппијупсЕи
задатак Стефановић је j-руч-
ио Прпдоиову
п Illyimy у време од јула 1945 до апрпла
194G годлне оео 40 писанпх шпијупсЕпх
извсштаја, а далеЕО ehu број усхених пзве-штај- а.
Пифоруацпје су биле мплитарног ха-ракте- ра.
ТаЕо су радпли п други. Међу оп-тженп- ма
се налазп и Мпша Трпфуновпћ,
бпвшп млплстар п прстседппв пзбегличве
владе у Лоидоиу.
У оптужбп Eoja je чптана а суду Еаже се:
— Прво, радеНп за пнострану обавештај-п- у
службу, опп су снабдевалп пностране
агепге о поједпнпм стварпла дрхалппх п
мплптарппх тајнп, све са намером наруша-aib- a
незавпсиостп п безбедпостп Ф. Н. Р.
Југославпје.
Јасна је, дакле, улога амсрпчвпх агената
п домаћпх гаппјула које ty тп агенти пај-упл- л.
Исто је таЕо, парочпто сада, јаспа
бнла и улога надлетаиа амерпчвпх авпопа
над ФНРЈ прблмог лета.
тшшШ-Чџшт- .