Serbian Herald, May 03, 1946

              rv
Уторак, 16 апрпла 1946 'СРПСКИ ГЛАСНИК" СТРЛНА 3
Виндсор
Дошао је час када калад-ск- н
Срби удружсно славе
Нстогодшшшцу Српског Гла- -
ошка, када'пакон пег година
cdh сложпо уожемо pehu una
смо за ових пет годппа оп-стан- ка
Гласника иостигли, a
no готово ми у Випдсору бл
ииалн шта о томс писати.
Да би пам слика била јас
нија, мораћемо сс повратнтн
назад пст година и упознатн
се у зсаквин суо се прилика-м- а
тада налазили када смо
иокреиулн Срнски Гласник,
Одмах у лочстку 1941 годнне
иокренуто јс ллтаље за нзда-ваа- е
једнс срнске демократ
скс повппс. Та идсја јс бллз
код миоглх денократских
Србз врло добро примл.ена,
it она јс бнла остварела 3 ма-ј- а
1941 годнис — покреиут
је Српски Гласник.
Ми у Впндсору смо изда-naib- e
Српског Гласника поз-дравил- и,
јср смо блли увсре-m- i
да he иовииа заступатм
интсресс српских дсмократ-ски- х
доселеника у Канадн.
Мн смо били уверснн да he
нас Срнскн Гласиик водитн
ка комачиој побсдн иад фа-шизм- ом
п путсм иапретка и
прогрсса, а поготово смо бм- -
ли увсрспи и ради тога што
јс у то времс бсслло крвавн
рат протип фалшзма, тс свсс-н- н
вслнке задаћс којс су би-л- е
пред иама, као н улоге
новнпс која he иам у усисш
лом нзво!;сњу тнх задаЈа по-моћ- м.
Да ли јс то получспо?
Дозволипсмо да дела сама
говорс о гомс за овај нериод
од пет годниа. Новииа јс ио
крснута нрвнх дана дваиута
мссечно. Иу Јс трсбало одр
жати, алн тсако? У Биндсору
у оно врсне бнло је јако мало
иодупирача, инје било нитн
једног лретллатлмка, ни ор-гаиизац- нјс
позадм која бн
јс помагала. To јс занста бно
вслнк проблсм. Омда се са-ста- ло
нас 15 демократскпх
Срба где смо сс саветовали
шта раднтл, да учииимо свој
дсо за одржап-- с те ловиие.
Сложллн смо сс да будсмо
први који hewo се лрстпла-тпт- н
it тражнти од другнх да
сс прстплате'Ми-.см- о утоме
успсли. За кратко врсмс са-купи- ли
смо 50 лових прет-ллат- а
и са тнм радом пошли
смо лапред.
To иије ишло тако лако,
аплатак ie бно лоста тежак.
јср број прстллатника јс био
ирло мали да бн могао осп-гурат- и
редовно лздаи.с нови-лс- .
Тражнли смо од л.уди да
дају свој доброволлш фмпаи-сиск- и
нрилог, говорнлл п
тумачилн потрсбу да сс одр-:к- и
Српски Гласпмк. Пнло јс
npeuena када смо добмвали
писма од покрстача новннс
којл су нам писалн: "Ви сте
сс с пама сложили да се ио-вп- ла
иокрене, увсрнли стс се
у лотрсбу да сс повпна иокре-н- е,
а сада засучите рукавс н
лорадитс да се ола одржн".
Каслнјс јс новнна покреиу-т- а
јсданпут недсл.но и тада
је оргализовала "рва кампа-ц.- а
у којој су додсгсле квоте.
Ирва квота коју је Внндсор
нрнмно била je 500 долард
за фолд новннс С једне стра-л- с
смо се куражили н хра-брил- и,
a с другс странс суо
сс бојали да neheyo yohn пс-луни- тн
ту квоту. Ја сам са
ссбе храбрио, уздао сам cfc
v свој рад и спмпатичарс
(Грнског Гласинка, тражнпу
од lbiix да даду свој добро-оли- и
прилог н усиех морд
бнтн слгуран. Друг Bojnn
Грбчћ уи je добацио РУкав"
цу да скупнмо сгакл по 100
долара добровол-но- г прилога
и ја сам је лримио. Тако се
ирви иут појавила утакмнца
у раду к0Ја Јс заиста била
озбнлпс нарави. Упозналл
суо сс са нечну што нам јс
ранијс било лепознато.
Ночслн суо са радоу. Где
год суо дошли бнли суо до-бр- о
нрнмљсии. Дођемо у ку-h- y
иаших лудн, објаснимо
пнтаас о чему сс ради, упе-рава-- tu
их да и онк сносс
јсдан дсо одговориост, да јс
ii'ibiixoea дужиост да учинс
свој део у изградип наше за
једлнчке српске демократске
иовине. Народ је тако н сх-вати- о,
У року 15 дана
тога рада, мн смо прсмашпли
квоту u иаше задаће п оба-всз- с,
уз помоћ пашег наЈмзда,
бнле су Hcnyitene.
Од тога часа а све до да-на- с,
иизаде су се кампанл за
кампаи.ои, а Виидсор је са
својим утакмицама у рад-уве-
к
био један од првнх од
самог почстка па све до да-на- с.
II без икаквог претсри-ватв- а,
внше пута са својнм
актнвнии радом иосилн ciio
и петогодишњица С.
једну Tpehmiy допрнноса у
изградн,н Српског Гласиика.
Далас ми у Влндсору нма-а- л
око 235 претплатлика па
Српски Гласник. Имако орга-лизаци- ју Савеза каладскмх
Срба, која броји 156 чланова
н нмамо кадар активиста. Са-м- о
у последллј Kaunaibii
Српског Гласннка узсло је
— }► ~к i шиљ&1
Ђ0КА Р0ШУЛ0В
учсшћа 69 л.уди и жспа. Ови
активистс пе само да су ради-л- и
у кампалама за иашу но-вии- у,
всћ и у свакој акцији
за сакунлан-- е nouohii лашем
хсројском народу у Ф. Н. Р.
Југославији.
Сличло су радили нашн
досел.сиицн н у другим ко-лонија- ма.
Овај добар н актн
На Срстсннјс, 2 фебруара
1804 годнпс, одржан јс на-род- нн
збор у Орашцу, у Шу-мадиј- и.
Ту је одлучено да
cpiiciat ларод крсне у борбу
npotiiB насплннх Турака. Вс-лик- и
српскн пссиик, слели
гуслар, Фнлип Biiiuinih о то-w- c
исва:
Ту клезови лису радл кав-з- л,
Пг су радп Турцн пзјс-лнц- е,
Ал је рада cupoTiiiba раја,
Која глоба давати лс можс,
IIu трлнтц турскога зулуиа
Јср јс крвца нз земл.е пјк)-врел- а,
Земаи дошо валл војевати.
Уста раја ко из земл-- е тра-в- а.
Иргд устаиак, завладали
су Србијом дахнјс са својлм
јаи.ичарима, ла заиели исвн
ђену нлдчку ц страховладу.
О аима всли славии српскн
КМ.ИЖСПП11К Вук Ст. Kapaynh:
". . . Олда навале пз околнн
крајева, оеобнто лз Восне п
Ариаутске, све бсспослице и
крвилци и бсскућлнци у
Вноград, као орловц на стр-вин- у:
н данјс и свс радо ло-прниај- у.
. . МлопГ су тада
у Пноград дошлитоли л бо-с- л,
пак се оидје одмах окопи
лп у срсбро и злато и об-кл- и
у свллу ii кадлфу, нузјали
ла атове с ратовииа. Кисјови
су . . . одма изгубилн власг
у лаЈоду. . . Онл, (јањичарн)
су л.удма судилк н npec)hn-ва- и
по својој owi, л-уд- с су
блли н бнЈали, глобллвадм.
отниали KOitc н оружје, a
друго л1то сс rob допало; нај-посл- нје
стану силовати жеие
и дјевојке,"
ДахиЈс одлуче да српскн
лаЈнд сасвим обсзглавс, па
да га онда до краја иокоре.
Зак.1учс да посску свс срн
скс каезове н виђсније л-уд- е. Заиста, ссча клезова поче u
iiCKaiiiwo jix a прсвару уби-ш- с
Остали сс склоинше и
тако доће до лародпог збора
у Орашцу гдс је засгучен оп-шт- н
усханак. Одлучено је
да сс иа силу одговорк си-ло- м.
"Свака свога y6njtc суба- -
Жсне. д]сц' абјсговс
скријге. . ."
Трсбало је ударитн на qu
дове и лротерати Туркс:
"Те ГЈадове раја пачинлла,
Граднла их по дсвет годи
иа,
Кадра мх je за даи оборп-тл.- "
Започела је лута борба у
којој је српски наЈНЈд имао
велмкмх успеха. Међу лајве-h-e
победе спада бој ла Ми-гаа- ру
иза кога, у лссмн, оста-ј- с
порука жсни Кулин капе-тал- а:
"Хранн снна иа ша.гн на
војску,
Србмја се умлрнт не оже."
Одушевлсне за борбу било
je вслико. Ирота Неиадовнћ,
који је и сам учествовао у
усталку вели : ". . . рекао бих
да ме само војллцм псвају.
мо да је м шума и сваки ли- -
ван рад је оиогућно ле сана
да се ловила одржи, лего је
створепа сигуриа подлога да
се иовила и појача. Нрвог
фебруара 1945 годние, Срп
ски Гласиик је покренут два-пут- а
ледел.но. Сада су лашс
задаће постале всће, па н те-ж- е
него икада пре. Два нута
лзлажеле ловилс иедел-но- , било је повезано са два пута
већии издацнма, io није била
играчка. Алн мн смо са тпие
добнлн, jep место Једалпут
недсшс ловипе која јс дола
зила у Kyhe канадских Срба,
долазпла јс два нута. Место
да тн оргализатор дође једаи-лу- т,
ои ти дође два пута v
кућу, чешћи лосетиоц иишс
ii болс објасли, Bchu п бол.и
резултаг учнли.
Данас лаша ловпиа — Срп-ск- и
Гласнпк — лма више од
две трећилс иашег српског
дсмократског ларода око сс-б- е.
Да јс то тако сама дсла
говоре. Само у Внндсору uaui
иарод је дао од 15-20.0- 00 до-ла- ра
за помоп лародииа Југо-&ивиј- с;
око 5000 долара Цр-веи- ом
Крсту Каладе; око
4000 долара помоћ Сов-јетск- ом
Савсзу; око 1500 до-ла- ра
килеском народу. За све
ово лма се, у првом реду, за-хвали- тп
Српском Гласнику,
јер помоћу повнлс могло се
добро развитн кампаљу и у-таки-
ицу
у свакој од овнх
cTiih иа дрвсту лудски глас
узео и пропевао. . ." Низалс
су сс нобсде: ла Иорсчу, иа
Дсллграду п другс.
Српски се ларод ухватио
у коштац с големом држагом.
Руководноци су осешли Д1
сами itehc Mohii да дођу до
побсде. Стога почсшс да тра-ж- с
савсзлпкс. Обраћал су
сс Аустрији, алл лх је ола
варала. Обратлшс се најпоу-здаллје- м
пријатсгу — сло-венско- Ј"
мајци Русијл. 11шлс
су дслутацлје н Русија јс
борбу Срба за слободу при-грлл- ла
као своју. Србн су
лисалл Руслма; "Мд смо у-в- ек
лашу cpehy у вашу лс-мобе- длу
млшлцу лолагалл, п
у својлн сликнм лсволма
утсшмлл смо СС 11 окрспнли
вашии скорнм доласком. . .
Ми hcMo се старати да испу-лим- о
вашс памстлс савстс, и
лсћсмо поштедити крви ла-ш- с
за маву Словела." Руски
ироглас Србима говорло јс:
"Кад се з дружммо, мл н
ви, шта свс можемо iiocthIiu !"
Русл су л самн бплн у тсш-ки- м
лрлликама. Алм плак, у
најтсже дапс, стнжс руска
помоћ од 3.000 л.удн. Иа Вар-варлл- у
сс замстие борба, где
здружени Срби п Русл побе-д- с
Турке. На Тичару су учс-СТГ.ОВХ-
Ш
м Козацл. а то јс
била борба "баталмјс ллгдс
Behe ммје блло."
Услесн тс борбс за слободу
падмашлли су очскиваас са
ммх Срба. Оли су, с ночетко,
хтсли мало: саио да ук-ion- e
дахијс, а да сс нокоре тур-ско- м
цару. Kaio су сс лобсде
ннза-те- , тако јс српскн ларод
поставлло ишрп профам.
Ножсшли су самосталну др-жав- у
лод заштатом Pyciije.
Чнлнло сс да би то могло u
битн. Халнл-ar- a Гушаиац ј:
лаппсао: ". . . то е заиста
једилн нрнмср да је раја мо-беди- ла
војску мога султапа н
госмодара . Cj6n су заузслн
Всоград.
Услссл усталка покрсиулч
су све народе Балкапа м сва
ОШ1 почпњу да млсле о ао-бод- н.
У Срему се ноднж
Тнцановд була, у Ваиату бу-н- а
попа Диммтрије ђопђсви-ha- .
Они истичу да јс Иемац
горн од Tvp4Hita. Хаии-М- и
лутлп At чаџм-Јова- н Сслак
нз Гкјслс ластојс да успоста- -
вс везу са Србима_у Србмји.ј
У Црној 1ори и лсрцсговн-и- п
раја дижс главу. Са свнх
страпа словелског југа крећу
доброволцн у Србнју.
Ирви српскн устакак јс
уг-ше-
и. Највсћу криви.; сио-с- е
зато српске uuihapyiije ко-ј- и
су се бнли увукли у власт.
На тај мачмн завладала је
тсшка корупцнја. Најгорд
шнћарпијс били су Младеи
Ммловановлћ и Мнлоје Пст-рови- ћ.
Младен је био чак
министар војпн. ilnoni КН!-зов- и
су посталн "сваки in
својем округу. . . деспотамп"
Посталп су силеипје, бмлп
су грубн п поквареил, г.ема-л- о
као турскл субаше и да-хпј- е.
Народ је бпо врло огор-че- н,
алм није могао мншта.
Младеп Мпловановић inije
Гласника
Први српски устанак
акција. Иоред овога паш по-кр- ет
око Српског Гласниса
дао је дибар број бораца ко-ј- н
су се борнлл ла разлии
савсзшпкии фронтовима, a
неки од Л.НХ су бллп и у Ју-гоиав- ијк
и помоглн пашим
херојскнм партпзанима у бор-- б
протпв фашистнчке осови-л- е. Некн су лоложили н сво-ј- е
жнвотс у тој борбп.
Зато ми са полосон позд-равлл- мо
Летогодншњпцу ла-ш- с
српске демократске ло
впле — Српског Гласпика —
и обећавамо Да ћемо н у бу-ду- ће
златп цсппти значај е-- пе
лзградие, те н дале одно-снт- п
победу у lLenoj лзград-iLi- t
п прииатп заставе за паш
ударличкл рад. Узимамо себи
задаћу и обсћавамо осталлм
каладсклм Србнма, да hevo п
дал.е следити започетлм пу-тс- м
ла изград!ћи лаше лов li-ne
све дотлс док н једал Ср-би- и
и Српкииа у Канадн се
налази лзваи лаших редова,
те док и они свн не дођу к
naua it заједпо са Српскпм
Гласликом заједлички мар-лшра- ио
ка iiOBiiii побсдама,
ка правди н прогресу.
Зато кличем да жнве успсх
н рад Српског Гласиика!
Да жнвс иегови покретачн
и ilcjobii слсдбепнми!
Да живе слога п једилство
иаладскпх Срба!
ока Рошулов.
смео друкчије да нрође кроз
Београд лего лод оружјсм и
у пратп.11 велнке rpync'npa
тшлаца. Због овнх мовлх да-хл- ја
страда.1п су дивлп јуна
ци Стеван Слн$елић на Чег-р- у
м Хајдук Велко ла ICpa- -
JIU1U.
UIto je народ y тешкој бор-б- и
извојсвао, лриграблли су
овл локварели луди, на брзо
расточплл снаге лародле, у-лропаст-
ллм
с муком стечел?
услехс. Док су, тако, nnihap
џлјс л локвареаацн лзнутра
ослабили ларод, турскс су
снагс лорасле, ударци су бм
лн све Јачл л први српскч
устанак пропадс. Иаскоро су
слаге обиовл-сне- , ла је дошлј
до другог устанка.
Па опет, лрви устанак је
срлскои лароду отворло очи.
открио му колмка снага лежн
у малом народу којп се од-лучл- о
борн за слободу, от-крн- о
гдс сс налазс прави прл-јатс- ш
који лскрело хоће дд
ломогну. Открно јс и то, ка-к- о
се успесп лако упроласте
сад лх приграбе лосварелн
л.удл.
Кад, далас, размлшламо о
борбама лаших предака у
првом устапку, олда добро
влдимо колиео ол сличлостн
показујс са послсдном иашом
борбом за с.1ободу, н мн се
радујемо да је само једач
прави савсзнлк лзјлдд Југо
славије. To јс Pjcuja. Мн ви-дл- мо
у чену лсжп веллк део
исуспсха н мн проголимо no-кпарспл- ие, iiuihapnnje, лод-МПТЛ.ИВЦ- С.
Всссли смо тго
смо бнлп толпео слпчл Ир-во- м
усталку м што смо га да-лси- о
цадмашплл дајућл на-род- у
власт у рукс л урсђују-ni- l
државу како треба.
Брапко П. Сучевпћ. 1
(Наставак са стране 2)
л.уди, а.ш понсгде u у број-пмјм- м
групауа м пошто Bu-rn
е ллсу уогли задржатп ка
рактср лсклх војинчкпх фор-мацч- Ја,
сллом околиости пре-твори- ле
су сс у просте зло-чллач- ке
теЈадристичке бамде,
касвс пмсу нн лајуање неки
спсцнјалитет лаш, пего пх
влдиуо и у другиу зекллуа
где су остале као траг разби- -
jenor фашпзма.
Усташке бандитске групе,
састав.гспс у огроулој ehn-н- л
од коллша, ламшле су тхг
иуиу потпору врхова като-лнчк- ог
Елера м посушале дд
сс на тобоже
версЕОЈ базн, т. зв. крижар-ско- у
покрету. У четничкну
бандптскпу групама бали су
осталн још увоги офнцлра —
коуандантл, ucnyiWHii вадох
да су још у сталу да проши-р- с
своје редове п дпжу ору-жап- п
усталак протпв повог
реда ствари, Остао je у зе-у- ли
и нпхов главни вођ —
Дража Мпхапловић. Разли-члт- п
догађаи у нашем су1
седству и повагне вести о
lbiixoBoj сабраћн пресо гра-илц- е,
давалп су ну наду дз
ПРЕКО 1. ОСОБА НА ПРОСЛАВИ
27 МАРТА У ВАНКУВЕРУ
Behe канадсклх јужннх
Словела одржало јс прослав
27 марта, т. ј. пстгодишанцу
обаранл пакта издаје Цвст-EOBiih-Мачек- овс
владе од
страпе широкпх пародллч
уаса Југославпје. Простава
се одржа.та у Гшкон Театру
7 априла, којој је прлсуство-вал- о
преко 1.200 особа. Са
лрославом је руководио добро
позлатн мећу иародоу у Грп-тл- ш
Колумблји ђал Турнер,
од Лабор Конслла, којн је
у свом краткои говору оцртао
што значп 27 март за лаше
лароде у Југославмји као л
за рат савезпмка лротпв фа-шнстнчк- их
зсмал--а у оно доба
и током целог рата. Иосле
тога се почело са другим тач-ка- ма
програма.
Хрватскм тамбурашки збо])
под воћствоу друга Вилка
Јурака отсвнрао је низ па-родн- мх
иссама. Соло су псва-л- е
врло добро позлате нашсм
лароду Лмлн BoJKOBiih л
Злата Поповпп уч пратау
тамбурашког збора. Накол
овога )"зео је реч адвокат He-ye- n,
претседнлк Одбора
"Слободиа Југославлја". Го-спод- лп
Немец" је опшмрио
говормо о слободн п дсмок-ратскл- у
слободним лзбормма
у Ф. II. Р. Југославлјл, о ltc- -
зпноу ypctyeiby н разпим ло-вм- м
закомскпу мерауа којс
су донешенс у послсдн-- с врс- -
уе у корлст марода. ил јс,
разуус се, говорио слглсскл,
пошто пс зна наш јсзнк. Го-спод-
им
Неуец је прстставио
оста-i-e говорлмке која су до-шл- и
из Ссатла, Cje,iiibcnc
Државе.на прославу 27 мар-т- а.
Госп. МатковиН з СДА
говорио је кроз каквс је по-TeuiK- ohc
пролазио паш народ,
о аеговлу борбама л жртва-у- а,
о ibcroBiiy заслугама за
општу ствар &1ободол.убнвих
парода и јупаштву током че-ти- рк
годнне крвавог рата. Ол
је такође говорно о пнтаау
Трста ii Јулисле Крајине где
жпвн nam иарод toј п жслп
да сс ос1ободп италијанског
цупсрмјалнстичког угл.става-tb- a
n пртсгучи својој домови-л- и
Југославпјм. Ол вслл да
сс "Трст мора повратнтп Ју- -
Ггославпји ако сс жсш лзбс- -
пн пеправду м сукоое који
бн могли проузроковатн свег-сп- с
заплетаје п рат".
Матковић сатсгорлчки од-би- ја
мападе рсакције ла мар-inxi- a
Тита који говоре да јс
on диктатор. Ом кажс Тпто
је ослободител. м лрстседллк
владс у земли где в.1ада вепа
слобода и шира демократлја
нсго у и једиој другој зсмл.л
иа свсту сем СССР-- а. On je
био поздравлеп као и г. He-ye- n
са буриим аплаузоу.
Tpchii rosopiiMK био je А-л- ек
Гордоп, оргапнзатор ка-падск- нх
радпииа vojn јс, го-rope- hu
о Југославијм п па
crojehii да да о imj јаснију
слчку, говорио и о мсторлјп
ЈВалгана; опда како су паро-д- и
Југославијс прс рата бн-л- н
заваћепи н поцслали по-лптпс- оу
пслароднлх режмма
и л.уди који су нздалп зсм.гу
литлеру, како су страмн за-војев- ачи
пастојалп ради сво
јих ратлнх цл.гева да држе
те пароде поцепане; о поко
лу парода од страие окупа-тор- а
u мздајпиЕа. "Алл ла-ш- ао
се човек, нашао сс јсдап
галросн лародлн покрет ко-у- е
је бмо ла челу уаршал
he уживати страну uouoh.
Бнло је — па чак мма л дл-на- с
још --~ ii.ii ма прлјатс.
сквх гласова у стралој
штампи, којл еу
iwhxobc сиаге преувстпчавал;!
п прорнцали устанак. ларо-чнт- о
"војске гснерала Михаи-ловнћ- а,
— прво — за лјмзш-л- о
продеће, а омда опет —
за ову годпну "сад атиста п
озелепи ropa". Ја yoiy далас
да изјавиу да су свс ладе
докаће н странс реакцмје у
снагу четничЕе оргаилзацијс
п аеву способност, да уа у
so грају паше државе по-диг- ау
варод протмв пародле
властн, у потпуностн и кола-чв- о
мзјаловпле (Жив апла- -
Ја сау данас у могућности
другови сославаци, да пред
жауа взјавву, да је пздајнлк
Драха Мпхавловпћ од 13
марта о. мч у рукауа оргала
народве жластл (Буран ап-лау- з,
Мпввстар фпнанспја С.
Жујоввћ: "Жпвео руководп-ла- ц
јавне бзбедвостп друг
РавЕСваћ". Свп народлп по-сланп- цп
устају п понова бур-п- о
аплаудврају).
ЕКСПОЗЕ МИНИСТРА РАНКОВИЋА
реорганмзују
200
рсак-ционарн-
ој
Тито, да уједлли те лароде
н кроз тешку борбу ослободп
их од окупатора u издајлл-ка"- ,
рекао је Алек. Тлто је
уједллно те пароде нод један
барјаи п ла једпом деуократ-ско- м
програуу, кажс on.
Када je Ллек Гордон завр- -
ДУШАН НАРАНЧИЋ
Пионир-Херо- ј
(Нз далас")
Братство КовачсвиНа ло-зла- то
јс у Цриој Гори no
пнтсшким, ллсмеинтим и до-брл- м
традиц,)јама. За вријс
мс пародио - остободнлачке
борбе тс врлнкс су сс паро-чит- о
пстаклс. Пме Слнс Ко
пачсвила прослав.гспо јс у
цпјслој зсмл.1! као пмс наро-дпо- г
хсроја, који нијс злао
it ie за страх, нн за прелрскс,
који јс бпо лриујср јулаш-ти- а
л самоложртвовал.а. Бсз
јуришао јс лсгсидарли
јупак Сапа ла бупксрс, тсп-ков- с
п топовска гпијсзда, док
га пнјс покосло лелријател-ск- н
куршум па Сутјссцп 1943
годмпс.
брат Никола Ковз-4cbii- 1i
бло je пароднл учитсл.,
jcojii јс своју свсту дужност
према пароду пспуаавао бо-pc- hn
се за нсгова прапа и
слободс, Зато му nitje бллг
мјеста у старој Југоставнјп.
Најилаи Ппколлп citn-iii- h
Драгал родпо сс нослије очс-п- ог
одласка пз доуовиле.
ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ,
најмлаи син Николе Кова-чеви- ћа
— "Старога".
Длјсте јс расло ла мајчллој
руци под благлу суицсм код
својс icyhe, поју су често no-сјсплв- аш
жалдарми н шинју-лл- .
Драгал, којл цпкад лије
в-лд-
ло свога оца као дру1а
дјсца, млого јс о ibeyy лнтао
Нско од старијс 6pahc рекао
уу јс: "О томе се пе сунјс
говорптп". Тлх псколлко рл-јсч- л
упио јс Драгал дубоко
у своју осјстлпву дјсчју ду-ш- у,
и кад год бл чуо да леко
говорп о аеговом оцу, шаиуо
бл ciiTiMiM гласиИсм : "To се
ие смије говорит".
Уочц рата Драгалова уајка,
Лублца Копачспић, сахрали-л- а
јс средаег слла. Али Лу
блца јс блла jynaKiiiba
л радовала се олима што су
остали. Драгал јој је дпјечно
ралс срца. Мајка је брлжлл-в- о
пратлла како се развија
н расте дијете, радовала се
што је био лрвл ћак у шеолл.
Када се иад Европоу раз-витл- ао
суртолосли вихор фа-шлстнч- ке
Eyre, а наша сс
зеу.га претворлла у логор
суртл, породлца Ковачевлћа
пошла je у партизале 1941
годлле. II једаиаестогодиша'!
Драгаи војсвао је заједио са
осталои породпцоу.
Послије ослобоћеаа Бео-гра- да
срела сам се с Драга-ново- у
мајком. Ево, шго ми је
испрмчала Лубица Коваће-ви- ћ:
"Драгап je остао иа Сутје- -
imio говор, oh je упутно апсл
за noMoh иародмма Југосла-впј- с
npn.iHKov je ca-куплл- по
1.063 долара.
Украјннска оуладнла која
је учествовала на лрославп
почела јс после тога лгралсм
украјписклх л рускнх кола
којс су бнла поздравл-сл- а то-п- ло
н братскл бурлиу аплау-злм- а. Мала Рускнпл, Goiba
Нсстрек, популарпа код ма
шег народа овде, свпрала јс
и отпевала две рускс парти-запск- с
пссуе а ла завршстку
Рускц певачкл збор отпсвао
јс трн песуе, коме је занста
одата поздрав од страис лу-блл- Ее.
Тако је прослава 27 марта,
лајвећег лародлог празпика
свих парода Југославијс, про-став.г- ен
у Ванкувсру нс са-w- o
од стране Југословела ве1
л од Елг.теза, Руса, Укрзји-нац- а
н друглх парода овде.
II ова је нрослава доказала
да пас и Русс, да Стовслс лн-шт- а
више лс може раздвојн-тл- .
Душаи Наралчмћ.
часописа "Жепа
страха
Негов
иајка
којом
сци, код Савс. . .' Мпрко,
лрлбрано, с лакму осујсхом
па лицу, који је одавао аслс
ocjehajc уајчнлске лубави,
показала уц јс уалм свитак
хартмјс п пажлпво га раз-уотал- а.
У снлтку је била оло-ве- з,
која сс од влаге раскола-л- а
ii тако олет осушнла, м
коиадић палмрд спнсаиог
шовкоу м до пола сагорјслог
"Ово сау узела пз vena уога
Драгапа, кад суо га caxpaii.ii-вал- и. Ои уи се добро учио,
впдиш, прелисивао јс мстори. ју партијс и учло са ирспи
ca, jep у шу у ц лије имао
штаупаиих камга. Ова два
ллста бнла су уокра и готово
сасвиу мструиула, кад, сау их
узсла. Да лх сачувау, стави
ла сам пх иа ватру да сс осу-ш- с,
па су долола сагорсла. Алл oio што сау сачувала,
чувау. . ."
Мепи сс чипило да су ла
тоу лаплру остали траговн
крвл. Тсшео уи је бнло, али
јс упптах, хако с) caxpan.ii-вал- и
уртве.
"Трн мјессца послнјс осло-боћси- л
термторије, гдје сс
водлла бптка, дошли смо, no
куинли еости н сахалил)1
лх. Драгала сам лозиала no
одјећи и no величинн. Сви
су били Bchu од ibera. . . Ка
залп су уц борцм, да Дрзган
лмје плзезо под смртомослим
ралама. Сауо јс говорно: 11--уој- те
ус оставнти, другов.л!
Кад су партмзамм уорали да
напусте олу тернтормЈу, Дра- -
rait je бло мртав. Гск пакоп
трл ујесеца дала лаи сс мо-ryhno- cT
да дођеуо тамо н са-хранп- мо
еостл лопшуле брз-h- e
м сестара. . ."
У очиуз Лубмцс КовачсаиК
лије блло суза. He плачс уај-к- а
jynaEiiiba, опа каже: "la
ле уогу ллакатн, jep сс eje-ти- у
yajen које су отправиле
у боЈбу no чстворицу н ле
знају, гдје су caxpaibcnii, 11
оне ле п.1ачу. Њихова јс ут-јс- ха
веллЕо дјело побједе, за
еојс су палм eta в л и сплови
ларода".
Нрн одласку уајса јнћкм-н-- а
да.та уи јс слику малрг
Драгала. Тражила сау јс.
Тражила сау је да га пока-жс- у
пионмрима свлјета, јер
јс он био пполлр, да je nota-жс- у
мајсауа хероја свега свн-јет- а,
јср је он Сио херој и
логлпуо је оида, вад је т[с-ба- о
да расте и да учи. Сло-бодол.уб- пво
човјсчанство сие-г- а
свијста iicnynnhc Драгапо-в- у
пocллдlby же-i- y — да га
ле оставпуо. . .
НмЕада га оставити neheyo!
Иред светну гробовиуа на-ши- х
xtpoja уучевмка то је
иагаа застетва. Драгала и св?
нагае пале борце вјечпо he-у- о
носитв у срцима. А пашу
свету зеулу, патошгеву Ерв-л- у
уучемиса, бравићемо и
чиститн од фашпста и ника-д- а
je neheyo дати лигоме!
Стоја Марковнћ.
ДА ЛИ ЗНАТЕ?
— да совјетсЕИ грађалил
лиа право ла рад, одуор и
ocnrypaite за стучај болестн,
староств п губитка радие
сиоссбиости.
— да је једав амсрички
крал. аутоуобиа нзјавио да
је "право па рад једиа од
лајглуш.шх идеја данашнег
вреуева."