Serbian Herald, July 08, 1947

              .u.tn.t ati Htt
CTPAHA 2 'СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 24 јуна 1M7.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Publiihtd Iwic weekly by Srpild Glasnik PuklUhlng
Company— proprUtori In lh# SiMan language at
200 Adelaide St., W.f Toronto 1, Ont.
РАДНИЧКИ 3AK0H И 3AK0H 0 ПЕНЗИЈАМА
Фсдсралнн мшшстар рада г. Мичсл
поднсо јо ових дана парламснту у Отавн
иацрт нопог радннчког закоиа, а минис-та- р
нацноналног здравља li благостања г.
Наул Мартин закон о пснзијама за оста- -
рслс.
Оиозиција у парламснту и прссташш-ц- п
радиика по цслој зсмљн, ouiti)o крити-куј- у
закон о пензијама као нсдовољан.
Тим законом иовисила би се псизнја оста-рсли- м
који напршс 70 година само за пст
долара мсссчио, која јс до сада била 2о
долара.
Прама одрсдбама тога новог закона
прошшцпје још увск могу да iualiajy тс
пснзије испод 30 долара. Вођа С Сн Еф-опа- ца
г. Колдвсл, рскао јо за овај закон
да ои прстстапља горко разочарсњо за свс
опо који су замнтсресовами за побољша-н,- с
Јкикота оннх којн примају пснзиску
noMoh. Нома групо која јо вишс погођсна
nonchaiiiiM цснама живежпим намирница-м- а
нсго што су ови чнји јс приход фикси-ра- н
(да сс но nonchaua). рскао јс Колд-во- л.
Он каже да бн псизије овима трсбалс
Сити најмање 50 долара на мессц.
Такио јо ошнто радничко глсдиштс иа
1штан.о пензија. Радиици такођс сматра-ј-у
да би трсбало укинути такозпани "мпиз
тсст" за особс иамсђу 05 и 70 годпна ста-рост- и,
са којим со ускраћуј? нлн смаи.уЈО
номоћ ако иоко има ирнход до 000 дола-р- а
годиши.о. Тај "минз тост" ио укмда сс
овим закопом. а илада је још 1945 годиио
обспала да he то бити укииуто.
Онравданост ове критнко можс сс iiaj-бол- .о
схиатитн када се узмс у обзир да су
цсио живсжиим намирницама поскочилс
од прошло годинс да су ужасио смап.нло
врсдиост долара канадског нотрошача.
Опадан.о вредности долара илустроваио
јо прошло исдеље у "Дсјли Трибјун -- у.
Та илуеграцнја, која јо базираиа на по-дацн- ма
државног статистичког бироа, по-каз- ујо
да јс долар, у иорс1)сњу са 1939 го- -
дииам онао на готово иолошшу immuiw
нрсдратио вредности.
Продиост долара, кажс "Дојлн Триб- -
јун", почсла јо опадатн одмах док jo но-ч- ео
рат, али у дсцсмбру 1941 годнне када
јо усноставл,сиа коитрола цсна н заустав-л.си- о
прављси.о ирекомсринх ирофита, то
опадан.0 врсдности долара је зауставл.е-н- о.
Када се рат свршно ратиодопски до-л- ар
почсо јо да губи своју врсдиост. Ои јс
данас врсдаи само 53 ирсдратна цеита.
Друга и.сгова половииа, кажс "Tpiiujyii .
одлазн у куфере круиних кориорациЈа.
Ирофити корпорација прошле годинс ои-л- и
cv иајшшш у историји. а дивидсндс )
првој иоловини ГЈ4У иепо су исго iiuu ч
нкад било. Нродиост долара потрошача
брзо исчезава. Ночртком one годпио долар
иотрошача предно је са прсдратиим уио-ре1си- см
03 цснта: у априлу мссецу 58 a
у јуиу. (сада) 53 цсита.
А шта ток да се кажр о радничком за-ко- иу
који је иродложио мшшстар рада. За
тај закон иретставници радиичког канад-ско- г
покрста кажу да је он позив за раз-бијаи- .о
раднпчких уиија. Он со мало или
ништа не разликујс од новог радиичког
закона Сјоднн.ош1Х Држава. за који и сам
прстссдник Трумаи кажо да је реакцио- -
наран н да укида основне радннчм-- wuuu
дс н прапа а који су нзрадили iiajnehi
амсрички роакционарци.
Нрама овом закоиу раднпчку ymijy
можо со глобити због "незакошггог"
штрајка са 150 долара дневно. За исш
случај може се глобити сваког унпског
прстсташшка са 300 долара дпсвио. Исти-н- а,
закон одрећује казнс и за иослодапцс
за такозванн "лак аут". компанију са
250 а претсташшка компаинје са 300 до-ла- ра
иа дан. али таквн "лак аут '-
-и су
рспсн глучајопи и прсма томс тврди.е да
закои важи за све јсднако губс сноју врсд-нос- т.
Али to hiij'o оно што jo иајгоро
прсдложеном закону. Закон одрођује да со
цсртнфнкација односнс уиијс у прсдузсћ)
као протставника радиика можо у свако
доба nonylui. када год држашш одбор за
радинчко односо (Лсбор рслашонс борд)
будс сматрао да уннја внше не прстстав-л'- а
раднике у прсдузсћу. Гадиички прет-сташш- ци
ка;ку да ho овај закон дати иот-стЈо- ка
компаннјама да успостављају
компаниско уније, да нспрсстано ствара-j- v
раздор it поцсп у радничком покрсту
Канадс.
To су, мсћутим, само пар примора хр- -
ђавих страна закона. Иретсташшци Ка- -
иадског конгрсса рада наводс дссст тача- -
а тога закона које су ноприхватлите за
адннкс. закоиа који у суштшш значн
нсмогућавањс радничкнх акција у Сор--
viu за пристојаи живот којн сс погоршава
сталинм скоком цсна жнвсжиим намнрни- -
цама.
НАШ РАД И БОРБА У ИСЕЉЕНИШТВУ
CBPIIlfeTAK ИЗВЕШТАЈА УРЕДНИКА С. Г. МАКСИМАБИЈЕЛИћА НА СЕДНИЦИ ГЛАВНОГ ОДБОРА СКС
Пред нама је сада задатак
да.ге издржаван.е Српског
Гласника и попуплваае рс-до- ва
у оргаинзацијама које
су упразнпли наши друговн
U другарице који су отншлн
и којн he још отнћн у Југо-славнЈ- у.
Мн се не желимо за-варава- ти,
па рећи да јс то ла- -
ко. Није лако замснитн те
л.уде, а можда he бити чак н
немогуће У потпуности нх
надокиадити. С iliixobiim од- -
ласком доста је отежано из
државае новине. Али нпак
не треба мислити да смо мп
сада nevohnu. Ми можда не-ћем- о
моћи надокнадити тако
брзо оно нскуство и способ-ност- н
које су нкали оан ко-ј- н
су отшпли н којн he nohii
у Југославију, али међу још
пеорганизованик Србииа има
join доста здравих сила на ко-ј- е
треба да рачунамо н којс
су спремне да стуие у наш
покрет, а међу иама остаје
join и добар број старнх, спо-собн- нх
и астивних снла.
Полазак ове прве грунс иа-tin- ix
нселеника у Југослави-ј- у
погсазао јс нсшто у што
многи од нашнх старнх чл.г-нов- а
н сарадмика иије worao
всроватн. Показало се да мн
заиста ииаио добре рсзсрве
чак мсђу члановима Српске
иародне одоране за наш
поирет и рад којн мн врши-м- о. Ако се г. 1о:ко Марко-- л
iili, главин вођа "одбрапе",
истрчао да нохвали усташу
1;уппа п да понаплд клсветс
кнје јс Ijyiino давао штампи
иротпв овпх л.удн који одла- -
зе и протнв нове Југославпје,
мн смо иа Другој страин вн-дс- ш
много и много чланова
"одбране", који су се лспо
дошли поздравити и опрости-т- п
с н.има н који су говори- -
ли : Маооравп све, а поздра
ви ип 6pahy"l To су лудк
који су, унркос свој фашп- -
сттичкој антииародној и ан-тијугослопсн- ској
ироиагапди
и троваиу, сачувалн л.убав
ц)сма свом народу и Југо- -
славијп. Оин су ночели уви-ђат- н
да су uapaiui и да се
свс окренуло друкчије него
што су им прнчалп српски
]ап1псти п нздајипци. Оии
су ) повој Југославнји, која
је увск измсћу imix н нас
била главно илн искл.учиво
спорпо пнтаи.с, иочелн гле-дат- и
стварност која је ту да
останс, која се изграђујс и
развија првн пут као народ-н- а
држава. Они су ночслн
cxnahani, да оно за iiiio јс
паш народ дао толнко жртавз
II крви н гато даиас учвршћу-ј- е
и развија, не моасе битп
антипародно. Ти досад пре- -
парспи u завсдспи, ади Unas'
ЈКЈдагубпвн С1би, почсш су
да педају у Југославијп оно
што опа јесте, а не оно што
mtje, како је пепрнјатс.ип хо--
he да пјшкажу. Оци помало
увпђају да тамо псма прого- -
и
Мој друг иа путу Душап
Мулипа имао је брата у Псо- -
граду kojir je био у држамшј
оужбц 031 IE. Нослат јс те-легр- ам
са пута — пнје нас
дочскао станицн и сутра
даи смо га потражплп. Ннта
лп смо за аега на Управу
Државпе. Кезбедности, скра-hen- o
УДГА. Всрујте ми да ја
ппсам још л.убаз1П1је прн
јазппје луде нашао него што
је особ.ге Удбе. Питалп су
нас о животу iiauiux л-уд-п у
Канадп п позвалп Душапова
брата на телсфон, јер jc он
био на служби у Ново Саду.
Пстн дан у вече, дошао je
Драго Мулнна. младн и при-Јазн- н
офицнр Удбс. Шеталн
смо по Геограду п свратнлп
у јсдпу кафанЈ- - да попијемо
по ракију. Седн Драго до
мепе у упмформи која казује
којој струци прппада, a ji
питам крчмара: "Ваште лп
ово дапапше стаае и урсдбу
зем.ге" а крчмар поче да вн-ч- е
ц пеујс по мало п велн,
он неда л,егово нпкоме и
да he се такличпт са државои
која и м а велпке рестораие:
"впдећемо коме he се пре до-дијат- н".
Када смо нзашли
скренуо сам пажњу Дра1у% a
он велп: "Шта hem, иикад
свему спету нс можеш угоди-т- п
. To je бнла прварсоба гато
сам чуо да ие волп данашп.и-цу- .
Касиије срео једну
госпођу која рече: "Ох,
када би се само ослободплн
— замисште. пмамо кућу н у
на нздајннка it саботера, да
у Југославпји влада првп пут
у неној нсторијп лародна сло-бод- а
п народна равпоправ- -
ност, да је угиетавапе наро-д- а
замепно пародном слобо-до- и,
да ое па место таиппца
за најбо.ге сппове нашег на
рода граде школе п болнпце,
да је сељак којп нпје пмао
земле добпо земљу, да је рад-н- п
човек добпо ocnrypaite за
стучај неспособиостн за рад,
да се пд запш да се лпквп- -
дпра п културна н економска
заосталост, да je доласком но
вог, daita отишло за павек
пзраблпваие богатстава na-me
земле п нашег парода од
стране странпх капиталиста
и нмперпјалпста. Ови до са-д- а
варапи и завођеии Србн
почсли су да увнђају да пру-г- е,
цесте, канале, фабрике, мо-сто- ве
и друго што се изгра-дчл- о
п што се нзграћује, пе
може таквим пепиђспим п пе-чувеи- пм
полстом н одушевл.е-и.е- м
подпзатп п нзграћппати
народ којн пема вере у своју
будућност n у своју дана111П.у
пласт п управу. Нре два дат
разговарао сам с јсдинм чо-оеко- у,
којн додуше пије члап
"одбране", алн иде па при-]1ед- бс
н банкете а којима
гово])е MapKOBiih, Днонпспје
и Пулат и који јс п.1!ма бли-зак- .
У разговору ми је рекао
да п.ега пико пс хожс уверн-т- и
да би се пова власт н "Ти-т- о
могли држатн у Гсограду
када бп српскп народ био
противу ibiix. Тако каже тај
човск, а мсне пе може нико
увернтн да иаскоро iiche
прпзнатп п то, да је добро
опо што почпва на пародпој
во.гп и потпорп!
Зашто ми у фатистичком
"Гласу кападскпх Срба" чссто
пидпмо o6pahan.c фашиста к
овим Србима са речима "Гла-п- у
горе, родол.убе" п сталпо
ионавллас да he "дух Равнс
Горе" победнтп? Нпдпмо то
бодреп.е баш нз тпх разлога,
што су поштенп Сј6и ночели
да увнђају да је све бпла лаж
it r6uai!.iinaii.c што су досада
веровалп. Тако ми у свему
томе вндпмо н да је испра-nii- o
било од name страпс н
да и дал.е остаје псправпо
разлнкопаме између оних ко-Ј- и
заводс it oiiiix који су за- -
педсии. Овн Србц нс могу a
да пе вндс и то, да нову Ју-гослав- пју
пе могу устрашитп
it II скрепути са н.еиог пута
it it сви свстски нмперијали-cti- i
н анхопо оруђс фашп-за- м.
Тп импсријалисти п ос-та- цн
фашизма п дал.с he пре-тит- п
it настојати да поврате
опо што су пзгубилн у Југо-cianiij- n,
да је зауставе у ite-но- м
демократском и соцнја-лнстнчко- м
развнтку. Они he
је саботпратп солнко год бу-д- у
моглп п докле год буду
norm као што то чнпе од
самог свршстка рата, алп то
па уп1.етавапа осим прого- - иси папредак п развптак пе--
ИЗ МОЈИХ ПИСАМА
на
п
да
сам
мп
on
то,
H.UJ .Mine 10 фамплнја, али
шта he вам то .снизнли ки-рн- ју
а норезе днглн, баш
ne може жнветп. Ах, прокле-т- н
партпзапп." Једна ми се
девојка жалпла: "Ннкад n il-ea
морала раднтп, отац мп
је имао 50 јутара земл, a
сада му землу одузели, замн- -
слнте, зар to niije страшно?
Тако псто је,хан жсмзннчкн
чиповнпк, који је бно врло
pcniiocan' жсгезпичар у држа-d- ii
ПавелнЈла, жалио мн се
како се пнје још унапредно.
Споменух ово јсдном Црио-горц- у
једну всче у хотелу, л
овај рече: "Пожс дај да нлма
иадне још једиа киша. а ево
hum а од шаке до лакта."
II кнша је пала баш два
дапа каспнје.
Ја сам 5 дана био у Пео-град- у.
Шстао сам, сам it са
друпнвом, и мепе ппко не за-uii- ra
где it зашто идем, нитн
Mil затражп леттимацнју.
Друг Никола Ковачевић —
Старн — којн је дуго радпо
код нас уКанади, позва ме
једпог дана да пођемо на
Авалу. Дан је био леп н до-ст- а
је света изашло па шет-п- у.
Са нама је била п Ннко-лпи- а
hepsa Вјера, лепа п
скролна девојка — претсед
ница Удр)-же!- м Југословен-скп- х
студената. Разгледалч
смо споиеннк пезнапом јуна-к- у.
Споменнк је леп, н ту по-час- на
стража вечно стоји —
уметничко је дело па иако
Мештропић као човек не ва-л- л. Споменпк је направл.еп I
he зауставптп. А опи којп
прете на хитлеровскн иачип,
нека запамте п Хптлерову
судбнну. Југославнја ннје ви-ш- е
у положају у какав су је
ставнла бившп рсжимн. Uiti
се ослапл на вол.у свог наро-д- а,
на способпост своје соп-стве- не
одбрапе, па једпнство
и братску сарадњу с другпм
словепским н песловепскпм
иародииа, а пзпад свега, на
Mohnn Совјетски Савез. llaj-за- д,
кад Сталлн каже да се у
ратие авантуре не може сада
упустити ппједпа сила, опда
ми верујемо да je unpau раз-вита- к
п пзфадн-- а иове Југо-слави- је
ocnrj'pano. Треба да
знају опн којн данас полажу
неке падс у ратне злочпнце
у разиим логорима пзвап гра-ннц- а
Југославнје, да је Хит-ле- р
имао те злочппце у гра-пица- ма Југославнје, па је
инак пзгубио n on it oun. Mn
верујеио да су каиадски Ср-б- н
којнаа "Глас каиадссих
Срба" довпкује "главу rope",
почелн управо тако резоио-ват- и
н не всрују впше у нздај
нпкс. Зато ми it са ове сед-пи- цс Главпог одбора СКС у
нме нашег чланства н у пмс
чпталаца "Српског Гласпнка"
треба да оннм Србнма п Срп
Kiiibaua којп су братски u
прпјатс1.ски нспраћавали na-me
другове п no iLiiua поз-дравлл- ш
6pahy у отаџбшш,
пружпио братску руку n да
ту почнемо Лонупавати уп- -
ражп.ене редове пашег пок- -
рета, a one којк се д.убе са
усташама, у5ицама српске
деце и срискнх мајкп, да их
оставпмо усташаиа.
Говори сс о доласку чстпн-к- а
у Канаду пз логора за "iia-ссл,е- иа лнца" из Европе. Ра-д- н
тога су недавао бнлн у
Огавн вође "одбране" Иетар
Гулат к владпка Диоппсије.
Дали he in бнтп дозволпо
да дођу it колико he их доЈш,
мп пе знамо. Mn смо нротпв
п.нхова доласка, једно ради
тога што се ту ради о ратшш
злочипцпуа и нздајннцима,
па једиу страпу, и о л.удина
које се it сило.ч н преваром
спречава да се ne логу no-вратн- тн
у своју земл.у која
iix позива па друг)' страиу.
Зато би трсбало да и нп, бп-л- о
дслсгацнјом бнло на дру-г- и
иачин, дамо знати канад-ск1- ш
властнма тачпо о как-bii- u
сс л-уди-
иа радн п да за-хтева- мо
да се н.нхов долазак
забрапн. Коме he влада онда
удоволлии и коие iiehe, ми
пс зпамо, a-i- u сматрамо да
трсба да зна за кога је одго--
ворна. 11 ако овц чстницп
одиосио раселлпа лица дођу,
ин mi према n-и-ма свима ве-Iic- mo
пиатп једиак став. Ми
hcuo ралликоватп соллше од
onux који ппсу вршплп звер-ста- ва
п здочпна, управо као
што то разлигују н југосдо
вспске властп. II п већемо до
зводати кодлшпна српскнм
од тврдога пашега мермера и
пиди се како су са једне стра-н- е
у it ударале иемачке гра-нат- е,
али штета је тако мала
да се могуће то нсће нн опра-вл-ат- п,
веп песа то прпча мла-ђп- м
параштајнма што је Бео-гра- д
проживпо. Нпже самог
споменика под отворевпм нс-бо- м
је велпса кафана. Народ
пијс црну кафу u меко пипе;
ту је права гужв-- а од света,
једва добпјете столицу. А ту
је и галама: група омладппе
аплаудира погоиетној лтакхи-ц- н
која се водп у Ilpary н
преносп преко радиа — уши
заглушпше.
За нашнм столом око Ни
кше седи груна луди, ту je
био и Николпн син. погпу-ковни- к
Мујо. Питам ја који
су то .гуди, а Ннкола поче
да ме уст&знава. Св су то
бплн велнкп функцнонери и
одговорни л.уди ; до подне ра-дп- ли
у санцеларнјама а после
подне пзашлп лудп да почн- -
ну па чпсту ваздуху. Ја сам
ту вече размпшлло: Ма Еако
je iioryhe да после тасо крва-во- г
рата. и такве промене у
соцпјалном поретгл-- , варод п
влада проводи часове одмора
скупа. Где су незадоволници,
где су атеатати? Где је за-шти- та,
опрезност п све дру-го- ?
Заклучпо сам: — Народ-п- а
власт пе бојп се парода
јер је нпкла пз варода п са-став- пп
је део парода.
П. Мрачеввћ.
којн су се љубнлп са колл-шпи- а
хрватскни да овде за-вађа- ју
Србе н Хрвате, iicIicmo
дозволитп да успеју у клеве-таа- у
Југоставије — противу
imix пемо волнти 6oi6v. a miel_ ""рад. — "ипчдкл nrivit 1 .tt
којп ппсу билп злочпиц.!, У РЕ-кој- п
не буду радили противу ОНУ ЈЕЗЕРА ДОЈРАИ II
и ЈугословнЈ „ ir. Н'Л
наде, ако таквих дође, про- -
тпву љнх нсћсмо водптп оор-б-у.
ПИСАЊЕ СРПСКОГ
ГЛАСНИКА
У Српссом Гласннку ћетс
често iiahn разпих грешака и
разппх педостатака. Наћете
их н у другим noBiinaua у
којој мап.е у којој внше. Али
у aeuj- - пећете nahii да се
огреши о народпе интересе,
канадскс и пе-ће- те nahn да се огрсшио о
борбу кападског парода као
што се ппје огрепшо mi о
борбу парода Југославијс. Не- -
ћетс iiahn у и,сму пншта што
бн било против Каиаде н Ју-гослав- ије,
а изиад свега пе-ће- те
у ibewy iiahn да се qciiui
о братство п једпнство каиад-СБп- х
Југословепа Срба, Хр-ват- а,
Словепаца н Максдопа-ц- а
II о name зајсдппчпо при- -
Јателство и Јсдппство са дру-гн- м
иародои Кападс. О п.сму
би ја рекао још само то, да
ако не бп п.сга могло бити
без Савеза кападскпх Срба,
пе бп нсто тако бпло ли так-во- г
Савсза канадскнх Срба
без п.ега. По мом мпшл.си.у,
iLcron najBchii псдостатак jc
у томс што ппкад лсмамо до-вол- но
доииса из колопија, ис-ш- то
можда пашом, а пешто и
KpiiBiLou у солоннјама.
Али мп ћсмо глсдатп да и
то поправпмо с једнс н с дру-г- е
страпе н паставцтн да ра-дп- мо
за општс до6јк, — ра-дп- ти
да.ге у Behy кападскпх
јухппх Словепа, јачатп наш
Савез н повпну, братскп са-рађив- атп
са братскии хрват- -
скпм, словначкнм п маке-донск- пм
Савезима и борптп
се заједио с п-пм- а протпв срп- -
скпх п свпх издајнпка п н-хо- впх
агеиата, као п остатп
п дал.е с осталпм иародом Ка-па- де
а нарочпто с радппцима
Канаде у борби за бо.гн жп- -
вот п за добро Кападе п Југо
славпје.
РАД
Београд. - - Два југословсн-ск-а
научпнка селекцнопара
др. Лтјз Тавчар и др. Мир-к- о
Hopiih постпглн су зна-чајв- е
yenexe у раду па селс- -
кцпопнсапу семсна кукурузд
u пшеиицс чиме he сс знатно
допрппетп оствареау Пстого-дпшае- г
плана повспапл жст-вев- ог
прнпоса. Према плапу
предвпђспо nosehaite прппо-с- а
no хектару у годипн 1951
за пшенпцу пзиосп 15%, а за
кукуруз 20% у односу иа
предрзтпу производау.
Др. ICopnh добио је ссле-кцијо- м
пову врсту пшсницс
која даје прпнос од 30 мет--
ричЕИх цеити по Јутру, док
je досада макспмалии npiinoc
пшенпце па том подручју из- -
носио 18 мстричких центи.
Др. Kopnh je нагласио да је
његов цил. да достигнс при-но- с
од 40 метрпчких цепти.
Др. Тавар је добпо укр- -
штапем нову врсту кукуруза
веома отпорпог протпв хлад-Hoh- e
ti сушс, кога је ои па-зв- ао
Засејава-н-е- м
семепа "хетсрозис" ку-купу- за
на свнм поврпшнама
EOje су дапас засејанс куку-рузо- м
у noeeha-л- а
би се производп.а кукуру-з- а
за 500 мишопа дипара го--
ДНШН.С.
НОВА ХИДРО
Сарајгво. — У Богатицу
еод Сарајева завршепа јс пз-фад- ња
пове хндјк) цевтрале.
У радовпма на подизању цсн-трал- е
прокопап је капал дуг
2.300 метара за довођед.е во- -
де. Новв кадровп који су о-в- пм
радовима стекли стручпо
знање, паставиће рад на елек
зем.ге.
Београд. — У току првих
5 месеци ове годние фабрика
справа н а-ла- та
у Бсограду,
једна фабрнка
своје врсте у Србији, произ-вел- а
је 354% внше полопрн
вреднпх справа пегр за псто
време у прошлој години.
Политички преглед
П0ВОД0М ЗЛОЧИНАЧКИХ РАТНИХ ПРОВО- -
КАЦИЈАГРЧШМОНАРХОФАШИОТА
ПРОТИВ ЈУГОСЛАВНЈЕ
„[ЈУ10СЛОВЕНСКЕ ТЕРНТОРНЈЕ
МНТРАЛ.ИРА-uiiWc- a ЈУГОСЛОНЕНСКЕ ПОГРАННЧНЕ
југословспскс,
ЈУГОСЛОВЕНСКИХ
НАУЧНИКА
"хетсрозис".
Југославнјн,
ЦЕНТРАЛА
трифпкацпјп
полопрпвредн11Х
"Шумадијаи
ojuajeehiix
КАРАУЛЕ ОД СТРАНЕ АВИОНА ГРЧ- -
KIIX МОНАХОФАШИСТА. ЈУГОСЛО-ПЕНСК- А
ВЛАДА ЈЕ УПУТИЛА СТЛ-НО- М ДЕЛЕГАТУ ФНРЈ У ОРГАНИЗА-ЦНЈ- И УЈЕДИЊЕННХ НАЦИЈЛ ДР. ЈО-31- 1 Ш1ЛФЛНУ НЛЛОГ ДЛ САОШНТЕН.Е
О ОПОМ ДОГЛђЛЈУ ОДМЛХ ДОСТЛПИ
ГЕНЕРАЛИОМ СЕКРЕТАРУ ОРГАНИ-ЗАЦИЈ- Е УЈЕД1ШЕНИХ НАЦИЈА II ЗА-ТРАЖ- И
ДА CARET Г.ЕЗПЕДНОСТИ XII-ТН- О ПРОВЕДЕ АНКЕТУ ИА ЛНЦУ
МЕСТА.
Гпсцпјаит доппсннк ТАНЈУГА јавлл:
ђЕПђЕЛНЈА. — Окатостн под којпма
су 13 о. xt. грчкн мопархофашистп пзврпшли
авпопскп папад па граннчпу караулу број
130 сепсрпо од Дојранског јсзера н артилс-рпјск- и
напад П)етходие вечерп па оближпл
ссло Јиколпћ, јасно говоре да се ради о па-мер- иој
провокацијп. To парочнто јаспо пот-врђу- јс
пзвршепп папад авиопом којп je у
седам палста, лете1ш свакп пјт свс пнже ни-лд- о
па караулу н na itcnc фаппчаре.
Прсма псказу очсвидаца. у 4.30 часова
изЈутра долетела су на југословспску гра-пиц- у
са грчке територнје пз правца Солупа
преко плашшс Крушац два грчка авпопа.
Пошто су учннилн јсдаи круг ил висипи
од 500 мстара у блнзипн караулс број 130,
пппоин су се пратплн па фчку тсриторију.
Пдмах затим јсдан од авиопа сс вратио и
пзлршпо псколцко налста nynajyhii na ка-рау- лу
it бацајућп 6ciy ракету. Пастојећн
упорио, да ностигис циљ, аппон се у петом
налсту спустпо 100 до 150 мстара и отворно
мнтрал.сску ватру па југословепссе грапн-чар- е-
Том прилнсом на месту је са 4 мстка
убијсп комапдапт карауле заставпнк Милош
JaiiKosith а два су борца рап-епа- .
Појнпцп грапичари јасно су видслн два
члаиа посаде апиопа п ГЈчку озпаку, бели
крст.
11а овом сектору граничпа лииија је пот-нун- о
вндлива. — Иод слнчппм околностнма
пзлршсп јс увече 12 јуиа артилри}ски и1-па- д
на pejon ccia Николићп. Око 21.30 ча-со- па
са грчкс тсриторпје је из правца села
Акппћарис ncna-wii- o 10 грапата које су
пале па разне крајеве села. Грапате су пале
па иреко 1000 мстара од граппчпе лнпије.
Па место папада изашла је 14 јуна ко-мисп- ја
која јс пзврпшла увиђај и саставила
заппсппк.
' ЈОШ ЈЕДДН 311041 ИЗАЗИВАЧА РАТА
БЕОГРАД — ПеограЈски тигтопи од 14
јуна доиосс на првпм гтраницама пест о зло-чиначк- ој
иропоклцији коју су фчки монар-хофашнс- тп
пзпрпшлп 13. о м. на југосло-вспск- ој
фапшш када су два фчка авногта
са мале впсипе отворпла лнтра.еску пзљбу
па југословенсву пофлничиу сарау лу и том
прплпком убпли командвра и pan н in двл
појнпка.
"ПОЛНТНКА" v свом комептару под па-ciodo- m "ЈОШ ЈЕДАН ЗЛОЧИН II3A3IN
ВАЧА РАТА" подтачп да је ова пајподтјл
п)ОпоЕација грчкпх мопархофатпста racniiv
у складу са ппхопом целокуппош полпти-ко- м
it патнтнком П.ЛХОВПХ прекооцеапских
протектора. У члапку ее истиче да овај зло-чипач- кп
папад као и педавпо митралиран.с
атбапскпх пастпра пмају за цил, страпе ин-тсрвепц- пје
у послове балкапских парода а
парочпто да се оправда обрззовапе аикетне
поткомиснје Савета безбедности у Co iy пу.
"ПОРБА" invehv осталог пише: "Jyf-папи-м!
иапад na југословевску територију
join вшпс открнва пре, целим светом прово-каторск- у
поштику дапанше фчке владс не
само прсма Југославпјп него и према свима
мирогубпвии земллма. Оп пстоврсуепо join
више разготпује н политику свпх опих
кругова пз инострапства који ма сојнм пу-тс- м
помажу и одобравају дапатау политп-к- у
грчке владе.
Дапас се још једанп)т потврђује колико
су бп.те круппе лажи грчких монархофаши-ст- а
да Југославија изазпва ипцидепте. да се
у Југославнји врши копцептрација добро-потл- ца
за борбу против фчсе владе итд.
Ршше него икад дапас је доказаво гроз овај
преиад н кроз сталне препаде на албавску
тсрпторпју да су грчка влада и нени плаће-ниц- и
— олош грчког иарода — и аенн ппо-стра- пи
помагачп ркнви како за оно што се
догађа у Грчкој тако и за свако ометаие пот-пуно- г,
мпрног срсћпвапа прилпка у овом
дму Европе.
Новој Југославији unco nehc прпгово-рит- и
да је од свог постангд до данас п јед-н- ог
момепта отступала од своје полптике
мира п добрпх одпоса са суседним народима.
Ти покушаји да се искуша паше стрплеае
остаја.1н су па штету оиога који пх је чпвпо.
Ати одбрапу незавпсностп наше гсихе и
неповред1аост itemix гранпца мн cvo сма
тралн и сматраћемо за свагда као своју на-циопа.!- 11у
светпњу. Грчкн ратвн хушкачи
тпеба.! cv да буду тога свесни као и сви
I онн кој пх у бпло коме впду помажу."