Serbian Herald, September 19, 1947

              СРПСКИ гмсник АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО 200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1, Ont.
ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цлж годвшпој претпхати la Канаду 4 дожара, на пола СРБА Authorised с Stcomd СЗаи Matter under the
год. 2.50. За ииострансио, год. 5.00, пол. год. 3.00 НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСНИХ No. D. N. 764 March 12, 1942
Год. 7. Број 442. Цеиа једнок примерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, SEPTEMBER 5TH 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 442.
НАРОДИ 1УГ0ШВИЈЕ CA РАДОШћУ Д0ЧЕКУЈУ 0В0ЈУ Б РАћУ ИЗ КАНАДЕ
Друга груа повратника
стигла у домовину
'У нрошлу срсду Behe кал- -
јуживх Оовсиа лримнло је
телсграм од друге груле ло--
чВратанка, у коме јавлдју да су
[сретло стнг.111 иа Ријеку и
Году111евл.еио дочеканн. иаи
јавллју да нх јс дочекала ма- -
са народа од 4UUUU осооа, и
да су поздравл-ен- п од стране
нрстставника народинх влас-т- и.
"За преме доласка "Радни-ка- "
на Ријеку — каже сс у
тслеграму — лзвађапе су ле-оппси- ве
маллфсстацлје. На-ро- д
је са одушсвљси-с- м
по-здрав- но
наш долазак. По-здравлл- хо
и захвал.ујево се
llehy каиадскнх јужллх Сло-всп- а
на лсказаној помоћн за
лопратак у домовииу.
Тапјуг, југословенска ло-вваарс- ка
агснцнја од 1 сеи-темб- ра
у свои нзвештају о
доласку и дочеку новратни-ка- ,
јавха:
Рпјека. — Сачскап од не-нрсгле- дие
масе становшип-тв- а
свих околннх уеста, јуче
поподис стнгао јс у рнјсчку
луку Југословеискн пароброд
"Радннк"довсзећн другу гру-и- у
југословснскнх иссл.еии-к- а
који сс враћају из Канаде.
Иа броду се налазн око 500
иссленика, лахом квалвфл-ковани- х
радиика, занатлнја
и пољоириврсдника. Док се
брод лрибллжавао луцн хор
сел.еника на броду левао је
"Хсј Словенн" н "Домовппа
зове нас" док јс за времс
иристајаиа брода музика иа
обалл свирала хлмву. На
иредн.ем дслу брода иссље-ниц- н
су разастрли трааспа-рсн- т
са натппсои "Ми дола-зим- о
да помогнемо Југосла-влју- ".
На почасиој трибалн у
луцн палазили су сс прет-стапинц- и
Савезнс владе, Ју-гословен- скс
армнјс, Владс
HP Хрватске н иасоввпх на-родп- их
органнзација. У ике
владс ФНРЈ мнпистар no-морст- ва Анте Вркллл поздра-вн- о
јс иссл.сш1ке. Он је иста-ка- о
да иароди Југославајс
којл данас изграђују ceojy
заЈсдннчку отаибнну и обсз-беђуј- у
ссби живот болн кроз
о с т в a peite Петогодишисг
плана са радошћу дочекују
своју браћу пз Канаде, soja
се враћају на родну груду,
да своје зиане н лскуство
уложе у обнову н изградиу
зси.гс.
Иселелаке су такође по-здрави- лн
претставллнв владе
HP Хрватскс и Главног од-бо- ра
Јсднпственнх спвдиката
Хрватскс
На нннцијативу реакцно-нарц- а
KOHTpaiepa у градско)
уирави Торонта. Балфора,
контратни одбор одлучно је
да забраиа растураие једнне
iiciHiiccu дсиократске нови-н- е
на ецглеском језику
у Тороиту. У Торонту, као
н у другам всћнм градовпма
врло je стара ствар да новн-н- е
нмају на угловпма улнца
своје кутнје у којима се
оставлл новнна да је грађапи
самн могу узетп н оставитп
за iby снтнн новац колико
она кошта. Торонто 'Тлоб
енд Мејл" нма своје такве ку-тн- је
по целом месту.
Ова одлука, иако се неко-лик- о
контролсра строго про-тнвп-ло
пстој, допесепа је то-бо- ж
радн тога да ова прогрс-сиин- а
деиократска новниа,
"Дејлн ТрнбЈун", нема цнр--
кулацнју од 150.000 н ради . тога што није тако велика, ие-- 1
ма право uit да се на овај иа-- ј
чин распачава. Одбор је за- - ј
тражио од новине да уклони
своје кутпје.
На поздрав одговорио jt
претставник лсел.сника Стје-па- н
Лојан којн јс рскао:
"Овога часа мн дожлвл,ујемо
лајрадосллјн н лајсретввји
догађај у нашем жнвоту. На-ш- а
је cpeha с тии већа, што
се враћамо после чнтавнх де-цени- ја
напорпог рада у ту-ђин- и,
што се врапамо у до-мовв- пу
у којој се изграђујс
иовн живот, где радпом наро-д- у
пе прети нити he претити
опасност незапослености и
беде."
Ио доласку на Рнјеку исе-л.ениц- н
су упутнли поздрав-и- н
тслсграи Маршалу Тнту
у коме кажу:
"Уједшмни у братској лу-бав- и
враћамо се у домовину,
решенц да под твојвм муд-рп- м
руководством свпм сво-јп- м
снагама, искуством п зна-itC- M
сгечеппм у тешком па
порнои раду, помогнемо у
оствареиу naurer првог Пето-годнша- ег
плана, у пзградни
нове Тугославнје п ствараиу
боље н сретннје будуКности
за све нас п наша будућа по-ко.геи- а."
Ho доласку на Рлјеку из-всст- аи
број иссгеннка на свој
лнчнн захтсп, a npcua спора-зум- у
са државпои комнсијом
која нхјс дочскала, одмах је
отиутовау рудникс н пре-дузепаг- дс
су пм обсзбеђсна
мсста. Група од 58 оиладина-ц- а
која сс прнправила за рад
на Омладииској прузн пове-зал- а
сс са претставницима
Народне омладиие Југославн-ј- е
н отпутовала на "ругу. II
осталп иссљсницн одмах he
битн упослеии у оним стру-кам- а
у којима желе да радс.
Груна нсе.геника доне-i- a је
у доуовниу разне спецнјалис
иашнне у вредностн од око
25 мплнона дииара. иаи та-ко- ће
собом иосе око 100 тона
својнх ствари н ноклопа које
су југословеиски исел.еницн
унутилн у отаибииу.
Гродом "Радник" стнгла је
осим тога пошнл.ка матсрија-л- а
у вредности од 150.000 до-лар- а,
коју у Југославнју ша-л,- у
југословеиски пселенпцп
из СЛД окупл-енн- х око Амс-рнчк- ог
комитета за nouoh
Југославнји. У пошнљцн се
иалази санитетски материјал
за клииике п дечје домове,
15 дечјнх аутомобила за сапн-тетск- е
установе и Behe каш-чнп- е
лолупрерађевнна за по-тре- бе
југоовенске тексшлне
чндустрнје.
Да ји he та одлука остати
иа сиази још се не зпа, јер
иротиву исте дпжу се мнош
протестн иазивајупи то днс-Ерниииацн- јон
противу лпс-т- а.
Новнна је упутила про-тес- т
на градску управу у ко-м- е
се TioTceha па чнаепнцу
да н н остале иовиие "Глоб
енд Мејл". "Пвшшг Тсле- -
ни "Торонто Дејлп
тар", нису све до пред пе-коли- ко
годпна пмале вп пз-дхте- ка
150.000 цнркулацпју.
алн нпко пије доноспо одлу-к- е
да пм забрапп продаваље
па овај пачпн, на којп п да-на- с
продавају. О томе посто
јп статнстика коју "јДејлп
Трпбјуп" паводп, a KOja по-казу- је
да "Глоб" 1927 годпне
ипје имао цпркулацпју него
92,959 прпмерака.
Са правом су се некојп гра-ћан- и
нзјаснплн о овои пос-тупк- у,
да је то па!уфашпстп-чк- н
аст. Многи нстаки}ти
prabatiit кажу да гледају иа ту
забраиу као днскримииацпју.
ЈЕДНА РЕАКЦИОНАРНА ОДЛУКА ГРАДСКОГ К0НТР0ЛН0Г
ОДБОРА ТОРОНТА
ЗАШТО ЈЕ ОДБИЈЕН
ИЗЈАВА МАРШАЛА ТИТА
ДИРЕКТОРУ ТАНЈУГА
Блед. — Претседннк Мини-старско- г
савета ФНРЈ, Map-ша.- 1
JyrociaBiije Јосип Броз
Тито дао је 7 августа следе-h-e
одговоре на niuaita која
му је ноставио Днректор Та-нјуг- а
у везн са актуслним
сполно-политнчки- и пробле-мии- а
наше зеихе.
Пнтаи.е: Због чега је Југо-слаои- ја
одбила да учествује
на конференцији у Иарнзу.
Одговор: У иашој нотн
ynyhenoj Енглсској и Фрап-uvcK- oi
iiu смо изнијели сво- -
је гледиште и разлоге због
Kojux н е можемо учсствииаш
на коифереицији у Иаризу.
Мислим да је тај наш став, ко
in ie сличан ставу осталнх
нашнх братских и сусединх
зсма.га. свакоме разумљив,
Ја ие поричсм да би нама
при обновн наше порушсие
земл.е добро дошла једна ис-крс- ио
дата noaoh. Али, доса-даша- е
нскуство са западшш
зем.гаиа a у првом рсду са
Америкоу, нлн бол.е pehii са
амсричкнм владајућнм круго-впм- а,
утврднло је код иас уве-реи- .е
да мн — ја uehy овде
да говорнм о другим држава-м- а
које су одбиле да учеству-ј- у
на Нариској конферспци-ј- и
— не можемо од тнх кру-го- ва
очскнватн једну иесеби-чи- у
и нскрсиу noxoh за об-но- ву
iiaiuc земл-е- . ""
Напротнв, према Л1арша
ловол плану мн бпсмо, всро-ватн- о,
прибавнли себн само
обавезе на штету иаше земље,
наш Иетогодшшт нлаи, на-ш- а
нидустрнјалнзација н
електпнЈшкаинја били би
угоожениТим обавезаиа бно
бн угрожен наш економскн
развнтак. To је тачно, иа ма
колико се нека госиода пра-внл- а
зачуђепа тпи пашпи
тврђеиима.
Кад је рсч о стварио пскрс-но- ј
помоћи ја hy да наведем
само неса факта због којнх
сушимо у ту помоћ- - Неко he
иожда мнслнтн да су се одио-с- и
са Америкои иогоршалн
тек после рата иашом кривн-цо- м,
алн, да није тако потвр-ђуј-у
иајбоље следеће 4iin.enii-це- :
Трст. — Као последпца по-новп- ог
провокаторског држа-it- a
претставинка впгаег като-лнчк- ог
клера пз Трста окуи- -
леилх око бискупа Сапгпиа,
24 овог месеца у месту Ла- -
imuihy у зонн "П" Јулнјске
крајиле дошло je до иереда п
пежсленлх ипцидепата. При- -
лнком подел.нванл кривнс у
цр кв и у Лаипшту, којој је
присуствовао заступппк трш-ћанск- ог
бнскупа Саптпнд,
свештеппк Укиар пз Трста,
свештеник Булсспп лз Капфа-пар- а
нзјавио је да омладпицн
гојп су учествовалп иа Ом-ладппск- ој
прЈзп ппсу достој-н- н
да кумују литп да се крп-зхај- у.
Један другл свеште-ли- к
Тук. пзјавио је да као
куиовн пе могу учествоватн
борцп Југословенске армпје-Поводо- м овасвих провокатор-скн- х
изјава поиеп}тнх свеш-тенп- ка
ок)п.гепо стаповппш-тв- о
пред прквом пзразпло је
своје негодоваље п бпло прп
AM.
ааааааааааМРШЈШ 1. ВВ
ввввввввввввввввкввваввввЖнвпm авввввЧГГК," вввввввнввввааввввн! вввввввввввввввввввавввввввввквШ11вввМР1&Д& НввввввввввмвИ
вввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввВ ввввввВвваЛ ЖЈ'2ввавввТавНв1вавввввв
aaaaaaaaaaaaW'aaaBB
;
aaaaaaaaVraaaaaaaaaaaV шлшшвб
111К1авввввввввввввввт шшавваавввввкНкЈвввввввввп
ввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввт аавввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввввв
ИНЦИДЕНТИ П0В0Д0М ПР0В0Ш0РСШ ИЗЈАВА
ТРШЋАНСКИХ СВЕШТЕНИКА
1 За вријеме тегако! осло-боднлачк- ог
рата, у годннн
1943 до 1944 ја сам ллчно за
молно преко војпнх мпспјз
Амсрике л Еиглсске, и то ле-колн- ко
лута, да склоппко
уговор о Лснд Лпз-- у (зајму
и лајму) ради иабавке вој
ног матернјала, којп паи je
био лотребаи за ефиЕаснпју
и са Maite жртава борбу про--
тив заЈсдинчкиг cupnjaicit,
углавиои Хптлерове војпе
окупаторске машппе. Алн
С1ужбенп амерпчкн кругови
су одбнли такав уговор о ли- -
ферациЈи катсријала.
2. Став тих кругова лрема
лана пајбоље плустрпра овај
с.1учај: Совјетски савсз паи
јс дао. ла пашу молбу 1945
годлие, два авпола за потре
томе нападнуто камењем и
коимка од стране групе луди
којн су се палазило у дрквн.
lIpiMHKOu тпх переда уби- -
јеп је свештеник Мпрослав
Булссић, paiten je свештеник
Укмар а вншс осооа повређе-и-о
је камеием и коднма.
ДВЕ МЛАДЕ АМЕРНКАН-К- Е
О ЈУГОСЛАВИЈН
Њујорк. — Лист "Њујорк
тајмс" доноси пзвештај cio-г- а
дописннка о утисцима две-ј- у
младпх Аиерикацкп. Елн-забе- те
Макитрик нз Њујорка
и Ен Олдрнп пз Бостона, ко-ј- е
су радпле па Омладпнсгој
npj'sn у саставу швајцарскс
брнгаде. Лпст ппше да су
одуи1евлеи.е п органпзациЈа
којн владају на Омладпнској
прузи оставпли најдублп
утнсак на ове две девојке ко-ј- е
су на овај непосредаи на-чи- п
проучавале ме1ународпе
одиосе".
ДО ЗНАЊА ЧИТАОЦИМА СРПСКОГ ГЛАСНИКА
Ус.1ед одржаваиа конференција органпзацпја Савсз
канадскмх Срба к])оз мессц септембар са којпма he бпти за-узе- ти
и уредннцп, приспгенн смо да промашпмо пар пз-да- иа
Српског Гласннка- - Радп тога пдуће пздан.е у уторнпк
9 ссптембра nehe изаћн.
Надамо се да he нашн чптаоци схватптп важност ових
колфереицнја. око којнх морамо nouohn. п да се nehe )
тптп збогтога што he промашптп које нздане, јер су то кон-фереиц- пје
о којпка he упого завпсптп далл оспгуран.е но-впл- е.
Уреднпштво п Управа Српског Гласнпка.
ПЛАН
аИМка
бе Врховлог штаба, ло мн
смо их nocie nap дапа мора- -
лп вратптп због протеста амс- -
рпчкпх службенлх кругова
који су билп против тога да
мп Еористлмо те авлопе. Да- -
кле. случај лезпатап, алп ка-раггеристи- чаи.
3. У Амерпцп се налазп па- -
шег злата у вриједпосги око
45 до 50 милпола долара.
Америчка мада међутим још
нам пе врапа то злато хоје
nav je у обновл паше земле
врло потребно. Напротив, у
вези са нашпм захтјевиуа да
пам се то злато преда, од пас
траже пеке neyoryhe велпкс
суме за пекакво паоружаае ла
основу Лепд Лпз-а- , које ми у
стварп писмо пи добнлп. Мн
смо са Ма.ие прпмплп тск
1944 осам торпедпих катера,
које је Лмерика дала лолдон- -
(Наставак на страип 2)
Донесен закон о распушта-њ- у
Петковљеве опозиционе
групе
Софпја. — Вслиео пародно
собраае усвојнло је на јуче-рашн- ој
седници у пачелу л
појединостима пројект зако-н- а
о растурану опозиционс
зем.шрадничке групе Николе
Петкоеа и ене оуладинскс
органнзацнјс. Закон такођ;
предвнђа растуран.е Пегков- - лее парламентарве груле и
авуларане восланпчкнх ман-дат- а.
Сва имоеина Hctkob.w- -
ве групе је конфисковапа у
сорист државе.
Мвннстар нравосућа Нсј- -
девох у образ.нжеп.у пројск- -
та аодвукао је да je велики
број руководвлаца Земљорад-ннчк- е
опозпцпоне групе уви-девш- п
да ве могу creha ва- -
родво воверепе легаллпм пем, повео je CBoje оргавн.
sannie нлегалвпи путем. Зло--
употре;лавајућп слободе опп
су вриступилл оргавпзовалу
орухавог преврата у цплл
насплног ooapaita легалвпх
власти, спроЕодили су теро-рнстпчк- у,
саботерску и, дп- -
верзавтск}' актпввост с ваме-оо- м
ла ловелу ло сполве пп- -
тервенцвје п окупацлје Бу-гарс- ке
од стравпх спла помо
hy којвх бп преузелп власт у
землп.
Резултати парламентарних
избора у Мацарској
Буднмпешта. — Коаачпи
званична резултатн азбора
која су одржааа у прошлу
недсгу у Мађарској, показа-л- а
су оштар заокрет у лево
нзбацппшн Комунистичку
партију као пајјачу страаку
у Мађарској. Ноде.1а гласовд
п а политлчке странкс је како
слсдв :
Комунисга 1,082,597
Дслократска иародна 805,450
Мала поседпнца 757,082
Соцнјалдеуократи . . 732,178
Мађарске
иезависаоста 718,193
Националпа ссллчка 435.170
Нсзависаа Маћарска 250,396
Радакалаа 93,278
Хршппавскс жснс . . 07,792
Грађаиска демократсна 48,055
Ук-уап-о гласопа — 5,990,1 8G
Нзусђу прпа два спсгскл
рата Мађарска јс била под
Хортнјевом диктатуром. Оад
јс амала својс прпе слободпе
нзборе у иовембру 1945, ка-'д- а
је азашло на гласаас бла-з- у
шсст малпоаа гласача, да
гласају за 10 разлнчитах ло-литнчк- нх
страаака.
У там изборима (1945;
страака Малих поседиака иа
челу са реиегатом Фсрслц
Hahiiv добала јс највише гла-сов- а.
Опа је ауала иајвише
ч!анова у влади, ала јс у
оваи нзборима лзгубила мно-г- о.
Нздајство Ilaha л и.сгово
пактирн-итк011спнрасаи.- е
са страаам сллама против
свог соастпсног парода, има-л- о
јс за лоследицу всллкн ио-р-аз
.сгове страакс, која је
азгубала стотиае хнлада сво-ја- х
раиијах слсдбсаака.
Ирсмда су за ирсмс азбора
убијсаа тра комуалста, из-бо- ра
су у Bchaini усста про-текл- а
у миру, a о овни уби-стви- ма
6nhc проведсна истра-г- а
да се устааова да ли су
убиства била у всза са азбо-рам- а.
"Борба" ратификацији
међународних уговора
Београд. — Иоподом рата-факаци- је
угочора о мару с
Бугарском, Мађарском н Ита-лајо- м
од стране Нрсзидајума
Н Скупштиае ФНРЈ, "Бор-ба- "
од 28 августа подвлача
да је овам актом уооа-еа- а и
последа-а- , формална препре-к- а
у одаосама која сс после
рата развијају азмеђу Југо-слава- је
с јсдне страпс н Бу-гарск- е,
Мађарске а Италнјс
с друге стране. Ратитифака-цај- а
уговора о мару лрстстав- -
ла аов доказ конструктавне
паштикс којуЈугославаја во-д- а
преиа спојви гуседама.
Југословенска јаваост је са
аарочптан задовол-ством- , ла-став- ла
"ЈЈорба", прамала вест
о ратифакацији уговора о
Mimv са бпатском отсчсстве- -
во-фроптовс- ком Бугарском. У
cnmoi fionoii за лоследау де- -
уократизацију Бугарске, ус-поставл- де
iteiie пулс веза-висаост- а,
бугарскн парод је
ужнвао в ужава аесебнчау и
спажау подршку ларода no-B- e
Југославпје.
За југословеаске nociepaT-и- е
односе с Мађарском — na-me
"Борба" — карактеристн-чл- е
су жлве спупатије којл-м- а
народа Југославаје прате
itacTOjaiba демократсклх сва-г- а
ЛЈађарске за дооедву де-мократиза-
цију
зем.ге п нев
пуиа доараиос делу учврш-heit- y
мира у Подулавл.у. Да-на- с
је мађарско-југословен-ск- о
прнјатсгство заачајпи
фактор за консашдацвју
прплика у Подувављу. Рати
фикацаја уговора о мару пе
cyuibitBO je израз добрах од
аоса која постоје лзмеђу Ју
гославше н Маћарске.
OcBphyha се ва мнрован,
уговор с Италлјом, "Борб? i
подмача, да је делегацаја ју-- 1
1)тужСе н противотужбе
чнае се од стране свнх стра-пак- а.
да је бало лсправилно-ст- а
а пасаиа no naaie пута.
Међутим. upevia лрорачулу,
ако je а бало таквих случа-јев- а,
нзгледа да тах гласова
алак није бало вишс од
20000, којц аасу уоглп бвт
одлучујућа за псход азбора
Ови резултати су коиачаи
а звааичаа, ма да лрстстав-Ш1Ц1- 1
кажу да ама још аешто
удал.еаијвх места из којих
резултатп r.iacaita лису jaft-л-еи- н.
У новсмбарскам изборима
1945 коуупнстл су добала 17
посто укупаах иослаиичкнх
маадата a у овнм лзборима
оаа су добилн 18 лосто од
укулног броја. Страпка Ма
лах аоседника аа чслу са
Фсреац Нађом, добала је у
првам азборнма 75 посто
маидата, док јс у овам азбо-рмм- а
добша тск аешто мало
ваше од 12 посто.
Досадашиа влада, која he
остата аа управа док се не
образује лова, састојала се
од аретставиака четври п&-латачк- е
страпке, UoyyiiiiCta
Малих поседалка Соцајалде-мократ-а
а Нацаоаалае ссллч
ке странке.
A u е рачка "Ilocмaтpaчи,
која су бнла врло актаваа у
покушајима да створс раздор
мсђу сграакауа опозпцпјег
кажу сада да (in сва аскоуу-иистачк- а
мпаастра требалп
аоднста оставке, у зааку про
тсста против nonehaita cuaic
11омуаастачке партаје. Оии
азражавају вслака страх због
тога што је свакл шести ма-hapC- Kit
грађанип гласао за
комуиасте, упркос аиерпчком
а другом страаом прнтиску и
мешаи.у у уаутрашис ствари
Мађарске. Од itax долазе оп-туж- бс
о "коуупиетачком три-керств- у"
н "преварама".
о
гос!овенске в.1аде на маров-ао- ј
конефреацаја у Иаразу
iioTiiacyjyha овај уговор пз-рачн- то
нагласнла да овај акт
ае заачи да се Југославпјз
одрекла захтева а права ае-аа- х
ларода па југословевскс
тераторпје гоје су преуа од-редба- ма
Маровлог уговора
остале ваи југословеаских
граааца. Рашфакација уго-во-ра
о мару с Нталијом тако
be ае заача да се Југославпја
одрекла својвх лепрлкосво-всаа- х
права. II овај arr Mehy--
там претставлл још један до-к-аз
да Југооаваја аастојл да
допранесе све што може како
ба се itCHii одвоса с Италл-jo- y
развијалп овако хако Је
то у нвтересу парода Југо-славл- је
л пталвјаиског варо
да.
МАРШАЛ ТИТО У СВОМ
РОДНОМ КРАЈУ
Загреб. — Маршал Тито
носетио је 27 августа своје
родао место Кумровец п гп-ш- е
уеста Хрватског Загорја.
У npaTit.ii Маршала налазили
су се мипастар увтраптпх
постова ФНРЈ Алексавдзр
Рааковаћ и претседвлцв вла-д- а
HP Хрватске n HP Босве
it Херцеговпве, Бакарић и
Чолаковип.
У Кууровцу Марша.та Ти-т- а
дочекало је целокупио
становништво села, које га је
одушсвлво поздравило. Ок-руж- св
иародом Маршал Ти-т- о
посетво је кућу у којој се
родио п разгледао градн,у во-в- е
школске зграде и новог хо-тел- а.
Маршал се затнм у сво-ј- ој
родној Kyha задржао у ду-же- м
а срдачиом разговору са
селлцама.