Serbian Herald, April 20, 1948

              4
ммшЈШЈЈ
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО ГЛАСНИКА"
'
У БОРБИјПРОТИВ 200 Adelaide St, W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, OnL SERBIAN HERALD TELEFOWAverley 9947
Цш годжшлој вретжлатк м Кажаду 4 долара, ва пожа НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized ш Secoad Clou Matter under the
год. 2Л0. За всстрвиспо, год. 4.00, пол. год. 5.00 No. D. If. 784. March 12. 1942
Год. 8. Број 489. Цева једвом n-ргаер-
ку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUE. MARCH 2ND. 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 489.
РЕЗУЛТАТИ РАДА ЖЕНА ЈУГОСЛАВИЈЕ TOKOM 1947 Г0ДИНЕ
ИЗВЕШТАЈ ВАНДЕ Н0В0СБЛ HA КОНГРЕСУ АНТИФАШШИ10Г ФРОНТА ЖЕНА ЈУГОШВИЈЕ
Ha 25 и 26 јануара одржао
ce y Београду Конгрес An-тифа&шстпч- ког
фронта жена
Југославпје којем су прнсу-ствова- ле
делгатоце са свнх
страна п претставнпци Вла-д- е,
војске, омладине, рад-ничк- пх
синдикага п прет-ставви- це
жена од многих зе-малаЕвр- опе. На Конгрес је
прва подпела префсрат Спа
сснпја БабовиН, претседииЕ
Цснтралног одбора АФЖ
Југославпје, а пза ite Ван-д- а
Новосел, секретар Цеи-тради- ог
одбора АФЖ. По-кр-ај
Тита, конгресу су уру- -
чнли н мпоги другнх поздра-вс- .
Нз свих реферата п
поздрава вндн се да су жене
Југославијс и за време рата
и сада у кприо доба одп- -
гралс п нграју крупиу уло-- .
ry у свпм ооласшма друш-твсно- г
жпвота. Конгрес је
отвирила Mnipa Miirpoeiih
ђилас, мшшстар просветс
HP Србнје.
На Омладинској прузн
Шамац-Сарајев- о од укупно
32.000 ударнпка 20 посто
бпле су девојке ударнице.
Скоро од свпх ударнпка у
зсмл.11 чствртпиа су ударнн-ц- с
жсие. Прско 20 посто од
укупног броја радиика у
нидустрпјп запослене су же-п- с.
У току Петогодпшнлг
плана ради се на rows да се
стручно оспособи 400.000
иовпх раднпка. Од тога бро-ј- а
бвће вслпки број жепа.
Други копгрсс Лнтифаши-стнчко- г
Фронта ассна Југосла--
виЈС1наставиоЈс дискусиЈу и
рсфсрату Ца11е Пабовић. Ра- -
ДУ Јхонгпеса ирнсуствују дс- -
легатн АФЖ из цнјсле зсмл.с
и члаиовн делсгацнја нно-стран- их
жеиских оргаинзацн-ја- .
У днскусији су узслн учсш-h- a:
у имс жеиа Косова н Мс-тохи- је
Пије Вокши, Внда
Touiniih, претсједннца Кон-трол- пс
комиснје HP Оовсин-јс- ,
н Олга Марасовнћ, сскрс-та- р
Главиог одбора АФЖ
Восис и Хсрцсгошшс.
Пошто јс исцрпл.ена лнста
Говорннка у днскуснји по ре-фера- ту
Спасепнје-Цаи- с Ба-бовп- Н
на Друго конгресу
Аитифашистичког ф р о н т a
жсна Југославије прсшло се
на другу тачку дневног реда
Ваида Новосел, секретар Цеи-рталн- ог
одбора ЛФЖ Југосла-виј- е
говорила је о резлтатн-м- а
рада Литнфашнстнчгт
фронта жсна ЈугославнЈС и ис- -
ЦЕНА
Иотрошачко удружен--е до
иаћица у Тороцту
коисумер ссосјсппО до-заи- ло
је да је одржаи тајип
састатк Одбора за Kontpaiy
цена са власницнма вслпких
иекапских компанија у јед- -
ном хотслу у Торонту. To je
Одбор којп јс постошо за врс-w- e
Јата за контролу цена н
трговипе.
Иотрошачко удругксље до-маћи- ца
послало јс протеснп
те.1егра мпнпстру Пол Мар-тин- у
н члановима имспова-но- г
одбора којег је потппса-л- а
претседнпца овог Удружс-it- a
г-- ћа Pay Лукок. У телегра-м- у
се пзхеђу осталог каже:
— Домаћпце. чптајући вест
о тајион састанку претставни-к- а
Одбора за конгролу цепа,
којп је владпн одбор, са влас
нпцпма пскара, на коус је за-кључс- но
у сагласностп тога
Одбора да се повисе цене иа
хлебу Иотрошачко удружеље
домаћпца стога суатра да је
то дпректно помагање са
стране Домнниопске
ким оргализамиошш пробле-млм- а.
У свом рсферату Панда Но-вос- ел
је прво изнијела учеш-h- c
жена на лзборнва за Уста
вотвориу скупштину и иа ка-сииј- им
изборима за одборе
народпе власти н навела да јс
у Слопенијп у народне одбо-р- е
нзабрано 1618 жена, у Ср-бн- јн
1738, у Хрватској 2629,
у Црној Гори 186 што јс до-к-аз
да сс женс све внше оспо-собллва- ју
за разнс државнс
пословс.
Затим је Ванда Новосел ре-кл- з:
СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ ЗВАНИЧНО УСТАЈУ
ОДБРАНУ ЗЛОЧИНАЧКИХ МЕТ0ДА ГЕСТАПОА
Под ropitiiM асовом бео-градс- ка "ГјОРБЛ" обЈавнла je
22 фсбруара дон.и чланак
Душана БЛАГОЈЕВИћА, ко-ј- и
у цслостн паси:
Ми неКсмо полемнсатп с
америчкпм судом у
око тога да лн су деветорп-ц- а
бнвшпх хптлеровских ко-мапдан- ата
на окупирапом
Балкаиу, деветорица у крви
огрсзлих ратипх злочинача
ЈасЈужиш већу казцу од оне
Koja им je нзрсчсиа у име аис-рич- кс
правде. Није потребно
iiiikomc доказнватн да су фои
Вајкс, Лпст, фон Гајхтпер и
друт, који --су иза себе оста-впл- н
ужасе Баи.пцг,
н Кра.гсва, десетине и сто
гине хилада убпјеинх лудн,
жеиа" и деце, заслужплп веша- -
ла. Таква доказпваиа су су
вишпа као што је сувпшно
тврдити да js потрсбно свим
расположивим сердствима, на
пример, водити борбу протпв
заразе куге кад се она негде
појави. У'веравати, опст, су-ди- је
америчког суда у Нпрн
бсргу да се протлв фашизма
трсба боршп као протпв куге
зпачн узалуд трошптп речп.
Шта могу друго биш, у крај-ik-oj
лннији, тамнпчари аитп
фашисте Герхарда Ајзлсра е-- го
— иацпсте
фон Зар може су-дп- ја
— прппадипк one вој
скв чији офпцпрп данас орга-ипзу- ју
n napehyjy убпства по
Грч.ој — која сс нп по чему
не разликују од
— поштено суднги п осудптп
хптлеровце за псте такве зло-чпп-е,
извршеи раиије? На- -
равпо да ие може.
Таквом суду п таквим судп
П01Р0ШАЧК0 УДРУЖЕЊЕ ДОМАЋИЦА ПРОТЕСТИРА
ПРОТИВ ТАЈНОГ САСТАНКА ОДБОРА ЗА
КОНТРОЛУ СА ВЛАСНИЦИМА ПЕКАРА
(Хауз-вајф- с
владс
Нирнбер-г- у
Крагујев-ц- а
ослободпоци
Гајхтнера?
хптлсровскпх
ке са тога тајиог састанка н
да сс казне члановн нстога
којн бн одбнш да кажу исти-- п
v о тајпои састанку.
Главпи гекретар камнан--с
потппса иа петиције — г-- ћа
Хслсн Вир, каза-i-a је да је
проимс неделе Контрина ко-нмси- ја
Градскс општпис To-роит- а
(Контрол борд оф To-јннт- о)
потврдила петицпје
за један милпои потписа са
којима се тражи поврагак це-н- а
азад и за&аан.е коатро-л-е
на псте. Иотрошачко удру- -
жсње поднепе погпнсс Нладн
v Огаву у мссецу априлу.
Потрошачко удружене до-uahu-na
окуапло je по овоме
питаиу, по питаи.у борбе
протпв впсокпх цена н исо-граинчсн- ог
профнтирана ва
рачун снизаваи жнвотпог
ипвоа иарода подизааем це
на, шпроке масе парода у це-л- ој
зеил.и.
Овс Удружеае је такођс
најжешће осудпло у својој пз- -
Јави 1ел телсфои компани.
која вамерава да подпгпе це
не па телефоне. Оно кажс да
власпицпма пекарскпх компа- -
( лрогалогодппти фппанспска
ппја у подпзаљу цепа хдебу. пзвешгај "Бел телефоп ком-- У
доматћеилпеегратмруажесе ондапмашсутјсетрдаа. ппранофвјиег"с кпомопкаапзуијјее погдраомнев-д-еа
присили члапове Одборама никаквог разлога за подп
да плнесу на Јавност зак.ч.ч- -' заие пенч ?а те.1еФоне
"Наш први Петогодииши
плаи поставио је прсд све na-me
пароде нове задатке, за-дат- кн
највепег залагааа у на-порп- ма
за остварен.е плана
свих народнпх снага.
Наша органнзација успје-л- а
је да преко акције Народ-но- г
фронта мобшише широ-к- е
слојеве жена у прнврсд-но- ј
изградаи н извршељу Ие- -
тогоднишег плана, и жсне су
се конкрстиим радом чврсто
всзалс за Фроит, посталс су
cnjccne дужности н частц чла-н- а
Народиог фронта.
јама н сама иојава фон Вајк-с- а,
Лпста, фон Гајхтиера и
другпх иа оптужсипчкој клу-п- н,
и ,то због дела п метода
које све више постају пракса
офицпра војске којој п члапо- -
ви суда прппадају, офпцпра
— пнггрвеиата п пороблива-ч- а
у Грчкој п Кшш, ие може
бити пп најмаие прпјатиа.
"Опгужснп фон Лнст, цли
фон Вајкс, вц сте паредпли
да ce у тои и том грчком гра-д- у
стре.га толпко и толико бо-ра- ца
ослободплачке армпје
Грчке. . ." Каква незгодна
формулацпја! Ко зна колико
ое слпчпих napel;cita пздалп
гспсрал Лнвсеј, пли ма којк
другп, у Грчкој, н геперал Ве-демај- ер,
пли некп другн, у
Кппп. Довогио је само да се
нско у публицп пашалп па
npoiriiiii пмеиа у овом исзго-дно- м
niuaiby. . . У таквој сптуацнји, амерл
чкн војиц суд у Нирибергу,
ие само што јс бежао као 1;а
во од крста од сваке осуде
ратнлх злочпна фон Вајкса,
Лнста п другпх, пего је, газе-ћ- п
све међуиарод1ге споразуме
о ратнпм злочпипма и злочнн- -
цпиа, отворено устао у одбра-н- у
хптлсровскпх метода ма
совног пстребл.пваиа станов
нпштва окуппранпх земала.
Са зваппчнс, судске трпбннс,
у име Сједшигнпх Амерпч
кпх Држава, амерпчке судпје
пзрекле су следеће речп од.
бране п ргхабплп1ацпје убп-лачк- пх
метода Гестапоа п
страшипх злочпна лпмлера
Немачкп
жртге пзиепаднпх палада је I власт.
иовииарска
изјапила извсштај
каже
токам годиие
лзвршев ј
ном буџету СССР 1948 го-дн- ну
в о нвршсн.у државног
СССР за 1947 годину
vHHHcrap СССР
Лрсенпје ЈвсрЈев нстакао je
да је п1о1ла 1947 годпва
у атмосфери огром-но- г
нолптпчеог и радвог
читавог варо-да- .
Совјетски
обнавлл н развија
привреду п културу п
повепава матери
јално благостаие и a р о д
Илан впдустрпјске
за 1947 годвну лзвршеп је
за 103,5%. _што je омогућпдо
ловсћаие пидустрпје за 22%
у поређеиу с годппом.
Сав-тађују-
ћи тешкоће послп-јератл- ог
псрпода, пооштрепе
сушох 1946 годлве совјетска
па1опрпвреда кора-ч- а
Укупва полл
пропз10дпа 1947
Србијн су жспе у акција
ма Народног фронта од 1 ја-иуа- ра
1947 годние, према не--
нотпупнм лодацима дале па
регулацијн канала н рнјеке,
подизаиу школа, домова кул-тур- е
и мелнорацијн 6,748.151
радии час. На нзградни фаб-рик- с
тешких машина алатли-к- а
у Жел.езнису, иарочлто
при завршник радовпма, сва-кодпсв- но
је одлазило на сто-тнн- с
жена Београда. Међу
15.000 фронтоваца, еолвко их
јс само Једног дана раднло у
иепрнјатела кога нпсу
да ианеду па отворену
борбу. . . Нгмачки војнпцп
су често бплп мученп н
, . Заробленп члаповп
лелегалнпх група нпсу цмалн
право буду третпранп гао
зароб.геилци. . . Стре-ла:1- е
је Једпнп цачпи којпм
једна војска може да се за-ruTiih- yje
од тактлке
Таоцп се могу узпматп п стре- -
латп како бп се ОДржаОј с# забопааптн
РеД. ." човек у Крагу.
РАТНИ ЛАР- -
МАЈУ ПО ПИТАЊУ COB
ЈЕТСКОГ ПРЕДЛОГА
ФИНСКОЈ
Хелспики, Фнпска, 1 марта
— Саоп1птавасе-д- а је Совјст
ска влада поиудила Фицској
влади уговор о прпјателству,
сарадаи н узајампој поуоћн.
Ту совјетску попуду н
чаЈ који одиграо прошлпх
даиа у Чехосчовачкој ратнп
лмперпјалистички хушкачи
тумаче као неку велпку црве-и- у,
совјстску и сов-јетс- ко
проширеае па неки у
луднлу траже н употребу а- -
томскс бомбс.
Иопуда уговора нпје ствар
о којој треба стварагн неко
чудо, него узпмати као обп-чн- е
уговоре, а учвршћеи.е ва-родн- нх
властн у Чехословач-ко- ј
дошло јс услед шппјуна-ж- е
н резпгнацпје пзвесипх
мпнпстаЈи, који су у зајсд-- п
it п п са страннм икиерикли
војипцп су бпли Ј стнма хтелп да оборе народну
Званична агсиција Совјстског Савсза
ТАСС од нрвог фсбруара јо мшшстра
фиианснја СССР-- а АрсениЈе ЗВЕХЈЕВА у комс сс
да је 1947 година иротскла у огромном no.nmt4KOM и
радиоч полсту целог сопјстског народа; како држашш
буџст ут])ошс11 тс н како јс расиодељси за
IU4S годину. Тасс о томо Јавља:
.. . , проииу годпну
за
будета
фпванцпја
протскла
по--
лета совјетског
Савез успјешво
своју па-род- лу
вепрестано
а.
пропзвод-I- K
19-1- 6
спгурво
иапрпЈед.
привредва
У
дног
моглн
уби-јаи- п.
да
ратнн
боцкаиа...
ХУШКАЧН
се
повећан.ем прнхода мад рас-ходи- иа
за 24 милијарде ру-&лл- л.
Провоеке новчане ре-фор- ме
и укндан свстема ша-ра- та
прстставла најважнији
догађај у 1947 годвви. Ове су
мјере оногућиле да се досада-uih.- ii
иовац замнјенп стабил-по- м
рублом п да се прсђе ва
слободлу трговвну во једин- -
ственпм државввк цнЈевава.
Захва-iyiyh-n
провођеау ввв- -
чаве реформс п уклдау по
трошачких карата, повећан је
впво реалне вадввце в дру-гп- х
повчапвх прпхода ставов
ввштва п створеве су велвсе
матерпјалве корпил за труд
беппке аше зеихе. Сако
захва.1.ујућп смааељу дрхав
ввх цпјена у трговинп ва т ло трудбевицв ваше зсмдл
livahe у току годиве чвсту
корлст у размјерв сл преко
57 мнлнјардп рубалл.
Совјетска држава-преузе- ла
је на себе вслвеп дво жртава.
Жел.езннку, било јс око 60
процената жена.
Висока свијест загрепчаи-к- н
показала се н у масовиом
учешћу ва изградии ауто-страд- е
"Братства н једнн-ства- ",
највећој акцији Народ-но- г
фронта Загреба, гдјс су
жеие дале ј.лн.оу радннх
часова. За тај псуморан и по-жртво- ван
рад награђеио је
златном змачком 500 жсна, спе
брном 1350, а металном 3340
жена.
Нрсма подацима из свсга
20 срезова, жене Восне н
(Наставак на странп 4)
У
ропц инЈе заборавпо ове речи
и irshe пх заборавити док жи-в- п. Тако су дословно говори.
ли Хпмлер п Гебелс Али,
овај пут, 10 ипсу ннхове ре-ч- п. To су речп амерпчког су-дп- је Чарлса Венсрструма, то
су речи зваппчног судског
форума Сједтиеипх Амернч-кп- х
Држава у Ннрибергу.
Ми знамо шта зиаче те
проклете, злочпначке речи,
Зап имс стпе.
Нпједап Ев.-га-
, хп.ада грађана
слу
опасиост
је
Јгвца н кралева. tie, to nnje
злочпи, тврди амернчки су-дп- ја
Веиерсгруц, 'Таоци се
могу узпматп п стрсгати да
би се одржао ред". Ко се још
ие ceha пскасапленпх леигева
фашпстпчхпх жртава у масов-нп- м
гробнпцама у Јајпицпиа.
Сготпие п хпладе иашпх пај
дражих тамо је убпјено по
наређеау разнпх нацпстпчкпх
геиерала. To нпје злочнн, твр-д- и
Амерпканац Венерсгрум,
"таоцп се могу стре.атп. . ."
По наређеиу нирнберншпх
у
Од
устанпчЕо
твне "чаоца , жена п дсцс
Затваралп су вх куће в жп- -
ie палвлп да ол завтлн рсд .
то "пје злочии — тврди
судсеп фору Сједпиепих
Амервчквх Држава. Ср-бвј-а,
Босиа п Херцсговпна,
Хрватска. Црна Гора нвкада
иеће својс jyna-ЧЕ- е
CBB01 в xhepn, славне
борце Народноослободллачке
"~(Настаак на странп 4)
радни и политички полет
читавог народа
са собок cxaitcH-- e вадиица,
отвуштае раднива и вамјс-штеник- а.
aoeehaiK
лослених и слалелс живтног
стаид -- да 1Сапн-талнонч- ке
земд послпје
Друпог свјетског нрсжи-шллј- у влJнy кра-з-у
н воревем новчаннх en-cre- w Тежћи да восгедице
para и трошкоеа за обнавга-л- е
бЧ1Г на леЦ
трудоеввка, буржоавија прн-бјега- еа
вмфлацијв
тиве когуввост капита-1исти-х- а
да се венрвнчво богат
иа рачун народа. Чак п Сјс-дмже- ие
Аевричве Државе, ко-ј- е
се много обогатиле
за pajexe рата, врежввллва-ј- у
јажу нвфлачију.
Послије рата у
Ахервчквм Државама дошло
]е до схааевл ввдустрвјсЕе
вровводе, новеКааа пезапо-слевост- в,
встовремево
савиталнстнчЕп вовополп сн-CTexat- cicu
цпјепе ро-б- в.
У другвм гаппталнстнч-ен- м
аемлаха ситуаапја ппјс
ништа бол--а. КаввталвствчЕе
jeM.ve — као в Ирвог
свјегсЕОг рата — ocjehajy T-exas
порекећај у вривредв и
аовчавох свстеву.
СовЈетсЕв Савез је на сво- -
inw Јнма П1НПП nalaphv те
ГОДПВе у C 1946 ГО- - irnie за гпбои ппвлачп nnntrwixmiv it
дипом повећала се за 32%, а ђење реформе, докду' Еаппта-- ј вајтежег рата у хлсторпји чо- -
прпнос жптарица за земламацјелоЕул- - вјечавства, већ послпје двпје
процеита. .ца тежппа повчапих реформв годнне од завршетка рата ус--
Лржавии 6vner СССР "л пала на ралне масе — носећв поставво ie лоома.шп новча- -
Изјава Уредништва и
Након савстопаља са Главним изпршннм одбо-ро- м
и прстсташшцнма н функцноисрнма мсених орга-ннзаци- ја
СК Срба, иа ссдннци која со одржала у То-рон- ту 29 фсбруара, Упрапа и Уредништво Српског
Гласника рсшнлн су да со Српски Гласннк почстком
идућо ссдмнцо издајс ј'одиом нсдсљио.
Ова лромсна јо учињена у нз слсдсћих
разлога:
Назад три даиа када со Српски Гласннк
почсо нздаватн два пута исдсљно још се онда имало v
виду, о чсму јо тада нисано, да lie два пута издавањо
нодсљно бнтн прнврсмсно. Раннјс и током ово три
прошло годиио Срнски Гласишс јо окупио ссбо го-топо- сво
сриско доссљсннштио у Канади п однграо
најсјајнију улогу у разппјању културне и политичкс
свссти у наиродои.м духу и разпнјаљу идејс братства ч
јодинсим код иаших доссљсннка. Нокрај овога пећ со
ионратио у отаџбииу нрилнчан број исс.гепика a v
кратко прсмо од сада попцатиНо со још н вишо.
Услсд тога Сриски Гласиш: ho мо1ш са једнонс-дсл.ин- м
нздаи.см у of iioiiiiom удовол.ити !10Т1оиама на-ш- о
мплобројпо сриско смпграцијо у опој земл.и ио н.с-Ш1- М
сиецифичнпи иптпн.има и са глашшм псстима о
упутранш.шг и мсђуиародннл! дога1;ајима.
Јоднонсдол.ио илдшг.о Срнског Гласннка моћс со
још бол.о н допоснтн још одабраинји н Со-л- .н
матсријал, тако да lio со у с тнме иадокна-дит- и
cue оио што со доиоси у дпонодсгиом пздан.у.
0 овомо Iicmo дати још иишо разјашпна у иду-tni- M
нздаи.има.
Управа и Уредништво Српског Гласника
ИЗВЕШТДЈ СА СЕДНИЦЕ ГЈИВЛОГ ИЗВРШНОГ ОДБОРА
GA РУК0В0ДИ0Ц.ИМА ОГРАНКА CKG
У Торонту фсбруара одржан је састанак 1лап-и- ог
нзиршпог одбора Савоза каиадских Срба, Ундинш-тп- а
н Унраво Срнског Гласпшса са руководиоцша огра-иак- а
из ових мсста:
Од Изпришог одбора, Унраво н Уредииштва Српског
Гласнпка присустпонали су: Јован Т. ЂаЈић, одговорпи
уродшис; Никола Иванишсви1, адчшшстратор imvoh-ii- ii
усрднив; Милош ГрубиН, сскрстап СКС; Богољуб Сте- -
"оптужелвка" хптлеровскс ванов члпи изирншог одоора п замсипк сок[тара ис-бан- де
попалпле су сва села у],у каиадских јужпич Словсна. омладино: вмладивка,
XBuejp4nБпoрчiiуcуir-Бjо-сипt.дни„ап..Н,,о,ж, иIнI0иBпI,I1I0.J јо ујодио радила на књитоподству
у
Нп
заооравлтп
Огромни
совјетског
броја неза
трудбеннва.
рата
оштру
а.
правееде
вружајући
су таво
Сјсдин,евви
д©е
водвжу
nociBje
поревењу оилг uainaonnnipr
5у8хушш лнстнчкнм
Управе Српског Гласника
главиом
годино
око
урсђипати
главном
29
it
Из Монтрсала, члан Главиог одбора CMC, Ђулиана
Јовановић.
Нз Ншпсора, Мила Јооановић, умссто члаиа Нзврш-но- г
одбора Ђокс Рошулова, и сскрстар огранка. Јоца
Јовановић.
Из Чадама, сскротар огранка Драгомир Живанов.
Нз Торонта, нрстсоднив опаика Љубан Мамула:
сскрстар Даница ЂаЈиН; благајннк огранка, Владо Ми
шип, и Андрија ДражиИ, Спстозар АћимовиИ и Љубо Да-банов- и!).
Из Хамилтона нрисуствовали су руководци и чла-по- ви
огранка: ГоЈко Правица, сокрстар огранка: СтоЈша
Јока, благајппк: Живко Ђури, Даница НожиниН, Мишо
Рспаи!), Даринка и Алск Петков и Петар Јурјевић.
Нз Пслаида; прстсолинк ограика. Лазо Јаншић.
Пз Иорт ЈГолбориа: Драгаи Шсгто. сскрегар и новс-рсш- и:
Срнског Гласника Лука Димип.
Упупно члапова Главног изврншог одбора н ino-водпо- ца
бнло јо ирисутно 20.
На овом састанку н савстова,у донссснс су ввлаж- -
но одлуко it iioTnphcii за!м.учак сслшце Главног изврш-но- г
отбора са дслогатнма от 1 1 јануара о спајану Савсза
у јсдан Југословснски Савсз.
Управа п уредииштво Српског Гласника изјавилн
су да he со из важних разлога Српски Гласиик илдавати
јсднам нсдсгно. Доисшсна јо одлука о прославама Срп-ск- оГ
Гласнигса којо со трсбају одржаватн мссеца анрила
п маја п да со са нстих приход поша.гс у фонд Срнског
Гласника.
0 свему осталом 6nho јавсгно у itiyhcM Сроју С.Г.
Извршни одбор СК Срба
ии оптицај. Ljajnc тековппе
у свнм гралана народпе при-вре- де
постишуте у 1947 го-дп- ии
могу послужити sao још
јсдан доЕаз о всликој слазп и
виталлостп совјетског држав- -
иог в друштвеног поретка, о
предностлма совјетсЕе соци- -
Извјестилац је затпк нста-Еа- о
да јс државпп буџег
СССР за 1947 годнну преиа
вепотпуним рсзултатпма лз-врш- сн
у погледу прихода у
взносу од 385,2 вплијарде
рубалд a у погледу разсода
за 361,2 мнлијардс рубљн.
Базирајућп се на задацлиа
поставч.еним у државнои пла-в- у
обвове н развитка иароднс
привреде СССР за трећу го-- Ј
днну nociiije ратне ПЈатн.гет- -
Ее, папрт државлог бувета за
1948 годину којл се подпоси
на потврду Врховвом совјету
СССР взвоси: прпходв —
428 мллиЈарди рубли a рас-хо- ди
— 387,9 хилијарди руб--
л,и, гато значп да првходи
премагаују расходе за 40,1
мллијарду рубли.
ТаЕво премашпван прнхо-д- а
пад расходпва свједочв о
воћл нашс зеи.с и чврстлни
совјетсЕог флвавцијског си-стс- ма.
У порсђеу с пр01Влом
годипох приходи буаета се
повећавају за 11,1%, а трош-ков- н
— 7.4 процеиата. 11рн-ход- н
државвог буоста пове-haeaj- y
ce у везп с приллвом
прихода из соцпјалвствчЕвх
органпзација и лз подузећа
ГНаставаЕ на стоани £