Serbian Herald, July 26, 1946

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
СРПСКИ ГЛАСНИК АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
Ont
SERBIAN HERALD WAvcrley
Цена годпшиој претплати за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 329. Цена једнон прпмсрку 5 цен. TORONTO, TUESDAY, JULY 16TH, 1946. Price per copy 5c. VoL 6. No. 329. РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ДРАЖА МИХАИЛО-ВИ- ћ
ОСУђЕН HA CMPT СТРЕЉАЊЕМ
HA CMPT ОСУђЕНИ
Ј0Ш 10 ЊЕГОВИХ
САРАДНИКА
КОНСТАНТИН Ф0ТИЋ, БИВШИ АМБАСАДОР У C. A. Д.
0СУЂЕН HA 20 Г0ДИНА Р0БИЈЕ
"Асошијстсд IIpcc" доноси всст од 15 јула, да jc
cjfycii.c ратиом злочиицу Дражи Мнхаиловићу и њсго- -
пим сарадиицима доконча-н- о
са нзрсчном прссудом
од страно Народиог суда
Фсдсратипно Иароднс Рспу-бли- ко
Јутославнјо 15 јула.
Одлуком Иародног суда ка-жња- ва
сс смрћу стрсљањсм
Дража JtliivaiMoiiuh н 10 од
23 н.сговнх сарадника —
колаборацнониста са окуна-тори- ма
у борби против на-ро- да
Југославијс.
хМиханловипу jo дато 8 u
no сатн за којо прсмо можо
улолснти свој ансл на прс-сидн- ум
Југословснског пар-ламсн- та
за ублаживаљо ка-зн- с.
Осуђснн па смрт зајод-н- о
са Михаиловићсм су
CJICTCltll "
РАДОСЛАИ-РАД- Е РАДИЋ, бивши Брати-славско- г
чстничког одрсда;
ЗШЛОШ ГЛИНШЋ, бнвшн чстничкн војводц;
ОСКАР ПАВЛОВПЋ, бнвинг шсф"загребачко иол- и-
цијо;
ДРАГИ ЈОВАНОВПЋ,
ДШШЋ, бивши миписгар унут-pamiL- iix
владн, који јо изјавно за врсмо
послс учнљсних злочина ;
бшшш мшшстар просвстс у
бившн југословснскн гснсрал,
мшшстар трговнне у Иеди-ћсв- ој
за слањо иарода на прнсилаи
бивши ађутаит граља Петра н
бившн чстничкн комаидир,
Паризу н он јо осуђсн у от-суст- ву.
I
робију у отсуству налазн со
амбасадор у Сјсднљсннм
година робијс.
ратннм злочинцнма прн-сут- аи
бурним аплаузом.
да ћо казна бнтн нзврше-- U
ОДБИЛИ ПОНУДУ КОМПАНИЈЕ
9 HA CAT
nuuiij1v0
ТАНАСШЕ-ТАС- А
дсла у Нсдићсвој
суђсња: "Ја нсћу да жнвнм
ВЕЛНПОР ЈОННЋ,
влади;
ПЕТАР ЖНВК0Ш1Ћ,
осуђси у отсуству;
ТјУРА ДОКНЋ, бнвши
владн, који је осуђсн
рад v Нсмачку;
КОСТА МУПШЦКН,
краљицо Марнјо;
31ЛАДЕН ЖУЈОШГП,
којн сс всроватно налазн у
Нзмеђу осуђсних на
и Фотић, бивши
Државама Амсрико иа 20
Изрсчсну смртну прссуду
народ јо поздравио
Нспотврђенс вссти кажу
a у року 24 сата.
5.000 ФОРДОВИХ РАДНИКА
ЗА ПОВИШИЦУ ОД
Впндсор, 14 јула. — На
млтингу Фордовнх радлпка,
члапова Јунајтед аутомобилс
Воркерс оф Лмсрика (Си Ај
О), обав.гено је тајио гласа-а- е
по пптаиу компаписке
иолуде за повпшпцу нлате за
9 цсптн на сат и коипанпскп
план за шапенл одиор. Огро-нл- а
већипа члаиова је одбнла
комнапискс понуде.
Рој Енгданд, претседннк
Локата 200 Фордових рад an-sa,
рекао је да је компаннјн
речело од страле уинског од-бо- ра
да радннци nehe прн-иит- и
Јчомпанискс нрепоруке.
Комиаипја нм јс рекла да то
није нспша. "Ове педеље, 10
хилада Фордових радннка he
потврдкти да јс то тако", ре-ка-о
је Енгланд.
"Лко Фордови радннци
прпхватс ту поиуду, опп ht
Опти Јудс у радннчком по-кре- ту,
у место трпдесет среб-раак- а,
они бн прпмпли 9 ба-крсн- нх
комаднћа за нздају
своје браће радннпа", пзјавио
јс Епгланд.
Еиглавд је оптужио мипн-стр- а
рада Мвчела да је по-ст- ао
штрајколоиац број 1, ра-д- н
iberoBor става no nnTaiby
штрајка у челнчној ппдустри
ји. Енгланд каже да је Фор
дова поиуда радвицпиа уско
АДРЕСА
"СРПСКОГ
200 Adelaide St W.
Toronto 1,
TELEFON: 9947
ONTARIO,
СУ
комаидир
Нс-дићс- вој
ЦЕНТИ
Константин
бнвши шсф бсоградско поли- -
повезана са Мнчеловпм про-грамо- м.
"Kora Mucin Мнчел да прс-вар- и?
— литао је Евгланд.
"Одузео је фабрвке, алн ннјс
одузео власннцниа профиг,
они још увек примају днвп-денд- с.
Он још увек покушава
да нрнснлн каиадско радни-штв- о
да примп повишицу од
10 цситп које mi пздалека ие
одговара данашием врсмену",
изјавно је дал-- е Енгланд.
ИЗЈАВА ЈУГ0СЛ0ВЕНСК0Г
АМБАСАДОРА У С.А.Д.
С. К0САН0ВИЋА
Југослосенскн Амбасадор у
САД, Др. Сава Н. Косановић
посетпо је заменпка држав
ног секретара Дпн Акесон-- а
9 јула, па је том приликом
нзјавио да he "Трст бптп рак
paila у Европн, гато nehe слу
Ж1ГТН трајном миру, оспу ако
мнровиа копференцпја изие-п- е
план спол.ннх мииистара
за аегову ннтернацнонализа-цнју"- .
Амбасадор је нисп
стирао да југословенски пред-ло- г
no коме бп само лука би
ла ннтернациопалпзираиа, a
град са прппадајућом околп-по- м
да се прпкључи Југосла-внј- п
јесте једнно правплно
решепс.
Шта се даје и одузима Југосла-виј- и
Паришкои конференцијом
"ТЕЖЊУ ДВАЈУ МАЛИХ НАР0ДА П0СЛЕ 0СЛОБОЂЕЊА И УЈЕДИЊЕЊА ТЕШКО
РАЗУМЕ СВЕТ КОЈИ НИКАДА НИЈЕ РАЗУМЕО НИ ЗНАО ЦЕНИТИ СЛОБОДУ
ДРУГИХ НАРОДА, СВЕТ КОЈИ ЈЕ СВОЈОМ ЕГЗИСТЕНЦИЈОМ ВЕЗАН ЗА УГЊБ
ТАВАЊЕ ДРУГИХ НАРОДА — ЗАТО СУ РЕЗУЛТАТИ ТАКВИ КАКВИ СУ"
ПОТПУНА ИЗЈАВА КАРДЕЉА НА ПОВРАТКУ
113 ПАРИЗА
Љуб.гана, 7 јула. — На по-враг- ку
из Париза, потнрет-ссдни- к
Савезне владе ФНРЈ
и шсф Југословснске делега-цнј- с
Едвард Кардел, дао ј-нош-
шарима
у л.ублднн слс-дећ- у
нзјаву;
. 'Конфсренцнја чстири мн-нист- ра
у Нарнзу донела је
одлуке којс народн Југосла-виј- е
ие могу да прнме. lie
могу да нх приис задр што
те одлукс поново, као и го-ди- ие
1919 у Версалу, деле
Словеначкн н Хрватскн а-р- од
мећу различте државе и
тиме наиосе тсжак ударац на-ционалн- им
лравпма лаших
народа. С другс стране, ове
одлуке паши иароди не могу
да приме и због тога, што
су нашн 11ар(ЈД у овом по-слсд- еи
рату на страни на-ш- пх
савезпика дали огромпс
жртве 3а своје ослобођеае, a
прс свсга за ослобоћене оиог
дела нашег народа којн јс
после првог свстског рата
био препуштси јарму туђих
освајача п угистача.
Иарншкс одлукс, с једпе
стране прспуштају Италији
појас територије, која је ком-пактн- о
iiace.ieiia словсначким
становннштвом. У том појасу
жнвн 60000 Счовенаца и око
16.000 Нталпјана, од тога
14.000 у Горнцн. Ове олукс
препуштају Италнји Горицу,
старо културно и прнвредно
срсднипе Словенаца, природ- -
но срсднште инпавске п L.o-ч- ке
долине, бсз обзнра на то
што ic v Горичкој општинн
очигледна Словеначка већи- -
иа. Ове одлуке npenyunajy
Нталпјп Тржић, којн je прн- -
вредно повезан с осталпм де-ло- и
Јулпске Крајине, а паро-чит- о
са Трстои, и чије ста--
ловпиштво у огромној вспи-н- п
јасно пзражава своју во-л- у
да сс прпклучи Југослр-виј- и.
Ове одлуке препуттају
Нталији Каналску долину са
Трбнжом, у којој пре првог
свегског рата ЛталиЈана у-оп-
ште
нпје бпло. С другс
странс, овс одлукс одвајају
Трст од Југославије п прн-кључу- ју
му територнју оја
је у главном насслена Југо-словенск- им
жпвл,ем. Од Југо-славн- је
одузимају део Нстре
који је ослобођен с толнкпм
жртваиа самог Истарског на-К- да
и жртвама Југословен- -
ске армије. Изуеђу Трста и
Нтаднје стварају узак кори-до- р
од неколпко кплоиетара
на потпуно Словеначкој тсрн-торпј- п,
где жпви једва 5%
Пталијана. Словеиачком на-ро- ду
Hap. Pen. Словеп. пот-пун- о
се затвара прнлаз мору
п то на 5-- 8 км. од мораг која
је обала столећнма п столс-ћим- а
иасел.ена Отвеиачким
жнвлм. 10% Оовеначког
народа остаје ван грапнце
JyrociaBnje западно од Фрап- -
цуске лпииЈе, мерутпм само
0,69% Италпјана остаје вап
граннца Пталпје нсточно од
Фрапцуске лпннје н у пред
ложешш гранпцама пнтерна
цнонализнраиог Трста.
Овакио pemeite наши за-пад- ки
савезппцп пазпвају
"праведннм решеаем".
Јасно је да пашп народп
све то пе vory да прпие. a
пошто то ие могу да прпме
'наши народн, to nehe прн
митп nu паша влада. Ми смо
папшч савезницниа објашаа
валп н пзноснлп нашу аргу-ментацп- ју
ла копферепцији у
Лондопу и на две коиферен-цнј- е
у Парнзу, Учшшлн смо
све што ]е бпло могуће. To
нсто је учпино и иарод Ју-лнс- ке
Крајнне и чнтаве Југо-славн- јс,
којп јс толнко пута
јасио изразио своју вољу. На
жалост донете су одлукс које
су у супротности са најеле-мснтарннј- оц
праведношћу, и
које Југославија, собзнром на
iteny улогу у последием ра-т- у,
пије заслужила. Совјет-ск- к Савсз показао Је јасно
разумсваис за name тсжљс п
признао оправдапост иашнх
захтеваг II чшинца,лпто су
последае одлуке доисте као
одлуке од стране 4 мицистра
у Наризу, инкако не значи да
je Совјетскн Савез променио
своје иишл.еи.е у поглсду on
равданости паших захтсва.
Али itxihy двају малпх на-ро- да
после ослобоп п ује-fluiwe- ita
тешко разуме свт
који нпкада ппје разумео пп
знао ценпти мободу другог
народа, свет који ј ciojoM
сгзнстенцпјом везан за уте
тавап другпх народа. II за-t- o
су резултатц такви какви
су.
Али ун ћемо се боритп п
дахс за паша права. Наши
савезницп треба да знају да
Борба челичних радника
je у пуном јеку
На масогпнм уптипзииа у
Хаиилтопу н Су Сант Мери,
одржапим у недел.у 14 јула,
члановн Амалгауетед Стнл
Воркерс унпје донелп су је-дногла- сну
одлуку да иаставе
са борбом за постпглуће сво-јп- х
захтева, за 40 сатну рад-н- у
педелу п 32.60 долара ми-пииа.- шс
неделне плате, упр-к- ос
донешеном закоиу који
ставла штрајк нзваи закова.
Ово ћебити пајвећп штрајк
у нсторпји челичне индусгри-ј- е
у Канадн п обухвата впше
од 15 000 радника запослених
код трп коипапијс у Хампл-тон- у,
Су Сант Мсри и Сцд--
nej-- y пова скошиЈа.
Од пет предузсћа челпчипх
коипаиија, cauo у Хакплто
ну је учпњек покушај да се
настави са радои упрсос упп-ск- е
одлуке за штрајк. После-ди.1- 1
пзвештајц кокпаипје пз
Хаинлтона говоре да he 1400
радника ваставатп са радом.
Према тнк пзвештајпна, кок-панп- ја
je у фабрпци успоста-вил- а
кухпиу п довела креве- -
те за радипке којц he остати
у фабрпцп. ч
Ч. X. Милард, канадсхп
днректор Унајтел Стнл Вор-ке- рс
оф Амерпка (Си Ај О)
изјавио је па унпском мптпн-г- у,
на ком је доиешена одлу-к- а
за штрајк, да ако се са
радои паставп после 7 сатп }
поиеделлк ујутро, одговор-нос- т
за штрајколомство he
сноснтп државна контролер
п да he то бптп пајгорп слу- -
чај доважаиа штрајколомаца
у иашој исторпји.
смо мп бплп опн којп су про-лпвал- п
крв у борбп са фа-шпстпчк- ои
Нталпјои, и у тој
борбп далп vehe жртве пего
свн осталп нашп савезппци.
Југославпја је дала у рату
протпв фашнстпчке Нталпје
450.000 жртава, па зато тра-жпм- о
од нашпх савезпнка да
не доносе одлуке без иас, јср
мп ппкакве такве одлук не
heuo прпзнатп. Још he их
uaite прпзнатп наш народ у
Јулпској Крајпнп, који се
кроз многа столећа супрот-ставла- о
туђем упмтачу н ко-ј- п
је безброј пута пролпвао
крв за ciojy слободу. Пред
нама је ипровна коиферен-ц- н
ја 21 државе. Ј у г о с л а-ви- ја
he поиово изиетн
п пред ту. коифереицију
своје захтеве н протсстс
против садашанх одлука Са-вет- а
мшшстара. Али ип сма
трамо да се праведии мир
nehe постнћи ладгласавааем.
Судбнна наших народа у пр-во- м
реду је ствар нас саммх
и нашсг народа у Јулиској
Крајинн. Зато се iieheuo cua
трати обавсзаним ии јсдном
одлуком, на коју не будемо
прнсталн. Мп смо, папмс, са
везннчка држава, јпто у оста-ло- и
некл нашн савезпици
каткада заборављају, па зато
сиатрамо да о мнру нзмећу
Југославије и Италије не мо
же внко мпмо нас и бсз на
шег пристанка одлучивати".
У предвечерје najseher шт
рајса у псторпји Кападс, ми-цист- ар
рада 1ичел, како јав-ллј- у
нз Огаве, решпо је да
подЈ-зм- е став "чекана".
Влада до дапас иије поду-зел- а
никакве мере за прего-вор- е
са унпјом. Иостоји мо-rj'hnoc- T
да he преговорн са
унпјом почети наскоро. Но-стој- и
Tarohe могућност да he
влада подузетн оштре мерс
протпв штрајка и употреби
ти ссоро успоставлсн закон,
по којек би се свн штрајку-jyh- n
радцпцц моглн карпити
са 20 долара глобе дневио"и
строгиЈС затвором ради штрај-к- а
у државнпк предузећпма.
Тај загов je успоставллв ка'
да је челпчна ивдЈ'Стрвја ста
влена под државну кошро- -
Дозваје се вз Су Савт Ме-р- и
в Сиднеја,да су компани-ј- е
тамо волне да кооперншу
са унпјом за врсме ттрајка.
МеђЈтим, у Хамплтову су
успоставллне штраЈкашке ст- -
раже ва огромвом землпшту
које обухвата 340 акера. Рад--
внци су одмах после мптпн-г- а
у недеду маршнралн пре-ii- a
фабрпцц п успоставпли
страже ва свпм улазнма.
Незватан број радвпка је
остао ва послу в после успо-став- е
штрајкашке страже.
Очек)је се да he већпва ва-пуггн- тп
посао сад заврше
рад. Према взвештајпиа упп-ј- е,
покушај компапије да за-др- жи
станоЈнтн број штрај-колома- ца
у фабрпцп nehe
усветв. f
- VflVr
ИЗДАЈА ПРЕД
НАРОДНИМ СУД0М
СТВАРАЊЕ ВЕЗА СА УСТАШАМА
Београд, 19 јула. — Јутрошшн претрсс протлв групе
пздајилка и ратппх зточнпаца, на чслу са Дражом Михаи- -
ловмћеч заиочсо јс преслушапаисм једног од истакнутлх
чстнпчких издајнпка н злочлиаца, командапта чстничкнч
снага у заиадлој Воснл Раде Раднпа- -
Док јс оитужспп Mnxaii.ioBiih настојећи да одбравн
ссбс најчсшћс бацао сву одговорност на своје конандантг,
а затнм прнтппшсн доказпма нпак признавао јсдпу по јед-н- у
чип.снпцу, допс оптуженн Раднћ бралећи себе оптужујс
своје иотчлп.сне кочаидаите л лајблнже сарадпике.
Ои сс браин да су му давалн ла потпнс многобројна
акта која говорс о лајужој сарадп.и са окупаторнма и уста-шам- а,
за лремс кад јс бно болсстап, тако да тобож лијс
могао да се одулре.
Као и осталл чстнлчкл комалдапти у Поспн којн су
лочпшпп издају прс п.ега, л олтужепи Радлћ јс веп у
годилм 1912 лрпстунло стпарап.у всза са усташама а затлм
и са Пемцла. Он о томе исрадо говорл am пајзад илак
оинсује ток разгопора п потлис споразума који је закл.у-че- н
са усташким гслсрачом ПрозоплНсм у Гааа Луци, са '
којнм је уговорио зајсдилчку борбу протлв лартлзала под
заповсдпшлтвом залопсдллка оружапих слага такозване
Иезавлспс државс Хрватсће, с тлм да усташс слабдсвају
чстиике мунмцнЈОм, да дозво1е лечеп.е раиепнх четлика у
спојли ботпицама нтд.
На илтаис тужлоца Miiiniha, оптужелл одговара да су
сви четипцп у Восни ималл сличие споразумс са усташама.
На миогим слоразумлма, које му претседлик чита, нх1азс
сс зајсднлчки цотписи усташкнх м четлнчкнх сомандалата.
После свога нзбора за команданта свих чстнлчких од-ре- да
у Вослл, оптужспи Радпћ успостав.м везу са Дражом
МнханлопиИсм, одпосло са чстличком Врховлои коиапдом,
преко Рачипа, којл је одобрно закључени споразум са уста-ша- ма
н борбу са партлзанпма.
На оспову такпог једиог споразума долази до заједли-чк- с
акцнје четиика н Нсмаца протпв партизала у селу Ка
дина Вода. Оитужели лрнзлајс да су се тада у булкерлма
заједпо палазплл Псици н четллцл. To јс било у складу
са поруком коју је Радипу допсо дслегат Драже Михаило
Biiha AliiTpanoBiih, у којој се ларсђнвала борба лротив пар-тиза- ла.
С Дражом Млхапловлћем Радпћ се састао 1944 у cciy
Праиапц у Срблји, у прнсуству Молвића и других чла-ло- ва
централлол Нациомаллог кочнтета. Овоч приднком
ои нм је лодлео извештај о свом дотадааем раду.
Јесу ли оли одобрплп ваш рад? — ппта претседплк.
Јссу — одговара Радлћ.
Као паграду за овај свој издајппчкн рад, оптужелп
Раднћ јс постаплсп за члала Централлог Наппоиалпог ко-мит- ета
и одллкован Карађорђевоч звездом. Радић призпаје
да је закл.учпвао слоразуме н са Немцима. У noieixy 1943
on je у Пан.а Луци заклучло са Немцнма споразум за. бо-б- у
iijioTiiB НОН п ПОЈ.
У ластавку претреса испитивап јс четппчки командант
Славол.уб Bpaii-eincBiih- . Ои је лајпре служло у 1Једићсвој
жандармсрлЈИ, а затлм је ступио у оргапизацију Драже
Мнхаиловића, гдс је постао лачелпик ттаба претходпог
оптужелог Раде Радппа. Оптужели Врап.ешевић изјављује
да се oceha кривич н даје поједллости о сарад.н Недл-ћевн- х
одреда п лсчачких трупа.
Он ирлзпајс исто тако да је наређпвао ословаае лете-ћн- х
бригада и црнлх тројки, са задатхои Да ликвидирају
партизапс и слмпатпзерс Народио-ослободплачг- ог погрета.
Спстајао се са Дражом Мнмашовпћеу п потпуло га је упо-зна- о
са својим радом. Осим тога је о свпма својим акција-у- а
сталио нзвештавао врховиу комапду.
Он је дале лзјавио да је погте гхчобоћспа всћег дела
Југооавије почеткои априла 1945 добио naptheae од Дра-ж- с
MuxainoBiiha дз чстипчклм ''петоркама" у ослобођеппи
крајсвпма иареди да врше пападе па комумпкацпје, уби-ств- а,
сечел-- е телефопсклх лиипја, рушеие мостова, мллпра
л.е пруга — уопште да врше дпверзлје и саботажле акције
да убнјају члаиове лародних одбора птд.
Пртседнпк: Од кога сге добилп такво нарећеие?
BpaitcmeBiih: Добпо сан од Врховне комалде, лпчно
од Драже МиханловпКа.
На питап.е тужлоца како је гласнло то лаређен.е, опту-жен- н
понавлд, да je napeheite гласлло од пртике овако:
Оргалтујге у свакој бригади по батагонпма тројке п пе-тор- ке,
ко}е he пмати задатак да на ослобоћеној терпторпјн
врше саботаже, pymeite, мплпрање, хватаме курпра, омета-it- e
успостав.гаиа властн, кпдаље веза птд.
Претседлпк: Јелп то било ппсмено наређеае илп ус-мен- о?
Оптужелн: бцло је најпре ппсмено, а после, када саи
се састао са Дражом Мпхапловпћеи, он мп je то п усмепо
поновпо.
Претседник позлва опт)жепог Млхапловнћа да се иј-јас- нн
о овом лсказу оптужелог Врааешевпћа. Михаиловпћ
устаје са оптужелпчке клупе, пртазн Враиешевићу и вл-л- н
да такво napehen.e imje постојало.
Гледајући у лице Михалловића, оптуженп Bpaiteine-Bii- h
одлучно полаплл: "Лпчво од вас добпо сам најпрс
ппсмепе, а затпм усмепо napeheite на последнем саставку
у селу Чардачанпма." Ч- -
Мнхапловлћ на то изјавлује да се свега тога ле ceha.,
Тужилац ла то ппта Bpaitenieenha да ли се оп тачно
ceha свега што је пзјавио, пашто Враљешевнћ каже да се
(Наставак на странн 4)