Serbian Herald, March 16, 1948

              СРПСКИ ГЛАШИК АДРЕСА
"СРПСНОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1. Ont.
Xi ФАШИЗМА!
A SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
1 Цми годжшлој вретвдатж u Камду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorised as Second Close Matter under the год. Z50. За ностренство, год. 8.00, пол. год. 3.00 No, D. N. 764, March 12. 1942
l Год. 8. Број 485. Цена једвом врвхсрку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. TUE. FEBRUARY 17, 1948. Price per copy Sc Vol. 8. No. 485.
i
I
t
'I
Америка je монополизовала
извоз канадског папира
Монтреал. — (Кенеднаи
прес).— Њусприпт есоснешн
ов Каиада (Удружсае пронз-ваћа- ча
папира за штампаае)
у свом годлшием извештају
изјав.гује да јс из Канаде у
1947 годпни извезеио папи-р- а
за штампаае 4,220,779 то-и- а,
a у 1946 годинм нзвезепо
је 3,887,741 тона. Највећи ку-па- ц
папира за штампан су
билс Сједиисне Лмсричке
Државе, којс су саме купиле
3,675.349 тона у 1947 години,
a у 194G годнни купиле су
3,323,238 тона. Дакле, за
скоро 300.000 тоиа пншс пего
у 1946 годнни.
Каиада јс всликн иропзва-ђа- ч
папира за штампањс, а ка-к- о
бројке иоказују Лиернка
је главни кунац, тако да више
узима него цели свст укуино,
што другим рсчима зпачи, да
Амсрика спровађа Маршалов
нлан у дсло, моноиолнзирају-h- u
канадску пропзводи.у на-ппр- а.
Јсдан дсо тога паннра
Амсрика нрепродајс на међу-народн- ој
мпјаци, Дк на дру-г- у
страну, машинсрпја којом
сс наппр нзраћује, израћујс
сс у Амсрицн н Канада ие мо
ЗА ОНЕ
ВЕЋА
Пошто сс
доласка бродз
"Радннк" ho Прву групу
19-1- 8 го
дине, }о пстаћп не-коли- ко
ствари које су у всзн
повратка наших
у домовниу. У псто време хе-лп- мо
да поиовпмо оно што
смо иедавно кроз
нашу штампу, да
ho за исељс у
Првс групе
бпш заклучспа 15 мар-т- а.
Та одлука п дале остаје
иа сиази. Досада се
добар број ашнх доседе-ппк- а
за Прву групу, ve онп
који још мпсле поКи са пстом
групом трсба да се чпм пре
јер је време п од-вп- ше
кратко па би са
моглн закасипш.
за
послатп су свпи Месипм од-бори- ма
Всћа, па прсма томе
свп нашп доселсппцп којп се
хеле за помсну- -
ту групу, могу добптп молбе-нп- це
за код сек-рета- ра
Месног одбора Beha у
своме месту.
Меснпх одбора требају обја-впт- п
у своке гесту где u ко
Ке вршпш та-к- о
да бп оип којп желе да се
зналп кога п где
наКп да пспуне своју малбс-ипц- у
за уплаге
своју у
фонд птд.
желпмо да овом
дамо неколико пн- -
п за
оие којп су се већ регпстро
валн, тако да би зиалп шта
пм валд прво подузетп, Пре
ма се
пселенпка повратппка којп
се треба уппнптп
следеће : бц
1. Док се пзвршп рсгпстра
цпја н пошалл па Главнп
уред Beha, повраишк је ду-ж- ан
да у року од 20 даиа на-ба- ви
пасош. Онп којп су по
сталп канадскп
морају тражптп канадскп па-со-ш,
ако ие могу добптп мол-бенп- це
за канадскп пасош у
своме мссту, се обрате ца
иа Главнп ургд Beha па ћемо
пм мп послатп псте. У везп
тога треба учпнптп следеће:
а) пспунптп п од
roiopnin на сва пптаиа xoja
су у наведена;
.
паћп у свом месту Јгдног проо-)- ..
мпнентиог човека којп he мол
бенпцу потппсатп да познаје
молпоца за пасош
лудп се овде сматрају
докторп, дентпстп, адвокатп,
суцп, поповп, ба
птд.); ц) са
же, нако би сама могла, про-изваћа- ти
те машине. Даклс,
Лмерика је ставила монопол
на тих janinna н
Канада их мора куповати у
Др-жава- м,
тако да мора Аме-рнц- и
давати свој папнр пош-т- о
ова xohe, да би нста мо-гл- а
светско
тржнште кападским паппром
по цсни коју, дабоме,
Тим ноступком
Канада сс постепено све вншс
нретвара у зависну зеил--у од
Иокрај овога огромни зна-ча- ј
се у томс, а такођс
и лрофит за аисричкс фирме,
што псти овај иаппр који се
пронзводп у Каиадн п којсг
Амерпка купујс не довршава
сс у Канаду, већ у Амсрнци.
Тако н сама Канада поново
мора да купујс нстп овај па-пн- р
од Америкс када се тамо
доврши н уз цене које
lauoiuibii моиополнс-т- и.
Аботов плап се протнв нз-град- ап
машииа у Каиади за
фину израду папнра у каиад-ски- и
НЕКОЛИКО ИНФОРМАЦИЈА КОЈИ У
ЈУГОСЛАВИЈУ ПРВОИ ГРУПОМ 1948 ГОДИНЕ
ИЗ ГЛАВНЕ УПРАВЕ КАНАДСКИХ
ЈУЖНИХ СЛ0ВЕНА
прпближује даи
југословенског
исе-'љенпка-поврати- ика
потребно
досељеника
објавплп
демократску
регистрација
нпке-повратпн- ке
о.г.,
регостро-ва- о
регпструју,
регпс-трацпј- ои
Формуларп рггпстрацпју
пегпстроватп
регпстрацпју
Руководноцп
регпстрацпју,
регпструју
регпстрацпју,
прпстојбу Адмшш-стратпвн- п
Такође
прплпком
формацпја пнструкцпЈа
проппспма регпстрацпјг
регнструју
државланп
иека
молбенпцу
молбенпцп
(промпк-ентн- п
управптелп
иака пспуисном)
пропзводну
Сјсднаеним Алерпчким
моиополпзнрати
одрећу-ј- е
Америка.
Америке.
састојн
јој од-pehy- jy
фабрнкама.
ПОЛАЗЕ
молбеницон треба послатп
две фотографпје п 5 долара
да добнјсте пасош. Ако не
можете сами пспуппти молбе
нпцу услед 1ГСДОВОДНОГ по-зиава-иа
језпка, потражите ие
кога од наше омладппе плп
другога ко добро располажс
са енглсскпм језпком н замо-лнт- е
пх да вам помопге пспу-uni- n
молбеипцу. Све то треба
препорученом ппсму посла-- ш
на следећу адресу:
The Pannport Officer
Department of External
Affaire,
Ottawa, Ont.
2. Оип повратнпц којн
(Наставак на странп 2)
ГРЧКИ АВИОНИ ПРЕЛЕ-Ћ- У
ПРЕК0 АЛБАНИЈЕ
Тпрана, 12, фсбруара. —
Мииистарство сполиих пос-лов- а
нзвеиттава да су на 9
фсбруара ујутро два грчка
авиопа иалстнлн у Адбански
терпториј у дубипу до 3 кн-ломста- ра
у пределу Цидохопа.
Иосле кратког кружеил
прско тог прсдсла авиони су
сс повратилп на грчки тери-тори- ј.
Грчкн монархофашнстн сс
ioui нећс окаиитп провокацн-ја- .
Београд. — "Бо)ба" од 4
фсбруара пнше о говору гро-ф- а
1Сарла Сфорце на Коигресу
Гепублпкаиске iiapnije Ита-лнј- с
у Напул.у u о аеговој пз-јав- н
лнсту "Л!есеџсро" у коме
огвореио нзјаснио заштп-типко- н
ратпнх криннналаца,
италпјанских генерала, који
трсбалп бити предати вој-по- м
суду JyrociaBnje за по-4IHLC- HC
мочипе за врекс оку-naiui- jc
у Југославпји.
Гроф Сфорца није се огра- -
ппчио у opan-cik- y Лчнлс Ala
раца и другпх италијаиских
ратнпх крпнлналаца, seh je
говорио у одбрапу свих ита
лпјаиских ратнпх крниппала
u отворено је одобрпо по- -
ступак владе де Гаспериа
што није до сада предала Ју-гослав- нјп
те ратне крпкпнал-ц- е.
Гроф Сфорца стојн па прпн- -
uiiuv нека ИталиЈапп суде
италијане , и покраЈ тога
гато је Уговорои о лпру за-кључ- ено
да Италпја нма пре--
датп све ратне крнмииалце
суду државама у којима су
злочине ЛОЧШ1ЛЛП.
У чланку ее пзлаже у нпзу
конкретнихподатака пз којих
"ОНИ
Тако
Београд. — У lberonou го-во- ру
од 8 фсбруара за вре-м- е
свсчаног банкета којп је
дат у почаст учесннка првог
мнишга ударннка Народне
Републике Србије, Маршал
Thio је изтакао зпачај удар-инчк- ог
рада. Захвал.ујупи се
ударницима у обнови и лз-град- и.и
Југославијс, on је рс-ка- о
да су постнгиутн зпачај-- н
и успсси.
Говорећн о међулародној
цг i% nil iitr i n - ie
7 мШгтт.тЛ iti .ЈиИДј! vt
Ово ј: свечано отвараие
Тпто говори пред велпком
"'
ЈI
шВваНввНвжшВвва!
у
Отава. — Каиадска шолна
трговнна у 1947 годинц би-л- а
је већа него нкада у псто-рнј- н
ове зсмле. Ирсма пода-цнм- а
домшшопског Пироа
за статистнку она је нзпосц-л- а 5 мнлијардн н 385 иплио-н- а
и 700 хнллда долара. To
јс внше за 143 милнона п
700.000 долара него у ратно
доба, 1944 годнну када је нај-neh- a
била до прошлс годнне,
а трн nyia Beha од просечне
ciiawic трговине у 1935-193- 9
годннн.
Извоз прошле годнне (1947)
из Кападс бно јс 2 мнлнјар-д- е
н 811 мнлнона и 800.000
долара, а увоз 2 милијарде и 573 мплнопа и 900.000 хплд-д- а
долара.
Ироссчна ciio.4ia трговина
1Сападе — увоз и извоз —
се тачно видн да су добропо
јнзтн нтатпјански ратпи кри-мннал- ци
одговории за смрт
н страдаиа хпллда Југосло-вена- ,
ве само да их се држн
у Италпјп, Beh онн заузпиа-ј- у
одговорна места у држав-н- о
п ојпкчкој слуасбц Ита-лпј- е.
Гатни криминалац Ппри-ци- о
Биролн налази се у Ге-нерал- ном
штабу; поторпи
Марпо Роботи поставлн је
за резерввог ггпсрала у ар- -
uujii италиЈе. 1'атни кримн
налац Нидолети и Цаце ак- -
тнвни су у оргаппзоваау про- -
тпв— југословенсЕнх п з б е г
лпчкпх органнзацпЈа, Koje
примају nouoh у иглпоппма
од Нталпјапске владе.
У својој нзјавн "Месаџе-ру- "
— ластав.га чланак —
Сфорца је отпшао тако дале-к- о
да је пзјавпо да "Нпрн-бершк- и
суд није доприпео
нпшта што би Неиачку омла-дпп- у
довмо па пдсолошкп
мнр. чиме је ставпо сумљу по-гре- бе
каж1кавања ратппх зло-чина- ца
у гепералпо.
11о вишлењу грофа Сфорце,
Југославпја, у пптересу прн-јате.1ст- ва
са 11та.тијом, треба- -
КОЈИ НИСУ ИСКУСИЛИ PAT КОД
ДАНАС СЕ ИГРАЈУ С
је казао Маршзл Тиго на свечаном банкету у поч аст ударника Народне Републнке
ситуацији Маршал Тнто је вн, то је што ствара ратну
рскао: I психозу. Ми кажемо да неће
"Истина је да је ова наша бити рата, јер народн света
рсакција слаба, али спол.на!"еће рата — јер ми хоћсмо
реакција је лпак по несрећи
још Јака, jep пма власт у сво-јн- м
рукаиа. Са ратпои психо-со- м
оиа xohe да нас онега, да
нас деморалише, да иас за- -
држава од шпспзнвпог рада
као што радимо сада. Међу- -
тнм, она иас непе деморали- -
сати. To јс, другови, рат нср- -
реи1иШИШеиише1ЈДввдввмвјИИаДрмвДВрид
'аЛиВИННВНвшН9Н1ННЖННВк
чувене Омладпнске пруге Шамац-Сарајев- о у Боснп. Маршал
масом одушев.геног иарода.
Канадска спољна трговина
за 900 милиона долара
1935-193- 9 годннс износила је
1 иилијарду и 581 милион
долара. Значи да се опа про-шл- е
године повсћала за трц
пуга. Међутим, иако сс асна
спохна трговнна много повс-ha.i- a
опа уопште ннје на
здравил подлогама. Напри-мс- р,
док је Каиада нма-i- a
1947 годпие 564 мнлнона и
300.000 долара баданца ipry-jyh- u
са Бритапнјом, она је за
918 милиона долара v дсфн-цит- у
са Сједпљеппм Држава-м- а.
1Сако брзо аиернчЕи круп-и- и
кчпитал прсдомииира над
канадском скономнјои, спох-но- и
трговнном, внде се н по
томе да је Каиада годину да-н- а
paiuije — 1946 — нмада де-фиц- ита
у спо.шмј трговнни
ла би се одрећн свога права
суђенл ратпнм крпмипалци-х- а
Пталнјаппма. Дабоме, са-м- о
се по себи разуме, да вс-nyit- eit
заигучака Уговора о
мнру предаЈу ратнвх злочн-нац- а
зем.гама где су почннп-л- и
своја крвава дела), једипи
су услови успосгавлана ме-ђусобн- ог
поверена.
Настојаља грО"}а Сфорче
да пзједвачп пгалпјанскн ва-ро- д
са пталијансЕпи ратпвм
злочппцпма јесте вглнка у--
вреда деиократијп а напред-нп- м
снагава у Нталвјв. А.1И
п пова Ктославша veer ie
знала распозваватп п оделвтп
у двоје, тојест да је радпи
народ Италпје једво, а ратви
крпмппалци друго, п да су ти
ратнп крпмпвалцп опасвв в
за case пталијански парод.
Народп ЈугославпЈе, — за-к.1уч- ује "Борба" — ваучили
су распознаватп ко вх је пра-јате.- 1, а ко непрпјател., и ве
суде прпјателл према аего-вп- и
госорпма п спмпатпјама,
Bch према ihixobiim делпиа.
Сасма је разумл.пво да др- -
жаае грофа СЈорпе о преда-ј- п
ратпах злочпваца пзража- -
( мР. и ми га морамо бранп
'
"
. . - - -
ти — чврсто, компакшо и јс-диистве- но.
"Али ryie него hy даље го-вори- тк отом ратноу хушка-ib- y.
хтсо бих да кажем неко--
лико речн о Маршаловои
плану kojii je тссно повсзан с
тнме (са ратпом пспхосом н
са Америком
са Лмсрнко много маи.еод
прошле године. — 496 мцлио-н- а
и 700.000 долара.
Ово је најбохл доказ да
Канада мора организовати
своју пндустрију и производ-w- y
нс на базк п условниа
Ва1стритс, нсго на својој, ие-завнс- ној
политицн о екоио-мнј- и. To значи да оиа мора
ироизводитн све врсте иашн-н- а,
све врсте алата, а не да
она буде земл-- а сиЈМвнна за
Амернку. Каиада мора развн-т- н
своју снагну трговипу са
оним државака од којнх he
нматп ЕОристи н ганадска ли-дустр- нја
и каћадски народ
гао в зехле с којима бп трго-вад- а
— а то су све зсмл
Пританског Еоиунвслта, све
државс нових дсмократпја у
Европи и CCCI'.
ва само симпагију према убл-цам- а
југосломнсЕог иарода
— воторннм
криминалцпка — да ку
-- амераданхбранлподсваЕу
СКУПШТИНД ВЕЋА У
ВИНДСОРУ
Месно the npnpehyje јав-н- п
збор у неделу 22 фебруара
у УЕрајпвсЕом дому па Дру
лард Род. Збор почпље у 2
сата после подве. На збору
he roiopnin гдаввп секретар
Beha КЈС. МАРИЈАН КРУ--
ЖНћ пз Торовта.
Сврха овог збора јг у везп
камсаае за nouoh ратне сп-роча- дп
Јутославпје Еоја се са-д- а
проводп хроз целу Каладу.
Позпвамо целп ваш народ
Влндсора да прпсуствујеовои
збору у кога верујемо да he
као п у прошлостп п овај nyi ; се поЕазатп гако тргба п опо
штенатп.
ОДБОР
Чудновата 'логика' италијанског грофа Карла Сворце
дефициту
ВАТРОМ"
шги
ратннм хушкаљем. — УрЈ
Ста-чн-
о се звони н говори о
вредпостп тога плана. Шта је
Маршалов план? To јс план
за cnacanaiLc аиерпчке фмиан-снск- с
олнгархије од крпзс ко-ј- а
јс нензбежнва и Koja нм се
све ближе ирнаиче. Америч-к- н
фпнаисисти xohe да нату-р- е
своју робу европским зем-л.ам- а.
Оии xohe Европу да им
буде пијаца за н.ихове п po-ns
воде н сретство за iilrouii- -
лавап.е н.нхопих профита.
Због тога разлога фабрнкс у
Европи не бн моглс опсриса- -
ти без ibiixoBor одобрен,а к
без коордннацијс Маршало-во- г
плаиа.
"Маршалов плак пе значп
пружан.е помоНп фраицускои
народу, а нити on значи да-uaib- e
iiouohn Италпјаиима,
Енглезима, илн ма коме дру-го- м
иароду. Он значн помага-il- c
амсрпчким финанснстимл
тако да fin могли избс1ш она-кп- у
катастрофу са какпом су
бнлн суочеии у 1929 шднни.
Маршалоп илаи значи : У- -
поз амсрнчких долара у в- -I
pony у малпи колпчипама, a
l извоз долара пз Евроис у ве--
1ПКИМ колпчппама. кратко,
то шачн импгријалистичка
иолпшка иајцрљс врсте. To
значи освајаас п управллњс
полптичким п скономским
жпвотом са псколико свроп-скп- х
иарода. To je, друговп,
Маршалоп план.
"'Јашто сада Швајцарска,
високо иидустријалнзоваиа
землл, Швсдска, ДапскаЈ.11 сд-д- а
Турска која nnje шгдус-трнјализова- иа,
почнау да
малко колсбају? Зашто оне
еада nehe Маршалов план?
Због тога јср се боје за imiV
хову нндустрију. Јер сс боје
да he ibiixoua индустрија би-т- н
угушсна доларскпм уплп-ло- м.
Нма јсдна врста људи у
Еврони — а нсто тако и из-ва- п
Европс — који су у слу-жб- и
тих амсричких фннаисн- -
геп илгн.ЧТП. To CV Til ТЗКО- -
звани деспосрплни соцпјалн- -
сти. Они су слуге амсричке
рсакипје и финансиских маг-нат- а,
слуге које врше добро
своју службу. Они су издај-Ш1Ц- 11
радппчке класе. Уз по- -
moIi тнх илаћелика, амерпчен
фипаиспстп xohe до оседлају
европске народе, а нарочито
радпи парод Европе. Ми смо
у самом почетку одбили таЈ
"благосиланп" М а р ш а л о п
илап, јер смо знали шта тај
плап значл.
Ово су ociiOBiin цл.гсвп
Маршалопог плапа.: пороблд- -
ван.с европсЕих иарода смј--
uoMCKii и полптпчкл. .Мп пе- -
heMo таквог ропства. Јср, мк
смо сс ослободлли тога једпом
за иавсЕ. Ми ocehauo сажал-е-ib- e за one пароде којп су, за-хвал.уј- у1ш
пздајству, лзложе-ii- ii
таквпм нападнма од стра-н- е
амсрпчЕе финанспске tx.ni- -
ЈсШреко 8.500 народа било на
пП()веСК0М ЏШШу у
Торонту
Торонто, Опт. — У прошлу
недел.у лопово ј одржап
Словенскн фестпвал у Коли- -
спјум салп у Topomy. To je
бпо онај iictii фестпвал који
се одржао 25 janyapa у Масеј
салп па се морао поиово одр-жат- п
на захтев п желп хпла-д- а
иарода.
Ова{ пут прпсуствовало je
оео 8.500 особа.
У програму је учествовало
500 лпца — Руса, УкраЈпнаца,
По.гака, Срба, Хрвата, Сло-вепац- а,
Македоиаца, Бугара,
Чеха п Словака. Словенско
братство п соллдарпост још
је впше појачана са овом ма-ннфестацп- јом
не само у То-ронт- у,
већ п у цлој Канадп.
крпза, која се запажа ла сва-ко- м
ЕораЕу.
Зато лиЈе иикакво чудо да
je у Каиади дувап пајскуп-лп- .
КУћЕ
Србије
гархпје. Амернчкн фнпанснс-Ki- t
иагпатп стварно су глав-п- п
потстрекачи рата. To су
онн којн угрожавају миру, a
tic uii kojii градпмо фабрнке
и обпавламо села н градове;
не мп којп обпавдамо н нз-грађуј- емо
нагау земл.у. Мн ис
мпслиио Ч) рату. Ми нећсмо
рата. Мн смо протнв рата, јер
je on коштао мпого драгоцс-нн- х
жнвота паших парода н
стрлшпих yimiuTciba. Л1и зпа- -
мо шта рат зпачп. Оии, међу-Т1- ш,
iincy искусилк jiaTa код
куНс и дапас свп опн који нн-с- у
искусплн par пфају се с
ватрои.
"Ко успоставл-- а базс о
Афрпци? He ми, исго амсрич
ка реакцпја. Данас када је
рат завршсн н када тамо ис-м- а
Немаца, оии поднжу базс.
1Со успоставлл базе у 1 рчкој?
Ко кунује зсил,пшта за базеу
Шиапији it Нортугалу? Ко
растеже обруч око миролуби-вн- х
земалл, сојс су угрожснс
ратом? He мн, него онн —
амсричка рсакција. Они су,
због тога, ратни иотстрсвачн,
опи су iiajnchit нспријатсл
мпра.
"Алп оин uehe бвти у era-- у
да уврију иствоу о исдс-лим-а
toja подузнмају. Њи-хо- в
народ he то иаучити,
(уондстп) on то мора научи-т- н.
Јсј), ако опн (народи)
игноришу тс прииреме рат
пн.к хушетча, онда he лосто-јат-н
1тна оааспост. Зог то
ta.-m}iu- u &t wo бит д , дугР ко
уверсии да aio мн учинимо
све у лашој моћн, ако свако-дпсоп- о
раскирнкавамо таксе
ратне хушкачс, ако указујемо
iluxobiim иародпма да сазна
о тим опасностима, овда нс
he бнтн рата.
"Oiiii иикада nehe пнати
тавоог оружја да буду у ста-а- у
да погазс п поробс другс
иародс, пародс којп д.убс сзо-бод- у
н своју земл-у- . Иарод
сојп оопавлл ceojy зсмду и
СоР" сс за мпр — не може би
тл савладан. ин лс може оп
тп побећси још више због то-г-а
што нисасав други народ
nehe nhii протвв nera. To са-м- о
можс да буде и остале пу-ст- а
асеоа ратпих хушвача.
"Све клевете које оин на-бацу- ју
на нашу землу, опту-жујуп- и
me за мешале у грч
кс иослове н радн оаиера за
ocnajaite Трста итд. итд. nehe
бити у craifcy да укрију ilhxo-в- с
цнл-свг- . Ншхов парод ио-р- а
знати да су то само клевс-т- е,
јер мп tiehexo папастп
Трст, н итн се иас можс осу-ћива- тн
за ситуацпју у Грчкој,
где се народ бори протпв
својпх уг.етача и амсрпчких
оЕупатора. Мп спмпатпшемо
са Сорбо грчког народа. Мм
сиатраио да он има цраво да
се бори за своју слободу.
"Ми хоћено мир на нашмм
грапнцаиа и нећемо ннЕОве
дозполнти да нарушава тај
мпр или да нрекоЈвчи чак ни
једну стопу лаше територије.
Међутим, проеокацнје са
страис Грчвих моиархо-фа-шис- та догаају се сваким да-n- ou
на границама Албаније
и ПугарсЕе и у мањој мери иа
ЈугостовепскоЈ граннни. Ка- -
жу, Албавпја је главпп Ерн- -
вац. Југославија nva савез са
Албанијом и ми пвамо оба- -
везе npeva п-о- ј, псто као што
имамо обавезе п према Бугар-сео-ј. Тако стварп стоје.
"Наша је землд мпродуби-ва- .
Наша земха је предвође-п- а
худима којп не погушава-ј- у
рат. Олн мнсле само како
јс могуће лзградвтл што се
впше може, како произвести
што внше теЕСтвла, цппела п
других потреба, иео да се
nouohy плодоносног рада
створи болп жпвот. To je што
наше воће мпсле — a ие о
рату. Унсто време — мораи
нагласнтп — ми такоће ми-C1H- UO
како да појачамо кашу
одбранбену сплу тзео да нам
никакве врсте провокативна
слла nehe vohii наштстнтл."