Serbian Herald, June 03, 1947

              MugtagfyeM
(uV --V 4--
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСНОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
J
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1 Oat.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
IS Цева годишвој претплатн за Каиаду 4 долара, на пола fji СРБА
Autkorised as Second Class Matter under the
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ No. D. N. 764. March 12. 19 год. Z50. За ивостранство, год. 5.W, пол. гРд. d.UU.
Год. 7. Број 412.
На крају шест година опстанка
"Српског Гласника"
Нпје нам потребно да оп-мпгрн- пје
пстпчемо зашто је
гсехрепут и какву је улогу
жграо "Српскп Гласнпк" ме1;у
кападскпк Србима, п нсто-spcue- uo
међу Југословснима j последипх шест година од
када е покрепут, јер је то
јасио пз аеговог сваког пзда-и- л
а тако н пз данаппмг. Да-жд- с
је sell мало онпх, којч
о нлму нешта зиају, којпма
то ипје јасно. Потрсбно Је,
међутпм, да сс барсм толпко
кдхе, да је овај наш лпст бпо,
н остаје, пзраз вол п тежиа
кжпадских демократских Ср-б-а
п да је темељеи на тој во-л- .а
н тсжиама.
Мп смо можда пмали мно-г- о
грсшака у пачппу ypehn-jt- a,
недостатака у обавешта-aii- y
о жпвоту п раду пз по-јсдпн- пх
места где се налази
кашег иарода, м можда миого
другпх недостатака. II да нам
пско каже да смо пмалп так-ви- х
грегаака п недостатака,
не бп ип покушалп дока-зкват- п
да пх нпсмо пиалп.
Алп да иам неко рече да смо
се огрешплн о демократска
начела п о нитерссе пашег
народа овде it у старој отаџ-бпп- п,
с тнм се не бп ипкако
моглп помнрптн.
Мп смо ви миого nyia ре-кл- и,
да нашег миогог прпја-тел-- а
и сараднпка "Српски
Гласнпк" кошта внше иего да
ее претплатп на "Њујорк
Тајмс", пајвећу повпну. Алч
оп јс свсстак да.бп у "Њујорк
Та}мсу" плн бпло којој так-в- ој
новппи узалудно тражпо
опо што иему треба. Он зна
да у iteuy не би нашао ону
нстппу коју он тражп. Чпта-јућ- п
такве иовппе on не бп
ившта зпао о оиом шта су
радпла п шта дапас раде iwe-го- ва
6paha у старој отаџбшш
под boIictbom маршала Тпта,
ле бп му сптуацпја у свету
уопште бпла јаспа п знао би
врло мало плп ипшта о са-мо- ме
себп. А пзнад свсга, да
чнта такве новпне a ие "Срп-сго- г
Гласппка" плп другпх
хао што је он, ои не бп могао
да тако схваћа што )с слобода
демократпја, ие бп могаз
да буде борац протпву фаши-зм- а
п не бп могао да буде
такав лубптел. своје роНепе
зеил.е п народа, а све то не
да се платптп ипкаквпм нов-цпм- а.
Без "Српског Гласип-ка- "
Mehy каиадскпм Србпма,
и лпстова као што је оп међу
другпм канадскпм Јутослове-нпм- а,
"Новостп" међу браиом
Хрватлма, "Едппостп" међу
Словенцпма п "Ново Време"
мећу Македонцпма мп ие бп
могли да се много лохвалпмо
са слогом, братством п једпн-ство- м
кападскпх Југослове-па- ,
a то je п name иајвсће по-стигну- ће
п тсковпна, управо
гао што је то п паЈвећа теко-впп-а
борбе пашпх парода у
ослободплачком рату у отаџ-бнп- п.
Мп без "Српског Гла-сипк- а"
п поеиутпх другпх
исслетгчкпх лпстова пе би
бплп у сталу водптп борбу
протпву лепрпјателл нашег
парода п пепрпјатеља демо-грат- пј
уопште, не бп моглп
водптп борбу протпву распп-- .
рпвлча шовпнпзма п мркЈк,
не бп бплп од неке користи
нашо] браћп у отапбпип, по-лптт- кп
бп бплп у тамп и пе
бн бплп crecirn својпх дапаш-аи- х
задатака п дужиости a
које cv: ДАЉА БОРБА
ПРОТНВУ ФАШИЗМА, ДА-Љ- И
РАД II БОРБА ЗА СВЕ
ОНО ЗА ШТО СМО СЕ II
ДОСАД БОРИЛИ ЈЕР ФА-ШПЗА- М
П НЕПРИТАТЕ-Љ- П
СЛОБОДЕ НАРОДА
ЈОШ ЖИВЕ II РАДЕ.
Нпје случајно да мп већ да
пас пмамо око 1500 канадскпх
Срба, Хрвата п Словенаца
којп су се прпјавплп Behy
кападскпх јужнпх Словена за
полазак у Југославпју, п то
св€ онпх којп су бплп првп
плп међу првпма у пзградп.п
Цепа једном прпмерху 5 цеа.
нашпх похрста u повппа. Те
људс вуче пе само лубав пре-м- а
иароду и земљп у којој
су се роднли, пего п свест
која сс код пх могла разви-т- и
само захва.гујућп новнна-м- а
као што је мСрпскп Гла-снпк- ".
Ови нашп друговп п
другарпце, п иихова деца,
иду у огЕбпну као свеснч
борцн протпву фашпзма, као
врсднн радипцп којп he на-ставп- тп
тамо онај рад какав
смо вршпли п какав вршпмо
овде. Новпне кроз које су се
ојш васпнтали, уверенп смо
тврдо, nehe се стпдетп за нпх,
као што се нп онп неће стн-дст- п
да тамо кажу које су то
новпне што су пх онп пзгра-ђивал- н
п чптали. Ппсма 1)уре
КецпКа, Петра Шабана, Пе-тр- а
Ралетпћа п Јове ЧуднНа,
најбољи су доказ те антпфа-шпстпчк- е
свстп и лубавп
прсма отаџбппн л.удп којн су
били чланови нашег покрета,
градптелп п чптаоцп "Срп-ско- г
Гласнпка".
НОВЕ ПЕРСПЕКТНВЕ
НАШЕГ ПОКРЕТА II
НОВПНЕ
Са одласкои у стару отау
бииу велнког броја нашпх
иајбо.гих актпвпста, много he
ослабптл рсдовп иашег по-кре- та
овде, а иаше новпнс
губе много своје пзворне сна-r- e.
Њнхов одлазак је за нас
нов п зпачајан моменат и да-ле- ко
смо од тога да жалпно
за тпм друговпка п другари-цам- а
што пду. Алп то иас ста-лљ- а
пред иове проблеме, нове
задатке п нове перспектпве.
У Канади he всроватно остати
још прплнчан број нашпх
актпвнста којц пз овог пли
оног разлога пе могу и не
мпс.та noh сада у Југосла-виј- у.
Овп којп остају наста
Biihe онпм радом којп смо до
сада заједно вршпли с онпма
којн полазе. Алп са одласком
овпх остају у много колонпја
нспражаена руководећа ме-с- та
у оргашпацпјама, ослаби-h- e
инховпм одласком извор
ПИСМ0 П.
Драги друговн и другарнце
широм цсле Канаде Срба,
Хрватн. Словенцн н Маке-донц-н.
да сте мн здраво!
После дугог времеиа касо
смо се расталн, дошло је пре-м- е
да вах сс јавим пз Домо-внн- е.
Што се тпче пашег пу-TOBai-ba
за Доуовппу, cthmii
cuo сретно н на миру у nam
мили завича). Гостнли смо сс
и нагостили се до мпле вол.е.
Вал.да радп промене клпиг.
бно сам мало болестан. ала
сада сам онет здрав као челнк
Ра,им, добио саи државн
посао. добно сам за управи-тсљ- а
у једном од најмодернн
јнх ресторана у Новом Саду
Радиио ударничкп. ја дајем
сваке педеле по један дан зд
обнову наше драге домовпне
и за наш Петогодишп.п план,
који је бага јуче ступпо пл
снагу.
Драги другови и другари-це- ,
ја пе зпам како да ва
оппшем пашу, пама драгу
Доловппу; она врп, опа је у
полету за изградљу п обнову,
какве се у хаппталпстпчкии
землама нп зампслнти пе
може.
Бпо сан овпх дапа у Бен
граду ва Теразпјама, целе у-лп-
це
су пскопапе и постав-љај- у
се нови асфалтп. Граде
се нове фабрике, нове пруге.
Пут Бсоград-Загрс- б почео је
и гради се пупом паром. Гра-д- е
се нове Kyhe и оправллју
старе, а тако псто п у Новом
Саду, главном граду паше
мнле Војводппе. Град се опо-рав- лл
пупом паром. За 10 го-дп- па у плапу је да град Нови
Сад дупло порасге, а афбрнкч
да се изградп трп пута впше
пего што сада нма. Бпо саи
TORONTO, ONTARIO. TUESDAY, MAY
инпцпјатпве п активиосш, a
исто тако п пзвор матернјал-н- е
потпоре оргаипзацнја u
повина. Мп ћемо иастојатп
да што Соле u што више на-докпадп- мо
и попушшо оиу
празшшу коју he оин остл-впт- п
иовим спагама п повпм
воКама. Алп та празшша ие
може с© уопште у потпуностн
иадокиадпти, а камо ли да сс
надокнадп брзо. У "Новостн-ма- "
]е већ бпло ппсано о томе
да нам претстојп сједпиаванл
покрета н новпна. To је заје-днпчк- о
MniiL-LCit- e пас свпх.
Томе можда ие треба одмах
прпступити, нпти је irenocpe-да- и
проблем, алн у скорој
будуЈшостп he, no свој прп-лиц- п,
требатп.
Алп ово не значп ппак да
he се на уједшдеваич; nhii са-м- о
сплом прнлика. Далеко од
тога. За овакво уједшваваие
постоји давна желл међу ве-hiiitO- M
п Срба и Хрвата и
Словенаца. Онп су тражплп
заједшпку п органпзацију п
новпну још у потетку када су
се успостављале ове братске
иовпне ii органпзацпје. Само
рсзоновап да hemo у посеб-нп- и
оргаипзацпјама и поссб-нп- м
иовннама моћн успешни-Ј- е
водитп борбу протпву пз-дајнп- ка
плп пховпх агеиата
међу псе.гсипштвом, уврпло
је већииу да треба да пмамо
посебнеорганпзацпје п новп-н- е
п да радпмо свак на свом
сектору, a-ye-s?
e непрестано
развпјајућп дух братства и
једпнства п дух братске са-рад- не
м1)у Југословенпма у
Канадп. Даиас је сптуацпја
друкчпја п међу нама као што
је друкчпја п у старој отау-бпн- п
и као што је друкчпја
у свету него што је била 1011
годпне. Данас мп можемо да
прпступпмо и тим пнта1иша
са друкчпјег гледпшта од
оног са кога смо приступали
1011 годпне.
Жпвело братство it једнн-ств- о
канадских јужних Сло-вен- а!
РАЛЕТИћА
па селачкни Еопфереицијама,
свуда вслнкп полет и одушев-.leib- e
за Петогодишпи план.
Ради се иа све странс удар-пичк- и,
такмнче сс село са се- -
ПЕТАР РАЛЕТИћ
лом, срез са срезом, пева се
па све стране "Јсдан два, је-да- п
два, омладппа Тптова,
xpehe у бој протнв иерадаГ'
Бпо сгк па Новосадскоч
тргу када су омладппске ра-д- не
брпгаде, мушне и женске,
града Новог Сада п среза
кретале па пругу Шамац-Са-рајев- о
под српскпн п југо-словенсх- пи
барјацнма. Када
сам чуо завет п обећаље паше
омладппе пашем драгом вођа
п учптел.у маршалу Тпту п
народу, коса мп се у впс дп
гла, постао сам 10 годпна мла-ћ- п.
Родпо се у мепп нов жп-во- г
и одлучпа во.га за рад. A
и жпвот је мплота да се даде
за државу п вође какве ми
BiW.'ll!lt"l4IW"''lfiL 1р 'Ш1' ТГТГ
"НАШ ПЕТ0ГОДИШЊИ ПЛАН ОД ОГР0МНЕ ЈЕ
ВАЖН0СТИ...ЗА РАЗВИТАК НАШЕ ЗЕМЉЕ"
ГОВОР МАРШДЛА ТИТА НА ЗАЈЕДНИЧКОЈ СЕДНИЦИ САВЕЗНОГ ВЕЂА И ВЕЋА НАРОДА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ФНР
ЈУГОСПАВШЕ, ОДРЖАН 26 ДПРНЈЦ 1947 ГОДИНЕ
(Наставак од прошлог броја)
Наше селаштво п ' Петого-дпшп- п
плаи. У пашеи Пето-годпша- си
плапу говорп се о
прелазу од екстепзивпе па
иитспзпвпу п о л. опривреду.
Друпш рнјсчпма, треба по-већа- тн
плодпост зем.гс п по-бољга- ати
пачпи обраде. Тре-б- а
повећати колпчнпу добп-вснп- х
плодога са псте повр-тин- е
и побол.шатп квалнтет
потлпрнврсдних плодова. A
како heiio мп то постпгпутп?
Разумпје се, пе на старп па-чн- н
обраде, како то прпповје-дај- у
пазови доброчипп селд-гагв- а
који сс боре из демаго-шкн- х
н разппх другпх раз-ло- га
протпв Јшдустрпјализа-цнј- е
name зсмље, говорећи
прн томе да сс са ппдустри-јо- м
занемарује паше селлшг-в- о. Те су тврдие врло плптке,
нслогнчпе и чудповате п сва-ко- м
сслдку. Да бп могли по-uo- hii лашпи селлцпка, упа-преди- тп
поллпривреду, ми
мораио пиатн потребиу пн-дустр- ију
која he пропзводитп
умјетно гнојнво, поллпрнвре-дп- е
машнис п алате. А да ба
могли пиати такве фабрпке
које he пронзводптп умјстпо
гпојиво н алате, мн лорамо
иајпрпје створити тешку ме-тал- пу
индустрију која he из-рађив- ати
фабрике за пољо-приврсд- пс
потребе. Ми vopa- -
мо, дал.с, рацпопалозпрати
иаше руднпкс угдл, железа п
другпх рУда, којнма he се спа- -
бдЈсвати лсваодице, одпосно
тешка ппдустрнја птд. Једпом
рјечју, бсз ппдустријалпзаци-ј- е
и елсетрифпкацнје пс може
сс пншта постпгпутн од тога
што смо горе иавслп. Ипдј-стри- ја
наше земл.е пераздво-јив- о
је везапа са потребаиа
нашег ссллштва, које претста-пл- л
вслпку већину пашпх па--
над
је
nvauo у пз темела
ја не могу
па све лепоте ваше
да вам Треба
нзаћп у наша пола п видет
паше селлке каго
п са песмом раде. Дог ја
ппшсм ово
сетва под
Пала је овпх
дапа добра све је
п п
су за добру
П родпу јсднож рсчн,
пас је утакмпца на све
стране у у полу.
на у
па па волама. све
пашу. Тптову
ЛРВМШ- Р- -- ЦЦЧ' чду..
13, 1947.
рода. Ипдустријализација na-me
земл-- е npcua томе ннјс сама
себи цпд., ceh опа he служпгп
noBehaivy свнх
слојева парода, a у у
радппка п Опа је
остварсље бољег
живота паших радппка, па-ши- х
сечлка, пагае народнс
ипт inrenuajt . патнх грађа- -
sKlflv4.', " '-- -- -'-- f? ttVTSr4 T4lАLtaH
МАРШАЛ TIITO
За нашу мп
морамо према плану пматп у
1951 годпип 1геколпко хпља-д- а
трактора впше no што има-м- о
данас, да огу об-радп- тп
землу. А гдје ћемо их
се, морамо
1 пх пзрадптп у овпм
кама. Мп мораио ГЈј! годп-ir- e
пиатп преко 2 пута впше
трактора п плугова но штз
пмамо данас, око 2-10,0-
00 спре-жпп- х
плугова впше по што
пмамо дапас, преко 60,000 вн-ш- е
спјачпца, впше преко 2,500
жстелпца, впше око 8,000 са-мовезач- пца,
впше око 220 ко-мбај- на,
впше око 7,000 косп-лпц- а,
впше ово врши- -
Дале, што се тнче новца,
гојп смо у Behe ка-надск- вх
јј-жнп-
х UiOBena за
лашпна п алата за
домовине, ја позп
вам све наше прпјателе у Ка-над- и,
да даду сав свој повац
за машппа п да ни-шт- а
воде 6pnrj'- - Бол.е је
да донесу од Ве-h- a
пего чегове. Тако псто по-знв- ан
све ваше исел-сппк- е пз
Канаде, да се Bpahajy у о-мов- ину
п да путују пашои ју-гословевс- хок
лађои, па he ny
товати без брпге п дупло ма-а- е
he пх коштатп. Ово
препоручујем. У
вашој Доновпвп una за свс
(Наставак на стравп 8)
ПОЗДРАВ СВЕСЛОВЕНСКОГ КОМИТЕТА ПРИЛИКОМ ДРУГЕ
ГОДИШЊИЦЕ ПОБЕДЕ НАД ФАШИСТИЧКОМ НЕМДЧКОМ
Уочн др1 uuiiiiiibime Hevia-чко- м,
Спесловенски конптет п)тн )с Савезу канадскнх
Срба н Српском Глапшку педећн телгграм:
МОСКПА. 7 МЛЈ. - ПРЕЗИДИУМ СПЕСЛОВЕИ-СКО- Г
ША,ЂБ ВАМА II СШ1М ПРОГРЕ-СНШШ- М
CPIICKIIM Е.МИГРАИТПМЛ У
ЧЕСТИТКЕ II ТОПЛЕ ПОЗДРАВЕ ДРУГЕ
ГОДШНИ.11ЦЕ ПОПЕДЕ НАД ФАШНСТНЧКОМ
ПРИМНТЕ НАШЕ НАЈБОЛ.Е ЖЕЛ.Е ЗА
УСПЕХ У ПАШЕМ ДЛЕМ РАДУ ЗА ДОБРО ЧИТА-ПО- Г
ПРОГРЕСШШОГ ЧОВЕЧАНСТВА У БОРБИ
ПРОТИВУ ОСТАТАКА ФАШИЗМА II ЗА ТРАЈАН МНР
II ДЕМОКРАТНЈУ.
ПРЕЗИДНУМ СВЕСЛОВЕНСКОГ КОМИТЕТА: Б.
А. ВОЗНЕСЕНСКН. НЕЈЕДЛИ. М. Mil- -
МГЛОВНЧ. С БЛАГОЈЕВА.
ЛОЗДРАВ ОД ОМЛАДИНЕ ИЗ БЕОРАДА
"Грпски Г1аснпк" прнмио карту са поздра-во- м
од омладинс из Пеограда:
МН. ОМЛАДИНА VI РЕЈОНА ГРАДА БЕОГРЛДА
У ОКВНРУ ТАКМИЧЕЊЛ СВЕТСКЕ ОМЛЛДИНСКП
НЕДЕЉЕ, ШАЉЕМО ВЛМ БРАТСКЕ ПОЗДРЛВЕ II
ЖЕЛ.Е ЗА ШТО БРЖЕ ОСТВАРЕЉБТРАЈНОГ МИРА
11 ПРАВЕ ДЕМОКРАТНЈЕ У СВЕТУ.
ОМЛАД1ША VI РЕЈОНА.
ЈУГОСЛАВИЈА.
иашој но-в-ој
Домовпнп.
Драгп друговп,
папиру зе-м- ље
оппшем.
одушевле-п- о
ппсио. завршује
се пролетпа најбо-лп- м
условпма.
гпша, на
вреие узорапо посејано
одлпчип услсви
годппу.
код
фабрпкама,
прузп, канцеларпјам.
nvTBnitn.
за Југославпју.
благостапл
првом рсд
ссллка.
предуслов за
поллпрпвреду
селацп
узетп? Разумпје
фабрп- -
7,000
уложили
суповање
обнавллае
гуповаае
не
цертификат
пај-озбпд-н- пје
победе фатистичком
КОМНТЕТА
1иНЛД
ИРНЛНКОМ
НЕ-МАЧКО- М.
MM'lAPIIIi. 3.
следсћим
БЕОГРАД,
Price per copy 5c
лица, вппге око 14,000 трнјера,
впше око 70,000 сјечкалпца
птд. Прсиа томе се впдн ко-лп- ко
огромип зпачај пма Пе-тогодпш- пп
плаи за паше сс
л-ашг-
во. Нз тога се впди да
нам јс потрсбио много фаб
рпка, миого челпка, мпого no
впх рудипка. Нз тога се впди
колпко је псоспована п лак-п- а
пропаганда разпих пазови
прпјатеља селлка којп пас оп-тужу- ју
да нс водпмо бригу о
сељацима. Могу да кажсм оп-д- је
да та господа пе бп пп-ка- да
могла учшштп то за се-ља- ка
што heMo ми учшшти са
оствареасм П с т о годпипвег
пллна. (Бурио одобравашс п
аплауз).
1 Ирема томс, оии слсмспти
I у нашој зсмл.11 којп су протнв
индустријалнзацијс наше зе- -
мл.с у суштннц су против бла-госта- аа
парода. Оии су про-Ti- m
ссљака, протип радннка,
протнв парода уопштс, па ма--
како они маскпралн cnojy
борбу протнп пндустријали-зациј- е.
Дал.с, разни реакцнонарни
слсмснтн покушаватн he да о-мет- ају
па разне иачннс оства-рсљ- с
плана. Тп елемснтн нс-h- e
да призпају да је у ово
кратком псрноду нослије ра-т- а
пова Југославпја показала
огромиу жнвотну спагу. Сва-ком- с
јс познато да је Југо-славн- ја
пајвишс пострадалз,
na ппас мпжс ли ико данас
оспоритн да смо ми кроз овај
перпод постиглн такве рсзул-тат- с
у обиопн, какпнх imje
постнгла ниЈсдпа зсмља у Ев-Io- mi
која је бпла окупираиа
нлн пападнута од фагапстпч-кн- х
спла. To пам призпају
онн рсакцнонарии слсмепти
код иас који сталпо брбллЈу
о томе да Југославија не мо-ж- е
екоцоиски проспсриратп
без ослонца па амсрнчкс и
спглескс каппталпсте, да па-- ша
земл.а che мо!т приврс-дн-о
нанрсдоватн ако се мп
екопоиски н полнтичкн не
потчинимо англо-саксопскн- м
силаиа. Та реакцпопарна
клика говорп, разумпје се,
оио што прнжаљкуЈс. Опа се
всселп помо1ш xojy he добп-т- и
грчка it турска рсакцпја
од Аисрпке птд. Та реакцно-варп- а
клпЕа била она нз Бео--
пли нз Загрсба, пз
убмпе it ш нз Гарајева ста-лн- о
булца, разумнје се у спом
ужем кругу, о скором еко-ноиск- ом
п полнтичкох кра-х- у,
о скорој промјенн власти
код нас нтд. . . Таква бупца-а- а
пс трсба узпиати озбнлпо,
јер тиме та господа тјегае са--ма
ссбс, краду си вријсме, но,
то и м јс јсдипп посао гога
опи данас раде п, разумпЈе се
п тај посао иије без рпзика,
јер je он противпародпи и
пепрнјатсллки повој Југосла-виј- п.
Скоро псто тако је за осу-д- у
малодушпи и пезадовол.-в- п
у name властите спаге ко-ј- и
кукају због тешкоћа при
остварену пашег Петогодп-ши,е- г
плапа. Да, ин heuo и-ма- тп
доста потеткоћа при
оствареау овога плапа, али
мп мораио пздржатн све ie-шко- ће
и савладатп пх, јер he
нас то брзо довестп цилу хо- -
ме тежн свакн паш чсстнт
грађапип, а то је сретпија х
бо.га будућпост варода na
me зеиље. Ја саи дубоко ysje-ре- п
да heuo ми савладатп
све тешкоће хоје стоје пред
пама при оствареау Петого-дишп.- ег
плава. У то су увје-рсн- п
свп онп којп пепоколс-блпв- о
вјерују у стваралачку
спагу паших парода, патпх
радппка, пашпх селлка, na-me
славне омладппе, name
пародне интелпгевцпје, па-ш- их
раднпх грађана. Да he-м- о
то све постигпутн, гаран-тир- а
пам то што смо пости-гл- п
досада у невјероватво
кратЕОн периоду и са врло
Vol. 7. No. 412.
оскудппи срстствпиа. (Бур-н- о
одобразаае).
Пиа иудрпјаша којн у вс-з- п
са плзпскои поллприврс-до- м
говоре даје то повреда
приватпе својппе и прпватие
пппцијатиге. Овп мудријз-ш- п
пду ii далл, онп говоре
да су то почетцп укпдаља
прцватпе својпве уошпте,
одноепо, прппрсма за укпда-а- с
приватпе својппе. Ово је
обичпо брблдпе које ncua
никакве оспове, али нма тсн-деицп- ју
да се упесе забупа
у селлчкс масс и невје]хпа-а- е
у Устав п ирховпу држа-вп- у
упрзву.
Да, ми xoheuo да спрово-дпи- о
плаиску пољопрпврс,у,
јср је то у питересу пе само
заједиице као цјслппс ueh и
самнх ссљака.
Ако дапас врховне држав.
пе власти у нашој зсмл.и
радс упорпо на томе да ство
ре рсллпс планосс за name
рударство, за иашу слсктрк-фикацпј- у,
за пашу ипдустри-јализацнј- у
уопште, за плап-ск- у
расподјелу сировипа, аа
плаиску расподјелу готовпх
нпдустрискпх производа к
тд., опда Је разумије се, тако
важно и потрсбно да се врхо-ђп- л
државпа в.таст брнпе п
о планској по.гопрнврсдн.
Било бк всоиа штстио п про-ст- о
iiejioryhc допуститн да
и нс примјсшшо у пољо-привре- ди
сличнс плапске мс-то- дс
као и у оста.10Ј прпвре-д- н. Држава се мора брппутн
да ссл-ац- н нмају обсзбјсНепо
сваковрсио сјемеае доброга
кпа-1итет- а, а да бн то бпло
могуће потрсбан је илаи, по-треб- но је зпати која количн-н- а
каквог je ejevcaa гдје по-трсб- ио
селдцима. Да би се
подигла паша народиа полл-привред- а
па впши степси са
ссстензивпог ид иитспзпвпп
иачпи обраде потрсбап је
плап. Нотрсбно је зпати ко-ли- ко he гдје бптп потрсбао
поллпривредпих хашппа,
трапора, колпео he гдје бп-т- и
потрсбпо умјетног гпојп-в- а
итд. Држава се мора бри-пут- н
за прехрапу цјелокуп-no- r
стаповниттва зекле и
прсма томе пп врховпни пи
нижнм оргапима властп нпје
свсјсдио како he селацн сп-јат- и,
колико п шта he сијатн
п гдјс he шта сијатн. Прсма
томс потребан Је плап сјетве.
Нотрсбно је стручно руко-водств- о
и савјстп. Далл, у
том iictov дпл-- у прехрапе цјелокупног становииштва
земле птд. ; држава мора да
се брипс за правплпу и це-лисход- пу расподјелу жетве-нн- х
припоса, мора плапсги
извршптн откуп жптарипа и
индустријскпх бнллса. Пре-м- а
томе. ттема пп говора о
било гаквом укпдаљу при-ватн- е
својипе, већ плавско
господареп.е и у поллпрнв-ред- п. To nan палажу ивтере-с-и
паше опште народпе заје-днп- це
и интересп самнх се-лл- ка.
. . Свако друго тумаче-п--е
nva аптппародни, пепрп-јателс- кп
гарастер којвх се
xohc окетати брзи развитак
name земле.
Шта даје ппдустријалнза-циј- а
name земл-- с нашој рад-нпчх- ој хласп?
Beh raunu тпи што су код
нас сретства за производљу
прешла пз прпватне у дру-штве-ну
својину, што је про-извод- пл добила повп карас-те- р,
тј. производаа за варо-дв- е
потребе, пе за стиг;а2.г
богатства поједппаца, дру-ги- м
рјечима са Еаппталистл-чсо- г
начппа производње па
соцпјалпстпчЕи, већ сампм
тпм еод пас је престала сва-Е- а
опаспост беспослнце која
је својствепа капиталнстич-еи- м
зсм.гама у ЕОјпка је бес-послп- ца
Ероничиа и саио
се у пајвншпи ЕОпуЕтурпик
(Наставак на странн 2)