Serbian Herald, August 30, 1946

              4
- ' „Ч ' . -;-— - ---- ..- JfNW , .-- ,- ,, — --5T4f- --f- - - Ј Тл Ч7
iT
СТРАНА 2 "СРПСКП ГЛАСНИК" Петак, 23 августа 1946.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Шдазп ciaxor уторха в петха.
Cia писма и чехове треба слатм на:
Ргкопвсж се не lpahajy.
--SRP8K1 GLASNIK"
ItO Adelaide St. W..
Toronto 1, Ont., Canada.
Довксн 6es потписа ce нс примаЈу.
ШТА ХОЋЕ АМЕРИЧКА И ЕНГЛЕСКА
РЕАКЦИЈА?
Југослапија jo у рату против нацисти-чк- о
Немачко и фашистичко Нталнјо дала
вишо жртава исго Амсрика и Енглсска
зајсдио. To жртвс јо она дала у зајсдни-чко- м
рату протип зајсдничког иеприЈатс-љ- а.
Она јо у томс рату страдала као рстко
која зсмља. Она јо нзгубнла 1.700.UUU
живота. Hiciia ссла и градови спаљсни
су и порушсни, њсн caoCpahaj разрушсн;
стока потучсна, појсдсна н одагната у
Нсмачку н Нталнју; она јо сва заливсна
са крвн н посута пспслом — љсно ратне
рано су страшно н вслнкс. Југославија јс
савсзшис н побсднш: у рату.
Послс тих страхота, посло тих всликих
и страшних жртава, којо јо она дала ис
зато да би Хитлсроп јарам замснила са
јармом сиглсско и амсрнчко рсакцинјс, пс
зато да бн старо уги,ставан.о било замо-ibc- uo
са новим ушставан.см а старо уг-њота- чо
са новим угљотачима, нсго зато
да со ослободи сваког и свачнјсг јарма,
зато ла со ослободи сваког угнстапана
и свих угн.отача, да со ослободн сваког
нзрабл.иваи.а, Југославија данас жсли да
жппо у мнру. Она жсли да со подигно нз
рушсшша и пспела, да лсчн тсшко pane,
да со њспо жртво ирнзнају и да јој сс
колико толико иакнадн штста од страно
оних који су јој јо напслн. Она жсли до-б- пп
савсзничко и шшјатсљскс односс са
савСЗНШШМа И СВаКНМ ДОбрС нобедно
HlIKO МОЛСО Нласт ницала
литн иових сукоба н нових ратова исго
што можо она. Иико но можс жели
вишо исго што жсли она.
Југославија јо дефшштнвно погала пу-тс- м
наирстка н изградњо. У полнкој крви
она јо изпојспала своју слободу — у тсш-ко- м
зноју оиа даиас гради жслсзимцс,
друмовс, подижо icyhc, обппвља стару и
поднжс иову мндустрнју, уништава бсду
и заосталост. Својнм уставом и законима
она јо рсшила иајболпија iunaita која су
јо разјодала про рата. Оиа јо рсшила иа-цнона- лно
нитањо н тако за иавек одстра-ии- ла
мсђусобно борбс н свађо измсђу сво-ји- х
иарода, којо бнло узроком мсђу-собн- ог
убијаи.а и клан.а. Она јо провола
аграрну рсформу која уништава бсду со-л.а- ка.
Својим соцнјалним н полнттичким
закоинма она јо обсзбсдила иравсдан и
слободан жнвот својнх грађана. Она раз-ви- ја
и поднжо културу и просвсту свога
народа — она мчслн и радн само cpclm
својих парода и лсиоти спојс зсм.гс. —
Градна Омладииске пругс Врчко-Баноин-!- ш,
градња дивно цссто Гсоград-Загрс- о.
npojcKTonaiLo и плаи повсћаља и полоп- -
шавана својо нрсстоницс 1сограда, отпа-paiL- O
HOBiix рудннка, успостапл,ан.е ма-шннско-тракто- рскнх
пољоириврсдних ста-ннц- а,
подизан.о дсчјих домова, ннвалид-ски-х
домова, заштита иарода и њсгове
прнврсдо од шпскуланата и цриобсрзнја-нац- а
— to нсколико примсра шта xohe
н шта ради Југославија. To јс шта хоћо
и шта народн, који братски н
јсдинствсио послс зајодничког точсља
крви у ослободилачком рату, братскп н
јсдинствсно точс спој зној и градс такву
Југославију.
Шта xohe амсричка н снглеска рсакцн-ја- ?
Она xoho да уништн тај ирспород и
да заустави тај иапрсдак Југослапнјс. За-т- о
она прави толикс провокацијо против
Југославијс. Зато амсричкн авионн по-врсђ- ују
сувсрсност Југославије. Зато тс-р- ор
то рсакцијо над југослопснским жнв-љс- м
у Трсту и зони "А" Јулиско Крајине.
Зато љихово подупнрањо италијанских
против југословсискнх захтева на југр-словснс- ки
тсрнториј и иарод. Зато лрела-жсн- .0
љихових војника зајсдно нацн-стн- ма
у "Б" Јулискс Крајинс која је
под jyrocioBCHCKOM управом. Зато бацаљс
у затворо југословснских п италијанскнх
антнфашнстичкнх бораца а даваљс пуно
слободе и постављање на управно поло-жај- о
н у полицнју позиатнх Мусолпнијс-вн- х
фашиста. Зато затварањо словсна-чки- х
школа п прогаи.аљс њихово штампс.
Зато узнмаљс под заштиту и организопа-љ- о
избсгличких злочинаца и издајника
и, иајзад — зато дрско одговарањс про-тссти- ма
и толнком антијугословснском
пропагандом на протсстс југословснске
владс због иајновијнх поврсђивања југо-словснс- ко
суверсности.
ЈУНАЧКА ЛИКА СЕ ПЛАНСКИ ИЗГРАЂУЈЕ
"ЗА НАШ НАРОД НИЈЕ ВАЖНО ДА 1 ЋЕ ОН ИКАДА КУЋИ ДОБИ" -КАЖЕ М. ВУЈНОВИЋ ЗА СВОГ ОЦА
Пмсмо Марка Вујновнћа,
Јавног тужноца за Лнку, сво-м- е
куму Неђц Вујновнћу у
Дупарквет, Кв.:
Драги друже а Нсђо,
. . . Да би што прије пре-ша- о
на оно што тебе ннтере- -
СУЈС а да не бц пзоставпо да
се не осврием па онај одло-ма- к
твог писма који се одно-с- и
на мога оца, рекао би
само једно. Нпсам чуо само
од тебе о мом оцу, него од
десетак нашнх људи која ра- -
де тамо. Да ли he ме оц при-зна- ти
за снна пли uchc, да
ли he ми писати или iiehe,
да ли мислн када кући илн
не, ннје за наш народ, а ко-пач- но
и и за аегову фамнлнју
нн за самога мене важио.
Рсцн му молнм те, да смо му
onauo у Југославнји газду
Дражу нз земунице нзвукли
и да he му газдн сада суди-т- н
онаковн, против којнх се
он борн тамо у Канадн seh
годннама. Нс знам кога he
сада да узму место Дражс?
. . . Писао сам о моме оцу
и п-см- у сличним рапије. Са- -
да hy npehn на оио што тебс
ннтересује овамо код nac, a
to je економско поднзаае зе- -
мл.е. Ilpiije свега да ти рек-пс- м
да оскудевам на времс-н- у
јср кроз 2 сата морам кре-нут- и
па збор у Днвосело, a
у вези са још 7 месеци
почетом изградњои xyha за
парод Днвоссла, па hy тн пи-сат- н
о овом укратко.
Паш јс народ као Bchiuia
1941 годние јуиачки прихва- -
тло паметнуту му борбу. On
je одиах у пракси схватио и
спојнм очима видео una je
фашнзам н шта on иоси на-роди- иа
којн воле и цене сло-бод- у
и иезавнсност. Свс на-срта- је
окунатора и домаћнх
паса, скутоноша н крвника,
naui je народ лавовскп нздр- -
Са КО ЖСЛИ ;као и коиачно
мносо С ЊОМ. мап.0 НО П0Ж0- - која јс и paha- -
да
мнр га
су
о
су
желе њсни
с
зону
куме
пред
ЗАШТО СМО СЕ БОРИЛИ
Питан.е Трста н Јулиске
ICpajuiie које се сада реша-л- а
на Мировној копфсрск-цнј- и
у Иаризу, доказује да
јс uciiOBepcibe малих парода
npeua Америцн потпуно о-прапд- апо.
Југословенски народ јс до-iipiui- co
процепталпо миого
Bchc ЖрТВС у бОрбн IipOTHD
фашизма него ли Америка
илн Енглеска. Тада, ua u да-па- с
је доказано, да је југо-словснс- кн
народ у стварн
онај слсмснаг који је олак-ша- о
имвазпју Сицнлнје н
Лнзиа за сапезннчке аринје.
Да није бнло југоовеиске
ос.10бодилачке армије Хпт--
лер би био у стању употрс-бнт- и
нреко 50 дпвнзмја у
борби против америчкнх u
енглескнх армнја. To су увн-дсл- п
ii npii3iia.ni сви војнн
стручиацн.
За вреле рата, савезничке
вођс су иреко штампе и ра--
дпа сталпо истицалн itpiiu-цип- с
борбе против фашизма
н стално паглашавала потре-б- у
н.сговог потнуног yuiiui-Teib- a.
А шта видимо данас? He
саио да су заборавили своја
o6chaitat ncro они мду тако
далеко да у стварн подупиру
фашизам и п.егову uunepiija-листичк- у
политнку.
HiiTaite Трста и Јулиске
Kpajnite то пајбо.ге доказу-j- e.
Hpcua HOBiinapcKiiM n pa-дн- о
нзвештајима изгледа да
господа Брнс н Бсвни сма-трај- у
јучерашисг ненрнја-тељ- л
Пталнју за дапашп.ег
завезника, а Југославнју за
иепрнјателл.
Брпс п Бсвии боре се свни
снлама иХ)тив захтева Ју
гославнје за повратак Јули-ск- е
Крајнне. У својој мрж-lb- ii
иротив свега што је за
слободу it нравду, онн у
стварн заговарају u воде Му-солшшје- ву
имиеријалпстич-к- у
политику. Це.10ме свету
јс иознато како је Мусолпнп
говорио о потреби успоставс
ставс старог рнмског цар-стп- а.
Према ilctobou гледи-шт- у
све землл које су се па-лази- ле
пред 2000 годнна под
ла се још у устапку 1941 го-ди- не,
зорила је н сазорнла
новембарских државних из-бо- ра
1945 годипе. Дакле у
коначнои ствараљу Устава,
који даје сву власт пароду и
којн је озаконпо све оио за
ш го наш народ даде нотоес
крвн.
Економскн услови код нас
се поправљају из Дана у дан.
Обнова се одвија по једиои
једннственои плаиу. Днвосе-л- о
се такође изграђује no
плану ц то код кућа Иоллр-ски- х
it ако се Милан Павли- -
нов, (Милан Вујновнћ, којиј
прим. уредннштва) снрда у
једном iiacwy, али ја ce ite-м- у
не чуднм да и није фаши-стичк- и
оријеитисан. Он не
може бнти озбилдн, он је чн-тав- ом
Дивосе-i- y ила бол--е ре- -
чено Једном добром делу 1о- -
cnnhcKor котара позпат као
спрдиа н абнорлалан тнп.
Народ Дипоссла за сада се
налази па својим старии ку-hniiiTi-iua
у Днвосслу, а власт
је уложнла много труда n из-грађс- пи
су прнвремсаи ста-нов- н
још у јесеи 1945 годи- -
не, не саио народу Днвосела
ueh ii осталом иароду Лпкс
или бол.е речсно чнтаве na
me земл.е. Наш је народ схва-ти- о
са liaJBchoM озби.гношћу
нзградљу своје земл.е нсто
тако као што јс схватно да
само оружапом борбои можс
се ослободитн. Народнс ласе
обузео је дух ударничког ра- -
да. Омладина Лике се је оба-всза- ла
поправнтн 400 км. це-ст- с,
пошумитн 150 хсктара
ЗСМЛ.С, дати 5-50- 0 радиих да-п- а
на обнову пруге Госинћ
Нлавна, датп у сјетви 7.000
радних дана, на поиравкн
школа и омладинских домо-в- а
4.000 радпих дана, на по-прав- цн
задружннх зграда
1.000 радних дана нтд. Ово
јс само омладипска обавсзл
рнмскил царством трсба да
дођу под управу Нталнјс.
To нсто гледнштс заступа
и садапшл пталијаиска вла-д- а,
ii када Брис и Бевип вс-л- с
Да је Италија етпнчки п
историскн оиравдаиа, оида
опн у стварн нодупиру им-иеријалистн- чку
иолнтпку фа-шизм- а.
HiiTcpccaiiTiio би бн-л- о
чути какав би они одго-во- р
далн када бн Пталнја
тражила да ћнглсска, Фран-цуск- а
к Шпаиија итд. дођу
под аезниу управу, jep су u
те земле некада бнле у оквн-р- у
pnucicor царства. Шта ви
о томе мислите господо Брнс
п Бевнн?
Да је становннштво Јулн- -
ске ixpajiuie у orpounoj ве-hu- iiu
југословенско н да ве-hn- na
самих Нталпјаиа у Трс-т- у
желе ујсднаеае са Југо-смавиј- ои
то све пе важн пи-шт- а.
Главно јс да Италија
има 'нсторнско" првепство.
Свс ово доказуЈе какву
прллву полнтнку спроводе
претставиици амсрпчких н
енглескпх нмперијалиста- -
Надге у обраин своје по-лати- ке
онн веле како је Нта-лпј- п
коиачно павестила рат
ЈЈемачкоЈ, те да нрсма томе
требамо iij)cua п.ојзн посту-iiiiT- ii
милмје. Али код тога
се пе смнје заборавнти да је
Пталнја била на страии Хнг--
лера све дотле д°к unje бпла
присплепа на капптулацпју.
Алц шта би се десило да
је Хнглер био у стаиу по-ту- ћи
н уппштши савезпичку
армпју код Каснпа? Без двој-б- е
Нталнја би преко nohn
опет прешла на страну Ње-иачк- е.
Садапа иолитика во-дсћ- их
нталијанских полнтн-чар- а
н цсторија задњнх 30
година то најбо.ге потврђује.
У очнглед овнх чињсинца
и чиаенице да је Италија у
стварн била колевка фашпз-м- а,
којег је Хнтлер копнрао
у Немачкој, мп вндимо да је
сгановнште Брнса и Бевина
пе само погрешпо већ ства-рн- о
поставла темел.е за ојача-а- е
фашнзиа u фашнстнчкнх
злочинаца протнв слободе и
иравде малнх народа.
Шппро Мапдпћ.
ровну конмсренциЈУ, онда сс господа
варају.
гннулн ни америчкн нн енг- -
лески војннцн. Нијо за такву импернјали-стичк- у
политнку давао жртво нн снглески
која he ce нспуинтн све на ј људску храну и одећу. Иита- -
дооровол.ноЈ и оесплатноЈ оа
зн. Оснм тога нсто тако раде
п сиидикати u оргаиизацпје
жена.
Питаш ме друже Неђо за
Личку пругу да ли рздн. О
томе ти могу pehu само татн-к- о,
да је Личка upyra (од na-me
стране) 6iua до темсга
разрушена. Сада је ствар са-сви- м
друкчија, железвичкп
саобрапај Загреб-Грача- ц је
отворен још у априлу 1945
годнне, a у плаиу је да до
1 маја буде отвореп cao6pahaj
Загреб-Спли- т.
Питаш ме како за стокј,
ОД ОБЕЂАЊА НИЈЕ БИЛО НИШТА - ШТРАЈК GE
НАСТАВЉА
НИШЕ: МИШО РАПАИћ
Недавпо "Јупајтед Елек- -
трнка.т Редко Машннворк-срс-"
унпја чнјн саи и ја
члан, покреиула je акцију у
ламнлтону да сс свн сада ua
штрајку yiincKii локали у-дру-
же
н заједничкп пођу
Отаву на нреговорс са прет- -
ставннцима владе. Овоме се
је придружнла н "Робер Вор-керс- ",
унија радника гуме-Такођ-е
се настојало npiitiy-чнт- н
и "Стплворкерс Јуип-оц- "
која се иа.тази на штрај-к- у
(Стелко). Чланство јс на
ссдиици гласало у прнлог, a
иеке воће, Сн. Сн.Еф-овц- и,
су читаво питан-- е забашурн- -
лн. 1iЛади тога су иа з_ а_ једнн
чком митиигу yuiicKiix лока- -
ла коЈн су учествовалн
овом маршу ii а Отаву одржа- -
пом једном парку (Јгави,
критпковали вође челичнс
уннје, а парочто Миларда.
У Срискои Гласппку ce о
томе иије доста инсало, па
hy ја псшто проговорнтн о
томе 'копвоју", јер сам као
једаи од предсгавинка УЕР
М н сам учествовао у при-upcuu- ou
раду и у маршу.
Пз јужиог Оитерна окушии
су сс учесннцн Хамнлтону
одакле смо се кренулн за
Торонто где су нам се Други
прндЈјужнлм, а тако исто
Ошави, Киигстону и друшк
местима, ако не у аутомоби-лин- а
а оио аутобусовима, та-к- о
да смо eeh Кингстоиу
iiuain снлан "конвој". Још
лре поласка јав.гсио нам је
да he нас у Тороиту дочека-т- н
rjiyna радннка и да heuo
ce окупнти на "Маркет скве-ру- "
где he градопачелник и
вође уннјскцх локала гово-рнт- н,
што је н било учнае-II- O.
Норед тога били смо до-чека- ии
музнком u велике
масе иарода су иас поздра-вил- е.
Од Хамилтона па до
Отаве носнли смо натпнсе
иа нашим аутомобилима са
разним захтевима,
Стнгли смо Огаву у по-л-а
три где су пас
дочекалн ммогн спмнатича- -
лленариој
конфсрсн са
делсгат Моша Ипјаде поно- -
во je подиео предлог да сс
позове Да учеству-ј- е
раду 06-разлажу- ћи
иредлог Југосло-венск- е
Моша Пи-јад- е
је свом говору пзмсђу
осталог рекао:
"Од свих балкавсЕих зема-.i- a
Ллбаннја је прва
која је постала лак плеи
н м п рпјалпзма.
Разједшкиа Европа иије
предузела ни један корак дл
одбранн пезаввсиост те малг
землл. Па нпак је окупацпја
Албаиије била за фашпстич-к- у
Ита.1пју оствареае једне
од главнпх профама
шхшјанског
којн је спремао засорачеае
на балк-аисс- о тло, како би
Нталија ту добила
позицију да би могла Југо-славиј-ц
да затворц Јадранско
море, да створц за
освајаае Јад-ранс- ке обале u да' З'иишти
Југославнју п као не- -
Али у таквим циљсвнма пропалн сј ии амсрички народ, п не говорм
друш, па исћо ycncni пи они. ce mi- - у име тих народа кад тапву полити-сл- и
да то најбољн за 1М- н- ку. Ннјо со зато рат водно. Та политика
п у
томс
Нису зато
у
у
у у
у
у
у
у
у јутро,
у
п рата, радп чсга се праве
тс мора да потакис на акцнје
и протссте сваког ко мир и остваре-il- c
вслнкнх иачела за које су народн
пролноалн своју крв у овом рату.
ие стоке мало теже нде, jep
je опа страховпто унпштена.
Што се тиче .гудске храпе не
бн се могло говорнтн о некој
глади, али се не може гово-рит- и
о некни залпхаиа. Оде-h- a
н обућа се нзрађује и до-бпв- а,
а.ти то је све још пишта
пиајућн у внду све потребе.
Ево за сада друже и куме
Иеђо оволико. Ноздравн ми
све наше л.уде тамо, а тебе.
још једпом поздравља твој
друг н кум,
Марко Вујновпћ,
Јавнп туж. за Лику,
Госппћ.
ри. uoBiiiiapii са разиим ua-тањп- ма
ц аиа-рашм- а.
У 10 сатн пре
окупили смо се на заказапо
место, одакле смо у иоворки
дошли до парламепта, који
смо иеколико пута маршира-jyh- u
опкружнлн а послс по-стави- ли
''ннкет-лајну- " око
парламсита каквс још у Ка-иа- Дп unje било.
Послс кратког врсмсна
изашли смо из дворншта, да
ce у 2 сата послс поднс вра-тнм- о
и састансмо са мшш-стрим- а
и иароднии нослзјш-цнм- а
пз наших мсста. Били
смо расподелснн у групс пај-внш- е
од 70 а иајмаас 20 л.у-д- и. Тако смо са imua разго- -
варали it поставлдли им нп- -
тап.а и добивалн разпс одго-вор- е
it o6chan.a. Ономенулц
смо uociaiiiiKc ii мшшстре
да се сете кога треба да прст-ставллј- у.
Тражилн смо од
апх да смсста подузму мере
да се радиицпиа нспуне о-прав- даии
захтеви, јср мн смо
сити обећаља. Одговорили
су иам да he ствар испптатп,
ироучити п заједиички ua
својии заседаапма доисти
одлуке. Мн смо их строго
упозорнли ua pacryhc цене
и иадннцс.
Али од свнх o6chan.a unje
било иишта. Учшшло ce баш
обратно. Парламснтаран од-бо- р
који јс проучавао u то- -
ооже тражно pemcitc unje,
како нзгледа, ии проучно ин
решпо проблема. Пшаас јс
поново бачеио у крило nap-ламеп- та
од страпе тог одбо-р- а,
а мшшстри прско мнни-стр- а
Мичела и upcuo
претседиика одбора "Вор
тајм прајс снд борда",
Гордоиа, отвореио су ce no
казали да je iliixob главпи
ци.г заштити велике профите
коипаннјама, са својом 10-цеи-
ти
политиком. Тако јс
пирајк у Хамнлтону, којп
јс цеитар даиаппшх радиич- -
ких борба joui у току н ком
ианнја чсшчног труста
лко) иокушава да га уз no
noh власти п полиције раз
бпје.
ЈУГОСЛАВИЈА КНСИСТИРА ДА GE АЛБАНИЈУ ЛОЗОВЕ НА
МИРОВНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ
Парпз. — На зависнс државе. To je у везн
седнипи Мпровне немачкии ''дранг пах ос-ци- је
10 августа
' тен" бно први корак, који је
Албаиија
у Конференцпје.
дегацпје,
била
пта-лнјаиск- ог
е
тачаса
нмперпјализма,
сиажну
мостобран
Грчсу
реакцнја
Ако уодн
су аргумснти
импсрнЈалнзма
провокацнје,
жслн
фотографскнм
нодие
опадаЈЈ-h- e
рада
тред
(Сте
југословенскл
југословепске
прстставлло увод у uo.ttat)
мл.11 ваи.у целог Балкаиа иод
власт снла осовиие.
Албаиија је пружила ору-жаи- н
отпор иападачу, no у
иеравпој борби иорала сс
предати. Али a.i6aiiCKii иарод
ce unje могао иомиритп са
ропством и днгао се иа оруж-ј- е
протпв фашистичког оку-патор- а. IIocic капшуладнјс
Пта.1ије on јс продужно бор- -
бу протнв Немаца. Да би
одбранио и иовратио своју
слободу ii иезависнист, Ал-банс- ки
иарод је водио 6 го-ди- на
тешку u херојску борбу
протнв фашистнчкнх окупа-тор- а.
HaL--o ма-iei- i, овај парод та-к- о
лубоморан па своју нацн-оиалн- у
пезависност постао је
својом иожртвоваиои борбои
заслужаи савезннк делосрат-ски- х
иација у заједиичкој
борбн против држава фашп-стич- ке
осовпне. On јс у тој
општој борби дао велике
жртве".
Затпм је Д1оша Пијаде про
ОНТЧл Тлслк апа ..л!.. 2„ ,
новембра 1944, упутио гене
pa.iy Енвер Хоџи. Нзражава
jynn 4jijeiLe успеснма
које je Албаиска HO војска
постигла у борбн протнв за-једннч- ког
непријателд.
шмашш1ПШап1Ш1нмш
Политички преглед
шЛШшЛтШЛЛ. Л1ЛЛЛ,ЛЛшЛтЛЛ.ЛЛшЛ
БЕОГРАДСКИ ЛИСТ "ПОЛИТИКА" 0 МАХИ- -
НАЦИЈАМА И ПОЛИТИЦИ ТЕРОРА
ГРЧКЕ РЕАКЦИЈЕ
У чланку под насловом '4ДОК У IIAPII-З- У ЦАЛДАРИС ГОВОРИ О ДЕМОКРА-ТНЈ- - И У ГРЧКОЈ СЕ ПРОГОНЕ ИРА-В- И ДЕМОКРАТИ". "Полтпка" се осврће
нанзјавс шефа грчке делегацнје Цалдариса
којц се трудно да докаже Да у Грчкој влада
права демократија. У чланку се пстнче да
очнгледио постојн же.1а да сс помути мир
на Балкапу како бн дошло до ''нужпе интер-всицијс- ."
Цалдарис је покушао да мсша у
ову игру Југославију, нудећн јој прллву
комоннацпЈу поделе ллбапиЈе.
Објашн.авају1ш овакав став грчке дсчега-циј- е
на конфереицнјп мира, лнст подвлачи
да је данаиш.с стап.е у Грчкој веома тешко
Широм Грчке врше се прогопн дсмократског
живлл.
"Иослсдае опсрацнјс на Олнмпу протнв
нскадашп.нх бораца НО војске херојског
грчког иарода, у којим опсрацнјама "савсто-давно- "
учествуЈу н бритапскн офнцирч, јас-и- о
показују иамерс данапике грчке владс.
Ове "опсрацијс niuiihciw" нзгоде ce у циху
''усиоставлли.а рсда" у Грчкој. II док у нме
ycnocTaBaiba рсда на Олимпу пшу пајбо-л.- и
спкови Грчке, дотле по градовнма војни
судовн потпнсују смртпе казне лицпма која
су кроз крваве годнпе тегаке окупације далс
пуно доказа свога родол.ублд у борбн про.
tub фашизиа.
Порсд овог страншог прогоиа грчкнх де-мократс- кнх
маса, грчки народ живи даиас
у страховнтој бсди. Да бп одвратпла пажау
грчких маса од тсшкс у11утраши.е снтуацнје.
грчка плада покушава да "пахрапи гладпс
масс прогопима и идсјама вс.тикс Грчкс и
да и м укажс влада жели да претстави повра-та- к
крала као јсдинн спас зсмле и гаран-тиј- у
за будућс обсзбеђе1м: Грчкс."
У члапку сс паводс подаци о поступку
грчкс пладс са народиим uaiuittaua: са Ма-кедоици- ма
у Јсгсјској Максдоиијц, са Пу-гари- ма
у Тракијн и са Албаицима у Каме-риј- и.
Протпв опих карода грчка реакцијл
води иолптпку yiiiuiiTanaii.a. Парочнто су
страховпти прогоии Максдонаца. Чптав овај
народ ставл.си је ван закоиа. "Очиглсдно
јс да Цалдарпс п грчка влада у одпосу па
Јсгсјску Максдопнју циллју иа измену гра-пиц- а.
Тај иокушај uchc и ие може уродити
плодом, jep he македонскн народ у Јсгсјској
Максдоинјп умстн да потражн права за која
сс 6ojiio токол опог рата и која су иу зага-раитова- ка
од стране папредних светских
дсмократија."
ДИШРДЊЕ ИЛИ СПОРАЗУМНО ИЗГРА-ЂИВА- ЊЕ
МИРА
Иод насловом "ДИКТИРАН.Е ИЛИ
СПОРАЗУМНО НЗГРАђ11ВЛНЕ МИРА"
Стсфан MiiTpoBiih објапљује у '"Борби" чла-па- к
у комс сс осврћс на досадлпич! рад
Конфсрснцнје мира у Парпзу.
Крнтнкујући оштро дуготрајне днскусн-ј- с
око иословника и оргаипзацпје копфереп-цнје- ,
on подвлачн да je рат вођси заједпнчки
и да су зајсднички билн фориулисапп цп-л.ев- п.
којц су билк дубоко демохратски и
праведин.
Ратпч цилпи — кажс се у члапку —
садрлсавалн су 4 осиовна задатка: 1. Побс-дит- н
п искорсиитп фапшзаи; органпзовати
праведаи мнр; оснгуратн сваком народу не-смста- ин
самосталии уиутаран развитае;
оснгурати саради.у међу народпма на базк
споразумпог решавапл npo6iena послсрат-но- г
инра н проблема послератпог жнвота.
Сада се не ради пи о чеиу другом пего
да сс oiiii ЦИЛ.СПИ за које се заједипчки ра-това- ло
спровсду у живот, онако је бпло
дотворено оида када су Хнтлер и Iyco1и
it it држалн свој нободепи прстепи барјас ua
Ламашиу.
Мсђутнм. уместо доследне победе над
фашизмом, iiCKopcibiiBan.eM фашпстичких ос-тата- ка
н уништсља ратипх зликоваца, реак-цпоиарп- и
аигло-алеричк- п кругови где год
могу штитс фашпстичке остатке и ратнс
зликовце, организују их, п прнкривају их
прсма MoryhiiocTiiira у државне апарате по-једин- нх
зема-t- a и ovoryhyjy н помажу и-х- ове
интриге око расппрпвааа Tpeher свет-ск- ог
рата.
Умссто oriirypaita и спровођеиа права
сваког парода па свој несметан и самосталаи
разпнтак иа бази немсшанл у иегове упу-тара- с
ствари, ти кругОви безобзирце uacphy
оружјсм, повцсм, дипломатскпм пфама, еко-liOMCK- iiM
мерама, шпијуиажои и пропагаи-до- м
на пационалну пезавпспост појединих
парода и па сувсрепнтет поједиппх држава.
шдипсЈНја, 1])чка, iinua и италиЈа типи-ча- и
су пример те полнтикс.
На завршетку се подвлачи да је Југо-слави- ја
противна и да се иикад uehe са-глас- пти
са полнтпком дпктирап.а мира хоја
води ка прсвластн извеснпх нипсрнјалнсти-чки- х
сила над Европом и ка ствараи.у по-в-их
извора агреснје. Југославнја је за сдож-и- о
н споразумпо решаваље проблека послс-ратн- ог
мира, па базн оних цплва којн су
зајсдничкн поставллни н за које се зајсд-1П1ЧК- Н
водио рат.
ПАЉЕЊЕ ЖИВОГ НАРОДА У
КАЛКУТИ, ИНДИЈА
Вести од 20 августа из Калкуте. Иидија,
јавллју да je у селу Бепгал жи&и па ватЈ)и
спал.ено 150 особа, жепа и деце. a 3000 je
попшуло у сукобнма пзмеђу Хнидуса и
--- — rtv...v мјј .муслимана н миого хп.гада пх je paifceno.
чких снага на Средозесмаљвеуз.п1"2: ЛппГЛп, ;гЛ'".,Аv„-e„-b1..y- И.,д„је сличпе су
._ „
иад
како
. ..u.r,UMU vyiv#u.fi.ikiix iiaiju.ia када cv IIA~ велпћсвцн п чстнпци вршплн поколе Једни
кад српскнм а други над хрватским н му-слимаис-
кнм
народом по палогу и плану Хиг-лер- а. Питаље je само када he једпом доћч
крај томе међу народом Индијс хако ј.
дошао у Југославпјп.