Serbian Herald, December 05, 1947

              ч
- rsffi4hg atk%№hJSj5SisI=fe=-- &
#-ttKr&~i-
+.J fft S-afwta-g
%jaaiaHfW.ii№fe'a8t-i'aatliiaJHiitl- a
CTPAHA 4 СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 5 децембра, 1947.
ШТА БИ СЕ НАМА ДОГОДИЛО ДА НЕМАМО
НАПРЕДНЕ ДЕМОКРАТСКЕ ШТАМПЕ
Кампааа за Српскн Глас-ни- к
налазн се у лупом јеку.
Неке организацнје су то узе-л- е
врло озбиљло, док опет
друге то сматрају за олаку
ствар и врло слабо лли пика-к- о
не узпмају учешћа у ра-д- у.
Само када би ови друго-в- и
хтелн да се упитају: шта
би сс са иамадогодило да ле-ма- мо
своју радннчку штампу?
Онда би олн бол.е радилн, a
ларочито када ба дошлн до
правога одговора, који бн
значио: иа догодило бн сс
баш оио што непрнјатагн ра-д- не
класе жсле. Наразнтн тн
најпећи лелрнјател.л радии-к- а,
би бсзбрижпо седслн и
ужнвалп, док би радлпцн па-да- лн
у све вепу и већу мизс-рпј- у,
нс би ималп начина да
дознају шта се са инма дога-ba- .
On и би билн немоћии да
ишта подузму да поболлиају
свој животии стандарт. Не-лрпјатс-
л-у
бнло бн лако ус-пс- тн,
да увери радинке, како
су тобож онн и.нховн велнки
доброчшштели. Док данас,
ле могу тако лако да успева-ј- у
у својој лнцемсрној улози.
Да, још има опнх који иа- -
ссдају огромној it cncMohiioj
прппагандн својнх лелрлјатс-л.- а.
II ма н такових, којн ссбс
зову панрсдиим, а нн ирстом
да макпу да помоглу да сс п
други иоштени радинци о--
Тридесета годишњица Октобарске
социјалистичке револуције
(Наставак са страпе 2)
тога што он зпачп крупаи,
нсторнски корак у борбп па
tihpimuc снлг.1 за чвпстн Mini ia tiictii ч иацноиалну исзависност
Таква вазална улога нснз-бјежп- о
мора да довсдс до сла-'бл.еи- .а
утицаја десннх соцнја-лнст- а
у редовнма радиичке
класс, до јачаља иатрнотског
Фронга под руководствои ко
муннста.
Баш у таквој снтуациј'1 —
када америчкц кмпсрнјалисти
покушавају да намстну своју
пол.у иезаписним државама и
омсту оствареас чврстог мира
када нх у томс но читапом
свијсту, Dapajyha радис масс,
поиажу дссни соцнјалистн, —
с још всЈшм спагом сс исно-ллвај- у
миролубива улога
CCCl'-- a — с јсднс стране н —
с другс стране — ндеје брат-ств- а
ii равпоправиостн иаро-д- а
и држава, ндеје о ycionu-м- а
ослободилачке борбс на-род- а,
које су свнјсту дали Ле-јч- ш
н Сталлш. Тс идеје су из-држа- ле
најтежу пробу на кој
је икада бнла став.гсна једпа
ова ндсологнЈа и one су одо-л.с.- 1е
свим ударима. Кроз orait
рсволудијс, изградне соцнја-лизм- а
н Пелики отачественн
1ат СССР-а- , Стал-ино-
в геиијс
је пронио н развио те ндеје,
one су заснјале још .гешис и
снажннје.
II баш у наше дане, када се
иавршава трндесст годииа
славне нсторнје Совјетског
Савеза, те идеје су внше него
икад живи извор како за на-ро- де
који су стрсслн имисрп-јалистнчк- с
окове, тако н за
one Kdjitua прстстоји обрачуи
импсријализмом.
Народн Југославијс су се, у
сваком ногледу, обнлато ко-рпсти- лн
нскуствнма Совјет-ско- г
Савеза ндсјама Лс.н- -
на Сталлта — nm v Лппiti i
тако
млрпоЈ изградан зсмл.с. Ру-- к
о в о д лоци ослободллачке
борбс су се sopiiCTiuu тим
идејаиа као пуковолство за
мртвом
мом. Unit су — баш због то--ј ХЗ?
га што су, руководећн се ле--1
fcujcio открнвали
нове форие ослобод!иачке
борбс — м бнлн у ciaity да
у лсобнчно тешким и комплн-коваии- и
условнма доведу иа-ро- д
до потпупе побједе.
Друг Тнто je пнсао:
Народпоослободллачкој
борбн резултатниа те 6ој-б- е
nocToje слеменгп хисторнј-ск- е
закоаитости развнтку
коју су открилп на-ш- и bcihkii учнтсгн К. Маркс
н Ф. Елге.1с, коју су теорет-ск- и
обогатпли, продубили u
примијеннли ла дјслу велнки
уштељц II.II. Ленпн ц J.D.
Сталпп. Та хисто])нјска за-коннт- ост имала јс н нма v
сгом развоју код нас у Југо-ciaBiij- it, до пзвјеспог стспена,
пове формс, којс су у гоку ра-т- а
бнле услов.гене повнц ка- -
трссу отровне непрпЈатељскс
пропаганде, а сваки напредни
и поштсни човек н борац за
радничка и народна права
зна, и нора знати, да се то
може постипи само са јакон
папрсдном штампои. Сваки
радник мора да зна, да рад
ничка штампа нема ннкако-ви-х
диспозиционнх фолдова,
као што je то случаЈ са непри- -
јатсгским новниамп, да рад- -
ничка штампа постоји само
на раднису. Сваки свестан н
папредлн радник дужан је да
учннн све од ссбе за своју
штампу.
Нска нам другови н друга-рнц- с
у Торонту послуже за
пнрмер. Огранак оргалпза-циј- е
С.К. Срба у Торонту од
маја мссеца ов. г. на до данас
учнннла је 11 разних прпре-даб- а.
Прнход од овнх прлрс-даб-а
мало је отишло на локал-и- е
трошкове, а друго је за ла-ирсд- ну
радничку штампу. Мн
нисмо велики но броју,
нити бн се могли убрајати у
вслнкс, али смо пелнпи no na-me
м раду. Само погледајте
name разле нзвештајс. Ту he
те вндсти имена другова и
другарица, који су носетили
свс н једну од овнх 11 прпре-даб- а;
они давају добровол.не
прнлогс кад се год то од ibiix
затражл, то баш обнлато.
Моглн стс вндети нста нмсни
рактсром рата новим посге
дицама тога рата које су усло-пл.сн- е
скоро трндесетогоднш
и.им постојап-е- м всликс соцн
i"c
н
с
п
у
у
н
земље — Lobjct--с
iLcxouiiii огром- -
ним напретком. Ирсма томе
— специфичан карактер раз-гој- а
и резултаги тога развоја
код нас ие протнврјечс нау-ц- и
марксизма — леплшизма.
иапротнв — они сс потпупо
слажу с том пауком. Ово иам
у нсто врнјсис још јсданиут
нотврђује сву геинјадност иа-mu- x
иеликих учптсл.а, који су
нас увцјск учили да маркси-за- м
- лсаниизам нијс догма,
Beh руководство за акцнју."
("IColIyшlcт; бр. 1 стр. 8-0- ).
у Југославнји, којс су сс ја-ви- ле
на базн ирпмјсис ндсја
Лси11на и Стал.на у новнм
условима, у условнма скоро
тридесетогодншасг постоја-it- a
Совјетског Савеза н аего-в- е
огромне улоге у свнјету?
Прво, иова форма народног
устанка. Усганак протнв оку-нато- ра
н домаћих нздајника
у Југославнјн, развнјао се у
формн комбииованих акција
партнзапа и регуларинх једн-ипц- а,
које су се одиах на по-чет- ку
развиле нз партнзан- -
( Наставак са страпе 1 )
Удружптн се у заједпичком
iiacTojaity са свпма ошша
државама света које се пре-м- а
пама односе иа базп рав-ноправнос- тп.
Ссе су то осповпа патитп-чк- а
иачсла наше Армпјс. Сву-д- а
на свом путу, наша Армн-ј- а
проводи ову нолнтнку, ио-литп- ку
која je у складу са
захтсвнма нреко 90% нашег
парода.
nponiD окуиагопа. и vi 11аша ЛРМ,Ф сс не одио--
"У
друштва,
си na ncTii ii ач н и пцема свлм
луднма на Чанг Кај Шеко-в- ој
страни; она у том погле-- '
ДУ радије прихваћа полнттсу
акцлју, a tie као третпраља.
јмшпзмом,
и
и
1'
који су богато давалн на кућ-н- ој
забави у октобру н на кон-цер- ту
9 новембра, н опет бо-гат- о.
Све је ово било за нашу
напредну штампу. Друговн у
Торонту су схватили правил- -
но своју дужиост. Онп су све-сн- и
чиаенице, да без штампе
пе може битн ин оргаппзацн-јс- ,
а без органнзације пс мо-ж- е
битн if и спомсна о радпн-чк- ој
борби у правон смислу за
опстанак н бол.у будућност.
Мн смо сада опет прнпрс-мил- н
куплу забаву за локал-п- е
трошкове. А да би забава
Снла што успешлпја, друго-в- и
су допринели све што1 је
погребло, бесплатло, одиос-н- о
nuhe: храну н кућу. Ово
су опет оин исти друговн. Ја
мислнм да су овакви само-прегор- н
и пожртваиа хвале
вреднн, а могу да нослуже и
за прписр другим колоинја-м- а.
Морам да се дотакнем мо-ј- х
другова н пријателд у
пораидн. ИрегледаЈули лео
твнцу у Српском Гласнику
влдим да још ннсу ништа
учшшли у ноглсду фоида, a
злам да пмају прилнку да
учине. Надам да ДРугови1иашем „острадалом
само задржаваЈу да нас изне
надс. Ја всрујсм да he онн to
учинитн бол.е него некн мн- -
сле. Ја mix добро познам, и
онда када су билн на
ских одреда.
Друго, нов иачин рјешава-ib- a
унутрашанх инташа (то
јест рЈсшаван--с у нацнонал-но- м
устанку, у устапку про
тив окунатора, осиовннх уиу-трашљ- нх
miraiba као што су
— пнгаи.с властп, пацнонал-н- о
питан.е, пигаше својнпе
средстава за производау п та-е- о
дал.с). Устанак је довсо иа
власт раднс масе и тиме ос-тиар- но
основнн предуооп за
нзградиу новог друштва. Ус-тан- ак
у Југославнји је пока-за- о
с дотад невићеном јасно-ho- M
да су старе, владајуће
к-ia-cc
иеспоеобне да сс одуп- -
ру завојевачима н бранс на-цноиа- лну
нсзавпсиост. Ннје,
зато, нимало случајно да су н
оиеустанком против окупато-р- а
нзгубилс власт н господ-ств- о.
Југославнја је, даклс, за
паше вријеме, тшшчаи прнм-је- р
"реза1уционарш1х дру-штвен- нх
прсображаја који се
одвијају у знаку борбс протнв
фашпстнчких освајача, а за
слободу ii иацноналпу неза-виснос- т,
за odBapeibe иравед-иије- г
друштвеног спстсма,
( Наставпће се )
Захтеви кинеског народа
догЈразноврслог
зиачи да главпи впповници
ј ia uopaiy оитн кажљснп;
ннкаква пптап-- а nehe но--
ставллти оипма којн су би
лп присилеии да следе Чанг
Кај 1Пска; оии из Чалг Кај
Шековнх рсдова којп имају
заслуга треба да буду narj'a-ђеи- л.
Што се тнчс Чанг Кај
Шека — нашег архилспрнја- -
тела у грађапском рату, ис--
достпжног у злочшшма н пе
деллиа, као н свнх ратнпхј
злочлиаца kojii и дал.е пома-ж- у
Чанг Кај Шекова ледела
л окрутпо угњетавају народ,
а што јс цела землл увлдела
— naina Аривја he nx CTithn,
пзпести пред суд и ирсма за-koii- v
казнпти.
ДОБИТЕ И ВИДИТЕ
ФИЛМ КОГА СВАКО НЕСТРИЉНПО ОЧЕКУЈЕ ДА 1ШДИ
јШЂУНАРОДНН омладннскн фестнвал у нрагу
ИЗГРАДЉА 0МЛАДШ1СКЕ ПРУГЕ У ЈУГ0СЛАШ1ЈИ
— ШАМАЦ— СЛРАЈЕВО —
КОНЦЕРТ Н IIPIIKA3 ФНЛМА, 13 ДЕЦЕМБРА
У 8.30 ВЕЧЕ
300 Батрес стрит (Украински дом)
Прнрсђујс Здбор Нациопалвс Фсдсрацпјс Радничкс
Омладинс Торонту.
ПРЕТПЛАТННЧЕ, ВИДИ ДА ЛН ТИ ЈЕ ИСТЕКЛА
ПРЕТПЛАТА II ПОЖУРИ ДА ЈЕ ОБНОВНШ!
оној странн и онда када су
прешлн на нраву и поштсну
страну. Увек су то Силн нс-кре- ни
ii иоштеии раднпци па
зато ја н нмам потпуно уве- -
реље да he они учииити внше
пего aiixoB удсо. Нпсу опн
паучили да пско другп за л.их
Еола вуче. Има пих још који
пису впшта учппили, али ја
не желим да днраи ове које
не позпам изблнже.
Када поредпмо све — од-лаз- ак
iiaiimx најбол.и друго-в- а
и другарица у огапбнну,
иропаганду и е п р ијателске
штампе, која се водн протнв
нас, па онда велике и огром-н- е
издаткс, који се чине за
iiouoh нашсм народу постра-дало- м,
наша кампаиа врло до-б- ро
напредује. Алн ми који
сиоосталн овде, иорамода до-каже- ио
иашии друговима и
другарнцама у домовинн, да
смо мн сиремни да подиссе- -
мо и iiajDchc жртве, ако се то
U,r.M..„,. -п ,w, tn.,y„.mr „nуr.r ЕОЈега СУ позвалп rtpah3 да буде прису- - ,,, .w ..._„ П-- — "
онда ако уздржнмо пашу па-пред- пу
штампу, којој се лај-вп- шс
п м а захвалнтн за помоћ
Kojy смо до данас учиннлн
сс иароду, u
се
у
Koja je толнко учшшла н до-прнп- сла
у борбн радног на-ро- да
н у опште лашега паро-д- а
протпв фашизиа, да јој м
иајболн вођс nauiera народа
одају почасг и вслико ирнзпа-ас- .
Да мп данас внсока чсла н
иупп nonoca, можемо да се
Bpahauo у земл.у наших ота-ц- а,
то се само може захвалпти
пашој напрсдпој штампи н
пашим папреднпм оргапиза-цнјаи- а.
Каква образа н поио-с-а
бп могли имати да смо сви
следнлн "Галс Кападе" н дру-г- е
фашнстнчке крпетнне? Да
смо iix. слсдили, ис саио да
се пс би враћалн иа своја
стара oribiiuiTa, него би се од-рек.- ш
своје дсце, своје мајкс,
својег оца и славлс отапби
не. За то наиред друговн н
другарнце за јачаас вашс
штампс, јсдниог које
радннх поседује. ,
Андрија ДражпИ
Важноот индустрије злата
за Канаду
(Наставак са стране 3)
та н постоје попрсчно само
око дссет годпла.
Ссм тога пма у Канадп ла
стотилс iicKoiianiix Java у
земл.п као започети златш
рудницл, алн пнсу докучили
ступаа лроизводие било .
разлога да је количипа злата
у рудачл тако малеп да ле по- -
крпва пи трошкове рада, илп
је усталовлело да је наслага
рудаче лремалела па се тако-h- e
ле исплаћује iihii у дал,ле
трошкове, ллн пак јс поду-зетлицп- ма помакало ловча-лл- х
сретстава, a има н другнх
разлога да се лпје ластавило
радом.
Доблваас злата из позна-ти- х
лалазлшта у размеру
златло ладмашује колпчину
одкривспих повпх лалазнштв
иа се са сталинм иовсћава-њс- м
пропзводм.е злата иоже
са citrypnouihy лроследитв са-јј- о
тако, ако се ово двоје у
разуеру лскако ивјсдначи.
Тако се извори за ове мине-pa.i- o
могу повсћати, aso се
npoitabe болм пачин рада у
рударству као и начин за
оделиване ковнна из рудаче.
А лсто се рачуиа, ако Си се
цене злату то би се
из пижега ступаа рудаче нс-плаћпв- алс
за производњу, ко- -
јс се ллачс сада напушта као
ненсплатпвс.
Мпллстар фппаспја Мр.
Абог објавпо je срединои
ловеибра преко радпа плав
за скоро и златло повећане
производа злата у Канади.
Према овои плапу кроз слс- -
деће три године влада he да-ва- тн
доплатак к nocpiihy тро-шко-ва
до л зн oca од 7
за сваку упчу више пропзве-дело- г
злата, него лц га је бп
ло пролзведепо у години за-врше- ној
30 јула.
Код ллдустрпје злата ова
вест је лајпре бпла примл-сн- а
ПОВОЛ.ЛО, а после ју се убла-жнл- о.
ICpyroBii златлпх руд
nit ка кажу да старнји н добр..
CTojehu рудницц nehe нматн
неке знатпије корпсти, али да
пе ово kiioro злачпти за руд-ник- е
са слабијнм материЈа
'ом, а за истражнваче нових
налазишта злата ово he бпти
добар подстрек.
Са величанственог
банкета у Веланду
Имао сам иршику да бу-д- е
прнсутан на банкету 22
новембра у Неланду на Kojer
су ме позваш друговн и дру-гарн- це
нз Веланда да би у
пме Главмог извршног одбора
С.К. Срба уредииштва и
управе Српског Гласннка био
прнсутан на томе анховом
велпчанствепом банкету.
Бансет је бпо прирсђен по
трема наишм братским орга-ннзацнја- ма
у дотнчиом месту
п to no С.К. Срба, С.К. Хрва-т- а
и Хрватској Р.С.С. за na-me
демократсЕе народне и onli-ne
које се сада иадазе у каи-naib- ii,
Српски Гласпис и Но-вост- н.
Пошао сам пз Торонга у је-да- и
сат послс подне заједпо
са другом Станкои Болфом
једшш од урсдннка Новостп
1Лл,п такође
Хрвати
оруа;ја
повлснле
долара
па оапсету као прстстав- -
1шк Главног нзвршног одбора
хрватскс братскс повнне Но- -
EOCTH.
Када смо стнгли у Велаид
дочекалн су нас друговн Да-н- е
XehiiHODiih (млађи) и Ла-з- о
Јакшн1, тс смо пошлн код
mix па стан где иас јс друга-рпц- а
XchiiMOBiih дочскала п
угостила по иашем старом о-бич- ају.
Затим смо пошли ма-л- о
Иа пол.е н каснијс у Укра-јинск- у
радничку двораиу где
се одржавао бавкст. Када смо
дошли у дворану виделн смо
да јс тамо вен све запослсно
п свак радн иа свом сектору
рада, као na npiiucp наш до-б- ро
позиатп тамбурашки
збор СЛОПОДЛ" под вод-ство- м
младог н агнлпог дру-г- а
Емлла СузпКа спрсма iiii-струме- птс
да бп им све па
вреис било готопо. Л у кухн-ib- ii
name вредпе другарпцс
Јелка ВлашпН, Милева Боц,
Марија Бакпи, Ката Одорп-ја- п,
Јелка Мужар, Марнја
С.К. Хрвата и уредништва Осрећак Стана БујовпН п
ГЛАСАЧИМА ВАНКУВЕРД ЗА 10 ДЕЦЕМБРА
Иа 10 дсцсмбра ooannlio со изоојш за гцадску Унца-в- у
у Ианкуисру. Од страно наиредиих оргшшзација кан-днду- ју
со за мајора града Ефио Јоисс а за одборпнка
Елдин 1'удсл.
Нропоручујсмо Југослаиснима Иашсунсра, који
нмају прапо гласа у градским изборима, да гласају за
опа дпа напрсдиа кандидата, јср тимо гласају за ссбо н
својс породицс, јср исти застуиају интсресс радишса и
снтних сопстисиика. Обадиа каидидата застунају ста-иоппш- тс
да да сс позарпна на градскпм трампајпма но
пописујс, а нротнвнароднн кандидати, као што јо 'Парли
Тјонсс, koj'ii радн руку под руку са трампајским комиа-нија- ма
п заступа стаиовишто да со иожи.а иа трамва-јим- а
Л0Ш1ГН са 7 цснтн на 10 цоити, no мо;ко битп ирп-јатс- л.
народа. Стога у овим општннским пзборима гла-сај- те
за напрсдно дсмократско каидидато:
',)& мајора (Грашпачолника) Кфио Јонгс. a ,ja од-бории- ка
Елдин Гудсл.
ЕЛДНН РУДЕЛ ЕФНЕ ЈОНЕС
ОБ ЈА В Е
АМЕРНЧКО СЛОВЕНСКИ КОНГРЕС ННЧИГАНА .
ОДРЖАВА ФЕСТИВАП У ДЕТРОИТУ
У нсдсљу, 14 дсцсмб]1а, у 2 сата по подпс у Масоник
Томпл, Дотроит, одржаћс сс музичкн Фсстипал амсрич-kil- x
Словсна игра, музпка и псвања.
Учешћа j-зим-
ају Руси, Кариато-Рус- н, Украјипци,
Хрмти, Срби, Словеици, Пугари, .Максдопци, Иол.аци,
Чсси и Словачки артистн.
НАЈГЛАВНИЈА ТАЧНА ФЕСТИВАЛА
1. — Нван Нстроф — члан Сан Франциско Опсро
ii чувсии мацедонски псвач. Госн. Нстроф lie дати нс-еоли- ко
словсисснх популарних и пласнчннх тачака.
Госп. Пстроф, исдавно јо псвао у Љујорку у при- -
сутности хиљада слушалаца.
2. — Иавел Славснски — баритон, члан Чсскс
опере и у послсдњс врсмс члан Ксоградско Опсрс
ВЕЛАНД - СЕДНИЦА
Органнзацнја CM. Срба у Пслаиду одрлсаћо своју
ссдннцу у псдслу 7 дсцсмбра у 2 сата посло поднс у
"Мспел Лнф" школи. Ова сс ссдинца одрлсава сада за
то што ннс.мо моглн да је одржимо у прошлу нсдсљу како
јс и онла заказана услсд уннског (сннднкалног) митии-г- а
поји јс био у прошлу нсдсљу.
Зато се молитс сви чланови н члаиицс да дођстс на
ову сезницу. п да дођстс па прсмс. Ссдница јо врло паж-н- а,
а парочито је вал:иа радп садашњс кампањс Српског
Гласника. пошто смо мн чврсто рсганли да у овој кам-па- љи
Сутемо УДАРННК а и ПОБЕДННК у иашој групи.
Тато игзагопавитс за ову ссдиицу, псго настојто сви да
оусте npncvTihi.
Стојан Радојчић, секретар
друге спремаЈу вечсру н то ве-че- ру
какову само опи у Вс-лан- ду
знаду прнправнти.
Око 8 сатн ларод je Beh
бно поседао за пуне столове
п застор сс на позорпицн от-вор- ио
а тамбурашкн збор
СЛОБОДА" је свлрао "О
јСанада" п "Еј Словевн" штр
јс иопраћено са песмом. За-тл- м
се парод поџово ceo n no-че- ко
са вечсром а збор "СЛО-БОДА- "
продужпо са копцерг-iiii- M
програмои, којн је задц-вп- о
све ирцсутве. Када је
реч о збору "СЛОБОДА" оп-д- а
бн се о иему могло казати
ипого. Али ја овде желпм ре-h- n
тек пешто о исму. А то је :
када је из тога збора отишло
9 члалова уклучпвши н учп-тсл- .а Аитола Златар са првом
пдругом групом пашпх по-вратн- пка
у нову Југославпју,
тада је свак мпслпо да he те-ш- ко тај Збоп Mohn да посто-ј- и
п да делуЈс. Али добра во-л- л
наше омладннс јс доказа-л- а
да јс ола спремпа да njic-бро- ди
све потешкоћс, како у
раду тако н у пауцц u музн-цн- .
Истила, иима је бнло ја-к- о
тсшко бсз ibiixoBiix друго-в- а лз Збора а ларочито бсз
младог учлтсља Антока. Алн
ош! су то савладалл и ако тс-ш- ко па ниак сс лде мапрсд
одлпчпо ii одлучло. Далас
ibiixon Збор попово броји 12
члалова, свс младнх момаса и
дсвојака којн су, када пасту-п- с
ла иозорпицу, полос сво- -
Јпх родлтсља, нолос лашсг
парода ii лашнх орпшизацп-ј- а
које су нх одгајале у папрс-дно- м
духу.
Нсрујем да ппјс претсрано
ако Еажсм када сам видсо на- -
ступ наших дсвојака са псс-мо- м
ii нгром a то су ђурђпца
Шаптек, Апка Влашпћ, тпи
сестре Путнпк: Јелела, Мнл-к- а
н Зорка it Анка Бубалко,
спг овде v Каналп поћеие. л
! ii.il хове пссмс, ифс п разго- -
[ чр рекао бп да су дшплс јучс
ii i 1сограда пли 3aqie6a н го
.! "праве" глулвце са јсд- -
!11 од паших опсрппх позор- -
ii.Hia. Па ин то код и.нх још
" " U' свс, опи на савет cson
ло чсг учптела Аптопа Зла- -
га), којп пм јс пнсао пз ]у'
lannje да би блло добро
а i f уче члтатп и ппсатв hu- -
I i ii цу. тако да када дођу у
Г i ii- - 1авију да бп знали једпо
ii tpyro плсмо пагаег ларода,
гвп-рдп- о су се далл и па тај
огао да науче hiipiuiiny.
уКипилн naw наша дивна ом- -
а ишо!
I толоравлатсл. и рукопо-(-п
iau са програмок бло је
ипет једал од пашлх младнх
и вредлнх другова, a то је
Милал Bociuih који је тамо
једал од руководећлх лудп у
уписком (сппдмкату) покре-т- у,
као пословни агент уни-ј- е
У.И.Сн Ај О, којега су
члановн увије поставплн да
иде као кандпдат у општпн-ск- с
лзборе места Кровлаида
да би и тамо достојло засту-па- о
литсрссе радпог иародз.
Мп му од стране Cpucroi
Гласииеа желпио успех у нз
борпиа n у раду за вародву
ствар!
О успеху банкета верујси
да he о тоис писатп друговн
и другарпце лз Всланда, a ја
hy pehu толвко да јс све би-л- о
дпвло, а весед.е и распо- -
ложен--с народа било је вслп- -
ео. Уједлосе желим захвали-т- н Иану и Мплевп Боц, еоји
су мс после забаве позвалк у
госте и опет ме и тамо свесрд-л- о
угостнлп. Хвала вам свн
ма, другови и другарнце, у
Ве-1анд-
у. Нпкола Нваппшевнк
Welland, Onf.
The Velland branch of C.S.Y.F..
Is holding a vitally important
meeting on Sunday, December
14th at the regular meeting place
on Broadway Ave. A discussion on
the bowling tournament being-hel- d
between four club will take
place.
Since It is the last meeting of
the year, it is important that you '
attend because new leadership for
the club will be elected. It's your
duty as members of our Federa-tion
to elect responsible people to
responsible positions.
Observers and friends are wel-come.
Helen Putnik,
Secretary.