Serbian Herald, August 20, 1946

              ut-u,1MMI- I, WttwiS'.'A.'— i-- 1Ч"Чл1Л-- '
tfjH№ !,-)%- . лњжааш, ,а.-- -- Љкш
puuupTHilUyffl'iUHlii "hi mtm mi n —
Уторак, 13 августа 1946. "СРПСКП ГЛАСНИК" СГРАНА 3
ИЗДАЈА
НАРОДНИМ
ПРЕД
СУДОМ
Важност долазеће седнице Главног одбора С. К. С.
Београд, 6 јула. — На завршетку доказног поступка у
процесу против групе пздајннка и ратиих злочаваца на
челу са Дражом Мвхаиловипем, претседник Beha прочвтао
је јуче запнсник о саслушаа.у Саве Косановића, амбасадора
ФНРЈ у Вашингтону, о нздајннчком раду Констаптииа
Фогића у Америци.
Фотнћев је цил. бпо — према изјави амбасадора Коса-HOBii- ha
— да изазове међу Србима у Америцн увереп.е да
је усташке поколе Срба у Хрватској вршио хрватскп народ.
У прво време — исказује даље Косановнћ — у Амерпцн
се није много знало о оптуженом Михаиловнћу. Afta веп
половином јула 1942 стигли су извештаји нз којих се јасно
видело да је основ Миханловићевс акцпје шовинистичка
мржља, разбијаље Југославнје и борба против онпх који
се боре за Југославију. Тада је, у стварн, и започела акција
оптуженог Фотнћа за Михаиловићеву организацију.
Косановпћ је затим опширно приказао Фотићев рад,
који је био усмерен на завараваље америчког јавног мпеаа
о ситуацнј" У Југославнји. Фотип је парочнто много клеве-т- а
износио против НО покрета. У чнтавом том свом раду,
on је имао заштиту свих претседннка југословенских еми-граитск- их
влада у Лоидону н шшистара спољних послова.
Фотппева извештаЈН били су меродавни за доногасие мно-ги- х
одлука. Имао јс тесие везе с кралем. Руковао је главппм
трапама југословепског буџста. За свој рад иа разбијан,у
Југославије бпо је награђен титулом амбасадора. Захвал.у-јућ- н
Фотапу, многе личпостн које су радпле против инте-ре- са
Југославије, добијале су помоћ из диспознцпоног фон-д- а
посланства.
"Таква политика — подвукао је амбасадор КосаповлК
— имала је да служа као артументација у крајној лннији
за потпуно разбијан.е Јуфславпје ис само у складу са
цн.гепима Хитлера и Мусолппија, иего н са цнлевииа Хаб-збург- а."
Београд, 9 јула. — Послс тродневие иаузе пред Војинн
вепсм Врховног суда наставл.сно је данас суђен-- с групп
пздајиика и ратних злочипаца на челу са Дажом Михап-ловипе- м.
Пошто је у току претходних 26 даиа претрсса, окоачаи
доказнн поступак, данашае cyben.e огпочело је завршпом
речју јавног тужпоца пуковника Miiiuiha.
У уводу својс рсчи јавшх тужилац истнчс да је у току
претрсса оптужнпца, како у целини тако и у свим ставо-внм- а,
добнла једну нзванредну јаку, убедљиву и иепобит-и-у
потврду.
ЈПта вишс, рскао јс јавнп тужилац, претрес јс далско
прсвазишао оптужбу у многоброЈностн доказа о почин.еној
нздајн и злочииима за које Сносе крнвнчиу одговорност
оптужснн Мнхаиловпћ н осталн."
Јавнв тужалац затнм подвлачн да је у току претреса
прочнтано око 1.000 пнсмеппх докумената и да је сваки
докуменат сам за себе потврћпвао и поткрепл.пвао поједине
ставове оптужнпце. Прнтешн.енн својим властптнм пскази-м- а
н другнм пнсменпм документнма, оптуженп Мнханло-вп- ћ
и остали оптуженпцп били су прпнуђени да прпзнају
или потпуно илн дслимично скоро сва крнвпчна дела за
која се оптужују, a it колико нису признали поједииа дела,
oirn су после завршеног доказног поступка могли увпдсти
да и.ихопа гола одрицапа, која иису могли поткреппти пи-какв- нм
доказпма, ппсу била у стању да обеснаже изведеис
доказс, којн су снагом псумоливе истине потврђпвалн је-д- ап
за другим ставове оптужнице.
У паставку своје заврише речн јавни тужплац наводи
да"се у току целог претреса взванредпо јасно впдело да јс
општа лиинја рада свих оптуженнх у току рата п окупа-цнј-с
бнла јсдшгствсна. To је била линија нздајс народа.
лпппја помагана фаишстичких окупатора у свнм imixobiiu
настојан.има да угушс устапак иарода Југославпје.
Протнв ослободнлачког устанка народа Југославијс,
поред окупатора новелн су борбу свнма срсдствима н до-маг- ш
издајннца од Неднпа и Павслића до Михаиловића,
Слободана Јоваповипа, Лазара Марковппа и других нима
сличних. Домаће слуге и помагачи окупатора хтели су да
угуше устанак н да уз помоћ фашнстичкнх окупатора успо-став- е
рсжнм днктатурс н иацпоналног угвставапа, a у no-јсдшш- м
крајевима Југославпјс да изврше чак и пстреблн-ван- е
поједнипх иацноиалпостн. Јсдном речју, за nix је
најпрсч задзтак бнла борба, пе протнв окупатора, eh бор-б- а
за угушсн.с ослободнлачког усганка народа Југославнје- -
У наставку своје речц јавин тужнлац се осврнуо на
везе којс јс оптужени Дража Мнхаиловнћ успоставно са
квизлинзима н реакциоиарнпм елементима околнпх земал--т
Грчке, Албаннје, Бугарске, Румуиије н Мађарске. Све re
(Наставак на странп 4)
ДРУГОВИ ИЗНЕСИТЕ БРЕДУ
(18)
Још као днјете Љибица је
бала омалена. Звхих су је
Маче. Чувала је десетак о-в- аца
no травннм паштрзвић'
кам странама а учала се да
плсте чарапе. Са плашша,
гледала је шнроку пучнау
Јадраиа а искрепо се дива-л- а
чудесном npe-iuBaib- y боја,
Tpenepeity a Mohiiau одбла-јссцн- ма
тог огромпог огле-дал- а.
Гђекад је море поста-јал- о
тампо. Његова површи-н- а
ба се узбибала, намрштн-л- а,
а затим узвптлала урли
ком в буром. II док се пла-х- а
праморска кнша спушта-л- а
на Паштровнће, Маше бн
се стасла пспод каквог наг-ауг- ог
стабла а гледала како
ааз камене удашце дере му-т- аа
кашааца. . .
Тако је расла ватка селан-чац- а
Лубаца Јовааоваћ. Са-роиаш- па
дом сајао je aeuou
Bece.ioiuhy, пуа iteue мла-дост- а,
смајеха. Била је пс-кре- па
нрсма другарацаиа.
Волеле су је и долазале к
lboj, да јој се пожале на сво-ј-е
сатае цезгоде. . . II капу-л- а
бн која суза. . .
— Зар сузе?. . . Ех, та, ђа-вош- це!
— узвакнула ба Лу--
бнца — Иако смо дјевојке,
треба да будеио јаке. . . Зар
је љубав зато, да се због its
плаче?
А Лубаца је бпла "јака".Ј
Очврсла je аа суацу п каши,
аа вјетру н олујв, опала се
погледом на шароко морс.
Још пнје позпавала жпвот,
а радовала се жавоту. Наје
иозпавала луде, а волела их
је. Волела је свој крај, сво-ј- у
землу.
Једног кишног проллћа
азиајеиа се све. Тамаа об-л- ак
nok-p-a и море н брда.
Његове тешке сајенке па-до- ше
на чела лудп. Мрачна
су села, мрачшх погледа. . . А море, во.гепо море, доиосп
лађе са тућанцаиа у црним
кошулдма. . . Зар пас je п
море изаевјерало?. . . Дру-мова- иа
теку челачие рајеке
оклоппах кола. . . Зар сно
рада тога окрвав.гсним ша-ка- ма
протукла друмове роз
ааш крај?
У јулу, код Спача пуче
прва устаначка пушка. Пла-н- у
Цршшца. Талас буне
прела се Црнои Гором. Љу-бн- ца
је слушала хуку борбе.
Виђсла је прве борце за
слободу а осјетила срцем- -
Нашој јавностн је познато
да he се одржати седнаиа
Главног одбора Савеза канад-ски- х
Срба на 31 августа и 1
септембра. Према писаљу но-ви- ие
и садржшш инсама ор-ганпзациј-
ама, to iiehe бити
тек још једна седннца, већ
пленариа седница на којој he
се положити теиели будућем
раду међу нашнм народои у
Каиади.
Даиас требамо нспнтати
досадаиићн рад — од коцвеп-цнј- е
до даиас — колико по-ставле- ннх
задатака смо из-врши- ли
ii колико још имамо
за извршити; какви пови за-да- ци
су се родили од кон-венци- је
до дана?, иа да на
основу свега тога створимо
плаи за будући рад, тако да
дођемо иа долазећу конвеи-циј- у
са добрнм резултатииа
доброг радаЈ са сумиран.ем
великог напретка.
Један од иајважнијих за--
датака, који je конвеиција
поставила иред нас бно је
оргаиизоваше каиадских Ср-б- а
у наш Савез и окуплаи-- е Срба око Српског Гласппка.
Шта смо постигли од коиБеп- -
ИЗВЕШТАЈ ЗА ПРОСВЕТНИ
Са иајвећом захвалношћу
овде доноснмо имепа прила- -
гача за просвЈетни фонд сп
рочади Црне Горс. У исто
ириЈсме поново умодлвамо
нашу родолубиву 6pahy н
сестре који још ннјесу по-сла- лн
своје ирилоге да то у-чи- не
што ирнје, јер као што
смо всћ изјавили преко на- -
ших новнпа, камнања за ре-чс- ни
фокд завршава се 1 сси-темб- ра
ове године, после че-r- a
he се сви прилози, као хит-н- а
uoMoh, послатц Мниистар-ств- у
просвјете на Цстнне.
11з Сакраменто, Калифор-ниј- а,
приложпли су слсдсћи
по25долара: Стево Ракчевић
н Бошко Вуксаиовић; no 20
долара Томо Радовнћ, Стсво
Гурутовнћ н Лука МишовиН;
по 15 долара Јован Коваче-Bii- h;
no 10 долара Тадија
Мнтровнћ, Јован Булајић, Ра-до- је
Ннкчсвић, ђоко Мнло-ini- h,
Јово Замбслић, Нлија
1ураш, Душан Човић н Бог-да- н
Иетровнћ; no 5 долара
fyypo MapnuioBiih, Митар Об-радов- пћ,
Казимнр Сгавовић,
Јозо Иетровић, Крсто Вуко-ni- h
и Ннко Лулнп; по једап
долар Душан Зорић.
Из Фленпнг, Кентакн, при-ложи- лн
су по 25 долара Бла-ж- о
С. ByjoBiih, ЛСивко Б.
MiijyiiiKOBiih и ћпрак М. Ра-дулов-
нћ.
Из Зиклер, Илиној, нрило-жнл- и
су Лазо Н. Иејовић 25
долара и Југословеиски клуб
10 долара.
Из Сент Паул, Мшгесота,
приложпли су следсћн: To-до- р
CyKiioBiih 10 долара; по
5 долара Саво Станковић,
Благоје Антовнћ, Обреи П.
долазе велпка дапа. . . Ради
се о жавоту и смрти, о часта
паше домовине. Лубаца се
састаје са омладнаом, сакуп-.х- а
а даје пралоге за устааа-к- е.
А кад су лаће почсге да
довлаче "казнену ексаеда-цију- "
а Спач обузео пла-ме- а. Лубаца к)раи;н узнеми-реп- е
другарице:
— II иа дјевојке корано
бата јаке!. . . Зар пас је до-мова- па
роднла само за то да
плачемо над ном?
Отада она помаже борбу
народа. Свесрдао н неумор-и- о
ради, ПЈКжосегш кроз му-ч-не
дане свој смнјех а своју
пјесму. . .
У апралу 1942 паше спаге
повлаче се аз Црне Горе.
Иде се прена Босни. Љуба-ц- а
је већ борац. Она оставлл
своје село, шпроки до н
родителе. Ступа у други ба-та.г- оа
IV пролетерске брага-д- е. Нако ненскуспа, опа још
у првнм бојсвама показује
храброст. У повом друштву
постала је омнл.епа ваше не-г- о
што је бнла у свом ceiy.
Полазнла је доброволлт у
пајтеже и најопасније акцн-ј- е.
Често је ашла у бомбаше,
тукла фашасте — светала се
за домове у пламену за сатр-веп- е
маслиааке, за прегаже-н-у
зеиљу. . Мало, ведро чо- -
Они су понос домовине
цнје до данас на испуплваљу
тих задатака?
Наш главни секретар ]с
пропутовао Каиаду и успео
успоставтп пар повнх орга-низаци- ја
и ојачати crape ор--
ганизације- - Неке од наших
организација су пошле на-пр- ед
на томе послу, а иеке
стоје иепоничио.
Нећемо погрешнти ако ка-же- мо
да иаш Савез и новнва
уживају велики углед н уп-ли- в
код камадских Срба. Алн
одмах морамо прнзнати жпву
чииеницу, да ми нисмо ус-пел- и
сво то напредио распо-ложсњ- е
иарода свести у иаш
покрет, јер још увек добар
део Срба стојн по страпн.
Друпш речнма, задацц које
је конвенција поставила пред
нас нисмо још аи упола нз-врши- ли. Наши српски досе-љспч- цп
сс налазе 99% у цц-дустри- ји,
рудокопу или ил
фарми, одиосио не жнве од
профпга, већ раде за свој ко-м- ад
хлеба. Где год раде они
су чјланови унија. Ако је
штрајк оин су први да нзиђу
и да буду на шграјкашкој
стражн. Зар у томе није оли- -
ФОНД СИРОЧАДИ ЦРНЕ ГОРЕ
Вујовнћ н Лако Иопадић; по
јсдап долар Марко Вујовнћ
и Ннкола ByjuoBiih.
X а з елтон, Пенсплванпја,
ириложили по 25 долара: С
Д. Д. "Владнка Раде" С Н.
Савеза; Ннкола М. Капа 10
и Лука М. Капа 5 долара,
оба из ћизом, Мивесота;
ђуро Паландачнћ, Чнкаго,
Пл., 10 долара; Евгенија Пра-шеик- о,
Аиаконда, Монтааа,
5 долара; ИваиРадуловнп,
Крнстофер, Ил., 5 долара.
Умољавају се прклагачи а-- ко
јс чије име случајио пзо-ставл.е- но
нли нетачио напи-саи- о,
да To одмах јаве наше-м- у
клубу иа адресу : —
8903 Houston Атеч
So. Chicago 17, 111.
Црногорскп просвјетнп
клуб "Његош".
ДИВОСЕЛСКИ БОРАЦ-ИНВ- А-
ЛИД МОЛИ СТРИЦА ДА
ГА ПРЕТПЛАТИ НА
CPU ГЛАСНИК
Драгн друже уредниче, баш
добих писмо од мога синовца
Милана Радаковпћа пз Дпво-сел- а,
који је провео читаво
време рата у борбн против
фашизма н и,егових слугу у
Југославнји. Он је одиах join
из првнх дана борбе ступно,
као младић од 16 година, са
осталом својом браћом u се-стра- ма Дивосела1шма у пар-тизап- е.
У борбн је био теш-г;- о
рааеи и дапас се налазн
као нивалпд.
Пише mi Милап: "стрпче
читам Српски Гласнпк п ме- -
бапче са паштровппкнх стра-- и
а ковало се у борца.
Ос1обод1иачком покрету
опа је прашла срцем. Свпи
жаром својс младоста осега-л- а
је да се иора борита за
огаџбпау, за свој дом, за no-pe.
Тек у војсцв, гдјекад уза-ма- ла је да чата, нзмећу двије
борбе, на положају, на одмо- -
ру. Оушала је разговоре ру--
ководплаца а оораца. ) na-na,
у ibiixoBOii другарству a
хсјхзазму — сагледала је ла-ко- ве повнх луда, .гудц којн
су смјело пошла да браке
своју слободу а да изградг
бо.ти живот. . . Лубица се
упорно трудала да нс азо-ста- не
за iniya, да буде таква,
као што су она, да туче фа-шас- те,
као што ах туку онн
Упознавајућп се са оруж-је- м,
учећа се у ватрв борбе,
Љубаца брзо савладава бој--п
a u мајсторством. Својом
храброшиу в вјештавом ств-ч- е
nofijepeite другова в во-чаа- .е
да рукује тешков "бре-дом- ".
Тукућн itOK аепријахе-ла- ,
ciyuiajyha шарока отег-иут- и
грохот аеввх рафала и
првјетепе хујаае борбс, Љу--
'кбаца се чшшло да се то срда
море а да оиа, иа малевој алп
салној лаћа, пловв кроз бу-р- у,
ка цском сунчавом прв-стаинш- ту.
. . Заво.гела је Лубнца своју
"бреду". Частвла је, бвла
уввјек крај пе и поиосвла се
lLou. Упознала је свакв аен
дјелнћ а често говорвла дру-гови- ва:
— Волви "бреду" као пра-в- у,
вјерпу другарацу. . . To пвје бала правна рвјеч.
У маогам борбама Лубвца ]г
чепа тежња п борба пашег
народа за иапретком? Где ле-- же
узроцн да ммогн Срби,
који су актпвин у уннјама п
другим напредним потхвати-м- а,
још увек uucy у нашем
Савезу? Д1ожда би требало
тражитн узроке код луди н
код нас, код ibux којн нису
у нашнк редовима, и код иас
који раднмо на оргаинзова-ib- y
— ножда нма узрока на
обе страие. To је задатак иа-ш- нх
оргаипзација, то је за-дат- ак
пашег водства н седни-ц- е
Главног Одбора.
КАКО СТОЈИМО СА СРП-СКИ- М ГЛАСНИКОМ
Мислим да је ово питаие
важније од оста.гих, јер око
новине иарод се најпре оку-п.г- л
u кроз ity стнче зиаие,
добнва објашпепе свнх про-бле- ма
u пнтаља у мнру и ра-т- у.
Шгампа је помогшо срет-ств- о
за ствараил рата u за
градиу мира. Услед пропа-гаид- е
у штаипи луди се за-мр- зе,
који никада једии дру-г- е
вндели нису. Помоћу шта-мп- е
војска се под оружјс дн-ж- е.
Помоћу штампе сс ствара
органнзација н кадровк —
јесг штаипа је организатор
one стране у чнјии је рука-м- а.
Ја овде иислии на Срн-ск- и
Гласник, на повину па-пред- ног
српског народа у Ка- -
пади. Сриски Гласши: јс ио-вн- на
штрајкаша, рудара, ма-шикс- ког
радинка, фармера п
свнју оинх који поштсио ра-д- е
за свој хлеб. Кад би наша
иовина допрла у свакн yonh
где нашц лудц раде u живс,
оида би CBii мц лакше успе-вал- и
н а оргапизовању још ие
оргаинзоваиих радиика н ра-диц- ца.
Да лн смо ycne.ni упознати
сав сриски иарод са Српскни
Гласииком? Ја мнслнм да ии-см- о,
јер број претплата је да-ле- ко
малсн, када се узме у
обзнр могућиости ii иробле-а- е
пред којима лаш иарод
стоји и које треба објасиати
народу. ICasBix су то нробле- -
ии се јако допада, па бих те
молио да ме претплатош на
iiera, јер бнх га волио редов-н- о
добнватн ii чнтатн. А ти,
стрнче, аво1 желпш да доби-ва- ш
паше новпне пз земхе,
ја hy те претплатигн. Молнм
те стрпче удово.гп мп ово као
спиовцу."
Друже урединче, желим дч
нспуним же.гу моме спповцу,
шахем вам иоштанску упут-ниц- у
од пет долара за годиш-it- y
претплату моме снновцу
Miuanyv Када волп Српскн
Гласиик, ви му га шал.ите па
нека чнта и нека вндн како
ми овде у Каиади радимо и
жпвино.
Прнмнге другарски поз-дра- в.
Ваш,
Mnha Радаковнћ,
Повел Рнвер, Б. К.
показала свремаост да се жрт-ву- јс
за свој митралев. У Бос-а- а,
код села Сапџака, остала
е само са пушкои и сузбв-јал- а
павалу ЈБемаца, да би
омогупала изв.1ачеа.е "бреде",
која је умало била заробле-п- а.
. . За овај подвпг, штаб
брагаде похвалао ]е ЛЈубпцу
пред стројем бораца.
Борба код Кпниа. Лгубачн- -
па "бреда" туче пепрвјателл
са брда Веллв. Тешка борба.
Надиогшвјп аепрајател. па-ди- ре
безглаво. llpopnjeheiiit
ланац иопугиавају вове масс
вздајниса. Алп "бреда" још
сија ватру паша упорао др-ж- е
сваку стову зем.г, сваки
камеа. Изродв, потпомогаути
окупаторском a р тал-ерпЈо- м, успвјевају да освоје нешто
терена. Оав су већ продрли
с једве н с друге страие брда.
Још мало па he а "бреда" a
храбра тројка бата ошсо.ге-в- в.
Алп, у најсплннјем завосу
борбе, у часу самозаборава,
Лубвца вскуснвм оком уочи
овасвост.
Одсудан тревутак. . . Ие-ш- то
се мора учаивтв. . .
— Друговв, хорано се по-вућ- в,
спасати мвтралез —
азговора брзо она, па гледа-jyh- a
борце, којв су непрека-дн- о
пуцала н спремалв своје
бомбе за судар прса у прса.
— Heheyo отступвтв, пзги-uyhe- no
овдје! — окоса се је- -
дан борац в хвтну далеко пс- -
пред себе прву бомбу.
Лубвца се упи погледом у
другове, ncnpj-ж-и к .ама ру-к-у,
која се грчвла а тресла.
Алп глас јој је бпо одлучаа...
Ево самс nap: Послератно
осигураае, упознаваае проб-лем- а
прсд запатско-уанскп- м
покретом и зашто се мора на
штрајк, nuTaite борбе за осн-rypai- te
за време беспослице,
станбеио питање, пнтаи.е бор-б- е
против скакаиа цена жи
вотшш памнрннцама, нтд.
Ја би дао неколико пропо-зицнј- а
срискии иасс.гима где
нема органнзација иаших: да
свака таква иассобина поша-л- е
свога претставиика на сед-ни- цу
Главног Одбора, са
својнм предлозима како поја
чати и прошнрнтн Српскн
Гласнпк да га сваки поштеии
српскн радннк чига. Питај
комшију шта оц мисла како
би могли проширипх ii иоја-чат- н
Српски Гласпнк. Орга-ннзацнја- ма би ја сугернрао
да нн једна не нзостане а да
не пошаље своја макар два
претставника на ову ссднн-ц- у,
макар да ннсу члановн
Главног Одбора. Да свака на-ш- а
оргаиизација изради и
пошаљс, иисмепо или иреко
својих делегага, својс кон-крст- не
предлогс за будући
рад. He мнслнм да бн треба- -
СТОЈАН ПРИБИЂЕВИЋ 0 ПИТАЊУ СВЕДОЧЕЊА И
ПРОТИВ МИХАИЛОВИЋА
У писму објавлснои v
"Њујорк Хералд Трнбјуи"
од 26 јула, аисричкн пови-па- р
Стојап ПрнбичсвиН, под
naciOBOu ''Апгло - амернчки
доказн нису спи у прнлог
Михаиловина", кажс оеде-hc- :
"Сада кад је суд Миханло-вић-а,
који јс амсрнчку јав-ио- ст
толико узпемпрно, до-вршс- н,
бићу вам захвала ако
на рекорд мстнетс слсдсћс
чшкеипцс којима ја сведочнм
као бившн амсричкн рат-и- и
дописнпк (за 'Таји" и
'"Лајф" часопнсе) н прет-ставнн- к,
у сноразуму са аме-рнчкн- м
ратшш оделеплм,
читавс ансричкс штампс у
Југославнји иза пеиачких
лииија 1944.
ВИДИО ЧЕТНИКЕ СА
НЕМЦИМА
1. 25 маја, 1943 у Дрвару,
Босна, један Амернканан,
један бритаиски војпи фо-тограф- ср,
ја н ђак Талбог
од Рајтср агенцијс, престав-ллјуЈ- ш
чнтаву брнтаиску
штаипу, били смо зароб.ге-- т
од нсмачкнх падобраиа-ц- а
Фјурор батал.опа од СС
Браиденбург дивнзије, £оји
су се спустнлн у Босну no
паредби Ромсла да заробе
маршала Тита н брнтанску
војну миснју пре "Д-дана- ".
За врсие заробл.спиштва ви-де- лц
смо меју Нсмцима пао-ружа- не
четпнке, те
ја говорни сриски-псмачЕ- н
чуо сам шта су обе страие
говориле. Мр. Талбот, сада
у Риму, н ја из Љујорка по--
— Можемо азгинути . .
ала '"бреда" . . зар Јјсмо пу
псаустдта? — Лубаца пре-дахн- у,
затам аастава полу-шапато- м:
Друговп, азпссатс
"бреду" . . Ја hy остата овдје...
Све блаже је бало халака-н- е
аздајнпка, све јасааје су
сс чули imixobii повица и
псовке. Експлозавпа метца
праштала су по камељу. 3naia су борцн una зпача
Љубачнпа рајеч. Зпала су да
тако мора батв. Згледала су
се, дохватила "бреду" а по-шл- и.
— Маше, rahaheMo ax са
прве чуке. . . 06pncaheMo in
пут . . . а та . . . дотрча. , .
Иузегш, нребацујуЈш се
краткнм скоковама а лупају-h-a
"бредом" о камеае, бор-ц- в
су се крстала ка својима.
Љубаца падс аза једвор
а стаде да пашава аз-дајин- ке.
Осјетивши да иема
впше мнтра.геза, кога су се
бојалв, она су устајала аз за-кло- па
а смјелије пошла аа-прај- ед. Beh су пуцали са
свах страва. Иела се уз брдо
и ликовалп. Љубаца вх је
гаћала прецвзво. Онн, којц
су павадали чслао, поколеба-ш- е
се. Као да ам се нвје иш-л- о
напријед. Крала су се за
камен.ем, кукавачка се пре-бацива- лн
а ''частала тереа
иушкомитралезом" . .
Остала четааца која су ва-пада- лв
са страае, осмјелаше
се а пођоше трком ка врху
брда. Љубаца скоча да би
дочекала a itnx. . . Ала кур-шу- м
је прекаде у скоку. 1хло-а- у
јој десиа пога, пре-хоилл-- аа експлозавпаи куршумом.,-Љубац- а
се сваза аза једвог
ло доносптн рапорте шга је
Пера н Паја урадио, већ шта
требамо урадитп н како. Тре-бам- о
се ii а овој седпицп иа-учн- тц
из грешака, ко-j- e
треба у току дискуспје
изиети, како у будуће
радитн. Ннје доста, Да само
Главнн одбор доносн плано-в- е
н предлоге за будугш рад, већ треба сва иаша насела
у томе да учествују, јер сио
мн заједно одговорнн себи и
будућнм иоко.гењима за na-me
успехе пдц не успехе.
Ако Виндсор у раду заос-тан- е, iiehe Исра I'weTiih, ко-ј- н
н е жнвн у Виидсору, бити
за то крнв. Ралетип he у то-ли- ко битн крив ако ме пе
упозорн на иитања која стоје
преД седпицом Главног одбо-р- а.
Зато нека буде жив саста-на- к
н добар успех сединце
за будући рад. Нека свака
оргапизација са крушши сло-јеви- ма
ставн на диевнн ред
седницу Рлавног одбора у
Веланду, па нека пошалс
своје сугестије н предлоге —
преко писама илн делегата.
1ока Рошулов,
Внндсор.
ЗА
иошто
ка-ме- па
нашпх
боле
нуднли смо бефадском суду
наше доказе на темсгу rope
поиенутпх очсвидпих нску-став- а. бнле приИи.агшсиее. ноИнруедмеа опвоимсеу
право е да америчка чнтао-ц- и
зпаЈу (а) да док су четии-ц- и
помогди спаситн нсколи-к- о
Амсриканаца, оии су та-ко- ђе
помоглн заробитн дру-г- е! (б) да је Тнтов суд од-бн- о
не само англо-аиернч- ке
доказе у прилог четннка, oeh
н апгло-ахеричк- е доказе про-ти- в
чстника.
2 Најглавннји аргумсиг у
ирилог Дражс Михаиловића
привпдио јс тај да је оц спа-си-о
измећу 400 и 500 савез-нпчкн- х
авнјатачара. Архава
бавше 15-т- е ваздухопловне
сиагс у Балтимор иоказујс
да je Tnio спасао око 2,000
савсзппчких авнјатачара, ве-haii- ou Лмериканаца, од ко
јих сам ја лнчно вадео пре- -
ко 200 у Југославиј, а сам
сам бно спашеп из за[обле-ппштв- а
псмачкнх падобра-пац- а
жсстоком протнвпава-л- о
партизапа. 11сма осс-hajii- oj
логпца броја авнјати- -
чара спашепах, аиеричка пу-бла- ка
бн иорала битп у прп
лог Тита за четнрн пст пута
ваше него у пралог Махаи-ловпћ- а.
Али ово наје пита-1I.- C.
Михаиловаћу je суђено
рада сарадње са иепријатс-љс- х
против свог парода са
којнм се наје слагао, а овла-ште- на
амерачка а брнтан-ск- и
претставнаца бала су
сведоцн те саради.е на лицу
места.
Сгојан Прабаћеваћ.
каиеиа. . . Сав-гад-
а бол, пас-ло- ва
пушку а опала послед-lt- n
метак. . . Настаде кратка
тајац. . . Оада азрода, клв-Kyjy- ha
се кренуше иа после- -
ДИ.В јурнш. . .
Шта je у том часу ипоала
Љубаца? Шта је ocjehaлa,
слушајуНа те давлл краке?
Да ла је осјећала само мрж-- "'
док је разввдавала "кра-гујевку- "?
Можда се сјетала
свог чобановап.а, веселнх ча-со- ва
аз дјетапства, на погле- -
ду давног мора? Ила је вп-дје.- 1а
слику свог убоЛзг до-м- а
а бражна лвца својах ро--
дателл Можда се сЈетала
рајекв које je, у свом селу,
упутала другарицака:
— Зар нас је за то родвла
домовапа да плачемо вад n-o- u а иад собом?
Љубвца чека. Спремва јс.
Као да иа бол ввше ве осје-h- a.
. .
II, ето, четвра цраа човје-к- а,
зарасли у огровае браде
а косу, првкрадају }ој се. . . Beh су ту . . . xohe да je згра-б- е.
He, neherel . . . Прасву
лута "крагујевка" в узви се
даи. Јаук се пролова иада-лек- о.
У својо} погавој срва,
валлла су се четарн четаа-к- а.
А, мало да.ге, на положа-ј-у,
која ввје nanycTiua, иа
зеил.п, коју је взвад свега
во.гела, лежала е млада про-летер- ка. Њен устахсгевв по-гл- ед
бао је окренут ка вед-ро- м
аебу. . . Неколико аздај-иак- а
прпђоше да јој узиу
паштол. а пушку. . . II баш
тада, са најблвже чуке, про--
су се широка, отегвута гро-х- от
вјерве Љубачкие "бреде".
(Наставпће се)