Serbian Herald, December 06, 1946

              fi
1
ш
1
шШшц
СТРАНА 2
фШтШаШјШ10штткмкЏтшшЊ1Ш. tMtgaMajiMMtewiMiswaaiMHtt
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpski Glasnik Publishing
Company— proprietors in the Serbian lunguage at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка и петка
Сва пнсма н чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ОМЛАДИНСКИ ПАРЛАМЕНАТ
Нрошле нсдсљс окупило сс у Тороито
око 200 омладинаца са свнх страна Ка-на- дс.
To су билн омладннскн дслсгати
који су сазпали свој први Нарламснат ово
врстс иа комо су положили тсмсљо јсдном
солидном омладинскоч дсмократском по-кро- ту
и нзрадили план за одлучну Сорбу
за мпр у свету, а рад, хлсб и слободу у
ЗСМЛ.И.
Ннкада омладина у овој зсмљи инјс
имала тако вслнкс н озбиљно задатко као
што нх нма сада када рсакција у овој
'
ЗСМЛ.И и рсакција у свсту настоји да омла-дин- у
бацн поново у јсдан трсћн свстски
нокол. радн својих ссбичних, уских ннтс-по.с- л.
Очлалнна. млалл луди н дсвојкс
који су со тск повратили са бојних пол.а,
данас су суочснн са беспослицом, ако сс
но иодузму снсргично мсро са страио свс
омладинс, са странс цслог радиог народа
ово зсмљс, да со осигура рад и пристојан
живот за цсли иарод.
Омладииа јс на свом Нарламснту то свс
имала у виду и нзрадила јс илан по комс
iio актовати по сиим тим внталннм пита- -
нима канадскс омладинс и канадског
народа.
Јсдан од првих задатака к остварсил'
тих нроблома јсстс шгтанс јсдннства ка-иадс- ко
омладннс, актшшзнрањс и ожив-лаиан- .о
свих омладннскнх снага у зсмли
у цнљу да води рачуна о ссбн, о спојим
проблсмима, н да зајодио са осталим дс-мократ- ским
снагама зсмл.с ио само стоји
на бранику одбраие права народа која до
сада лма, всћ и да водн борбу против
ратних потналпшача и за далљи прогрсс.
Мсђутнм свстска реакција са којом јо по-воза- на
п канадска рсакција, настоји да
човсчанстно ноново гурнс у свстски рат
ради ирсвластн над другим народима и
ил.ачкашких цил.сва.
Нријатсл.ство п узајампа иомоћ са дру-ги- м
слободољуиивим иародима, чврста
полптика .Miiiia п рада за свс — то трсба
да будо пут Кападс.
ШТРАЈКОВНЕ БОРБЕ У ДМЕРШ
Штрајковна борба која сс сада развија
у Сједињеним Државача нма вс1ш поли-тнч- ки
значај. Носле како јо иступнло иа
штрајк 400.000 угл.окоиама Ујодии.сних
ратничкпх рудара изашло је још ирско
G00.000 другмх радника на штрајк. Рад-шиит- во
тра;кн повишицу платс и устаје
у одбрану права радннчкпх уннја, која м
со настојс одузсл! н а разне начпис н са
разинх страна.
Мсрс којс је иодузела роакција и којс
ироводи Трумаиова адчиннстрацнја очнто
нм јо циљ да разбију сннднкални покрсг,
нлн бар да умањо прапа унија која сада
имају.
Америчкн крушш каиитал одлучно је
да води економску блокаду протнв дсмок-ратск- их
држава у Европн, н ако би му
уиалило, да у псто време осваја пнјаце
на мсђународном пољу трговинс; да уну-та- р
својо зсмљс одржн високс ценс а сма-и,- и
радничкс плате, a то значн и оиштн
стандарт жнвота. Сво то подн класној 0ор-б- н,
јер иа тај начии еконамска криза и
беспослпца јс неизбежнпа у Сједшћсним
Државама.
Услед тога, раш такпих иохлспа круп-lui- x
предузсћа за профитима, они исти,
нотпомогнутн са странс Трумановс адми-пнстраци- јс,
унапред планирају, шпску-лиш- у
и тражс начинс како да разбнју
нлн ослабе раднички прогресишш покрсг
н радничкс уинје, да нм не омстају у тим
намсрама. Ови подмећу разнс кливове,
хватају сс за законскс кваке, само да по-стиг- ну
свој ссбнчни дил.
Пошто рсакција насрћс на животна
права радног народа и организујо сс да
разбнјо радничке уннјс, и унијама ис прс-оста- јо
друго нсго да победу јодииствеиу
борбу за очувањс својих права, a то значи
U права пслог народа у зс.мљи. Сам ирст-ссдн- ик
Си Ај О Фнлип Муреј увозорује
на то и позива осталс унискс покрете да
јајсдннчки сузбнју иавалу рсакцнјс иа
радништво.
Данашња ситуација у Индији и карактер
прве индиске националне владе
У вези ситуације у Индији
московска "Нравда" прн коп- -
цу прошлог месеца je писала,
тј. објавила члапак Бјекова,
у којем се каже :
Иод прптиском антннмпс-ријалистичк- ог
покрета којн
се прошнрио у Пнднји u су-седн-
им
колонијалнпм држа- -
ваиа, оританска влада Опла
је присилена учинитн изве-сн- е
формалне уступке захтс- -
вима индиског народа. Ови
уступци састоје се у ствара-ib- y
Уставотворне скупштиие,
пзабране од иокрајинокнх
скуиштнна, и у имеповапу
ниднскс владе, које је ирет-седин- к
вођа Индиског наци- -
оиалног коигреса Нандкт Не-хр- у.
Брнтанска влада даје всли-к- н
нублнцшет овим уступци-м- а,
карактсрншућн их као
"нооу сру" у енглеско-индп-скн- м
односима. Међутнм, ако
пажл-нв-о проучимо мере које
је ировсла бритаиска влада у
Пнднјн, вндепсно да one нс
зпаче ништа друго него пови
маиевар брнтанског нмпери-јализи- а
којн тежн да под но- -
внм околностнма и ловии
сретствнма учврстн труле сту- -
бове брнтанске колоипјалне
владапние у Нндијп. Лко је
досад Ннднскн национални
иокрет ослобођеил бно но-цеп- ан
стварааси носебпог
ирстставништва верских за
Ј-едп-
"ца у законодавани уста- -
новама ц tiouohy изоорног
снстсма изграђсиог на осно- -
вн подела бнрачког тела прс-м- а
верским заједннцама, но-в- и
бритакскн илан прсдвпђа
поделу Пидпјс у посебис зо-н- е,
да бн на тај начнн трве-а- е
нзмеђу Хнндуса и мусли-маи- а
добило карактер ста.1-но- г
сукоба између разннх
груиа но ировинцијама.
Јсдшш формалии уступак
Нелике Прнтаиијс на захтез
Пнднје јестс састав иривре-мен- е
ииднске владе, на челу
са Нехруом. Мсђутим, трсба
истаћи да Нехру свн остали
министпн принадају дсснои
крнлу Конгрсса.
Мусшманска лнга заузма
je нсирнјателски став прсма
нопој владн. Она je JG авгу-ст- а
нрогласнла даиом борбс
за стваран.е Накпстапа, то
јест за нздвајаи.с ннднскмх
муслнмана у независну Myc
ВУКАШИН ПБРОВИћ
Питап.е iicynteit-- a Скадар-ско- г
јсзера како је ноставл.е-н- о
старој Југославијн uitje
мопо добнтн своје конкрет-н- о
peineiLe радн пенародне
владанине и р о тнвиародпнх
клпка, пао и због ненскреие,
а чссто нута н иепријателске
поштнке ондашинх влада
нрема Ллбаиијн. Сада је ста-и- .е
сасвпм друкчије. У Југо-ciaouj- ii
и Албанпјн нсстало
је владајућнх клш.а, а власт
је узсо народ у своје руке.
Из зајсдинчке борбе протнв
фашпзма роднлн су се брат-ск- и
н пријатсл.скн односн те
on in е у овом погледу нема
инкаквих iiorciiiKoha ни пре-нрс- ка
peuieiby овог заједннч-ко- г
иптака, које је од огром-н- е
важпостн за Југославију,
а поеебно за Црну Гору, као
и за Албаннју.
Пзвоћс11е плапа нсушенл
Скадарског језера је озбилдн
задатак, кога треба свестраио
проучптн у заЈсдннци са ал-банск- ом
владом. У плапу је
потрсбко предвндет не само
тсхннчкс npiinpevie око самог
itcyuiciba, него и могућност
пајрацноналнијс експлоата-цнј- с
(11Скориштаваие) земли-шт- а
— и то не само онога
зем.гшита, које би се ослобо-дил- о
од иоде, него н онога
сдободиог које се нерациопа-лн- о
обрађује, a no природн
je снособно за пронзводњу
индустрнскпх бцлдка.
Чнаенн су покушаји са
пронзводаом памука који су
усиелп. Ако бн постојала мо-rjhii- oct
за већу, мадовнпју
iipoii3BOAiby ове индЈСтриске
би.т-к- е, оида би настали сви
устовп за развнјаае текстнл-н- е
индустрије у Титограду
(Подгорици). Зетска долина
са !1рипадај1ши просторнма
рађа одшчан дуван а посто-ј- и
MorjhuocT заостале корн-сн- е
бн.тке за нндустриске
сврхе, као лаи итд.
Нодизап стектрнчиих цен-тра- ла
на Зети и Морачн омо- -
гућило би HaTanaibe водом о-- 1
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
in манску државу.
Штаипа Конгреса ноздра
вила је састав нове владе, ко-ј- у
је назвала "Првои иацио-иално- м
владом" Индпјс. С
друге стране, левнчарскн иа-пред- нн
кругови заузпмају
всона иеповсрлпв став према
сгвараиу иове владе, изјав- -
л.уупи да he она битн прн- -
си.гена да постане оруђе бри-таиск- ог
имиерпјалнзма. II
сач Нехру нзјавио je у низу
говора да, нако стваран--е no-B- e
владе прстставла нзвестаи
иапредак нрема независпо-ст- н,
нпак претстоји дуг и те-жа- к
нут до постпгнућа кона-чио- г
цнља. Ове пзјаве би биле
потпуно неоаговане ако би
сматрали да стварае нове
владе на бнло којн иачиа га-рант- ује Ннднји независност.
Успркос одушевл.е.а лабурн- -
сгнчке штампе у Енглеској,
британски нмперијализам још
нје напустио Лндцју.
Нехруова влада налази се
нод будинм британским над-зоро- м.
Ницекрал. је задржао
себи право "вста" на сваку
одлуку овс в.1адс, британскс
трупе н да.тс остају у Пнднји,
а икднскс трупе остају под
командом британскнх гснера-л- а
н офнцнра. Борба између
верскнх заједнпца, крвавп
сукоби између Хнндуса н
муслимана, због којих одго-ворно- сг
пада на брнтанску
втаду — свс то још вншс оте
Си
Француска н совјетска де-легац- ија
на Екопомској н
Соцнјалној комисијн при Ор-гакизац- ији
Уједиисних на-цн- ја
подпсла јс заједнички
прсдлог да се Светској син
фсдерацијн да вн-ш- е
нрава у тој устаиови.
Светска сннднкалпа федеЈ)а-циј- а
броји око 71 иилнои ор-гаинзопан-
ог
радшиптва која
свакако нрстставлл нсколико
иута вшпе од тога броја, ако
се узму у обзир породнцс тих
раднпка, а да о снмиатизсрн-м- а
и ис говориио. To пптапс
je веома важно ис само што
сс односи на економскн жи- -
ве долнне, поред тога што би
давале енергију за нндЈстри-ск- е
сврхе.
Нроблем ncymeiba иовлачи
за собом н проблем регулацн- -
је реке 1ојане, као н могућ-нос- т
пловндбе н пoднзa!be
пловнпх објеката и
у Плавницн н на другнм
мсстиуа, где бн се зато ука
зала aorjhuocT н потреба.
1'егулнсан.е реке Бојане од
Језера па до мора такође ио-вла- чи
за собом itcyineibe моч
вара н регулнсаље потока од
иашег yniha у море па лул:
морске обале до Улцич-а- . Ова
квим плапГкнч оснособлдва
аем улции-ск- а плажа добила
бн огромаи значај n постала
лечилнште евроиског гласа. a
поред тога сузбпла би се ма-лари- ја
(грозница).
Moryhiio нловидбе уз Бо-ја- иу
н језеро морало бп се
сисстрано нспиташ, јер ако
бн ова пловидба показала се
корпсаом онда би се иорало
рачунати н на пловне објек-т- е.
н.пову тонажу н на
за cao6pahaj. Од
yinlta Бојанс до Скадра раз-далл- ша је 35 од
Скадра до Нпр Назара н Пла-впи- це
око --10 од
Скадра до Црпојевмгш Рнје-i.- e
50 километара. Бероватио
да no ncyiiieiby језера Црно-јевнћ- а
1'нјека отпала би као
пристаниште.
Скадарског јсле-р- а
и оствареае осталих пла-но- ва
у везн са овнм, добило
бн се не само у пндустрнском
п привредном плану него м
здравственом погледу. Неста-л- о
бн мхтарије у зетској рав
ннцн. У прмвредном погледу
бнло бн не само решено пн-та- ае
нсхранс Црне Горе, већ
Сн се нодигла целокупна прн-вре- да
наше дрхаве.
К"ао што сс внди, проблем
овако схваћен н решен добио
би огроман значај за наш
народ, за yuanpeheibe прнвре-дно- г
жн Јота Црне Горе п це
ле држав..
Неличта Скадарског језе
i
владе.
Најзад, 11езиие тешкоће су
нојачане опаспошћу од глади
која претн зем.т н таласом
незапослспбсти који је упра-в-о
отпочео.
II о т п ретседник пидискс
нрнврсмене владе Нехру пз-јав- по је да he Иидија водпти
"незавнсну naibCKy политн- -
ку". Па ипак иова пнднска
влада ппје се усуднла изме-ннт- и
састав лпдпске делега-циј- е
па мировној конферен-цнј- н
у Паризу. Индиска де- -
легацнЈа понашала се потпу-н- о
као лојалан вазал брптан-ско- г
имперпјализма, што пза-знв- а
суми.у према Нехруовој
изјави да је инднска привре-мен- а
влада у cTatty водпти
"Јсезавнсиу" ваасгу полити- -
ку.
Нова нпднска влада је прп-снл.е- иа
да ради под околио- -
стима, створеннк веома ком-пликован- ом
ситуацијом у зс-мл- 11. Муслиманска лига пе- -
давио јс прнстала да узмс у-че- шћа
у владп, а.1и још увек
је иеизвсспо да лн he то поја-чат- п
положај Нехруове владе.
Гаиди је изразио бојазан да
је Муслнианска лнга ушла у
владу зато да би иаставнла
борбу. Нспрнјатсгскн при-је- м
на којн je Нехру аншао
код муслнманског становни-штв- а
у северо-занаднп- н и-дис- кии
провинцијама потвр-ђуј- е
ову бојазан. Чланови
жава положај иове индиске! Муслнманске лиге отишли су
Вође Еф против ширег
Светске синдикалне федерације
днкалној
пристани-шт- а
километара.
кплометара,
Ilcynieibe
вот појединнх иарода, neh п
на очуваае светског нира н
добрих односа међу држава-ii- a.
To miiaiLc, пнтаи-- е внше
ирава ССФ у
УН-а- , одбито је на Генерал-ио- ј
скупштиин и на оспови
тога изазвао сс силни нротест
пе саио од дедегација које
жсле nnuie нрава радном на-род- у,
Beh п од радннчких у-и- ија
шијмзм света. Канада је
сд Сједин.сним Државама н
Прнтанијом, односно делега-циј- е
овнх зема.га, била пред-водии- ца
против тога права. У
канадској делегациЈи се на- -
ИСУШЕЊЕ СКАДАРСКОГ ЈЕЗЕРА
при-лагођава- ње
Оргаиизацнјн
ра нзиоси 375 квадратних
килоуетара. Ио једном про-јект- у
израђено за вргие бп-Bii- ic
ЈугославиЈС, исушило бп
се 41.180 хектара од укупне
површипе. Од тога би прнпа-л- о
Југосласнјп 9000 хектара
обрадиве зем.ге, лпваде G.300
хектара н осталог земшшта
5.700 хсктара.
Све дотле док се нс исуши
Скадарсш језеро п не оспо-соб- и
за нотпунн допринос.
као н зетска и бЈслопавтнпка
равница, Црна Iopa nehe мо-h- it
пидуирнватн своје потрс--
бе н ifeii he привредин живот
рамати.
Ако би култура памука ус--
нела и поднгла се такстидна
нндустрнја за прераду паму- -
ка, иогла бп доћп у обзир и
црерада вуне за груб.ге мате-рпјхт- е,
јср наша вуна ипјс
подесна за нзраду финнјнх
материјала, у кашко иаше
сточарство не бк бнло обнов
л.ено бо.гнм врстака овапа.
Радови око псушеља Ска-дарск-
ог
језера захтева.ти бч
масовну употребу материјала
н сретстава за рад. Ради тп-рок- е
примене ових радова,
бнло би потребно што пре
приступнтп нзграднн же.тез-ннчк- е
пруге Нпк-шпћ-Подго-рп- ца,
јер без ове пруге ие
може се мпого учпнши нп за
само иоднзаи Тптограда, a
о исушсњуХкадарског језера
н о извршењу регулационог
илана да и не говорнчо.
Дошло је време да се свл
niiTaiba која се поставлдју
пред народном в-iam- hy реша-вај- у
на здравој осиовн п нај-корнсип- је.
L правол кожеуо очеинва- -'
тн да he се што скорпје при-ступп- ти
проучавап.у планова
н нзучавау самог Језера, те
he тако ово најзначајнпје пи-Taib- e,
које се иостав-i-a посте
нужне обнове, добити н своје
кошсретно pemeibe.
(Из "Пртредног Жпвота",
лнста Економиста п Прп
вредннх ипннстзрстава Н.
Р. Црне Горе, 1 октобра
1946).
тако далеко да су на IJexpy-о- в
авиок пуцалн топом, који
су позајмплк са бритаиског
авиона. Исто тако, јавч-- а сс
да су брнтанске власти шн
риле међу пограпичним плс
менина летке непрнЈатсЈскс
према Нехруовој влади.
Све ове чни.енлцс побијају
iBpheiba брнтанске Лабурн-стнчк- е
странке да брнтанскс
ласти настоје оснгуратн спо-разу- м
између Муслнмаибке
лнге и Коигреса, у цнлу ус-поставлд-
п-а
нормалних усло-в- а
за рад ипдпске прнпремсне
владе.
Стварпост, међутнм, дока-куј- е
противно. Као н прс,
британски нмнеријалнсти хо-h- e
н сада да пошто иото све- -
ду па празну формалност све
уступкс које je од н.их изну-ди- о
ослободнлачкн иокрет.
Остаје да се внди да ли
he Иелика Британнја jcncnt
у томе. Нико ие можс осно-рит- и
онадаас нозицијс брн- -
танског импернјалнзма ши-ро- м
југо-нсточ- нс Лзнјс,укл.у-чујућ- н
и Индију. Покрет за
иезависност Ниднјс и других
колонија постаје свс јачн.
Нзражавајући мипгл-си- с цс-локупн- ог
светског напрсдног
uitiiiLciua, Молотоп јс изјавио
са "говорннцс" Мпровие кон-ферснц- нје
у Иарнзу: "Алн
ннје далеко време када he
Пндији осванути други, срст-ннј- и
данн I"
Си права
лази и М. Ј Котдвел, во1;а
Си Си 1£ф партнје, која се
сматра н пазпва соцпЈалистн-чко- м
партија. 11 он Јс, Катд-ве- л,
гласао лротнв права
ССФ. To je са страие канад-ско- г
радинштва изазвало ис-годов- аае
п протест.
Каиадскп раднички покрет
у Организацнји УН-- а прст-ставл- еи
је са стране Канад-ско- г
занатског радннчког кои-гре- са (ТЛК), којк јс афили-ра- н
АФР, н Канадског радни
чког конгреса (Kiwi). Тс рад-ннч- кс
уннје подупиру линн-ј- у
Светске сипдпкалис фсдс-рациј- е. Каиадски конгрес ра-д- а
је званнчпо нретстав.геп у
ССФ, а Запатски радиичкн
конгрес и ако нијс члан ССФ
рсшио јс иа својој конферсн-циј- и
у септембру да подузмс
те горакс.
Због тога то поднже инте
ресантна ннтаи-а- . Си Си Еф
тражи нодршку од радниш-тв- а
у Каиади н радннчког но-крст- а,
а иезино воћство водн
једиу патитику која се косн
са тежаама н иитсреснма рад-но- г
напода. У нсто впеме
Катдве.1 је "легитнмно" за-траж- ио
од Свстске снндпкал-н- е
федерацнје Behu доиринос
Уједиаеннм нацнјама. ЈГолд-ве- л
је требао. бар се тако M-ono
очекивати, застунати гле-днш- те
да се ССФ да вншс
права у тој међуиародиој ор-ганнзац- нјп
— У. иацнјама.
Раднпштво н таио доприпо-с- и
све што може за добро чо-вечанс- тва
и за очуваае ипра,
нсто као што је и за време
1ата пе само улагало све својс
напоре у пронзвод.н за сиа-бдeвal- be
рата, о чему једнно
говоре нзвеснн политичари п
дпплохате. иего је радип на-р- од
стварно бно једнпн којн
се н на фронтц налазно„ у
војсци, у ваздухонловннм и
nouopcL'iiM снагама. Радпи
народ је н пронзводио н бо-рно- се
на фронтовима, бранио
своје зем.ге од фашнстичке
осупацнје п животс својих
народа. О овој другој страни
допрпиоса радног народа ап-сатут- по
готово ннко не гово- -
ри, Једпно н само као да je
радни народ снабдевао фронт
материја.том и прећуткујс се
да се тај пстц радни чарод
п борно на фронтн.
Нредлог за више права
ССФ израдпо је француски
претставник, а совјетска де-легац- ија
га је унела у пред- -
лог. Тако је тај предлог бно
подупрт од 14 земаља, док су
24 гласале против, на челу
са Америком, Брнтанијом п
Канадом. Југославија, Пол.-ск- а,
Норвешка, Чиле и дру-г- е
су бнле за предлог.
Став воћа Си Си Еф сс по-каз- ао
и по томе питаау да
се разилазн са интересича ка-надс- ког
народа, а засве са ип-тересп- ма
радног народа.
Уторак, 10 децембра 1946.
Политички преглед
l .Лттш
АБРАНА АТОМСКЕ ЕНЕРГИЈЕ У РАТНЕ
СВРХЕ Н КОНТРОЛА У МИРНЕ СВРХЕ
Један од најпсћих псторнских догађаја
и нобсдаза човечанство јесте споразум Ве-лн- ке тројице по пнтаау атомске енергнјс. ако он буде прнхваћсн и од других и спро-веде- и
у дело. Нслнко тројнца — Совјетски
Савез. Сједнњене Амсрнчке Државе п Пелн-к- а Брнтаннја — постигли су споразум у
прошлн петак no miraiby забране атомске
епергијс у ратне сврхе п контјхрле употреб-л.апап- ,с нстс у мнрне сврхе. Нанме, као што јс иознато Совјстскн Савез је одавно пред-тожн- о
да се атомска снергија забрани у рат-ii- c
спрхе н све пронзведеие атомске. бомбе
униште након 90 дана по споразуму, да се
стави ван закона употреба атомске енергпје
н сваког оружја базираног на атомској енер-гиј- и
и кажааван.с оиих земал-- а које бн пре-крши- ле тај уговор. Сада, након дуге борбе
СССР-- а и другнх дечократскпх зема.га, на-к- оп силног прнтиска шнрокнх народних
маса у Америцц ц по целом свсту на амерн-чк- е
пластн. које су се солндарнсале са сов- -
Јетским прсдлогом, бнла јс прнси.гсна и Ачернка и Бритаинја да пристану на тај
предтог.
Смисао споразума је овакав: Забрана
атомскс епсргнје у ратпе сврхе лма да се
укл.учи у oiitiiTii илан гспсратног разору-жап.- а
и покрај тога да сс завсде коптрола
над употрсбом атомске снергнјс ну мирнс
спрхе. To значн да је нпак постнгнута всли-к- а иобсда демокр1тскпх снла иад реакци-јо- м,
над иотстрекачнма н потпал,нпачнма но-в- ог
рата. Како нма да се тај споразум у дс-та- тс нзрадн н створц плаи — још ннје по-зиат- о, алн се наглашава да he нпак бити
iipiiitcibcne оштрнјс мсрс што сс атоискс
еиергнје тичс него ли на остало разоружаас.
БОРБА ЛМЕРИЧКЕ РЕДКЦИЈЕ ПРОТИВ
РДДНИШТВА
Иошто су амернчке власти осудиле на
затвор Ijona Левнса, прстсединка Ујсдинс
mix рударскнх радннка ("Унајтсд уајн вор-керс- ")
it пошто сс радници солндно држс
па штраЈку у оорон за оправдапе csoje зах-тсв- е. one амеравају да наставс и дат.е са
борбом протнв амсричкпх уиија, да ихосла-б- е
11ли разбнју. To je нлан америчкс реак-цнј- с, којег бсз cyuite подупире н Трумап.
На оспови тога упија Уједин,сннх рудар-ски- х
радиика стап,тл иа pacnaiaraikc сав
свој фонд у нзносу од 3 милпона н 500 хи-л.а- да
долара за одбрапу права радничких
уннја.
Фплии Мурсј, претссдннк Сн Ај О уинја
позвао јс иа заједпички договор све Екзс
кутппс Амсричкс федерацнје рада, Братство
жслсзнпчара ("Бродархуд рсјтод тренмеп")
ii "Релвсј лебор скзекутив есоснсшон" да
пзрадс "зајсдпнчкн програм да се подрму
скопомске н дсгнслатпвис мере да се одбпје
аитирадпички закои н павала у пдућем Кон-грес- у.
Муреј је рекао у свомс позиву вођству
осталих великнх уппскнх покрета да се по-Kpcn- vo један 11епријатсл.скн п агрссивкн
покрет рсакцпје са намерои "да осакате, ако
не да разбнју, радинчкн покрет ове зсмл."
H.I солндарпости са борбом угаокопача
ch je било изашло па штрајк прссо 1 ми-лн- оц
радинка n 6joj се стално повећавао.
... . ,
i—м—
АМЕРИ'ЧКИ СРБН ТРАЖЕ РДШЧИЊЕЊЕ ВЛДДИКЕ ДИОНИСИЈЕ
Једно Црногорско штерално друштво
број 3G — Српског иародног савеза нз Сјс
дип.епих Држава унутило је жалбу на Свети
синод српскс правоставпе цркве у Београд.
Друттло од Свстог сипода тражн да раш-- п
и н и ii опозовс втадику Диоииснју са ДЈ"Ж-иос- тп
старсшпне Српске православне епар-х- и
је у Лмерици н Канади, који води једну
аптп-сриск- у и анти-демократс- ку борбу међу
нашпм народом, као и борбу протпв своје
рођене зсмл--с — пове Ју!Ославије.
У томе iuicwy сс између осталога каже:
"1) Српски владика Дионпспје поделио
је српски народ у Амернцп и Капади у две
групе н свпм силама пастојп да пх крвно
завадп. У заједници са пекотико српских
профапшста организовао је Српску Народ
ну Одбрапу која нема ништа заједничсо са
нашои старом Српском Народном Одбра-iio- v
Овој иовој "одбранн" ударилн су те-м- ет.
п пачела чисто фашпстичка п гловппп-стпчк- а.
. . 2) Пладика Дпописије преко
својих агената у Амернци и Кападп водн
иропаганду, паговара . . . српскп народ да
ие iiiai--c noMoh нн својпм најближим у ста-р- ој
пам домошши Познато је да је владиса
Дноинсије 1943 године га некатпсо фашп-стичк- нх
агената шнао у Вашпнгтоп да молп
п богорадн да не бн америчка влада ши.га.та
ишсакву noMoh југоатовеискол народу, којн
је бно устао н водно надчовечанству борбу
на живот и смрт протпв својих омражених
иепрпјателд Псмаца и Нталијаиа. Хва.та
Богу n 4ipOBiiheiby паших прнјателл Амери-к- е
втадика није успио."
Сада Дионнсије агитује протнв сваке
noMohii југос.товенском народу п тражп да
се од стране УНРРА-- е обустави свака по-M- oh
Југоставнјн. Он све употреб.гава да се
oneMoryhii слаље помоћн српском народу п
протерао је "са дужности до сада три мећу
нама најболл народна свештеника које пма-м- о
у Америци? Дреновца, Малетића и Tahii-noBiiha- ",
а прогони и Глоцара.