Serbian Herald, December 24, 1946

              4 --"
1 ' ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАШИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
J8 TELEFON: WAverlcy 9947 SERBIAN HERALD
Цсгноад. г2о.д5п0.шнЗаој ипнорсеттрпалнасттиво,за гКода.иа5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuUiorixedNo.asD.SNe.co7n64d, MClaarscsh M12a.tt1e9r42under the
Год. 6. Број 376. Из 1946-т- е y
1947 годину
ГЛАВНЕ ЛОЕЕДЕ У ПРОШЛОЈ И ЗДДДЦИ У 1947 Г0ДИНИ
Улазећн y нову — 1947
годнну потсећа нас иа ycno-Mei- rs
пз годние коју тек a
пуштамо — 1946. Демократ
скп Србн н остали јужип Сло- -
вени у Каиадн иако Једна
мала нацпонална група ппак
нма дивних успомена из про-шл- е
годпне. У Канадн се одп
грало ннз важипх момеиата у
1916 г. Амерпчкп' Срби н та
MoiuiMi јужнп Словенп су та
Kolvi цмали иеколнка важна
дога1;аја. Наша стара домовп- -
на нова Југославија јс увела
нсколико темелнтпх промсна
. у iboj су се одиграли догађајп
од веллког историског зиача
ја. Рад и акцијс словенсклх
народа такође су били не са
мо замашип лего н таквог
карактера да су утицали на
чптаве догађаје у свегу. Мс
ћународнп одпоси, днпломат-ск- е
борбе и резултати бнлп
су огромнп. Персггектлве су
сјајне н one надахиују целл
прогресивнп свет и потпчу га
на далње акције и напоре за
напредак. Новп задаци стоје
пред иама и пред свнм демо-кратски- м
сиагама, да учвр-стпм- о
досадашие тсковии и
развијемо рад за веНа и шпра
постнгнука у идућој годпни.
rji Нашн другови и-другар-
пце
у Савезу канадских Срба п
прпјагели нашег покрета и
Српског Гласипка у прошлој
годшш су још впше лего ра-iiiiju- x
годниа уложилп напо
ра у изградин своје демократ
ске органнзацнје н ллста, као
н на свнм другим областпма
своје делатиости ; онн су по
казалн иензмерну оданост и
пожртвовање свои покрету,
iteroBiiM лачелима, иовој Ју
гославијц it борби за папрс
дак у овој землн уопште.
Главиа иостпгнуКа у 1946 г.
на свом ужем сектору, на пз-град- ин
СКС и раду за Срп
ски Гласннк, као и на полп
тичком Bacnmaiby чланства,
посгнгнутн су впдпп — дпв
нн резултати. У 1946 годинп
регрутовано је до 150 нових
чланова у СКС; одржапо је
по колонпјама стотпна зборо
ва н полптпчклх прдаваиа;
Српскн Гласник је добио нај
маае 700 новпх претплата.
Од желе да наш народ у
ФНРЈ видп како део тога иа-ро- да
у пселеннштву, у Кана
дп радп, иа стотпне нашпх
земллка прегплатпли су сво
је родбиие н пријателе у
свнм крајевпма Југославпјг.
Везе српскпх пселлппка са
родшш завпчајем током про
шле годнне створене су јаке
и неразорпве, па н са нашом
браћом у Амерпцц везе и од-iioc- it
су ое почелп развпјатп
много боге пего ранпје.
Нашп псе.гсннцн који су
окуп.генп преко својпх орга
нпзацпја у Behy канадскпх
јужипх Словена, сем друтпх
резултата које су учпнплп о
упознаваау канадске јавло
стп о новој Југославпји п па
шем раду овде, постпглп су,
по напггм убеђеау, одлпчан
успех. Сем тога што су саку-пил- п
пеколпко десетака хп
.гада долара за помоћ иашем
иароду, онп су органпзовали
неколпко раднпх група за по-врвт- ак
у ФНРЈ; уложилп већ
неколпко стотпна хн.гада до-ла- ра
за алаг н машине, п на-сто- је
да добпју улога до 2
мплпона долара за псте свр
хе. Радне групе су послатг
своју делегацпју у СНРЈ и
на осиовп тога решено је пп
тане са југ. владом повратка
нсел.енпка. Својпм прпмер-ш- ш
радом п пожртвовааем
пре, токои рата п 1946 г. јуж-ч- а
Словенп у Канадп стгклп
су nomioEaike не само код
свпх нашпх народа у ФНРЈ,
Цена једном прпмерку 5 цен.
век п код свнх јутословенскнх
11селеника у друпш землама.
Наше оргаипзације — српска,
хрватска п словеиачка —
послале су н своје претстав-нпк- е
на Св-гсловенс-кн кон-rpe- c
у Београд. Сада главни
проблем пред ВеИем стојп ор-ranii30B- aite
поврапса иссге-ник- а,
а пред радшш групама
улагаие повца за куповаие
алата п машпна.
Прошле годнпе згиљу (Ка-иад- у)
је био захватно вал
масовиих штрајкова услед
разузданог скакааа цепа иа
животпе потребе п радп нпза
реакционарпих мера са стра-н- е
круппнх кашиалиста п
власти. Да бн спречнла тај
VtacoBiui вал радипштва u де-мократск-
их
снага уопште у
земли, a са друге стране сил-п- и
уплнв иашег савезника —
Совјетског Савеза, канадска
реакцнја је вештачкн створп-л- а
н увећала страшило шпн-јуна- же
СССР-а- , коју чак н
сада употребл.ава у месним
изборпма уТоронту п другим
градовима. Колпко далеко је
у том лудилу пошла реакцп-ј- а,
нз мржис према прогресу
канадског народа п свог су
седа — СССР-у- , ра у про-пагаи- дц
у градскп-пзборп-м-
а
у Торонту употребллва
чак и нме једиог обпчног пз
дајннка народа СССР, Гозен-к- а
протпв прогреспвппх каи
дпдата. Конзервашвнп лпст
"Глоб енд Мејл" тој пропа-ганд- и
је посветно целу једну
страннцу 26 децембра у којој
доноси п Гоумнкову пзјаву
протпв "црвеие опасностп".
Међутнм, на такве мере реак-циј- е
н про-фашнстпчк- пх ре-жи- ма
у Онтерпо п Квебеку
радипчке н либералне полп-тичк- е
групе, повезане за спн-днкатнм- а,
почеле су једпн-ствсн- о
нступатп што показу
је могућност оствареиа једног
шпроког уједнненог радппч-ко-лпбералн- ог
покрета, којп
he подузетн мере за шире ре-фор- ме
у земли н стабплие
пријате.гске одиосе са савез-ппцпм- а
пз рата.
У септембру прошле годп-н- е
Коигргс амерачкпх Словс-u- a
у Њујорку, којем су по
први пут прпсуствовалп п
делегатн словенских народа
нз Европе п Аустралпје као
и масовно пз Канаде, одржао
се у најзатегнутлјпм међуна-родпп- м
односпма, на мпров
иој конференцији у Парпзу
п заоштреној полптичкој си-туацн- ји
у Амерпцп. Тај кон-гре- с
јг имао за Амерпку на
рочпто, као и за Словепе к
светски мпр, велпкн псторп
скн зиачај. Баш тнх дана а-мер- пчка
влада је асклучпла
Хенрп Валеса из кабпиета
ради иегове опозпцпје Тру-мааов- ој
и Бгрнсовој спо.гиој
полнтпци, а Конгрес амери-чкп- х
Слокгна је пружио мо-рал- ну
и полптачку подршку
Валесу на оспови чега је, без
cyMiw, морала озбп.гно рачу-пат- и
амерпчка влада п амс-рпч- ка
реакцнја. А нарочпто
је она бпла сузбпта масов-ин- м
штрајковннм борбама у
САД.
Прп концу прошле годпне
одржао се у Београду другп,
далеко већп н од далеко ве
her полптпчког зиача-ј- а
Првп конгрес Сдо-вен- а
после рата. Тај кон
грес је оформпсао п још дале
продубпо п учврстпо брат-ств- о
п солндарност словен
скпх народа п апхову узаја-мн- у
културну п економску
сарадиу. Он је такође веома
много утпцао на све демократ-с- к
снаге свста које се боре
за мпр н безбедност.
ФНРЈ је у обновп 1946 г.
машимму
TORONTO, DECEMBER 1946.
БОРБА СЛОВЕНСКИХ
Др. Миодраг
отправник послова у Отави
(Кратка биографија Др. Марковиа)
Нро нсколико дана отпутовао јс у Југославнју на
отсуство отправшп: послова Југословснског посланства
у Отагш, г. Неро Цабрић. Па иовог отправаика послова
наимснонаи јо Др. Миодраг Н. Марковић.
Др. Миодраг Н. Маркопић јс рођси у Иожаревцу
— Србнја — гдс јс заирншо шсст разрсда гимназнјс, a
матуру и нрава завршио јс у Фраицуспој, послс чсга је
био двс годино у Лондоиу гдс јс студирао иа "Лондоп
Скул оф Ккономисс снд иолнтнкал. сајснс" {Лондонском
ушшорзнтету скоиомијо и иолитичких наука). Ио за
вршстку студнја постављсн јс за дипломатског чннов-иик- а
у Миннстарству пиостранпх нословаЈпрс рата, a
био јо на дииломатској службн у Мађарској, Чсхослова-чко- ј,
Албаннјн, Турској н Исмачкој. За врсмо другог
рата, т.ј. иод окупацпјом зсм.гс, нмјо хтсо слу;кити нспрн
јатсљу као н хил.адс других чсститих иатриота, nch је
радио на рушсњу мрског окупатора колико јс год то бнло
у iLcro'toj moIui п колико су тсшкс прилпво окуиацнје
дозво.гавалс.
Када јс ЈЈгославија ослобођсна од страно Тнтовс
војске н када јс образовано Мшшстарство спољнпх по-сло- ва
новс Југославијс, Др. MapicoBiili јс св'ом народу и
држапн ставио иа располаганс свс својс знаљс и иску-ств- о.
Као нскрена родољуба и дипломатског чиновника
иова Југославпја га јо одмах узсла у службу. Он јо иај-пр- о
био у Министарству сио.гпих иослова, а касннјс у
амбасади у Нарнзу п оиет у Југославији, одакло јо са
ујгос.исиском.1Јглсгацн1о[Јпућс1ид.зассда
зацнјо Ујодиљсиих' нацнја у lhyjopKСада jo постав.ген
за отправинка нослова у Отавн. Др. МарковиК има сјајно
образовањс и говори исколпко јсзика.
КОНГРЕС ЦРВЕНОГ КРСТД ФНРЈ ПОЗДРАВЉА ИСЕЉЕНИКЕ
У КАНАДИ И ЗДХВАЉУЈЕ GE ЗА ПОМОЋ ДОМОВИНИ
Hche канадскнх јуисннх Слопена прнмило је дспегау
од Нрвог коигреса Југословенског црвепог крста којп сс
одржавао у Београду 17-1- 8 децсмбра у комс сс каже:
Нрстставници Југословснског црвсног крста са Нрвог
конгрсса шаљу иссљсницнма Канадс својо нскрсие н
братскс поздравс и изражавају своју захвалност за noMoh
коју смо примнлн од нашо 6palie и ссстара у Канади.
Најтоплнјс захвале п прнзнањо свима.
Југословенски црвени крст.
на мпогпм гранама прпвреде
досшгла предратае иорме
пропзвод!!е. a v пскнл н пре--
шла. Она је развпла колектн
впп ударнпчки рад у доста
велпкој мерп, а један од так-вп- х
npuvrepa је н Омладшг-ск- а
пруга у Босни. Довртена
је аграрна реформа и нови
Устав се у пуиој мерп при
меиује па свпи областпиа
друштвеног жпвота. Одлучнд
борба ФНРЈ за инр на Mehy-народио- м
полу п iweaiuia op
ганпзацнја на обновп п нз-град- ип
показала је тежие на-ш- пх
народа за очуваие мнра
п велпку способност ibesniuix
властп п јгдпнствену чврстп-н- у
иезпног народа.
Борбе на конференциЈама
Савета сполних мшшстара у
Лондону, касннје у Паризу л
оида на Мпровиој конферен-цнј- п
пмале су своје позптпв-н- е
п негатпвне стране. Прет
ставнпцп западнпх држава
покушавалп су да прекрпк
раннје уговоре плц да пх oca-кат- е.
Па ппак те конференцп-ј- е
су утрле пут победама на
заседае Органпзацпје Ује-дпњеи- пх
нацаја у Њујорку
п Савету сполнпх мшшстара
током тога заседана.
Заседае Уједпиенпх на-цп- ја
у Њујорку поразпло је
многе покушаје Бернса — Бе-вп- па
да пх спроведу претилм
агомске бомбе. Hajeehe постп-rnyh- e
у послгратном перпо-д- у
учпиеио је споразумом о
генералном разоружту у ко-ј- е
спада п забрана употреб-лаван- а
атомске енергпје у
ратне сврхе као п образоване
међународнпх пнспекцпја ко-}- г
he вршпгп контролу про--
ONTARIO, TUESDAY, 31ST,
Марковић нови
тив наоружаваил. Међу тпч
победама важно је напомену-т- и
п споразум по пптаау, бар
п делпмпчиог кпдаиа дппло-матсхп- х
односа са фашпстп-чко- м
Шпаннјом, као п прнсп-лава- к
да савезнпцп поврате
запленене лаће иа Дунаву no
дунавскпм зеилама. Спора-зу- м
о обавештеиу о броју
трупа у својпм п пностраипи
зеноама пма, у в-ез-
п разору
жаиа п полптпчкпх односа,
крупипјп значај.
To су, маи€впше, one r.iai-н- е,
позпгпвне стране пз про-ш- ле
годнне. To су победе де-мократ- ског
света.
Реакцпја, иеђутпм, п да.е
Кг покушаватп да се споразу-м- п
Уједшкенпх иацпја пе
оживотворс. Она ће п даде
настојатп провокацпјама у
Грчкој, К п н п, Палестпнп,
Шпанпјп. Она he кочптп
сваку екокомску сарадну за-пад- нпх
држава са СССР-о- м п
демократскпм дрхавама цев
тралне н псточне Европе. На
доиаћпм фронтовпма реакцв
ја he навалпватп на жпвотнп
стандарт раднпх маса п оду
snuaiie нпховпх демогра:-скп- х
схобода. To he каппта-лпстпч- ке
земле, без сумве,
довестп до велпке економсхе
крпзе п масовне беспослпце,
што значп п до засштравана
класие борбе.
Борва протпв економске
крпзе јесте борба за рад п
повпшпце плата; борба за ве-лп- ке
кредпте демократским
зеилама, које су у рату нај-вп- ше
страдале, као п пуна
грговпна са нпма на једној
здравој, прпхваглпвој оснош
НАРОДА ЗА
ЈЕДА.Н 0Д ГЛАВНИХ РЕФЕРАТА
БИО ЈЕ
Слоиенски коигрес, којп се
одржа-в-а у Београду, јуче је
1чзстаии) пал imciacKOM на
радии део зассдаи,а. Ирстсс-дава- о
је reiiepxi-лајтнан- т Л-.жсксаи-
дар
Гундоров, претсед- -
шие (_вС1овенског комнтста у 10С11Ш.
Када су члановн радиог
арегседлиштва наишлп н за-у:сл- к
своја места за пјстссд-нач- к
х столом присутии су
iax поздуавили дугих пл.сска- -
Гсиера.1-лајтнан- т Ллексан-д;а- р
Гидоров иоздравно је
rapireyiiie дао рсч мннистру
Сапезие владе ФШ'Ј Мнло-вгаи- у
Iшасу, који је одржао
р(ераг "Борба словснских
1жародаза мир и демократнју".
ViccHiimi Конгрсса бурио су
пкоздршзип мшшстра ђнласа
ш иегов говор прекидалн та
сођс честил аплаузом.
У спол реферату министар
l3u.iac ј рекао:
РЕФЕРАТ МИЛ0ВАНА
ЂИЛАСА
Лајсвние нико не пори- -
в( да су у борби прогив фа- -
шшсичких завојевача главну
улогу одпгралк словснски
гаароди. Ја иећу овдјс исти- -
iarn оптатепрнзнату чнисш1- -
ау да, ствари, lobjcickom
Саисзу лрнпада заслуга што
ii joiuio до ciova ихтлеров- - cte lbeatatKeiritcnnx савсз- -
шика. Xhy само да подвучси,
жа се вк1 тако вслнке државг,
кгао in то с киглсска и лме- -
рпка, ic иогу ни пзблпза мје
рату Словспа нротнв 11смаца
kzq рслаппвно линиземллма
mr una cv иа поимјеп Иол.
с.а и Ј-)Го-
авија. Тим иећу
да каез(, да је дрпрниос Ен
гЈескег iz Алернке, узег у цје-.-ЖВИ- И,
био налн илп ман.и о
Палск и Југославцје. Алн,
акртве словенскпх парода оче
валдио иоказују дије ствари
гарво, да је допринос већине
сјо'исвнх зсмалл, узет у
гароцежгима премаброју ста
шовниих и сна-з- .
н, eefcir него у друглх држа-ва- ,
дх су словеиски иародн
Oxaja-,2-7 дес — Фред Росг
ародт посланик за округ
Напшигр v Монгреалу н члан
Радшчке прогреснвне парти
ј , ваставпће и дал са бор
СЈои засвоју иевпност и пра-га- а
да народпн послапик у лар-Јамен- ту заступа napoi,
cior кзборног осруга и наро
Шаиад joniutc 11егов захтев
зва апеЈаццју неправедне осу-д- {
je iohobo одбијен од нај
вииег )Да iiBcocis ujjubhh
iqgje. 0н" осуђсн иа шсст
r-од-
ина робпје ради тога да
јн, то!охе, "радно у корп
1хне гра"е Државс чред
Е?к ie хо н ппед су,;ом иајс- -
нергичаијс одбио н пред чи
морат_а €п се развптп до нај-вигп- е
вере. Јер, п то борба
за мвр з прогрес.
Задацл пред канадскпм Ср-Cisi- a,
сао и осталпм јузснпм
Словехпха у овој землп јссу
хј 194-- 7 годпнп да, у прву
руку, овгпе све псел.енпке у
дгхогратскп покрет п да са
сзсгалпвг народом Канаде воде
одлЈПЗЈу борбу за очуваие в
орошпр--е д е к о х р атс пх
глрава целог народа, за запо-сле- Ј.
сЗоле плате п нпже це-вн- е
ва. снвотне потребв. У ве si стар-о-г афаја, најважппјп
задатаг je nouohn пселенп
пцииа, гојп се зкле повратптп у ОИРЈ да се органцзују у
Јзадне групе п да понесу са
собок што впше сретстава за
ЈГЈЗД.
ЈОВАН ђАЈИћ.
Price per copy 5c
МИР ДЕМОКРАТИЈУ
НАСВЕСЛ0ВЕНСК0М
рвтиг1р1вамау ста.Јрат
материјалиоЈ
И
И РЕФЕРАТ МИЛ0ВАНА
спој удно у рату моралн да
остварују, нрије свсга опим
што je најскун.гс — то јест
л.удскнм жртвама, н, друго,
да ilciiii номагачи у својој
лудачкој крвавој трци за
свјстскпм госиодством наиш
лн на иајжсшћн отпор код
С1овенских народа. Трсба до-да-тн
да су Хнтлер, Мусолн-н- н
и другн, у борбн за осва-јон-- с
спнјста, ноставнлн себн
као иепосреднн цил. — поко-раван-- с
словсискнх ларода, у
ништен.с ituxoBe државиости
н нацнокалнс незавнсиостк,
иа н П.ИХОВО истребл.си.е.
Алн рат, нако су свс тс чи-и.сни- цс
тачнс, нијс био рат
Словена протнв Немаца н
П.НХОВИХ савсзннка.
To Јс био рат слободол.уби
внх иарода, слободол.убпвог
чопјсчаистпа, нротив фашиз
ua. To Јс бно рат пгрода про-ти- п
имисријалиста којн су
увртјели ссбн у главу луда
чкс нлаиове о стпара.у спјет-ско- г
господарства и нороблд
ваау свронских и другнх на-род- а.
Хнтле]овци н iliixobh
помагачн, иарочито су сс сво
JIIU ЖПВОТИИ.СКПМ бјссом око-мил- и
на CiODdtc због тога
што без покораваи.а Cioncin
нијссу могли доћн до свјст- -
ског господсгпа и што су сс
надалн да he бајком о онас
ности од "руског" бол.шсви-зм- а
успјстн да учннс ефика
cirDuSioiiBliHeKirx реакцио-нарни- х
кругопа пл западу да
разједннс н иоцнјсиају са
везпикс.
Како рскох,, рат нијс бно
it ifciixoBiix савезннка, отудз
ии побједа у рату није само
иооједа uionciia над аеиач
кии сапсзницима — то јс по-бје- да
чнтавог иапредногчо
вЈечанства. To јс побјсда
свнх народа који се боре за
слободу н деиократију, свич
л.удн, спнх покрста који се
борс за бол.и н cpchiiMjii жи
вот човјсчанства. To јс свјет
ско-исторнјс- ка побјсда напре
дних спага, над снагама рс
акцнје. У тој џнновској бор-б- и
словснски народн су дали
тавом јавности je открно пра
ве лаисрс канадскс рсакцнје,
којс сс крију нза "шпнјуиа
же" у ко])ист Совјетског Са
всза.
Дописннк "Торонто дсјли
стара", који јс нмао тслсфон-ск- и
ннтсрвју са Росом при
лнком iLcrooor хапшсн.а 14
марта, поново јс упутио те-лсгр- ам
Росу у Гордокс затво-р- у
у којем га инта, иошто јс
одбнјен н други ансл за ио-нов- по
cybcite н обнчај је да
у том случају дајс се оставка
на посланнчко мссто, шта оп
мнслк сада учииитн? Фред
Рос је, приликом поссте ае
гове жене о Пожнћу, постао
тслеграиом следећп одговор:
"У одговору на Ваш теле
грам, ја Вам могу pehn да
ниуком случају iiehy даватп
оставку на моје послаипчко
место у ларламепту. Како са
вам већ рекао прплпкои мог
xanmeita, ја нпкада нпсам
учпнпо нптп једаи прекршај
протпв пиггреса народа Ка-над- е.
Ја hy наставптп са бор-5о- м
да докажем моју невпност
п моје право да претставлам
чарод изборног округа н
народ Канаде у парламету.
Ја се надам да he мп се пру
жптп прилпка да претставпм
мој случај у парламенту".
Рос се нада да he iteroa
случај н .егово пнсмо као
одговор на неправедну осуду
битп поднешено парламеиту
у Отави прско претседнпка
скупштнне.
сЈРЕДРОС ЋЕ И ДАЉЕ.ВОДИТИ БОРБУ ЗА СВОЈУ НЕВИ- -
HGCTH ПРАВА ДА ПРЕТШВМ НАРид У IMfJIAMtHI I
гао
je
је
мог
Ф$, л vs Vs
-
i
',
-
.
-
Vol. 6. No. 376.
К0НГРЕСУ У БЕ0ГРАДУ
ЂИЛАСА
ј najnchc жртвс н иајвише до--
припоса — велнка побЈСда
човјсчаиства у овом рату у
глапнф је сазидана на ко
стнма синова словспских зе-мал- л.
(Анлауз).
ШТА ЈЕ ЗНАЧИ0 ФАШИ-ЗА- М
ЗА Ч0ВЈЕЧАНСТВ0
Шта је значпо фашизаи за
човјсчанство, шта би значила
побјсда 1(еиачког пмпернја-лизм- а
н 1I.HXOBIIX вазала?
Фашпзам јс зиачио за чов
јсчаиство покушај враћаиа
иазад, ка уннштеау свих о-и- нх
основа па којима оно да-па- с
:кнви н крсће сс напрн-јсд- .
Али тај "нокушај" ннјс
био само "иокушај" — он је
ncionpcMciio озиачавао н ин
лнопску масу добро опрем
л.сис војске, коју јс треба-i- o
разбмти н савладати. Фаши
зам јс допно најстраишнј
рат чогјсчанству. Нобјсда фа-шпзм- а,
побједа аехачког им
псријалпзуа — како су to sa-il
шилллс хнтлсровске главе
шиие, треба.1о је да заустави
развнтак човјечаиства за чи
тавс дсценијс, да доведе до
иогпуног ncipe6.t.eiba миогих
високо цивилизовапнх паро- -
да, до yumuTciba иајвећих н
иајбогатијих култура И ра-д- н
чсга? Радн профита ша-чиц- е
импсријалиста — баика
ра, барона н хнлнтариста.
рСиисровццсулцсЈилцда
многе народс баце' иазад, у
Срсд1Ч1 вмјек; опн су хтјелл
да озјековечс господство ite
мачких банкара, индустрија
лаца н вслепосједипка е са
мо над пародниа којс су а-на- лн,
него н иад саним ite
мачкии народом н народниа
којс су доуаћа здајинчка го-спо- да
ycnjtia да упрегиу у
кола аехачких завојевачких
похода.
Све то трсба имати у виду
кад се говори о побједп иад
фашпзмом, када се говори о
улози стовеаскнх народа у
борби против афшизма.
Али ако јс побјсда бнла по
бјела свих народа, за све на
родс, не трсба из тога извупи
закл.учак да су се си народи
подједнако користили благо-дстнм- а
тс нобЈсде. To у мпо-го- м
зависи од двпје чип.ени-цс- -
прво, у колико су унутар-ib- e
демократске снагс поједи-ни- х
иарода биле јачс, у толи
ко јс народ могао више да
нскорнстн плодовс побједе;
друго, у колико су iioryhuo
сти Miijcmaita ипостраиих
иипсријалпста у унутрапикс
стварн бклс маис, уташко је
народ такође могао више да
искорнстн плодове побједе
(ово двојс је, често, иако пе
увијск, узајамно повезапо).
Развитак ynyTapitHX демок-ратски- х
снага у поједипим
земллуа (изузев СССР-а- ) чс-ст- о
пута је зависио од опсе
га учсшћа у рату. Овај рат
је био ослободилачки рат и
учешће народпих каса у ае
у мора.то је изазваги дубоке
нромјене ие само у анховој
свијести, исго и у начииу жи
вота. Он је леизбјежпо vopao
стваратп и избацпватЛ па по
вршину папредне оргаппзо-ван- е
сиаге иарода. II оп пх
је и стварао, а у чнгаво ип-з- у
зеиа.га те снаге су и до-ш- ле
ла чело иарода — Сло-венс- ки
лароди — како збо!
опсега свог удјела у рату,
зЛор снаге лемокпзтских ПО
крета у ibiiua, а благодарећи
СовЈетском Савезу, којп пм
помажс да спрпјече насртај и
свако прссудније МЈешан.:
империјалиста у апхове уну-траш-
ае
ствари — спадаЈу у
ред оппх ларода, кјп могу
да се скоро у пулој vjepn ко-рис- те
побједом слободолуби-во- г
човјсчанства пад силака
фашизма, над немачкпм лм-перијхшз- уом
п плговпм са-везннцп- ма.
(Аплауз).
(Наставлће се)