Serbian Herald, December 24, 1946

              г
&
f
li
ШГ
L-- t
1
wk
rir
i'F
.1
СТРАНА .
ФШаЈЈШ1т&л&т§1}&
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpiki Glasnlk Publishing
Company—proprietor! in the Serbian language ati
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазн сваког уторка и петка
Сва ппсма и чекове треба слати на
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
ШТА ЈЕ НАРОДНИ ФРОНТ ЈУГОШВШЕ И
КШВ ЈЕ ЊЕГОБ ЗИЈ
Нрсд 250.000 иарода у Веограду почетком
нрошлог мессца (пре избора у Србији и
Хрватској) маршал Тлто је одржао говор у
којеи је покрај осталих питања објаснно
значај к карактер Народног фронта, о коме
ои каже:
ИГта је то, што покрећс иаше народе
оваква npeniyha, што дајс тако огромнс ре-зулта-
те,
што чиии да широм пашс земл.е
провејава дух оис ријстености на рад, iia
упоран рад до самоодрицања? To јс оио је-дипс- тво
иарода којс постоји у иашој зем.гп
политички оформљело у једну велнчапстве-н- у
оргапнзацнју, Koja се зове Народнп
Љпонт. (Bvniiit и дуготраши поклнцн: "Жи- -
вио Народии фропт!") To иије Народни
фронт као тто постоји у пекпм другим зем-лдм- а.
To нпје Народни фронт у коме би
бнле заступл.енс разне партије — иако у
Народпои фропту постојс партијс — које бн
могле, кад се нскоу не свндн нешто, да иза-ђ- у
из itera и да повуку масс за собом. Овдјс
код нас могу изапи само поједницн, само
можда пеколиципа л.уди, а народ остајс
чврст као граннтна стијепа у овоу иеличан
ственоу Фронту.
Народнп фронт Југославнје нпје полптп
чка комбплација партпја, вен нешто впше.
On је најширс једнпство папшх народа, он
јс нсразрушив савез радннка, сслдка, парод-п- с
интелигсицнјс и свих радних грађаиа na-me
зсм.ге, једном рпјсчју, о прстстав.га ује-дш1с1- !е
наших народа за извршеп--е величан-ствеии- х
задаћа које смо ми поставнлп прсд
ссбе. (Пурио и дуготрајно одобраваи.е и по-клнц- и:
Жипсо Народнп фроитГ) Чнме се
join pa3jiiKvjt лаш Народни фронт од једне
кохбниацнје iu'ii коалпцијс партија? Раз-лнку- јс
се и по томс, што се у нашем Народ-но- м
фропту патазе огромис масе народа, свн
родогуби нашс зем.ге, бсз обзнра на лјерску
н нацноиалну принадност бсз обзнра на
старост, што јс створсно јсдно тнЈело KOje
нс прстставлд само полнтичко упориште лу-- д
који су на властн, нлн л.уди којн :ксле да
сс дочепају власти, као што то, рецимо,
бнва у пекпм зсм.гама н као што јс то некад
било 1од нас. He, иаш Народпн фроит је
полнтнчкн фактор од огромпог зиачаја за
иагау земл-у- . Али join ге!ш значај nua паш
Народнн фроит у мпогнм другим стпарнма,
код рјешаван.а свих битлпх, свих пажпнх
проблема у нашој зсм.ги. On ннјс паспван.
On је активан, on радн, on градн н дајс све
од ссбе, да би чнм нријс наша земл-- а била
изграћеиа. Ham Народин Фјхшт је фронг
акције, фронт рада, a ие само рпјсчи и по-Л11Т113нр- апа.
Тога код нас иемаДакле, На-родп- и
фропт јс политичко једнпстло народа
са јсдпнственнм програмом, са одрсђспим
јединстпсннм цплевима. Иароднп фропт код
илс itc може замијеппти ппкаква коалицнја
партлја са разпим ирограмниа п цнллвнма.
Народнн фронт је онај фактор, којн јс
oMOiyhiio да су naqialjcitii иати мостовн,
Народпн фронт је оиај фактор koj'ii је омогу- -
hiio да се изврше тако грапднозпи радови,
као lino је обнова нашнх фабрнка, Народпп
Фронт раскрчио је нашс разрушспс градове,
На(Х)ди фроит градн паша разрушепа села,
Народпи фронт гради none пруге уз помоћ
својс славпе омладнпе, Народни фронт гра-д- и
н ствара нову и cpehmijy будућпост
шим пародима. (Пурно и дуготрајно одобра-пап.- е
и поклнцп: "Жнвео Народпн фропт!")
Према томе, друговп, Народпи фронт је
потрсбаи за name народе. on ппје прпвре-мен- а
и in времепом одрсђена органнзација.
Он је трајап п мора остатп трајан, јер је он
зачога наше срећнпје п боле будућностп.
He дозволпте разбнјаие Народног фроп-та- „
не дозвотте да се упосн смута у ту
iiatny е.1ичапствену оргаппзацнју, органп-зацнј- у
у којој се налазп све оио што дише
поштено, што дпшс духом нове Југоставнје.
(Дуготрајпо одобравап.е).
Ја сам рекао да не мпслим да се упут-та- м
у детатл кад је у питаиу Народнн фропт.
Али join једно бих хтно овдје да додам:
Наш хГародпп фронт је пераздвојно и
врто тијесно везан са пашнм пародпим вла-сти- ма
и обратпо — паше народие властн
су само нзврнпш орган тог велнког уједи
tt.eiia којссе зове Народни фропт. Наше па-род- не
BiacTii пмају cawo да пзвршују, одпо-сп- о
руководе нзвршеием програма ко'јп јс
ссби поставно Народни фропт Југославпје.
Преча томе, у интересу је дсмократизације
name народне властп да прегставницн народ-н- е
macTit, opranu иародних втасти пропчнла-з- е
пз Народног фропта, јер они којн бн бпли
органи пласгп вап Народиог фропта не мог)
ннтп xohe спроводитп програм Народног
Фронта, јер ra пе boic Они пеће вртптл
правплпо своје дјткпостп, јер су ппотнвнпци
ове иове народпе тековпне, Koja се зовс
Федератпвпа-Народн- а' Републпка Југосла-виј- а.
Ставллм вам па срце: ако хоћемо пматп
истпнску народну власт, бирајте пајбоље .гу-д- е
пз своје средипе, без обзнра па старост,
без обзнра шта су они прнје бплп. ако данас
показују па дјелу да су пстписки одапп по-в-ој
JyrociaBiijn.
Разумпје се, кад мп даиас бпрамо своје
претставнпке, кад иарод опра своЈе прет-ставиик- е,
парод оцјењујг ко je тта дао, ка-к- ав
1е прилог дао за ову грандиозпу грађе- -
вииу, која се зове пова Југославпја. II пра--
ви
на
на
Нацистички агенат 0'Нонсни саветник
Српске народне одбране и управе СНС
Ппше: СТАНКО ВУЈИћ
СНС НИЈЕ ОРГАНИЗО- -
ВАН ДА СЛУЖИ ФА- -
ШИСТИМА
Што се тнче родољубнвпх
амерпчких Срба "српска па-род- на
одбраиа" однграла je и
нгра срамиу н издајпнчку у-л-
огу
против српског народа
н за увек ie об1межена као
фашпстпчка организацпја. А-л- и
се ппта, зашто се нскори-шћуј- е
Српскн Народии Ca-ses
н iten оргап "Амернкап-ск- н
Србобрап" за фатнстич-к- е
зборове на којпм држе гла-п- не
говоре типови као што
je O'Koiickii, којп je верно
изсршавао же.ге и иаредбе
Хнтлерових агептура у Не-мачк- ој,
"Српска народпа од-бра- па
се састојц од групице
српских издајцика н ратних
злочннаца, што сдмо по себп
показује да је фдтистнчца ц
.и да нсма нцчег ззјсдпичко;
са српскнм народом.
Али Српскп Народпи Савел
пнје оргапизовап да служп
фапшзму и цеиријате.чша
српског иарода, всп да штити
ннтерссе свог члапства н свог
народа. 1Со је онда дозволао
да се ступци савезцог оргдна
н нме liiu. нскоршппујс ад
фашнстпчке састапкс, а на ро-јп- ма
говорс отворени непрн-јател- н
cpiichor парода кзо
0'Коискн? Управа СНС, под
водством одбраиаша Лус
ЈГрнстифоропића, отшпла је и
дале у својој противпародној
н протнвчлаиско? делатиосш.
Сви члаповн СНС су у про-шл- с
четирп годпне нрпннлп
нз десетицс писдма, у KOjaua
су били говорц позкатих а- -
мсричких реакцнопера у лон-грес- )-. Наирнмер, члаиство јч
приипло пеколико копгрсс-нн- х
кувератта у којнма су бн-л- и
говорн злогласиог ОКои-ско- г.
Та се ппсиа нпсу шиллла
нз Нашингтона, где 0'Коп-ск- и
"иретставлл" парод Ин-CKOiic-nna
у Коигресу. Савез-н- а
управа је дала адресарс
друштава н свнх члапова по-једш- шм
рсакцноперима н от
вореним непријатеаима срп-ск- ог
народа нако пијс у про-шл- е
три годнне објавнла ад-рес- ар
друштвеннх управа зт
И1п(-ормацј- у свом члапству у "Л. Србобраиу". Лли Лукд
Крпстифоровић, Брапко lie-кн- ћ
н осталп шефовн на пе-т- ој
авсп.11 нзншли су наци
стнчком пропагапднстн О'
Конспои још внше у сусрет
пего некии осталпи фаши-стнчки- м
прирспцима. 0'Кон-ск- н,
уколпко се тиче члапова
LUL, iiiije сс морао брнпутп
како he аеговц нздајппчки п
фашистпчкп говорн cmhii у
руке српског народа у овој
земл.и. Ја то се побрннула
одораиашка управа CHU От
роваа пропаганда 0'Копског
се тиллла дпроктно нз штаи-парн- јс "Лмернканског Србо-брана- ". Као доказ, погледајте
слику куверте коју је лрпмио
Мнлош Человић из Акроиа.
(Сшка је пзашла у "С. Речи"
13 децембра 1946. — "СП).
ПРОПАГАНДА O'KOH.
СКОГ СЛАЛА СЕ 113
ШТАМПАРНЈЕ "СР-БОБРАН- А"
Иа кувсрти се јасно впт,;!
да је употреблеи лстп адре- -
v-a- ji, лијн tc унотрео.гуЈе за
"Аиериканссп С р б о брап".
Милош 4cioBiih јс члан Дру
Јптва број 35 пз Акропа, Oxi-ј- о. На слнцн сс впдн број 35
пред именом брата Человића.
Лко ово ннје довагно за сл-вез- ну
господу, објавпћу сли-к- е
још десетак таквих кувер-т-а
на којнуа је употребллп
адресап "Американског Србо-бран- а
. На кувертн се такођг
впдп да су та писма у којпма
су бнли говорп 0'Конског бп-л- а
цослапа пз града Пптсбур-г- а, а не Нашпнгтоиа.
Ко је платио радпмке у
савезпој штампарији за ши-.xai- be
проиацпстпчке пропа-ганд- е 0'Копског? Савезпч
штампарнја је стално у де-фнцн- ту,
хти нма дово.шо но-ва- ца
да се плаћају радпнца
да
_
и доандсркеосгнпратјоу наптрроопшагаакпду са-вез- не штаипарпје. To je пз-дајст- во
преиа члапству преиа
српском пароду када се ова- -
"СРПСКН ГЛАСНИК"
кво нешто дозво.гава.
Каже "Србобран" од 3 де-цемб- ра
како je O'Kohcku
"грмео читава два сата опту-жују- ћи
америчку н енглеску
владу. . ." Све је грме-i- o у
Ннтсбургу на 1-- ог децембр!.
Грмели су н Фотнп, Кнеже-ви- ћ
н Дионнсије што су нм
нзмакла пародпа јасла н што
их чека српскп иарод у Југо-слаин- јп
да нм плати заслуже-н- у
казну. Грмели су и Крис- -
тифоровпћ, РадаковиИ и Ра- -
папп на српскн народ, што сс
сваким даном све више будк
и увиђа ко је всра а ко неве-р- а.
Верујем да ћемо дочекатп
и тај дап када he претставпн-ц- н
целокупног чланства СНС
загрметн у Питсбургу и пс-праппш- ати
са савсзпкх јаса.та
пздајничку одбранатку ган- -
гу.
У протлом броју "Gio6ov
пе Рсчи" изнео сал непобит-н-а
факта о сарадњн конгрес-мап- а
0'Коцског са иацнстцч-ком- -
агеитуром и исмачрнч
"бупднстнма у Амецици. Са.-- да
нзцосим такођс ieno6iiTiia,
факта како je O'Koiickii за.та-ји- о
цреко $28.000 свога ,т,о-ход- ка
да бц платпо мап.и по-р- ез
(таксу) државн и како је
iiponcpepiio п илдчцао феде- -
на о
1л врсме прослава годиш-а- и
ц е лроглашеиа ФЦРЈ у
Судбури, Иорт Артуру, Гс
ралдтоиу и С, С, Д1ерп пу
блпка је постацпла цнз пцтц-и- а
мајору Врапку Вукелићу,
соцпјалпоч аташеју при југо-словенск- ом
посланству у Ота-в- и,
а такође му је низ лптааа
поставно li новинар од "Суд-бур- п
Стара" иа која je он
одговорио:
Литане: Зашто се Мачека
назнва издајинком, када јс
on "наследннк" Раднпа -- tit
прегседпнк лСС-а- . Koja има
демократскп профам?
Одговор: Пропаст старнх
rpahancKiix партнја ннје ус-лсдн- ла
због 1Ч1ХОВ11Х ирогра-м- а
иако су н тн програин бм-л- п
увелнко недостатнп у уло-pebei- by
са лародннм тежпл- -
ма. Љнхова јс лропаст усле-дил- а
због neiiciiyiLaBaiba сво-ји- х
програма и o6chana.
Напосе јс Др. Мачек напу-стн- о
Раднпев ирограм, Он се
са Радићсвог републлканца
срозао на центрхлистнчког
моиархлсту; са све Словепа
на Хнтлеровог помагача н чак
па лрнјателл за обнав.гаае
Хабсбуршке дпластпје; онда
са Југословена на хрватског
шовшшсту и сада са хрват- -
ског товшшсте на монархо
централнсту — Југостовеиа;
са аграрца на велепоседплка,
Л1то сведочн аегов селнкопо-се- д
у Купнпцу нтд. Он је са-pabit- Bao
n са Павсшћевпи
пластпма.
Ето због чега је Мачек нз-дајн- нк. Због тога су пропале
rpabancKe странке у свом ста-ро- м
оргапскои саставу, као н
личековс Југословенске коле-г- е.
1{ароднп фроит Југослави-ј- е
је пспупио нз програма
тих грађанскнх партпја све.
one ставке ла којима су те
страике мобплпсале уасе, па
чак нс само нспуннлн оно
што су они самп обећалп, пе-г- о
уптребилп л one педо-стат- ке
које оии пнсу
XI li naniicane, а који су бнлп
дубока тежа иашнх парод-пн- х
маса. Како вам је позна-т- о, un смо ожпвотворплн Ре-публн- ку
у највшпе стаднју
н равноправпост нашлх и.а-ро- да. Мп смо остварили југо-словенс- ко
п свс с.10венско
братство. Потпуно смо про-ве.т- н
аграрну реформу, заве-л- и
радннчку снгурност за рад
л Псопцтиајаил:нЗаашостиогујреацљраквиатд. од-воје- на
од државе? Зашто јој
је одузета зем.га?
Одговор: A) uiicuo ми први
којн смо одвојилп цркву от,
државе. To су много раппје
учинпле друге државе, као —
Америгз, Француска, СССР
н иеке друге. Код ?ас је Ус-тав- ом
загарантована слобода
' ралну нмовнпу. thy за задобијаае новине илн
Док Лмернкапски Србо- - часописа. Кратко време послс
Оран днже у неоеса по.гског
реакционарца Ллвнна 0'Кон-ско- г
као "човека борца", н
беснн што је "Оободпа Реч"
разголнтнла п-его-
ве пријатсг-ск-е
односе са немачким пацп-стнм- а,
та "одбрапашка" пер-јанн- ца
vopa да одговара за
свој пр.гав н непоштеп рад
на npeciyinaiby које се :ада
водн у Хурли, Впскопсину.
Државна коипсија у Bhcvoii- -
viiuy оитулила je j xvuiicfcui
да je npiiuno $2,938.86 за та-козва- пе
секретаре, којн ства-рн- о
ннсу обавлллп тај посао.
Држава Внскопснпа такође је
ставнла 0'Конског под онту
жбу да је затајио $28,285.00
спога доходка за годнну 1942,
1943 н 1944 годице.
Мартип Впкерс, бнвши вла-сн- ик
повнне ".Монтрпад П
вср Мајпер", открпо је не-iioiiiT- cii
рад 0'Коиског. Вп-кс- рс
је радио извесно врсме
накоц што je O'Koiickii купцо
дотнчиу цовнпу. (У прош-ло- м
Cjiqjy uqtm сте вндетц
iaco je иацистичка. а.гентурд
из Хамбурга сцветовала па.-цистнч- кои
агенгу Фробосу
да окуражн O'KqncKor у itc-гов- оу
пројектованои подузе
Одговори мајора Вукелића питања
цриликама ФНРЈ повратку исељеника
вепонсповестп н сапести,
В) Аграрпоу рсформои за-xnahe- un
су свп велепоседи
изпад 35 хестара земл-е- , прс-м- а
томе и црквеии. Сиатрамо
да тиме нпје одузето прзво
цркве. Јср, свакп вериик, ма
колпко ватео црву, — он
пстопјкмепо, ако илви na сс-л- у,
волп, л треба, још вишс
зем.гу. Да му је уи нисмо
даш, н е бп била нзвршепа
потпупа аграрна реформа.
Према томе и демократпја би
бпла непотпупа. Впшпх црк- -
веним пиституциЈама и жуп- -
ним уреднма остав.гао је од
9 до 35 хектара обрадиве зе-м- л. Они је внше ннсу кадри
ни обрадити, а наш раднн
народ iiehe више да радн нп
за кога, док се земља мора
обраћнватн.
В), Ми не прогоиимо веру,
јер немамо ни потребе за то.
Код лас је Уставом забранл;-н- о
шлреае верске, иацноиал-н- е
и расие мржп.е. У томе по-сл- у
се је раније одликовала
црква. Такве ствари су код
нас иедозволепе, па ма ко пх
чннпо.
Пптаае: Какве су слободс
код вас н у чему се састоје?
Одговор: Код uic се састоје
слободе у томе, што je дата
равиоправиост свим иароди
ма наше зем.ге; што је народ
добио в.таст у своје руке н
он сам и ма право да бира п
cucibyje те властн, да управ-л- л
својом судбииом; Hito су
дате велнке соцџјалне рефор-м- е; пзједначеио право жене
са мугакарцем;слобода Л1там-п- е,
збора н договора; што ј:
дозво.гена слободна наука н
томе слично.
Ппта!: Зашто је Шуба-ши- ћ
нзатоваи, када је ои по-во.г- ио
говорло о народно-ос- -
лооидплачкј ооронг
Одговор: Вама ie, мнсшм,
ј прплично познат рад ШуСа- -
tuiiha no хтогласио! бановппн
Хрватсој, у којој је нзмећу
остхшх зала увео са Мачесом
и лозпате сопцентрацпоне
логоре и у Н.ПХ стрпао на
стотнне наЈбагнх спнова Хр- -
! ватске, осташвшп пх Павсш- -
hy, а тај их је злочинац по-стрел- ло. Ио својпм злодели-м- а
пама је био позпат и још
боле, Али када смо с нпм
направилн поразум, мп смо
иссрено п доследно ncnyiw-ва.- ш
споразух, мп смо пхалн
поштеие иамсре да направп-м- а
сарадн.у са сваким ко же-л- и
борбу протпв окупатора п
да нспунлва народне тежпе.
Наш народ је прогестпрао
што смо правнлп споразум с
ibiiMe. II занста, он je нмао
друге намере, мпслпо је да he
н дал--е vohn muhapniii дема-гогиј- о.
Требало je у пракси
стваратп оно што се обећава,
јер је то и иарод тражпо и у-јед- по
остварпвао програм На- -
треба гледати на то, а у другои реду како показује плп само фразпра п политизира. ™ tart Лајс vuuj 1фн.1иг y пзградљп name ивако треоа гледатп и овакве претставнике
лпо je, да тако тледамо. У првом реду зем.ге, да лп он радп, да ли се па дјелу треба биратн. Толпко о Народпом фронту.
тога, 0'Коиски je купио no
вину Ликерса.
Внкерс је прпзнао пре не-коли- ко
месецн допнснпку
Мадпсон "Каннтат Тајмс" и
прошле недслс па преслуша-п.- у
протнп 0'Коиског у Хур-лп- ,
BiicKOiiciuiy, да му је
O'Koiickii платио $2,749.86 у
Федгралннм чековпма као
конгресном секретару иако
(Внкерс) лнје нмао иикакпе
дужпостн као коцгресни сек- -
ретар. U IvOiickh je to сам
прнзидо у изјави коју је по-ста- о
аудитору за таксе. Ви-ке- рс је такође изнео у јаи-но- ст
докумецталпк доказ да
га јс O'Koiickii покушао на-говорн- ти
да даде лажнн in-веш- тај
о свом доходку. Ви-ке- рс
којц је бно у стап.у да
најбоге упозиа 0'Конског
дао је следсћу нзјаву:
"Ја сам цмво доста irenpn-лик- а
са O'Koiickiim, а да нс
улазпм у овакве сплетке с
iniMe, Ја сам цмао миого не
прплпка са. O'Koiickiim од ка-д- а
сам почео да имам посла
с нпме на трговачки начнн.
Алп оно пнсмо (у коме га
ургира да прсда лажан изве-(Настав- ак
на страни 4)
у и
циали
1
родног фропта. Шубашпп н
н.егове koicre, као што јс
Tpoi и осташ, супротстапнлп
су се таквој нраксп парода,
саботнрали је н кочили —
радилн су тако како би иза
звали страну нптервепцнју.
Тако су сс oiiii срозалн у мо-нархистн- чко блато. Народ нм
је и НОСЛСД1М! иут био нру-жи- о
руку да нх нзвуче, али
онн ннсу хтели да лрпхвате
ту народиу руку. Због тога
су одгуриутн там0 гдс трсба.
сти, иа тцј иачин су се ои и
они самп нзоловалн н поста-л- и
најпрезренији од странг
иарода.
Пптаае; Зашто се ианада
на нову Југославију, a папо-с- е
Комупистнчку иартнју
Југославнјс н Тита?
Одговор: Они који су били
прнјатсш Хитлсра током ра
та не желе вндетп Југославију
у којој иарод има слободу и
могупиост да изгради своју
модерну индустрнју и счскт-рификаци- ју.
да лрнвредно у
свим областнма и културио
поднгне своју зсмљу на Bchn
степеп и тако осигура н спо--
jy екопомску лезависпост
Познато је да је парод, како
у борбн за ослобођеае, тако
и сада у облопи и изградаи
трсбао pybOBobcTBO. О орга
низоваау иарода, у просвеии-ваа- у
и вођеау нстога у побс-д- у
највншу је улогу одиграла
ТКномтауниОснтанчнкгарапаврстлиикјау иулдоргууг
и у обиови и нзград1пи.
Због тога реакција наиадај
па нову ЈугославиЈу и КПЈ.
Ппгаие: Ham народ сс
спрема за повратак у старп
крај. Да лп on можс ионсти
са собом своју уштећсвпиу и
како бп се гледато на то у
Југославпјп?
Одговор: Код лас је свак
господар свога иманд. Ако
би неко одавдс' донео 1.000
илн мнлиоп долара, on je го-спод- ар
тога. Л1н би чак поз-дравп- лр
када бн то ви lurlin.
Мн смо се борплн за имуп-нос- т
целог радиог народа к
обнавгајупп земљу постепсио
то остварнвамо. Сваки поје-дппа- ц
може Да усмсри свој
жнвот npeua својпу же.гама
н уатсрпјалинм ногућпости-ма- ,
само пс уожс својпм лов-цс- м
израбливати иикога) ие
може радпти преко државног
плаиа. Ако неко има свој
прнватпп хотел, трговнну, фа-бри- ку
илн слнчно, он мора
да се равна према државпом
привредном сектору, т.ј. нла- -
латн раднпке, ilhxobo оспгу-рањ- е,
одмор, школопаае, оно
време жепа док су one у но-ceh- ey
стаау — мссец н по
пре п месец и no по поро-ђај- у,
додатак на децу, купо-вап- -е
спровипа од нронзвађа-ч- а
н продају истпх потроша-ч- у,
као и најамну стаиарипу
— све то мора да je равно вп- -
спнп цепа на државпом сек-тор- у.
На тај пачпн он може
да радп али се ле може оште- -
f "Wffif -- s-
Уторак 31 децембра 1946.
IV ' V
Пут око света
Пише: ЛЕОН ДАВНЧО
ПРВА ГОДИНА
Овијс дана сс завршава прва мнрпа го-Л- иа у Југославпјн. Пацнмо поглед па рс-з).тта- те wojn су постигнутн у току 1946 игордоидиуск. цЕцјкаопjeомуијманојсгнмстасвл.гуечпаајевvнмкаатосек и ппева-з.шм- а Веозцилn.eсhпуадаcорaчпoеп6ккpиаaвhаaаРда.дп1.т0о0%седаппуансомвишпеарониц..
ИпПуоашсначтвсеивииачикуиссуамозоVабсвртраш?п#.аеји"™; иоимр: лапcад.'™aдоoив6нп.p.с—сaк1hо,.с,.aац..j нjкeапиноралудутанмау, iiopva-лнзова- и
јсдпо од; вцосднеећисху смессстпаусмтпелђеу савдетиснканрм заузо вал-та- ма; дсаа унмстепНјумардооаднинрмадЈеуигоонлсаелтаиовзчиг.рјеаидписоапканззссатмти.пгмс супуобсмлсо-виocсmртiу- уM резултатима као н за врсуе рата!
II 3 Б О Р II
Нсјосјлоешд,,.ј,е,да„пзпбуотрндау суЈугпоасшл,а, ви„ајпродлпоказчвар--сiт--оn ссо1акг9)2ор2бЛго5рм:уоогпјјк7осеурдд0муии8гишпаг2елое7набгг.силела.адачсусааа:лтзоНоа96ајјв.рее9ор!47дГе6У,ге,4,л,8осг9трлсфаеардсс,па1„ч9уЈта2оу1гоооВсвд7еал4појасггворбкпар~јоеје
слсдеће: "Што су пол„т„,ке слобе бп-ai- e iipnrymeiuije, to јс број учсспика на
ч..-,,- к.,,. е cinrtmnuiunaioi'iс.вег.l.м- -jа'иии,,,1а'ачшатосесупагло ио-nch- ao
. (20 Октобар. 15. XI. 46.)
СПАСИОЦИ ФРАНКОВОГ РЕЖИМА
м™еа ФН"нреЧеамвиапкчноклпогј°о„,ио„исмун„аотстпакролаг.„чфазпчлсвуолкдчаоисгтпнсцфе,аа„шкуаидлзадомв,ачоЛ!урјасОсцтид„пЛу. Г;т Иарду „сстат су. док о„, ,М1Х0„ „о- -
',"п"" С1уГа' " Д'" да,,ас мала ЈДо-зсл.о- м, на сеоп земл.оу xcpoia, народоу ко!н ! ппп„
дссст
IIITII- -
оссхпо 1936.1839 годнис. iW
CV ГрПИигпии ппп.. бионтјнаЛисГцсаидnрaуиmднипшиствиПштаишрцГсплуооссприупа.итркауКч.ак,,одбаоjмсeабварiсiдзoоиrвyиаh-ц.c-и"
'iZy!'!Tayr ТТ "стто- - јФаисрамнс: имИазјуусђкуокотсртааклтиех°,Дсасглотеодпераћпејсекапкмрнсартиачккси фир-мам- а: сШНуКбиосадпрнатпслнккепнкаеоСи,ттраа"зулпАад"д.рпасунрвсдцоЕтијрнномгО"нлРегписалкомК"н.сурТки"кФи,чапопктр'VпиодитL"оа,вaлnкиСpоcса"лTтрМепoсгiоа,а""тпмопарип:
(
laocnc су у рукама снглеског капитала. lJlII;epcЛpycтpoIlг, контиашше umanrrv
пзград1П)' бродова и. ие треба се запрспа-стит- и, ТОПОВА! Код капита.1иста мората
псмп.
рат.
1ДП11Л
"ДЕМОКРЛТА" ЦАЛДАРИС
Угојени претседнпк грчке владе Иалда-рч- с дошао je у Амернку. Ту је оГручке примл.сн од целе клнке реакциоиара, од Ху
U 1ЛИЛАгЛА n:iurfiv потчтп .- -. г-- ..
банкаавмстреирочркнпонсатројонд узнГарочккоој, јнеоЦбуанлидоарбипс спе
протипу опаквог поступка одговорних аме-ричк- их знао самrоpaмbaаnтиa".деоКадистбнине аиогрГшрчккпој, нТаурр-сокод- ј, Кицц, Шпаиијц. Ирсшј итд.. мпого
штошта бн се деснло.
КАНАДА
Шпијупска афера више није актустна. I сакцнонарц немајг- - више материјала за na- дnаa,! о"даахСиеовјситсдкаи рСазамвензс. лиКансаамђ,анзамомжоемемнаалто.
ј1сТд[п)еомискмпопдтраиеа.1јескопмскоблиноксокохпиу.ифдраепле.тундчипоу
пл-сскат-
о када се Молотов нојавио па плат-н- у. Псрнс и Псвнн пнсу уопште бплн поз-драплеп- и. II поред штампп н на раднју,апти-сковјеатс-нкас дски пароздавуеврпеђуа
да се Совјстски Савез једини залаже за је- -
Л-Ч- 1 ij'aj.ui н иравсдап мпр.
ЖИВЕЛА НАУКА!
На[)одц Аргснтиие н Чнле-- а су цивплп-зоваи- и, Они цеие науку и всрују да треба Асвлси,уроавдпнтЈуиждиаоабми есренкпаапуцкна рсеасoпcрeоhсaтjрyандоислтаа.
нслагодио. Разлог: Једпа америчка ексле-днциј- а научпика, иа че.ту са "наушиком
адмираточ Пердом отпловнла језаАптартик.
. .wja , иусиисајрсшке новине рсзимп- - рају снтуацију овнм речнма: "Погатп Ап-тарт- лк зове пмпсрија-Тпсте- ".
ВИНДСОР II ХАМИЛТОН
Радни народ ове две варошп успешно јс
педавпо пркосио водећим партијама. Два
велнка борца за радннчка права Сем Лоренц
и Артур Реом поново су пзабрани за прет-седнп- ке општппе Вппдсора и Хамплтона.
респективно.
ТОРОНТО
Иако процептуално Торонто још увек
води у прстплатама за Срнскп Гласпн,
Виндсор га је прешао у једном сјајнои полу-фннлш- у. Напола су се оствариле претае
ђоке Рошулова. Шта лп he Торонто сада?
Да iiehe Петар Ралетпћ опет иа пут? Али
овог пута he морати у Мекспко јер је Амери-к- у
eeh "обрстио". Впндсор пл" Торопто, пп-тан- е
је сад.
ЧЕСТИТАМО
Cpehan БожнК и Cpehna Нова Годнна!
Угледајмо се у паше другове у "новом кра-ју- "
н запшшо из петпих жпла. Нека 1947
годииа буде година рада за бол.у будућцост
(Наставак на странп А) целог човечанства
I