Serbian Herald, November 08, 1946

              CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glnsnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Пзлазн ciaKor уторка п петка.
Ca писма н чекове треба слатп на:
SKl'SKI GLASN1K"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
ЗНАЧАЈ ИСХОДА ИЗБОРА У
СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА
У изборима коигрсса, ссиата u гувср-иср- а,
Kojii су провсдсии у Сјсднн.сним
Државама 5 нопсмбрл, ујсднњсна рсакци-ј- а
пободила јо раздробл.сно н слабо орга-иизопа- но
дсмократскс и нрогрсснвно сна-г- с.
Рсиублмкаиска странка уснсла јс да
ујсдиии сво реакцноиарнс, профашнстн-чк- с
и отпорсис фашистичкс струјс, ирст-сташш- кс
амсрнчког импсрнјалистичког
крупног капитала са Нол стрита. За ilciiv
побсду радили су исуморио агсити и струјс
којо јс она имала чак п у такпој оргаииза-циј- и
као што јо Амсричка фсдсрација рада
на чслу са Нилпјамом Грнном и другим
реакционарцпма на воћству тс радиичкс
организацнјо која броји прско ссдам ми-лно- иа
чланопа. На 05 конвенцији тс ор-гаиизац- ијс,
која јс одржана од 7 до 17
октобра у Чикагу, играли су доминантиу
и одлучујућу улогу ти рсакционарци-им-нсријалнст- и
kojii прсдводо фсдсрацију. Та
копвсиција Амсрнчкс фодсрацијс рада
срдачно јо успојмла пмпсријалистичсу
иолитику Ксрнса и Наидснбсрга, а нскојл
измсђу и.их чак су говорилн да јо опа п
нрсшпнс ноиустл.нва нрсма Совјстскои
Савсзу.
Л шта да со онда каии о рсакцпонарпом
аитирузислтскол! крилу у дсмократској
странци на чслу са Труманом, Псрнсом и
другим рсакциоиарцима? Нослс Рузвсл-тов- о
с.мртн Трумаи јс из сиојо владо нзба-ци- о
јодног ио једног спо оно л.удс који су
Лили за Рузвслтопу политжу. Остао јо
био, као искпм чудом. још само Хсири
Иалас, којп јс избачси нсдавио ради тога
што јс застуиао Гузпслтопу политику Љу
Дил-- а и сарадн.с Ујсдин.сних иација за
очупан.о свстског мира. Ово реагсционарно
крнло у дсмократској страикн у ствари
јс бнло ропублпканско. Оио јо само по нме-н- у
п страиачкој принадиости било дсмо-кратс- ко.
a ио својој нолитици рсиубликаи-ск- о.
Трумаиова влада проводила је ноли- -
тику рсиуолшсанско странке. коју диктира
Иол стрит.
Са овом иобсдом рсакцијо унутрашна
U сно.гна политпка Сјодин.еипх Др;кава
iicho нромсиити свој курс. Танобеда зна-ч- и
само појачањо позиција рсакцнјо и по-јачапа- н.о
реакционарнс импсријалистичко
политшсс коју јо Труман заночсо одмах
носло Рузвелтове смртн. Оиа значи утира-и.- с
иута н отваран.с врата фашизму у Сје-дин.сн- пм
Др;кавама. Пр;ке ирипремаи.с
Tpchcr светског рата. са којнм сс амсри- -
чкн liMiiopiija.incTii иадају ностипи управо
оно што со иадао nocTiihii Хитлер. To су
л.уди којн сс нису иишта иоучнли судбн-но- м
Хитлсра, Мусолшшја п Микада. Како
ho нм, MehyriiM, iiotui за руком органпзо-вањ- о
п планнран.о рата. завпеи1о no о
imixoboj сиособности, nch о способности
дсмократскнх и прогресшншх сиага, о то-м- о
да ли he тс снагс бити поучсис барс.м
овим иослсдн,11м иоразом.
Опа побсда рсакције морала би бити
вслика опомона ио гамо америчкин дсмо-кратск- им
и прогрсснвним снагама, neh н
ван Амерпкс. Народн чији прстставницп
иа Мировној коиферснцијп н иа заседаљу
Геноралне скуиштлше Ујсдињеиих иација
роиски ди:ку руку и гласају за спаки прод-л-ог
нрстставника амсричког имиеријали-зм- а,
Герпса. н н.сгопог иартиера 1ешша,
ирстставника брнтанског нмпсрпјализма,
народи који не ;ксле да у року од неколи-к- о
година дожнвс оно што су доживели
од Хитлора, Мусолинија. Мпкада л и.ихо- -
впх фашнстлчкнх хорда, uvajy разлога
да со замислс сада, шта значн подупнра-љ- о
импсрнјалнстичкс политнкс од страно
њихових прстставника у форумима Ује-днн.сп- их
нација.
Нокушаји да сс поннштн право вста
сталннх чланова Савста безбедностн Ујс-дин.ен- их
нација, у ствари, нису покушаји
ии :ксља малих држава, него амсрнчких
U бритаиских имвсријалиста, јер право
вста спрсчава иадгласаваљс у Савсту без-бсдиос- тн.
А ко сс тим користи, и зашто
сс вршн надгласавањс, показалс су дово-Л.Н- 0
јасно одлукс на Мировној конфсрсн-цнј- и
у Паризу, када јс одлучнвао глас
нндиског, аустралског н другнх ирстстав-иик- а
о сазиву подунавскс копфсренцијо
а иису одлучивали гласови самих поду-навск- нх
зсмаља, а тако јс н по питању
Трста п по многнм другим питаљима.
Нота совјетске владе Typ-ск- ој
no питању Дарданела
СОВЈЕТСКА ВЛАДА СМАТРА ДА САМО СОВЈЕТСКИ САВЕЗ И ТУРСКА МОГУ ЗАЈЕДНИЧКИМ СРЕТСТВИМА
ОСТВАРИТИ СЛ0Б0ДУ ТРГОВАЧКЕ ПЛОВИДБЕ И БЕЗБЕДНОСТ МОРЕУЗА
Мнпистарство спо.чтх ио- - се протнии предлозима сов- -
слова СССР-- а пздало је кон- - јетске нладе који су форму- -
цем септсмбра слсдећи комп- -
ннке о ЦрпоморсЕии мореу-зим- а:
'У штампи је nch саопште-и- о
да јс совјетска влада 7 ав-гус- та
овс године упутила но-т- у
туској влади у погледу
режима Црпоморских мореу-з- а.
22 апгуста турска влада
упутила je совјстсеој влади
преко сопјстског отправника
иослова у Турској ноту која
je садржава.1а одговор. Hchii
део турссс иоте посвсћсн је
иокушајима да сс нађе oojam--
it.eiLc за one спсцифичне ciy
чајепе нролаза ратинх и no
уоћних ратних Сродова сила
осовипс кроз Морсузе, којн
су се одиграли у току другог
спетског рата. lie порнчупи
у суштшш конкретне чнис-ниц- е
о повреди Коивснције у
Мотреу, тнме што је нсирн-јате.мгкн- м
бродовпма дозво-л.с- н
iipaias кроз Морсузе, као
што је наведено у совјетској
ноти, турска нота садржи ои-шир- па
o6jaiuiLciLa о овој
стварн. Турска влада тврди
да павсдени нспријатсл.скн
бродови инсу билн регнстро-ван- и
у годи1Ш1.ац1ма ратне
норнарице, да према Конпсн-цнј- и
у Моптреу турске вла-ст- и,
тобожс, треба да вјјшс
само сапнтарнн нреглед 6јо-дов- а
Koiit пролазс кпоз Мо- -
рсузе, као и да је опа писле
нарочнтих демарша владс Не-лк- кс
Брнтанијс иодл-зел- а ме- -
рс нротнв пролаза кроз Мо- -
реузс, пемачких бродова, ko-jii
су ДОДСЛ.С1Ш на службу у
пеиачкој ратној морнармци и
за трансиорт псиачких труиа.
Турска нота садржн псосно-ваи- о
твр1;еп.е да сс совјстска
плада у току другог систског
рата, тобожс, iut јсдиом инје
обраглла владн Турскс Рс-п)блн- ке
са нзјавом да осто-ј- и
опасносг за сигурносг
LLLr-- a у областн Цриог Mo-pa- .
Турска влада тврдн да
прола;кен.с н е прнјателхкнх
бродопа кроз Морсузс у току
прошлог рата није, тобожс,
угро:кавало снгурност СССР.
У турској ноти такође сс нз-во- дн
заклучак да је Турска
за врсмс рата удовол.нла за-дат- ку
чувара Морсуза и да
се, с обзнром на став који је
она заузе.13, снлс осовние нн-С- У
усуднле да повреде уста-IIOB.ICI- UI
рсжнм Морсуза.
Осврћућн сс на пачсла ко
ја су формулнсаиа у совјет- -
ci.oj иоти, на бази којих би
требало да сс усиостави noun
рсжнм Л1ореуза, турска влада
не противи сс да нрвс трн
тачке совјетскпх прсдлога ус-во- ји
као базу за днскусијс,
iicTii4yhn да he накиадно у-чпи- пти
нзвссне рсзерве у по-глед- у
oDiix тачака.
влада"
20,000 ЗЕМЉЕ
ОВУ ВЕСТ
Друг Стапко Jociiiioniin.
делегат гр}--пс- ,
којн је прошлог сентсм-бр- а
отишао са остални дсге-гатим- а
других rjiyna у Југо-славиј- у,
јавл.а да је Нол-о-привредн- а
група добнла о
владе нове Југославпје 20 ха-љад- а
јутара земле у Банату,
пекпх GO кплометара од Бго-град- а.
зсмле пзграђс-ni- t
су стаповн за
електрична ocBcneita св;
друго.
Порсд тога JocunoBiih јав--t- a,
да породнце које се спре-лај- у
за Југославнју понесу
собом све стварп ако је то
нкако MOryhe. Ноготово су
потребпс, каже JocunoBiih,
флаше за конзервпраае eoha.
Наша држава he се постара-т- ц
да иоша.1 једпу или ви-ш- е
теретнпх лађз, које he со-бо- м
попетн поред маппшсрн-ј- е
и алата и покућства иаших
nce.teiiiiKa. Због тога је по-треб- но
да чланови групе прп
премају допосе c6ehanrt но-ва- ц,
којн је за иа-бав- ку машиперпје алата
коЈег he група понетн нлн от- -
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
лисапи у тачкама 4 н 5 сов-јетс- ке
ноте од 7 августа. Нре-м- а
Ј1ишл-ен.- у турске владе
предлог да се успостав.1ап.е
новог ]е;кима за Мореузе ста-в- и
у иадлежност самих црио-морск- нх
сила, довео би, тобо-ж- е,
до нсуважаван.а интереса
осталнх сила, док je органи
зација одбраис за-- 1 теу.
СОВЈЕТСКЕ ВЛАДЕ 24
Као одговор па ropity ноту
турске владе, совјстскн от
правнпк nociona у
нредао јс 24 септсмбра у нме
совјетске владе мипистру
ван.скнх иослова Турскс Ре-публн- кс
ноту следећс садр-жин- с:
"Совјетска влада паж.гпва
је проучнла иоту турске вла-д- е
од 22 августа ове године,
којом се одговара на ноту I
.Jjirbol Burai.
N.Zagera Soz&pol
л 9 K A
tv Д'ВД Car
r. . 1ТагљллТ "'" "ww iiimeonovoraa "ir,v''' . -- :i'.i.
1 to &ГЉ "" '
BSrriSS' ",M KirVUs
.vT'i.l,.
N ?£.& m -- r'"V
b ir, m &гЉ.£&Л. 'JX.V Cifaldla
S U Шр ЗЖ ..(ar
lUMbl
=-NS9rKumk- al
:dirnc(idrn)) Ц1оуд?КгЛ ЋЊШ£.№гт
TMj(Rodoto)
Џњ£.У.
ttU'A
Ginei'i
ЗУЦ:
LaptUi Dim[oki tt
snaklai 'nev uorvan
SRCTL?,' . Mt Clin ДИО
Zt
ШШ
w
tirvB .ri._rt'
EBiboKaltii _==l
'Ajv.l.k
tO'"" r
владе CtCP-- a од 7 августа
ове шдмпе y поглсду рсжнма
Цриоиорских мореуза. Сов-јетс- ка
влада указала je у сво-ј- ој
аотп од 7 августа иа лиоге
чии.сницс којс показуЈу да су
лшреузн за време нроииог
рата бнла скорнштаваии од
страпе држава које су бнле
у рату са Cobjvtckiim Саве-зо- и
u iberoBHM савезинцнма.
Спомсиуте су само one чиие- -
иицс због којих јс совјетска
влада 1941, 1942 годиие учн-ннл- а
спсцијалие демаршс и
упутила нротсстс владн Тур- -
скс 1'спублике н one иикако
ис обухвапаЈу све случаЈсвс
у којнма су Нсмачка и Ита-лиј- а
искор111птава.1е Мореузе
за ynyhiiBaae својнх
н noMohmix ратннх б(одова
Нстоврсмено, турска у н нз Црног Мора. Довато
ЈУТАРА ЗА КАНАДСКУ П0Љ0-ПРИВРЕДН- У
ГРУПУ
ЈАВИО JE СТАНКО ЈОСИПОВНћ,
ДЕЛЕГАТ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ГРУПЕ
По.глпривреднс
Иорсд
породнце,
и
н
и
потрсбац
п
Мореуза
СЕПТЕМБРА
Турској
..
iipcvinm у Југославнју. Но-ва- ц
иека с шал.е иа Bchc ка-иадск- их јужппх Словеиа у
Торонту. Што се тнче Xawiu-топ- а, to he cc сгатн преко
nainer благајника друга luo-бучар-а.
Дал.е друг Јоснновић ни-ш- о,
да се свакои гарантује за
посао. У случају болести сва-к- и
н ма плаћу. На свако дете
до 16 годнна прнмају роднтс-л- н
175 дииара лссечпог до-дат- ка.
Иросечна плата раднн- -
ка се креће нзмеђу 100 и 300
днпара иа дан.
Свакн онај друг пјп дру-гариц- а
којн уложе повац у
групу на рачуп Kynibe маши-нериј- е,
може га подигнути
када дође у Југосгавију, пи-ш- с
друг Jo:nnoBiih.
Која се још влада старе Ју-гослав- нје
толико старала за
свој народ, а нарочпто за нсе-.гсннк- с,
као влада нове Југо-ciaanj- e? Ја, а и вц, знам да
ннје нн једна. Када је још
нашем народу био толико
оснгуран 'кнвот и рад као шго
(Наставак на странп 3)
M.d
једничким сретствпма Турске
н Совјетског Савеза, наводно,
непомир.гпва са сувереипм
правима Турсге п, тобожс,
представла крај itene enrj-p-ност-
н.
Зак.1.учују1п! своју иоту,
турска влада изражава желу
да се сазове међународиа
конференција држава — пот- -
писпица КонвенциЈе у Мои- -
НОТА ОД
ратннх
јс упозорити па ноновл.ели
пЈолаз кроз Морсузе иемач- -
кнх брзнх чакаца за искрда
aaibe године 1942 н 1943, као
it на другс сличне чиљенице.
Што сс тнчс прнмедаба у
иотн турске владс о томс да
је Турска на захтев владс
Иеликс Британијс подузси
мере протнв пролаза кроз
Мореузс неаачкнх бродова,
који су билп додсгсни иа
'I1'
I(rлndIa,
ШШ$ШЕШШт
Gdlikttir
?T=jJ?2ii2i=
V&indii
езл
TrVa
VSulidiirhl:
CRNO
MORE
.Gtmlil
i Mudiii J
Jtnrsamr
& .ft. BBpWa'
Muifafa k.ral Pail
Harma-viit- t TURSKA
50 kn
Sl4.
N
службу у некачкој ратпој мор-иари- цн
u за транспорт neva-чкн- х
труна, као и прнзнанс
чи11.с1снце да су неки од овнх
бЈ)Одова добнла дозва!у за
пролаз кјкз .Морсузе пре ro-pe
спомснутог лротеста Ве- -
лн ке iipiuaiiHie — ово само
сл-ж- и као потврда тачиосЈи
пзјавс совјегске владс да ре-жи- м
Морсуаа у тосу прошлог
рата ннје спрсчпо испрнја-тел.ск- е
ca.te Да искориштава-)- у
Мореузе у ратне сврхе
иротпв савсзинчкнх држава.
с
да сматра за потребно да уга-ж- с
на чниепнцу да је
влада за време ата престала
подносити нзвештаје о крста-а- у
бродова Мореузима зара-hciiii- vi
државала, иако је Тур-ск- а
бнла обавезна да то учк-н- н
сагласно члану 24 Конвен-циј- с.
У својој и од 22 авп-ст- а
турсса влада унозорнла је на1 ЛРжава
нзвсспе окагности, којс су,
према HC3HHOV лпшлн.у, о-мета- .1е
контролу МЈеуза.
Она нстиче, ма пример, да
нмспа ратних н noxohuux
ратппх бродова којн су п
Bje-- e рата нелегално npaia-зил- и
кроз Moiee ,нису ре-гистров- ана
у
ратие морнарнцс. .Међутик,
турска влада je, нссумн.иво,
обавештсна да не ностоје ни- -
1:акве службеае еиигс са иот-пуни- м
списковима
бЈКдова. а иарочито nonoh-ни- х
ратпнх бродова свнх зе-ма.- га,
поготово за време рата.
У потн владе rarobe
je истаЕнуто да јс, према Кон-веициј- и,
једини облнк конт- -
pate над бродовииа којц про-ла-зе
кроз — сани- -
тарна контрага. С друге стра
властп својпх ворукана по--
морцнма од фебруара и 6
ма;а 1941 и 27 јуна 1942 го-ди- не,
успоставиле обавезно
задржавање бродова у прола-з- у
и употребу Tj-рскп-
х ппло-- т
у Мореузпма. Исто тасо,
турске царпнске в.тастн вр-ши- ле
су коатролу бродова у
пролазу. Ако су, међутим, све
мере контроле биле не-довол.- пе,
тада je у свасом сту-ча- ју
иужно пстаћи турска
влада за времс рата нијс нн
једном покреиула интап.с ио-тре- бе
да се пове1га контрола
пад пролазом бродова кроз
Мореузс.
У поти владс каже
се да се совјетска влада у To-ny
другог спстског рата инјс
пц једпом обратила плади
Турске Рспублнке са нзјавом
која би се односила иа по-стоја- н.е
оиаскостн за сигур-иос- т
у областн Црпог
Мора. У иотн се нз овога нз-вод- и
закључак да је Турска
за времс рата удово.гнла за-дат- ку
чувара Морсуза н да
се силе осопнпс, с обзпрои
на став који јс заузсла Тур-ск- а,
нлсу усуднле да поврсде
установ.1снн рсжим Морсуза.
СовЈетсса влада пе сматра да
је ово глсднштс добро осио-ван- о
н CKpehe пажн.у турској
влади на чшс-синц- у да протн-вн- о
сведоче добро осповапо
и скреће иажи.у турској вла-д- н
на чип-сниц- у да протнвно
сведочс ПОНОВЛ.С1Ш демариш,
којс је СССР уччино у Тур-ск- ој
у вези са пролазом с-прнјате- ллиих
бродола Kpoi
Л1орсузс за врсмс para.
Што сс тичс стварннх раз- -
мсра ropite опасиости допол.--о
је навссти чпи.синцу да јс
Совјстска ISpxoBiia команда,
с обзнром на ИОНОВЛ.СИС слу
чајсве иеометапог пролаза пс- -
прнјател.скнх ратпнх и по-uohu- iix
бродова кроз Морсу- -
,1с ja врсме рата, била при- -
сп iiia да знатис оружапс
! niaie повуче са главних под- -
ј.р)чја бојншта, у цил.у обра- -
I iic области Црпог Мора.
I 1'ве ово rope спомснуто ио- -
I "фђује Да режнм кој јс за
МиЈеузс усиоставлси Ко- -
всицнјои у Monipcy, lie од- -
I говара интсрссима сигурпос--
t тн црноморскмх сила н да е
пружа услове који ои доиу-стил- и
да се спрсчи пскорн-штаван- .е
Мореуза за цнлевс
који су нспријатсллии прсма
црпоморским снлама.
Објашн.с11.а која је дала
турска влада нису, по мнш-.tcit- y
совјстскс владс, оиои)-гл- а
овај закл-уча-к. Нсто Tai!V,
овд објашасна нс дају раз-ло- га
да се турска плада осло-бод- н
одговорностн која на
њој лежи због иоврсде рсжи-и- а
Морсуза које су сс оди-грал- е
за вреис рата.
У својој нотн од 7 августа
совјстска влада нзисла је сво-ј- е
мишл.с!1.е у погледу пет
принципа, које она предлаже
као бозу за усностав.1аи.с ио-во- г
режнма за Морсузс. Као
што се може за1С1учптн из
У вези him, совјстска n.ia-- 1 ТУРСКС отс
тујкка
hot
годишњацима
]атних
турске
Д1ореузе
турскс
СССР-- а
од 22 августа,
турска влада ие протшш сс
да усвоји првс тра тачке сов-јетск- ог
ирсдлога као базу за
дискусију, liauuc:
1) Мореузи морају бити у-в- ек
OTBOpcuu за иролаз трго-вачкп- х
бродова свпх зсмала:
2) Морсузи морају бнтн у-в- ск
отворсни за иролаз рат-ни- х
бродова црпоморскпх
3) Ратипи бродовииа нсцр- -
номорскпх држава иијс доз-ол-е- н
пролаз кроз Мореузе,
изузев у парочито прсдипЈе-ни- м
случајевмма.
У тачкн 4 совјетска влада
арсдложила је да успостзвлд-а- е
режниа Мореуза буде
пркзнато за иредмег адлеж-ксчгт- и
Турске п другнх црио-морски- х
снла.
'колико је турска влада за-pe-- ia
иегативан став прсиа
овом нредлогу, совјетска вла-д- а
сматЈ)а за потребио да се
деталлшје осврне на ово пи-Tait- e.
У всзи с тим, совјетска вла-д- а
желн пре свега скрепутн
пажн.у турској влади на спс-цијал- ан
положај Црпог Мора
као затвореног мора. To зна-ч- и
да су црноморскн иорсузн
ие, познато јс да су турскеј воденн иут који водн само
2о
ове
да
обалаиа ограннченог 6noia
зсмалл, иапме .ооалама иско-лик- о
ирноморскнх сила. 36oi
тога је потпуно природпо што
су Совјетски Савез н остале
црноиорске снле у najcchoj
мерн запитерссовапе за усно-стапдл- ие
режима црпоиор-ски- х
иорс)за и што cc апхоз
положај у овом стучају не
може упорсдитн са положајем
осталих спла.
(Свршпће се)
Петак, 8 новембра 1946.
Политички преглед
АПСУРДНИ И ЈДЛОВИ СУ СНОВИ 0 опко-ЉЕЊ- У
ИОБНОГ СОВЈЕТСКОГ СДВЕЗА
Сопјстсса новпна "Правда" у своу увод-I- I
ку од G полембра изјавпла је да је цпл, иапада иа право вета у Уједпаепнм кацнја-м- а да сс учнни оргаинзацију потпупо не-uohiiO- M ii да се нзолујс Совјгтскп Савез.
ITiiiiiyhii о кампаљи реакцнјс протпв Сов-јетск- ог Сапсза. "Правда" каже:
"Черчпли галамом о наводној совјетској опасностп' у псто време прнкрпвају свој прнгајени сграх од експаизпоипстнчке актп-виост- н друге преко-океанск- е спле која уоп-шт- е нпје СССР.
"Чсрчпли нису у завпдиом положају. Ап-сурд-
ни н јаловн су сиовп о 'изолацпјп плн
опколе1Бу мокног Совјетског Савза."
Појнц оргаи "Црвена звезда" кажс да ор-ганизац- ијн Уједшиних нација прети опас-пос- т због англо-амсрнчк- их монополистнчкпх
плаиова за скспаизнју и за иоробллвап.е бипших ис!!ријател.скнх земалл.
"Ириродпо јс, каже "Црвеиа звсзда", да
су таквн нлаповн kojii су подузетп још про-шл- с
године очсвидпо itaiicni штету ауторн-тст- у
овс оргаиизацнје у очнма света."
ПИТАЊЕ ТРСТА НЛ ДНЕВНОМ РЕДУ
САВЕТА СПОЉНИК МИНИСТАРД
ITpiio iiitTaiu ua днсвпом рсду Савета
сиол.пнх мшшстара всликс Чстворнце на
зассдап.у којс је сада у току у Љујорку је
иитаи.е Трста, односио пнтаие мнровпог
угопора с' Пталнјом.
Савст је саслушао прстставникс Југосла-iiiij- c
join lнiiijНe тадлоивјрсшспноа.овоиПрнситтсатааувниик рИастпарланвјае
к111пкчЈвао je прсдлог вслнке чстворицс о
решсн.у 1штаи.а Трста алн ннјс сам поднсо
никакпог нрсдлога, док јс прстставннк Југо-слаппј- с,
миппстар спагпих послова Стапојс
Симић, иошто јс iioiiobo нагласио да Југо-c.iann- ja
lie може прпстати на рсдложено
рсшеп.е, поднсо слсдећс предлоге који прст-стаплл- ју знатпс коицссијс од страпе Југо-слапи- јс:
Прпо. Југославнја npiiciaj'c на нсточиу
грапицу подручја Трста. која б била по-макпу- та псточно псшто дал.е исго гато с опа
pan ii јс заступала, али н далс одбнја да
ирнстаис иа фрапцуски предлог који постав-л.- а
грапицу и сувнше нсправсдно за Југо-aiannj- y.
Друго, Југославнја је волиа да ублажн
свој paiinjit став по питаиу гувсрнера. Оиа
јс полпа иристати н иа то, да гувсрмср не
УДе Југослопск, имснован од стране Ујсдн-П.С1111- Л ацпја, али и дал.е упорпо стоји код
тога да сс власт Слободиог тсриторпја Трста
ставп но у рукс гувериера, Beh у руке на-род- пе скупптше
ПРЕТСТАВНИЦИ БРИТАНИЈЕ ПРИЗНАЈУ ДА
УПОСЛУЈУ ЧЕТНИКЕ КАО СВОЈЕ СТРАЖЕ
HoBiiiiiKa aioiiiiiija OIIA јави ta jo про-i- ii
ic исдс i.e ua Pnua с!одоћу вост:
.'Оптужба учпаепа у соцнја-шстичко- м оргапу "Авапти" прошле недел.с да су бри-танс- ке
п.гасти доволе антн-Титовс- ке четнн-чк- е
труие у севсрпу Италију да замепо чла-ио- пе
ПОЛ.СКОГ Другог корпуса гснсрала Вла-дисла- ва
Андсрса. званично јс демаптоваиа
од страпе Гфнтанаца као лажна, а псзваин-411- 0,
од страпс једног америчког официра
(назпаиа је та оптужба) гао "проста лаж".
Међутим, после овог званпчпог порнца-- а. један претставпик Прптаније прнзиао
је да тамо ИМА "иеколнко чстиика, који
су упослени иа том подручју као стражари
под брнтапском управом." "Н)1тхов статут,
pcirao je on, join ннкад ннјс потпуно јасаи."
Ирема соција.111СтичкОЈ органу "Лвантн'
чстпнцп су долазилп тамо neh иеколико ис-лел- л. "Познато је, каже иовпна. да су овн
чстппци сарађпвалн са Хнтлером. Мп се нс
можсмо сложнтн да опн остану у Нталијн да
УДУ дсо сапсзтшких арчија у ашој зем-л.- и.
и тражпмо да оии буду посланн у Аис-рпк- у. Ако Гфитапцп и Амермканцн желе да
нх цаоружавају. ето нм нека чиие то, алн
нс на нашем територију."
Ове оптужбс "Аваити"-- а делниично су
noTBpbcnc од страпе неколнко амсрпчкнх и
брнтаиских дописпика. Јсдаи од овнх до-ппспп- ка,
кажс новпна, возепи се улнцом
Полоп. набројио је 17 чстника који су агто-вал- н
као стражари код савезнпчкпх патрол-iiii- x
станица.
"КРАЉ" ПЕТАР И МАЧЕК СЕ ДОГОВАРАЈУ
Агеицнја fOIIA) такође јавл-- а да след-беппц- н
''кралд" Петра припремају молбу
на Уједн1,ене пације да збаце владу марша-л- а
Тита. О овоие јавила је ватпкаиска о-ппп- ска
агспцпја APII прошле недел.е. Вати-капс- ка
агепција, прсма овој вести, обаве-ттсп- а
je и каква he бити садржииа магбе.
У молби he се, кажс та агенција, поред оста-ло- г
join јсдном тврднти да је југословенска
влада на челу са ларшалоу Титом пелегална!
Ову вест ватикансЕе агенцнЈе потврдилп
су "крагевско"-уачековск- и и устагако-чст-ничк- и
круговн.
У саопште11.у ватикаиссе агенције АРН
кажс се join н то, да је "Екс-крал- ." одлучпо
да образује владу у изгпапству, као корак
"напред" да поврати свој престо. У ту сврху
Перица се састао у Парнзу ове недсг са
Др. Владимиром Мачеком и пекпи иепоз-нати- м
''српскпк" претставиипима. Оии су,
каже АРИ, донели заједппчку одлуку о кур-с- у
акције.
- vv--л дЈИЧВДРМН'' " '
I
t
I;