Serbian Herald, February 12, 1946

              јиииниииион
М' IIP "
ЗА СЛОГУ ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ИРОТИВ
ФАШИЗМА!
.,
AuthorizedNo.asD.SNe.cond MClaarscsh Matt1e9r42under НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Цегноад. г2о.д5н0.шаЗоај нпнроесттпралнатсптво,за гКодан. а5д.у00,4 доларгао, д. на3.0п0о.ла
Год. 6. Број Цена једном прпмерку 5 TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JANUARY 18, 1946. Price Vol. 6. No. 280.
i
i
ITs 4
iky1
И
Шеф
0 ВЕЛИКИМ ПОТРЕБАМА ЗЕМЉЕ
Брижпо иснитпваше no це-л- ој
ЈугославнЈн открпло )t
да нема основа за оптужбс да
су нотренштпне УШ'1'Л-- е
злоунотребл-еи- е у тој земл.н,
нзјавио јс Мнхаил ШгргечпН,
шеф УНРРА-- е мнсијс у Југо-славнј- и
амсричкој штампн у
Вашиигтопу 8 jaujapa.
Одговарајуин па пнтапл,
Шергечиц je peiao да се ма-тсрнја- ли
УШРА-- е праведно
расподел.ују у Југославијн
особама ioje су у иајвепој
иужди, е правегш дискрм-иаиациј- с
распих илн
аилитичких обзнра. Јс
демаптовао глаашс да се
иатсријали дају Јушсловси- -
cicoj армнјн а нс цнвилииа.
До конца децембра, изја-ип- о
је г. Шсргсчип, прстстан-- ш
ци УИРРА-- с учинили су
исиити1.ачкц посст у свнм
пзузев исколико мсста у Ју
шслаииЈн и нису нашла ии-каки- ог
доказа у прилог гла-слп- а
да Дража Miixaiuoinili
велнку армнју која се
скрнва у брдима прпнремају-h-n
се да отпочпс грађанскн
рат.
Госи. Шергечпп, Рјс, рскао
јс да je on убеђеи да су па-ро- ди
Јогославије потпуао о- -
оавештени да вслики део
матерпјата УИРРА-- с којн
стпжу до luix долазе нз Ljc
,tHiieniix Држава. У формал
ној пзјавн коју Је нздао
uiiii on je рекао:
"Југос1овенскн иарод ирс
трпео je за врсме овог рата
толићо колико ијсдан народ
иа свету. Шчевши са
групама, без оружја и
РЈГЈЦматеадЈа-ЧСТири- .
ГОДИШП.СМ непопуст.гивом от
иору ouu су нзградили ар
мију од прско милноиа
војника, која јс привсзивала
миого ненријатсл.ских динн-зпЈ- а
у пеколнко иајкрнтич-пнји- х
часопа рата# — иенрија-тсл.скн- х
снага које би
бпле уиотрсбл.снс а другим
борбсннм фроптшшма.
току врсмсиа Jyio-cioBCi- ni
су прстрпсли ненз-мсрн- с
г у б н т к с. Готово
2.000.000 особа нли једна од
сваких ссдам нзгубилс су сво-ј- с
животс; огромне количние
дииара врста уништсие
су; прско нола жслезничких
саобраћајинх срстстава; хн-дд- де
мосгова на жслезпичкнм
пругама и цестама; преко
пола милнока Kjha, внше од
50 посто стокс, ук.гучив тсг-лс- Иу
марву; но.гопривргднс и
нидустрискс iiauiiiiiepnjc.
"Нрло знатан ипоценат
)iiiiiiiTciia било Је доброво.г-н- о
yiiiiiiiTaBaibe. Борбени ро
до.губи Југославнје, за во.ћу
савезиика и као доприиос
иобедн уннштавали су своја
сопствсна саобраћајна срст
н мостове u пустошплп
своју соиствспу зем.гу. Југо-словеи- и
нису хтели храиити
нацистнчку ратиу машнну;
наиротнв, су је разбија-л- и
када год су својим
жнвотима и својим домовима.
"Ово цнје био непокрстни
рдт IIUT5I формалии рат изме-ч- У
супропшх армпја. je
бнло класичио партнзанско
paTonaibe са муаспнтим иок-рсти- ма
it брзим повлачошма.
Гаква борба је зиачила да
су се борбе једна за дргом
пенрестаио водиле иа истим
нодручјима, Напрнмер, село
Власенпца у Боснн прелазпло
је из иуку у руке 56 пута у
току paia. Ирошлог пролећа
II и једна купа у томе
ннје остала неоштсћена.' До
данас су довршени довоши
поправцн да се омогући на-ро- ду
да може прежнветн овс
олме. Иоправке су прнвреме-н- е
и не могу бнтн иешто вн-ш- е
од док се не добије
пише грађевннскнх алата.-Ов- о
]с типично. Југословенн
гу попазали велику еиергнју
и способност у обновн своЈе
зсм.ге. на концу зе-м- лл
је лежаЛа упрошћена и
ирп руци.
"Од априла мессца УНРРА
јс давала све веће количине
алата и спрових матернјала
за обнову. Алн првн задатак
мисијс био је, и остаје. да
се у землу noma, довољио
хране да се заштнтц сирома- -
тчџшцтчт
српски гласник АДРЕСА
ЦИЈЕ "С.
АДМИНЏСТРА- -
ГЛАСНПКА"
200 Adelaide St. W.
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAverley 9947 SERBIAN HERALD
the
764. 12. пол.
280. цен. per copy 5c.
УНРА-- е
због
Oh
има
шта- -
нзоло- -
ваннм
нола
нначе
"У тога
свнх
овог
ства
оиц
моглн
To
селу
тога,
Алп рата
y Југославији!
шни иарод од глади и снабде
срстствииа за транспортацнју
ових потрепштлна н у згм.гн
произведене хране места
где јс бпла iiajeelia котреба.
"1о јс шта смо nit учнни
ли, н на вргме. Као резултат
тога, арод ЈугославнЈе да
нас нс гладује н милнонн на-ро- да
у разпнм подручјнма
дугују своје животе право-врсмепо- м
доласку храие од
lll'1'Л'С Међутим, да бн се
довршно овај хумапптарнн
задатак, мн морамо наставп
ти снабдевап.см храпе до жет
ве 1946 годиие. He насталити
садашп-и- м количинаиа слаи.а
храис резултнрало би, прсиа
нрорачуну, дссстннама xii.ta--
да смрти дневио од гладн.
"Сада се могу добити до-ВОЛ.- ИС
количипе храие да се
спрсчи глад, доц другим по-трсба- ма још иије удово.гсно.
Цннелс н одела даиас су ma-lum
проблем просечнс особе
у земљн. Један од наших
прстставннка тамо испптао је
недавмо снтуациЈу обуће у
јсдиом броју сеоскнх школа.
{Иренос на страну 2)
Станоје Симић спомиње се
као могући кандидат за
генералног секретара
Орг. Ујед. нација
Лоидон, 16 јан. — Одаби
paitc кандидата за генералног
сскретара органнзацнје Ује-дшћен- нх нација биће прво
важто nmaite пред новим
Саветом безбЧдностп. који ће
ce-cactaTiiifpflii,iiyf,i7-
'jaBya-pa.
Могућн каидпдати сс
сматрају: Лестер, Б. Пирсои,
канадски амбасадор у Ва-шпнгто-
ну;
генерал Двајт Д.
Ајзенхауер, Вннстон Черчнл,
Антони Ндп.
Сматра се да Совјетскп Са
вез мнслп предложптн Стапо).
ја СпмпНа, југословнског
амбасадора у Вашипгтону.
ЧЕРЧИЛ КАЖЕ ДА GBET ИДЕ
СТАЛНО НА ЛЕВО
Миамн Бин, Флорнда. —
Винстон Черчпл, ратодоп-ск- и
претседнпк брптанске
владе, рекао је да свет стално
окреће на лево. Он предвпа
рефишпнвно кретаие у прав-ц- у
"колектнвнзма", па каже:
"Ми морамо бнти опрезни да
то не разнссе и не преварп
гшпватне п р е у мт.гивости"
(каппталпзаи. — С. Г.).
ЈОШ 12 НОВИХ ПРЕТПЛАТА
И 65 ДОЛАРД У ФОНД
Паш када јс таблпца са
копачним резултатнма кампа
ibe зчкључена, иримнли смо
join 12 повнх прстплата п 65
долара у фоид на рачун кам-пан.- е
Срнског Гласинка. Са
овом ПОШНЛ.КОМ ми смо добн
лп свега у овој кампаљи 671
нопу претнлат) н 4.447.47
долара у фонд. Накнадно су
послалн ови :
Даринка Вујновпћ из Порт
Лртура, Онт., 1 пову прет-плат- у
н 50 долара у фоид.
Коста Трк.га нз Ванкувера,
5 новнх претплата и 10 дола- -
ра у фонд. (Коста сада има у ј
свој кредит b7 нопих прет-пата- ).
Љупко Лукпц из_1онтреа-ла- .
2 чове.
Мпле Галеб, нз Купертиио,
КахнфОрннја, 2 нове.
Тгуј Гледнћ нз Моуитен
Иарк, Алберта, 1 нову,
Милан ђ-epn- h, Норанда, 5
дотара у фонд.
Војпслава Лалпчић, Нија
гара Фалс, 1 нову претплату.
ИСШВКА:
У таблнци коначннх резул-ТАт- а
која јс сштаапгиа у
прошлом издан.у поткрапе се
две грешке у процентима. За
Судбурн је наведеио да je у
HOBiiM претплатама иаправио
105 t а треба да стојп 135%.
За Хамнлтон је дато 43%, a
трсба да стојн 47%.
Из Управе С. Гласнпка.
НАНАДА ТРАЖИ СМРТ ЗА УБИЦУ СВОЈИХ
ИрекЈучс. 16 jaiiyapa. на-цистич- кн брнгадни гснсрал
Курт Мајер, који је прошлог
месеца осуђсн на смрт због
своје одговориости за умор-ств- о
18-стори- це кападских
ратинх зароб.гоинка, допрсм-.iei- t
je канадскпм авноном из
Аурича, Лемачка, у Одихам,
Хемпшајр, у Енглеској. Ту
he .Мајер бити држан у зат-вор- у
чекајупи да буде до
нремл.ен у Јанаду.
Пстога дана, генерал Крис
Вокс, командант канадских
окупационнх cuara у Нсиа- -
чкој, o6ja;iiii.aiiao je зашто jej
он noiiiuiiTiio смртну осуду
.Мајера и претворио je у до-живот- ну
робију. Кападскн
генераг Иокс каже:
"Ја сам ИЈвршно моју дуж-::ос- т
оиако како сам je р
гледао."
Генерал Иокс рскао је даље
да док je он сам доиосно ту
одлуку, да се нпак саветовао
са 1;анои Ескот Рнд-о- м, ле-гали- нм
саветннком канадског
оделсиа сиихпих иослова и
са генералмајтиаитом Си-мондс-- ом
којп Je имсноваи за
кападског нретсгавника у
светском судншту, којн је
коиандаит канадскс воЈске у
Холандијн. Ол такођс каже
да се саветовао о ослобођеау
Alajepa од смртне казпс н са
гснсрал-лајтиаито- м Мурчн
ем, шефом канадског Главног
војпог штаба овде у Каиади.
"Онп су се сложнли самиом
да смртна казна нијс оирав-дал- а
са добивеннм доказима",
K3;ano.jf., чгочгралм Ноксј
"Како би икоја добромислећа
особа која је чшала евнден-цнј- у
(доказии материјал) мо-гл- а
наћи икаква оправданог
разлога За протествовапе, ја
не могу разумети. Тамо пема
знака да је он дао иаредбу
својнм војнпцпма за стре.га
ИЉА ЕРЕНБУРГ:
ДАН
(Свршетак)
1 Узнмајући строго, Meju
Камф иоже се иазвати лите-ратуро- м. Али изјавс које је
Хитлер дао нрсд други свет-ск- н
рат не могу се назвати
лнтературом : "Наш задатак
може бнти nciiyibeii само на-падо- м;
интања могу се решн-т- и
саио саблом."
Кајтел U Јодл прсвели су
фнреровс речи у језик к.т-нов- а, бочних мапсвра и клс-шт- а;
Герннг je npunpcuiio
ymmiTeibc стотнна градова;
Рнбснтроп је водно бригу о
дскларацнјама које су при-крва- ле
намере, о прегово-рнм- а
и сиоразумнма, док је
мирии Шахт налазио новац.
У исто време, Шахт је знао
савршено добро шта јс ра-дн- о
Кајтсл, док је Рнбснтроп,
noTiincyjyhii обпчне ненапа-дачк- с
пактовс и iiciinjajyhii
чаше шампан,ца погсмсхн-ва- о
се и понавллно изгова-ра- о
себи речи Фнрера: "Ми
иоштнвамо уговоре само док
су нама у лсормст.
Ouu су разноврсно иази- -
вали припреме за arpeciijy:
".Барбароса предузеће", Ото
нлан." Ионскад су имена пз-vcibei- ia.
Hucau се могао уздржати
од смеха кад сам дознао да
је нлан зд иапад на РусиЈу
углавном био иозиат неиа-чкн- м
генералима јсдпостав-и- о
као "Фрнц". Они тада ни-с- у
могли мислптн о улози
коју he та реч нграти у roibC-ib- y
Немаца из Русије . .
Ово, иуди узгред речсно,
уопппе није смешно. Пез
обзира како су онн назнпали
гхапад па aasy гемлу, да лк
"повратак Истока", "Фрнц"
нли "Барбароса", за нас то
може значпти само ону неде-Л- У'
ЈУТР° рушевине градова
п гробове наше родбипе.
За освојеае Чехословачке
био је Труенс план". За ра-зореи- -е
Југославпје био Је
ibe кога бцло зароб.генпка.
Уопште није никад нн суге-риран- о
да Је он (Мајер) чак
чуо пуцеве,"
Тако гснерал 1окс објаш
н.апа cnacauaiLe од смрти зло-чин- ца
који је комаидовао са
зверкама, Шту]м труиерима
KOje су умориле каиг.дске
војпнке. "Moja одлука завн-спл- а
је о степеиу негсве крн-внц- е.
МаЈер није директио
одговоран за смрт Оило кога
зароблен!!ка", каже каиадскн
геперал. "Казна ора одгова- -
раш злочину. Ја не разумем
зашто толнка галама", додао
је госиодпН reiiepa-t- .
А шеф лавног штаба у
Отавп иотпуно се слаже са
10 м Uokcobov изјавом. On t.a-ж- с:
"мп имамо свако повере
ibe у расуђнвап геиерала
Вокса. . . Мајер нпје прона-)с- п
кривим за тежи преступ
наредбе за стре.гаае, вћ са
мо за маин 'преступ што је
одговорац за акт својпх вој-ник- а.
Ово yiBpVjeiLe мора се
одразитп на осудн н маиа
кривица мора се казиптн ма-ibO- M
казном",'
Из Отаве јавллју да ни ка- -
иадска влада инти који члан
пладе иема иишта зајсдннч-ко- г
са iioiiiiuiTcibCM смртне
казме Мајеру. Пшистар
Народне одфане госп. Даг-ла- с
Абот еужбено је из-рав- ио
ногледц владе, каже се
у Отави, када је рекао да је
оп спремак да се сложн са
одлуком војних власти, — са
п о м н ловаљсм нацистичког
злочиица. ЈЈаглашава се да
је канадска влада би.таонре:
anaHanoiiit'caHMaBiiCKocf
војиог суда!
Тако је објаш11.еио стапови
ште одговорних канадских
фактора према чој ствари, —
уствари становиште о томс
да ли да ратнн злочиици до
бнју заслужеиу казну за сво- -
је злочине или да их се каз- -
ОБРАЧУНА
г"Д1арнта план". За иапад на
Енглеску иили су "Шарк" и
Ларион планови, Онн су
илаиирали своје иаиаде no
спстему копвсјора. пошто је
честптао својпм генерхшма
на кагштулацијп Француске,
Хнтлер им је рекао; "Нови
задаци чекаЈу вас на исгоу."
У авг}сту мсссцу 1940 они
су пзрађпвали детал--е плааа
камиаље прошв Совјетског
Савеза. У апр.плу 1941 годн-li- e
иемачка комаида растури-вал- а
Је циркуларе о еоном- -
ској оргаиизацнЈи аа Баку и
Јарославу.
Лдмпрал Рејдер нам прича
да су Хнтлсровци за дуго
врсме намсравали да иапад-н- у
Русију, и једном када је
казапо Хптлеру да је па Кав-каз- у
сагра!;ен дивпи санато-рпју- м
он је одговорио: "Мн
имаио да се пожурнмо."
Онн су бкли j журбн да
нас иападиу због тога што
смо изградплн добар санато
рнјум ; зато што смо пзградн-л- и
нове градове; зато шго смо
1941. годпне внделн прве
плодове oiiux стабла која смо
засадилн u одгајали са толи-к- о
бриге, са толико самопо-жртвованост- н,
са толнко ,гу-бав- н. To je ради чега је за
мене тешко а да не говорим
о убицама. Како ouu когу
откупнти своје проклете жн-во- те
од оног шта су учи-нил- и?
Забушант Хес каже да ме-ђунаро- дни
суд ин;е компе-тента- н
да пему судн. На по-чет- ку
cybeiba суци су далн
одговор на покушаје одбра-н- е
да поргку компетенцнју
суда.
Ја нисам адвокат, и оно
што јд xnhv да кажем нгма
ппшта заједнпчког са суд-сви- м
протоколима. Ја вас жс-Л1- м јот једном потсетити на
најједкосталнпју ствар: све
н једап од нас нзрода Со-вјетс-гог
Савеза п народа
другпх земалд којп су сс-п- н
ипскости н окрутиости
н и што је могуће блаже To
становнтте је за благо ка.к-11аваа- с.
Мсђушм, не iiuc.iii таио п
хо iiiije становпште огромпе
uchniie каиадске јавиостн.
Канадски народ мора да се у
чуду пита; зашто iberoun
претставпици, војни u циинл-нп- ,
тако благо поступају са
убнцаиа н.егових сииопа, за-шт- о
су н-его-
ви синрвн поло--
жили своЈе животе, — да лн
за ciiacauaii.e илн за унпштс-а- е
фашизиа?! Чак uajKOiucp-ватнвниј- и
канадскц дпевин-ц- и
кажу да је Мајера трсба-l- o
cTpciam. Чак нначе нро- -
фашисткчка "lopoimj Квс-нин- г
Te-ieipa-
" дицоси у гла-впо- м
иаслоиу речи renepxia
Фостера којн је био npeice,v
иик суда када Јс нзречена
смртна казиа Мајеру,- - које
гласс : "ИАЈПОЛЕ Ј Е СТРК-ЛАТ- Н МАЈЕРА". "Глоб снд
Мсјл", такође конзерватшши
лист, доносп ВС.1ИЕИ иреглед
протеста са свнх стнаиа н mi-me
уводнпк иротив поиило-pa:u- i
Јлочпиа. "Од Халпфак-с- а
до Ванкувера, каже "Глоб"
Мајеров случај се расправл.а
у штампн п у инггрвјуима п
већпна је мншдеаа да је
смртка рсуда требала бптп
пзвршеиа."
Иретседник Конфедерацнје
каиадске легнје (бившнх рат-ник- а)
ђск Л1асоп у Отави,
каже Ја ганста не одобра-ва- м
ставлгње Мајера у канад-ск- и
затвор а затим да буде
пуштен на слободу." Ограиак
К&надске легије у Внктори-јиВ#Кчусеојиврезо- лу
imj'ca којом "иајоштријим
речима" иЈмзтествујс иротпв
ослобођеил од смртне казие
убицу канадскнх Бојиика.
ICoiiTpaiiiit одбор градсне
управе Торонта, нзрев кон-тполе- оа Палоиа. нпотество- -
(Преиос на странн 4)
- СУЂЕЊЕ
окуиатора, комиетситии смо
да судимо овнм злочннцима
Рајхсвера Pajxa н Шахту.
финансијеру, н цслој фаишс
гичкој партнји. Неиа тога ко
пас може лништи тога ира-в- а.
Ми смо га иоверили ос-лојји- цн
судаца зато што ве-pyje- vo
да neht бнти разлнке
између нашег orop4eiba и та-чи- ог
поштивааа свих за
коиа.
Ја сам миого иутовао по
пашој земли. Овога лета још
једном сал вндео рушевиие
Орјола, замрлн 1Сеаршчатии,
изоблнчену Одесу, pane Ле-п-ингра- да,
Брјанска, Смо-леис- ка
н Минска. Мп разу
мемо један другога' бсз да
миого говоримо, сама нмспа
градова потссћају нас иа све
it чнне да прожнвлдвамо опет
кроз све.
За меие је било тешио иа-h- u
mora измсћу мојпх прм-јатсг- а
јсдиу нородицу која
не oceha празннпу иезауЈе-то- г
места код стола прнли-ко- м
иразнпка. Ја сам поз-наоа- о
иладе момке нз Uu-стнту- та
лнтературе који су
писали добре стнхове, страс-твен- е
и иеповсрл.нве стихове
првп младостл. Ннх je lie-стал- о.
Можда ба се из lbiixo-в- е
средпне био иојавио нопп
Пушкии. To ја не могу pehii,
алп ја знам да мајие ових
младпг!а имају право да су-д- е
Кајтелу нли Герингу.
Ја таође пмам право, и
сав наш парод nua то право.
II ми имамо гфаво да судимо
Шахту због рушевина старо-древн- ог
Новгорода, због гла-ди- е
зиме у Леи.инграду, због
гробова, бог спаллннх села
Васплково нли Петушки, за
Олу п Тању које су бацили
v смрт хитлеровци у овом ис-тс- м
Нпрембергу; за све na-me
бесанс ноћи, за агонпју
tojy смо претрпели када пи-см- а
нигу стпзала са фронта н
зд велисе болп мајке када ie
чптала: "Погииуо херојски
ВОЈНИКА
СЕСТРА ОД СТРИЦА ПРЕТСЕДНИКА ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
посетила уредништво и управу :
СРПСКОГ ГЛАПНИКА
.V ионсдсљак 14 јануара иосетила јс удништпо i
Јираиу Сриског Гласннка ВоЈислава Лаличић, жсна
Лплоиаиа Лаличића из Ннјагара Фалс, Онтерно. Нојл-сла- па
јо ссстра од стрица Клалса Јопановића, прргссднн-к- а
нладс Црнс Горс. Она јс том 1филиком прстнлатнла
Влаа;а иа Срнски Гласиик, nciclui да се нада да he и
on и,у ирстплатити на црногорскп лист "Нобједу".
ЈЈојислапа јо происла код нас само нсколико мину-т- а,
иошто со журнла да ухиати поз за Пијагара Фало.
У разгоиору са иама оиа јо рскла о Илажу: Када сам Ја
пошла у Канаду Блажо је био у затвору ради његовс
борбе против ранијих издајничких режима старе Југо-гослави- је,
а сада када се вратим наћу га на дужност
претседнина владе Црне Горе".
Иама јо нсома драго да сс мсђу ирстилатннцнма
Сриског Гласника иалази u 1лан:о Jonanonnli, нрстсст-ип- к
нладс слоСодио и јуначкс Црнс Горс, кога јо баш
оиих даиа одликоиао ислики Соијетски Сапоз са Ордснои
Кутузоиа I. стсисна.
Урсдништво. .
НАРУЧУЈТЕ КАЛЕНДАР ВИДОВДАН
Нсданно јс нзашао пз штамис КАЛЕНДАР ВИДОВ-ДА- Н
за 1940 годину. To je дооро урсђсиа књнга са
разиим чланцима, пссмама, ирииопсткама и сликама из
жипота и рада нашсг иарода у старом крају и срнских
доссгсннка у Сједшшшм Лмсрмчким Држапама. Има
члапак и пз Кападс.
Цена Календару Видовдан Је 1 амерички долар. I
Нашо оргаиизацијО' Сапсза канадских Сроа n.iiii
лсндар одмах иа 'адросу-ЈСлооодн- о Рсчи у Ннтсоург, Koja
јс:
Slobodna Ксс,
1916 East Street,
N. S. Pittsburgh 12, Pa.
Cue обрачуно за Календар Нпдопдап, као н наруџ-С- с
трсиа слати на ropity адрссу, Слооодна Рсч.
У НИРЕМБЕРГУ
. . . за своју земл.)
П пе само мп Када сам не-даии- о
нутовао кроз разне
3exi.i.e, вндео сач сиагде тра-гов- е
црних дела фаишсти-чкн- х
окупатора. ИСпвн гра-дои- и
разлпкопали су се у no-јав- н,
али како ли су рушсви-li- e
јако бпле сличш једпа
другој. Пно сам у Upnoj Го-р- и,
у cupouaiiiuoj земл.11 са
одиажипм и iioiiociuiM иаро-до- м.
Uajnchii град, Подгори-ца- ,
уншитси је.
Села су иаиуштсна: села-ц- н
су илн попшулп у бор-бам- а,
пли су бачеип у смрт
од страие Пеиаца. Тамо су
глад u боли: Нису ш онда
Цриогорци комистептпи да
суде Ttopniiiia .Марига ила
ua?
Пошао сам у мој иајоблуб- -
Л.СПНЈИ трг у Ilpary u нидео
сам ону разорепост што Је
иекада била стародрсвиа on-штипс- ка
зграда. Састао сам
се са иријатсгима, алн чески
иисац 4!апчурн иијс био мс-h- y
1кпма; n.era je стре.гао
гестапо.
Бугарска, Jyiociabiija n
Румуннја су у криама и бо-с- е
— ко je ibiix оил.ачкао?
Чистунац фоп llauen којн
никад пе заборзвлд, чак ни
сада, да држн пспеглачу ма-рами- цу
у џсму свога канута
на прсима: ирециЈпи Хес
и Шахт.
Фашисти су побили 600.000
маћарских Јевреја. У Сеге- -
дину вндео сам иеке од опих
који су избеглп. Они ннсу
нмалн пи жена ни деце, пити
родбнне — они су оставленн
као окреспо дрвећс у шуми
која је посечепа. Да ли мо;к
да оии инсу компетсктни да
суде Страјчеру, Рнбеитропу
или Франиу?
Словеиија нема кљига:
Неицн су нх спалилн. Прија-тпа- ,
једноставног срца Сло-вачк- а
опустошена je. Pane
иекада днвие Будимпеште
још су отворене; ја е могу
Јаборавнти бронзасту стату,--j
.CBOjbe која je некнм ч)-до- м
избегла из nencia старе
Луде. Ја се такође сећам дру-г- с
статус од мрамора, ону
Божн цу мира, у парку код
Uyinu-iura- , Броиза н мраиор
. . . и колико живих дсвоја
ка је убијено? Љихова коса
је обрнјаиа пре ibiixoeor
смакнућа н нослана у нсма-чк- е
поморскс каицеларијс
.Можда Mil iiiicvo KOMiicTcu-ти- и
да судимо Ргјдсру п Де-пиц- у.
JoruciaitnJn има
округ којп се зове Лшса; тре-ба- о
бн no прнлици pcha да1
јс тамо иеиада био таиал
округ. Срео сам јсдну жену
из Лике; ibcno седморо дсцс
убилн су фашисти. Ја сам
уираво сад шворно о стату-аи- а
— ова жена је Ииоба од
крвн и мсса. Она иије овдс у
Ниремберу, алн н оиа та-t:o- he била бн tovncTeiiTiia да
суди кримнналцима.
ЈкОмпстемцнја иеђуицн),-по- г
суда установллна јс од
стране адвоката, и ннје иа
Хесу, који се изненадио се-т- но
свега — чак и тачакз за-ко- па
— да аргумептнше с
н-им- а. Има Join један једноставаи
зак-т-уча-
к: народ је компстсн-та- н
да судн убицама; то је
ЛБЦ сваког закоиа.
Немци су порушнлн сана-торнјум- е,
дечје домосс н
школе. Онн су убијали на-ш- у
децу. Тада cvo се ми за-кле- лн
да ћемо се боритп за
правду и извојевати је ако
he она коштатп живота сва-ко- га
нас.
Пут на суђеае у Нпрем-берг- у
иде преко лешева па
ше родбине, кроз крв name
деце, од роиби ј Ј1срчу% ПД
вешала у Волоколомск-у- . од
пепела Истре. Ми смо доие-л- и
правду у ту мрачиу, сиву
гграду; и свакн војнпку Цр-вен- ој
армијп коипетентан је
да судн злочннцина, Ово је
дан обрачуна.
I JL
3-- Г5, ч. _ф 41- - --jCLSir."Jf П.,' с . _ , шшл maamammiamemtmг ИММИМНМ!ШМШшЉлш1ШлЉлШ fiitoliitMiMii— Mirw шшшкшааЛшшттшшшллтШШ