Serbian Herald, January 25, 1946

              t
ШвШшЉшвшиЗ&ЛА' ј&ШШј - ф1- - (fcaStW Ачљ iMAi Ч. % --4ИМг„
СТРАНА 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Пзлазп ciaicor уторка н петка.
БРАЋА И БРАЋА
Као што сс види из матсрнјала у опом
броју нашсг лнста, одржана су ових да-- на
трн састанка канадскнх н амсричких
Срба. Два су били састаици дсмократских
Срба у Воланду и у Питсбургу и трсћн
српских фашиста у Хамнлтоиу. На са-.станц- има
дсмократскнх Срба говорсно је
о томо како да сс пружн што всћа помоћ
нашој старој отаџбшш и како да со до-прии- ссо
што иншс очувану мира и оства-рсњ- у
прннципа за којс со крв лила нп
бојним пол.има. Говорено јс на тим са-станц- има
и о братству н јсдинству јуж-ни- х
Словсна, а нарочнто Срба н Хриата.
Ми још нисмо чули шта јс говорсно
на "понгрссу" шако сриских фашиста у
Хамилтону. Мсђутим, ми знамо и бсз то-- га
шта јо тамо говорсно н какав јс рад
био тога "конгрсса". Ми знамо да су ошт
говорилп о томс како да спрсчо прулсањс
помоћи нашсм народу у Југославнји, ка-к- о
да допринссу нзазнвању трспсг свст-ск-ог
иокол.а, и како да разбнјају јсдин-ств- о
јужиих Словсна, а нарочито јсдин-ств- о
Срба н Хрвата, како да нх завадс п
како би оборнлн нову Југославпју.
Али одрлсани су нсто тако, нстих да-н- а,
п два хриатска састаика, јсдан у Вс-лан- ду
јсдног дсла канадских дсмократ-ски- х
Хрната, п јсдан у Чнкагу и амсри-Ч1СИ- Х
п канадских хрватских фашиста.
У Всланду јс одржана Ирва конвеиција
нопооснованс Рспубликанскс ссљачко
странкс која јс за иову Југослаинју и ко-- ја
ho слсдитн пут и прнмср Гспубликан-ск- о
ссљачко странкс у Југосланијн, која
јо раскинула са мачсковско-иавслипсв-ски- м
рсакционарним н фашистичкнм noh-ств- ом
и у састаиу Народног фроита Ју-госла- внје
учсстпујо у нзградњи отаџбинс,
icoja jo за јсдннство и братство Сроа и
Хрвата и свнх јужних Словсиа. У Чнкагу
јс одржан "сабор" амсричких п канад-ски- х
папслићсваца и мачсковаца.
Ми ннсмо још чулн mi о и.иховим
одлукама нп шта су говорили, алн и за
iMix можсмо лако да кажсмо да су радн-л- и
и гоиорили исто оно што и српски фа-шис- ти.
Но бојимо сс mi најмањс да ho
нас дсмантоватн iuixomi извсштаји кад
Пуду објапл.сни у њиховој гатампи.
Ови српски н хрватски фашнсти, ра-пу- мо
сс, иису говорили о спом братству и
јединстпу. Али оно постоји н мсђу н.нма.
ако и но иа рсчнма. Оио постојн на дслу.
Ми обнчапамо да наводнмо много примс-р- а
о Н.ИХОВ0М "братстпу", али овај пут
напсшћсмо само један конкрстаи нримср.
Инјо по прнлицн ннко још заборавио
како су српски фашисти показпвалн Ср-би- ма
крвави усташки нож, са којим су
ти изроди хрватског народа клалн нсвин
сриски народ mi како су хрватски фа-шис- тн
показивали Хрватима крваиу чст-нич- ку
каму која јо клала нсвнн хрват-сп- и
иарод. У Сјсднњсиим Државама и у
Канади српски фашисти су били прип
који су иа тај иачин распиривали звер-ск- у
мржљу мс!у Србима протнв хрват- -
ског народа говорећи да су то чннили сви
Хрпатн. .V то врсмс Навелићсвци су бнли
у илсгалностн као агситн Навслнпа којч
јо са својом "Нсзапмсном" државом Хр-ватск- ом
бпо у рату иа страин осовнис
иротнв савезника. Међутим, данас су н
оин иотпуно лсгални. Даиас н они објав-љуј- у
дуго листо погинулнх Хрвата, на-стојс- ћи
доказати како су Хрвати страда-л- и
од Срба као шго су српскн фашисти
објављипали дуго лнстс пошнулих Срба
окривл.ујући сав хрватски парод. Прва
јо почела павелнћевска "Даница", а сада
их веК чнтамо и у мачсковском "Хрват-ско- м
Гласу". Српски фашисти гопорили
су како су погинулс Србс убијало најпре
усташе, а затнм да су ирсузоли иартн-зан- и.
А хрватски фашисти сада кажу да
су рпо Хрватс најпрс убијали чстници, a
затим да су прсузсли партизанн.
Хрватски фашистн, браћа српских фа-шис- та,
журс со сада да надокнадс оно у
чсму су снлом прилика заосталн за гри-ски- м
фашистима. Они хоћс да докажу
америчким и канадским Хрвашма како
су само Срби партнзанн, а за чстникс сс u
онако зна да су то бнли само Срби н да та-к- о
с tiim листама распире мржн,у Хрвата
протнп Срба, као што су распнривали и
још распнрују српски фашистн против
Хрвата, roBopctui Србнма да су само Хр-ва- ти
партизани, а за усташс сс и онако
зна да су бнли само Хрвати и прсма томе
и јсдин н другн хоћс да докажу како су
Хрвати нобнлн Србс, а Срби Хрвате. Њп-хо- ва
сарадља у борбн против иовс Ју-госла- вијс
јс дакло истина и у том
погледу.
ИЗВЕШТАЈ ВОЈИНА ГРБИћА, ГАЛВНОГ СЕКРЕТА--
РА С.К. СРБА НА СЕДНИЦИ ГЛАВНОГ ОДБОРА
У ВЕЛАНДУ 1 СЕПТЕМБРА
Друговн н другарице,
Ирошло јс ceh б месецн од
прошле седннце Гл. одбора
коју смо одржали у фебруару
о.г. у Торонту, а данас се
баш навршава годнна дана
од Друге конвсицнје СКС-- а
у Ннндсору. Од заседапл
Друге конвснцијс до данас,
као што сам већ напоменуо,
ималн смо један састанак у
фсбруару, а.тн ради ондаш-ibii- x
околностн, иајонше ра-д- и
тога што је ссдница била
заказана у исто време ка
н ссдница Гл. одбора Bcha,
а којој су учествовалн и на-- ш
и члановн, за нашу седнн-ц- у
није остало довољио вре-меп- а.
Другим речнма, паша
седница ннје бнла довол.но
органнзована, опа иије обу
хватила сва потрсбна пнта-п.- а
н остала јс скоро нсзапа-и:сп- а.
Ради тога, ми па данаш-н.с- м
састанку норамо обухва-тит- н
чптавн пернод од кои-пснци- је
до даиас. Трсба да
прсглсдамо резултате нашег
рада за годнну дана, да иа-ђем- о
исдостаткс н грешке н
да у духу иовнх догођаја прс-м- а
новии прилнкама и ио-гућнос- тн
донссемо иотребие
п Kopucue одлуке за будућн
рад.
Друга конвенцнја СКС-- а
била је једиа од најуспешнп- -
јнх у исторнЈи нашег по- -
крста. II као што јс састанак
бно успсшан, резултатн на-ш- сг
рада у извршаваи. пра
вилио поставл-ени- х задатака
бнли су плодоноснп, унркос
свих иедостатака.
Нако јс од врснеиа наше
Друге конвснцијс нрошло
само годнну дана, прнлике у
свсту н овдс код ас у Капа-д- н,
зпатно су се нзнениле н
ин се данас састајсмо нод са-свн- м
другнм икашостнма.
Mil смо одржавали иашу
Другу конвеицнју оннх да-- а,
када јс другн свстскн" par
био тск завршсн са нобедои
над фаншстичком осовинок.
Дсмократскн народн света
ciaBiMii су побсду пад фанш-змо- м,
постојалс су наде Ја
бо.гн жнвот за 6oi.y будућ-нос- т.
Наши хсројскн народи
у старој отаубинн иосле ви
ше од четири годнне крва-вн- х
борбн, страдаа н иску-шсн.- а,
nocie славннх подпн-га- ,
алавилн су нобеду н прн-ступнл- н
нзградкк своје по-руше- пе
домовннс. Кападски
народ такођс носле тсшког
рада за ратну ИЈМЈИзводау.
нослс миого жртава _н само-одрицаи- л,
очскнвао је да he
се иснуннтн обсћан.а дата за
врсме рата, очекивао јс бол,н
живот, потпуну слободу. де-мократн-
ју
н мир.
1Саиадскн Србн. као део
каиадског иарода, иаш Са-вс- з
као нсодсгнв дсо демо-кратскн- х
снага у Канади, та-ко- ђе
јг ciaaiio побсду. Ми
смо иа нашој Другој конвек-цџј- н
свечаио дочскали iiauie
другове којн су се новрати-л- и
са бојног полд, мн смо та-ко- ђе
на том састанку одаш
иошту иашнм друговнма о-ј- н
сс нису вратили, којн су
дати своје жнвотс за ндеал;
нашсг покрета — борби про-тн- в
фашизма. Таквс су бнлс
прнлике оннх дана и под та-кви- м
околностина допешене
су одлусе за будући рад н ?а
далпШ допрниос нашег по-кре- та
у послсратној нзград
ii.ii. Друга копвенција је ирс-двндс- ла
н правнлно оценила,
како јс то н рсчено у Глав-п- ој
резолуцији: да фашпзам
нако је војинчкн побсђсн,
није још потпуно уннштсп.
да је задатак свнх демократ-ски- х
снага да и да-i- e воде
борбу за yiiiiuiicite и послсд-ibc- r
трага фашизма као га-раит- ија
да бн победа бнла
трајна.
С тнм у впду ми смо испу-1Бавал- н
одлуке доношене на
Другој конвеицпји.
У чему се састојао наш рад
и како смо UU извршавали
нашс задатке? Полазећн са
становишта да је још увск
најглавпије nmaibe борбл
против фашизиа, наш рад је
био усмсрен у том правцу.
Да б са наше стране допри-но- с
бпо већи, да би канад-ск- н
Србн допринелн свој
део, ии суо себц узелн у за-дат- ак
да мобилншсмо све че-CTH- ic
кандске 'Србе у лаш
денократскн покрет.
'СРПСКН гллсник"
НАШ ПОКРЕТ СМО ЗНА--
ТНО ПОЈАЧАЛИ НОВИМ
ЧЛАНСТВОМ II НОВИМ
ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Конвеицнја нам је поста-вил- а
у задатак и мн смо се
обавезали, да у СКС-- а регру-тирам- о
400 нових чланова,
да успоставимо нове органи-зацнј- е
у местнма где наших
организација нијс било. II
као што је већ познато, ми
смо се прнмилн рада и про-воднл- и
смо једну од најжнв- -
Дг1 —
ВОЈИН ГРБИћ, Главни се-крет- ар
С. К. Срба.
Л.ИХ камиан.а. Као рсзултат
рада ми смо У "аш Савез ре-грутнр- алн
око 300 повнч
чланова; усноставилн смо 6
iiODiix оргаиизацнја. И тако
данас у место 11, имамо 17
опгаиизаиша LKL-- a са уку
пннм члап£твомЈрдЈ1рс1П1800Ј
Лко само поглсдамо око нас,
II ако се само осврнсмо на-за- д,
и то нс баш у тако дадс
ку прошлост, вндећемо да
смо мн ннак коракиулн на-пре- д,
нако вншс нута кад се
суочпмо са разним иробле-мим- а
IIOUIIC1HMO да пијс та
ко. Нарочнто после копвси
цијс ми смо порастн бројча
но, ностали смо унлникијн n
матсрнјалио бохе осигуранн
уиркос чнн.сн11це што нска-д- а
па првн иоглсд нзглсда да
ие иостојн оиај слан н жслл
на чврстнна у паишм орга-иизацијам- а.
Л1и нскада и за-бораил- лмо
да смо ми ирошли
онај период кад су у само
исколико наших нассл.а по-стоја- лс
нашс организације
само са исзиатним бројем
чланова, иако врло оданнх,
агнлних- - н врло пожртвова-ни- х
другова н другарица.
Дапас ни пмамо органнза-цнј- а
које бројс до стотине пд
н нреко стотнне члапова.
Ннје нсти иачнн рада дово-лл- н
као ранијс, а инје бнло
могућс сад за ову годнну да
на да се прнлагодн новој си-туац- нјн
у потпуној угри.
Што сс матернјалге страпе
тнче, ту смо такође коракну-Л1- 1
напрсд. Нстнпа, ста.то
иодвлачимо касо no тим пн
тан.у нисмо учшшлп uuovi
ако упоредимо нашс допри-нос- с
за друге сврхс, иако хо-Iic-mo
да удовол.нмо повнм
потребама које су много ве
he. 4V111 кад н овдс помедамо
саио ма.то назад, кад је за
финаснраае рада у Савсзу
бнло потребио позајмл.ива-њ- е
новца н кад погледаио са
дашае цифре внднћемо да су
учиаене зиатнс иромепе. Нг
сахо да иисио внше иозајм-л.ива.11- 1,
него јс н нешто дуга
враћено и сада смо ми иозај-мпл- н
другима, као иа при-ме- р
око 20О долара зајма ом-ладп- нн.
Наравно, ове корнс-н- с
промсне учшисне су за-хва.1}'ј- ућн
ПОВОЛ.110Ј ситуацп
ји, atn треба нпак нмати у
виду да зас-iyr- e за успсх при-пада- ју
и нашим органнзацн-јама- ,
иоједннцнма, као и на-ш- ој
штампи Српском Глас- -
ннку.
За врсме оргапизационс
турнсје ирошлог децембра,
нзмеђу осталог успело се ос-нова- ти
органнзацнју у јед-но- ј
од наших најстарнјих
колоинја у Pebajiui. He може
се pehii да је у том правцу
постигнуто иеког нарочнтог
резултата, али нпак и тамо
можеко забележити неке ак-тивност- и.
Органнзацпја СКС
пз Ређајие п о с л а л a је
овог лета 100 долара за по-M- oh
иашсм народу у старом
крају, што је нешто новог л
врло важно за ту ко-tounj- y. Такође је за време прошле
Kaunaibc С.Г. 110 првн пут
орг. СКСа нз Калгарије уче-ствова- ла
у Kaiinaibii. Није у-4iiib-eno
богзна шта, али ппак
је важио, jep тога раније 1111-- је
било. Слично је н са оста-ли- м
органнзацијама пако у
Maiboj мери. Ако погледатг
фннансиски узвештај п таб-лиц- у tuahaita чланарнне, на-ће- те
на прнмер да су нове ор-гапизац- ије,
у више случаје-ва- ,
у iuahaity чланарпне би-л- е
много тачније него старе.
II по другни niiTaibiiua мп
смо у току ове годинс бнли у
craiby да проводимо рад по-литич- ки
н другн, у разбија-њ- у
штетис полнтиес српских
фашиста и у местнма где pa-int
је није то бпло Moryhe.
Са нашом организацнјом
СКС-- а у Норанди, где је увек
било седнште одбранашко!
н фашистнчког олоша, за-хвал.ују- 1ш
највише другу
Дражипу и Јоветнћу, успсш
смо да изолујемо one л.удс
тамо. Међутим, са одласком
нз Нораиде тих друговз,
знатно су ослаблеие наше
демократске снаге тамо. Члк
дошло јс ii нешто новнх сна-г- а
и стаае у Норанди nehe
бити внше никада као ранп-ј- е.
To ue би ипкад успели да
није било организације СКС.
Још један врло важан ус-пс- х
постигиут је са нрепоро-до- м
наше организацнје у
Хамилтону, наравно захва-„гујул- н
највнше другу Гру-6nh- y
Хамнлтон не cavo да
viiiijc више како то Енглез ка- -
же cop спот у иашем по-к])ет- у,
него рад хамнлтонске
оргакизацијс може постужн-т- п
као прнмср и другим на-utii- M
оргаинзацијама, укл.у
чив и uiicaibe кроз новину.
Као што је Beh познато,
кампања Српског Гласннка
нрошле годнне била је једна
од најуспешнијих. Тај успсх
трсбамо приписатн у првом
реду иапшм органпзацијама,
iiainev Савезу н nncaity С. Г.
без разлике са које стране
на ту ствар гледали. Дости-гл- н
смо до 2 хнллде прстпла
та и у фонд је учннсио нрн-личп- о,
упркос тога што су
нам нрославе ове годинс под-бацил- е.
РАД II УСПЕСИ НА ПРО- -
СВЕТНОМ II ПОЛНТИЧ- -
КОМ ПОЉУ
Што сс тиче нашег рада на
нросветном ио.гу, нс може се
pehii да се niije могло учннн-т- и
и више али кад се узмс
у обзир чшммшца да су на-ili- e
организацнје учествова-л- е
у разним акцијама у са-ста- ву
другнх демократскнх
органнзација, и кад се узме
уобзнр да је успех кампаие
за "ово чланство и успех
кампаае Српског Гласиика
само по себи огромаи поли-тичк- и
успех, оида морамо н-- п
а к pehii да су постигнути п
на том полу внднп резултатн.
Норсд тога на том по.гу
y4iiibeno је ове годнне још
иешто, можда внше лего ика-д- а
pauiije. Mucin u да још
инкада раипје ннје у име на-ш- ег
покрста посећено внтс
кшоиија где су одржани ра-31- UI
зборови и састанцн. На
темел.у одлуке Друге коивен-циј- е
СКС-- а учниена је тур-нсј- а
no чнтааој Каиади. Та-ко1- ;е
у ние Beha кало vacun-ј- е
сскретар СКС-- а посетпо је
Behii 6{oj колоннја. Свега
скупа одржаио је око 30 збо-ро-ва
на којцма је прнсуство-вал- о
неколнко хпллда особа.
На тај начнн OMorjhiuo iiav
се да пе само допринессмо
наш део раду Heha, где се је
хаакавост нашег рада зиа-тн- о
oceha.ia, иего је то бис
or]Oiiaii допринос и за орга
iiinonaibe Срба у наш Савез.
У многнм местима има.т смо
по првн пут прилику да до-ђе- мо
у везу са Србпма са ко
јнма пначе нпсмо nua.ni ве-з- е
и којп су врло слабо билн
обавештени о нашем покр-т- у.
Посета тасвим колони Ja-va
одразила се врло поволно
код тих Срба иако нпје сваг
де однах бпло конкретног
резултата. Hajecha vatbta-вост- ,
међутпл, била је та.
што се о томе није скоро ни-шт- а
писало од uaear
странс.
Поред гораег, иожда н ue
у доволлшј vcpn, од стране
Пзвршиог одбора чии.сни су
покушајн да се организује
просветпи рад у наших ко-.loiiuja- va.
Даваие су ynj-r-e :i
лнсаво је прилично о оснн-ван- .у
дечјих шка1а. У ту свр-х-у
нзрађеие су Штице (Аз-бук- а)
иа српскон језик). У
неколнко vecia биле су успо
ставхене дечје школе. Нај-бо.г- н
резултати постншутн
су у Внндсору н Ванкуверу.
Било се почело са учешем де-ц- е
у Торонту н Монтреалу.
Што се тиче рада на кул-турио- м
пол.у највећа маака-вос- т
била је у томе што ли-cv- o
иикако могли добити но-вијн- х
позоришаих коиада.
Међутим, препнсаио је и у-лнож-
ено
нешто. У вепипи
места одржаване су прирсд-б- е
и коицерти саио лаших
организација, осим заједни-чки- х
приредаба које смо зз-јед- но
приређивали на нмс
Heha у кампаплма за разне
сврхе, а којнх је бнло прн-лачн- о
one годнне.
Ове годипе смо лиали јед-л- у
лову појаву што раннјс
лнје бно случај у лашем по-крет- у.
Наравно, захвал.ују!ш
борбн нашег народа ствоЈе-л- а
је нова Југославнја п ibc-- л
11 иретставиицн говорили
су ла скулштннама демократ-скн- х
Срба н других Југооа-- у
Канадн, но нрвн лут у иг-торп- ји
иашег нсе.гсинштва.
Таквих скупштила је бнло
прилично н one су бнлс од
велике корнстн.
Овог лета јс такођс орга-лнзова- и
један окружни збор,
Видовданскн слст дсмокра1-ски- х
Срба и Српки11.а јуж-ло- г
Онтерио у Хамилтону,
којн заиста остајс јсдан од
лајуспешипјпх скуиова дс
мократских Срба у ЈСаиади у
сваком погледу, упркос из-весп- нх
недостатака.
У раду на сак-уиллп.-
у
ма-теријал- не nouohii иашсм jia-ро- ду
у крају учнн.с11о јс и
ове годиис прилнчно, иако
иије било леке наЈочито вс-ли- ке
icaviiaibc. За врсме ло
ссте делегацлје Црвеиог Крс
та као u у канпаши за дечју
болплцу учнаело је нрнлн
чно од страпс иаших opraiui
зација. Напоуенулн смо Ре-ђаји- у,
а остале организацнјс
као правило поссбно илн за
једпнчки са братским орга-ннзацнја- иа
Хрвата и Словс-иац- а
прпређивалс лнкннкс н
рзне друге прпредбс у ту
сврху. Са Видовданског сле-т- а
мн cvo кроз зајсднички
одбор српскнх демократских
организација јужлог Онте-риј- а,
уручили lJchy у корист
сирочадн 1.500 долара.
У борб канадског дсио-кратск- ог
народа против ла-вал- е
реакције ла радпичк--а
права, за подизаи.е плата итд.
у свлм штрајковнни акција-v- a
учсствовали су у велнкој
исри 11 српски радница као
што је то био случај it pauii-je.
Члаповн нашег Савсза од
Ниндсора до Ванкувсра у
вишс случајева истакли су се
у тој борби. У овој по целу
Канаду најзиачајпијој у Ха-мнлто- ну
као и у д pyrin:
штрајсооииа, ncva штрајко-ломац- а
Срба. Ово jo по мом
viiui.wuy BC.111K11 корак на-пр- сд
од оног срамотлог ста-ib- a
у Флиц Флоиу и Нораи
дн тек само пеколнко годппа
пазад гада су сриски фаши-ст- и
лосто господарнли вс-he- v
броју српских радиика.
To јс join један и то врло ва
жан успех иашег иок])ста и
иаше iioBiiue Сриског Гла-cinitr- a.
НАШИ НЕДОСТАЦИ
II поред тасо лепог успеха
којег смо лостигли ове год li-ne,
коју cvaTpavo да је била
најплодоносннја, ми смо и-v- aui
нного недостатака.
Ho UOU VHIILI.CJby Mil HI!-CV- O
ЈОШ ДОВОЛ.ПО поклонили
пажчк mi кроз нашу штампу
ни у раду у оргаинзацијама,
вашпи органнзациопим ирн-лнгаи- а
нн приликама овдс у
Канадп. Свакако, тои пнтаау
је потребно поклоиити вишс
naxibc.
У iicio Bpeve нако је било
всшко iiiiTepecoisaibe л огро-мв- а
лубав преиа лашеи ста-ро- м
срају код велике nehiuie
Срба, наш долринос дирек-тн- е
novohu нн у раду а нн у
финаиспјн ннје увек одгова-ра- о
nauiiiv voryhuocTiiua. У
внше С1учајева организацпјс
СКС-- а ннсу довол-н-о учсст-вовал- е
у раду Beha 11 пије се
увек тражило nouoh код оних
Срба који пнсу ciiava.
(Пренос на странв 3)
Петак, 6 септембра 1946.
Политички преглед
ПРОМИШЉЕНО И БРУШНО ПОВРЕЂИВА-Њ- Е
ШОСЛОВЕНСКОГ ТЕРИТОРИЈД
Есошјетед прес од 3 еептеибра јавлл иј Кеограда да је југословенска влада предала
оштру ноту Сједињеннм Државама. проте-CTByjy- hu
лротпв непрекндиог летепд амс-рпчк- их авиона пзнад југословенског терн-ториј- а.
ТражсЈш од владе Сјаднњспнх Држаса
да иодузме нужне мере да се спречн по-прсђипа- пе југословеиског тернгорнја. Југо
стопенска влада у својој ноти наводи да је
од 19 августа када је оборсп задац avepn-чк- л авноц н погниуло 5 аиернчкнх авнја-тичар- а поцово прслстело југословеискн тс-рито- рпј И америчких бомбаша. 14 ловацд
и седам траиспортлнх авнона.
"Југословенска влада, каже сс у лоти,
сматра да се ово пронп1п.геио п бруталпо
повређивап југословепског територпја од
сОтираанекавжоејнндха аоввпоонпаовнреемђоижвеаавеишјуегостлорвпсне-сткно-. г тсрнторија штети добЈе одлосе између
Америке н Југославнје н изазива непожел.-и- с
инцнденте.
Једпу протестиу изјаву нздало ј(. југо-словенс- ко
министарство ннфориацнја 25 ав-гус- та, oIIтyжyjyhIl због поновног летспл и
бригалсклх н амсрпчкпх авиопа нзнад југо-словенск- ог териЧорчја. У овој задиој поти
југословенска влада каже да лијс добпла
потрсбиог ii задоволлвајућег одговора па
рапијс протсстс. Она такође каже да колико
год жали л.уде који су били жртва ранијсг
попрсђиванл југословслског територнја, да
она нпак пе може сносити одгопориост за
нсте.
БРИТДНСКА МОРНАРИЦА ЋЕ ЧУВАТИ
СТРАЖУ НАД ГРЧКОИ МОНАРХИЈОМ
Прнтапскц адчиралнтет нзјзвно јс у по-нсдслл- к,
дан иослс проведеног п.тебисцита
за полЈ)атак грчког кралл. да he ''vohna фло-т- а
Крал-свск- с брнтанскс ворнарице обиопи-т- н
споје мнриодоиско крстарак Источног
Срсдозсилл ове јсссни."
Опо је потиуно разумл.иво. Заслугом
ирнсустпа брптанске војскс у Грчкој, грчки
бкрсзал.и.сnoнnсpahбaи спеопуратзенмољуи, оундкаојуje сјеаснниокадда
трсба појачати стражу над л.цк. Али то у
ствари иијс чуваи.е кралл. To је чува.е
тсрора пад грчким пародом. јср сва грчка
моиархо-фашпстич- ка рсакција н држи се па
пластн само терором.
Интересантпо је напоиснути. да чак
iiajsarpcjatnijii подупирачн бритапсге полн-тлк- с
у Грчкој, призпају да се крал. пе cpaha
у зеил.у по пол.11 грчког народа. Тако То-рон-то "Гдоб слд Meji", niiiuyhit о tovc,
кажс !
"Иовратак нзбсглог кралл ђорђа П, бсз
обзнра па то да лп јс плебнсцит пзразно
вол.у иарода, као што тврди (грчка) плада,
мора се сматрати као почстак a пе конац
лсмира у Грчкој, озби.ших лемира."
Та повнна такођс јасно каже п то, да се
грчку монархо-фашистнчк- у рсакцију подр-жап- а
као расадник фашкзиа н реасцпје у
том делу Квропс и као чувара британских
ннтерсса иа Средозсинои vopy. Тсографскн
и пшптички кажс "Глоб", Грчка је лшшја
иодсла ii3Meby коиунистичког Истока и дс
мократског Запада на Срсдозеил.у. Лежепп
на јсгсјском прилазу Дарданелима, опа je
носледп-- с острво западног уплива у рускоЈ
сфсрн. . ."
"Дсмократски" запад је хтео повратак
грчког крал.а а пе грчки ларод. Сам нлебнс-ци- т
био јс илебисцит н.егов а не грчки. A
Грчка није лннпја inveby деиократског за-иа- да
и "комупистичког" Истока. nth чир иа
здравом тслу нове Евроис
ФРАНЦУСКИ СОЦИЈАЛИСТИ НЕЋЕ
ПОЛИТИКЕ ЛЕОНА БЛУМД
Францускп социјалнсти па свом копгресу
у прошлн четвртак одлучно су одбацнли по-лити- ку
свог старог вође Леона Плума и
П.СГОЛЛХ прпјателл. Са 2.964 лротпв 1.345
гласова опи су одбацилн и.сгов програм са-рад- и.с
са иартијама cpe,vt аасе протис
Комуннстичкс лартнје. Ha veCTo тога они
су усвојилн резолуцију са познтнвиим со
цојаллстнчкпм програмом а који усгучујс
и сарадн.у са комулнстпма.
Ова акција француских соцпјхтиста зла-чај- на
је и за однос политпчких струја у
зсм.ш н за одиос политпчкпх снага у свету.
Нрс него што је резолуција дошла на
гласаае Влум је нзјавпо да ако буде одби-је- н
н.егоп програм, да he се то тумачнти
ио це-io- v свету као победа комуннзма.
У пезолуиш'и се осудило досадаши.е eoh- -
јстпо Социјалнстичкс партије, које је хтело
да новсдс партију центристичким путем
партија средае класе и путем опште рсак-циоиар- пе
политпке.
Са овни је Конгрес Социјалистичке пар-ти- је
такође одбацно спо.шупатнтигу Влу-мов- ог
деспог крила у партији, која је бнла
упсрена протнв Совјгтског Савеза а за са-рад- ау
са америчкпм и бриганскнм импери-јализмо- м
и реакцнјои.
"ПРАВДА" ОПТУЖУЈЕ АМЕРИЧКЕ
ПОТСТРЕКИВАЧЕ РАТА
Совјетска повпна "Правда". пишући о
изјави амбасадора Сједип-ени-х Држава у
Аргентини, Месершмита, у којој је рекао
неки даи да је рат нзмеђу Совјетског Савеза
п Сједнп.еинх Држава псизбежан. оптужуЈе
тај акт као отворен позпв у рат протнв Сов-јетск- ог
Савеза. "Иоставл-- а се niiraibe, кажс
"Нравда", да лп Стет департмепт сиоси од-говорн- ост
за Месершиитове пркосне и не-пријатеЈМ- Гке
пападе па Совјетски Савез?(По
uaniev мшп.геиу, да", нзјављује "Правда".