Serbian Herald, January 08, 1946

              1I.
јШ1$шџшштшгтџшш -,-- .. .
ii 1мтФФ9Шмн#11#1т ЈдД Mb .
V
Петак, 15 фебруара 1946. 'СРПСКИ ГЛЛСННК" СТРЛНА 7
ПИСМА ИЗ СТАРОГ КРАЈА
У НОВОЈ ЈУГОСШИЈИ ДЕВОЈКЕ NE ГЛЕДАЈУ КОЛИ.КО
МОМАК ИМА ЗЕМЉЕ, А МОМЦИ HE ПИТАЈУ
ЗА "ШТДФИР" ДЕ80ЈКЕ
Јовапка и Жарко Богдан
иа Кркланд Лека добллп су
писмо ц слнку од две ћеркс
Јовапкиког сина Ijepe мј
ilhoiua, Баиат. Јованклле
унуке пишу:
Ш,ош, 29 XI. 1945 год.
Драга баба и деда! Мп
смо ваше нисмо лримили ко-ј- е
смо давно очекивалн. Ја-к- о
смо се ибрадовалп када
смо га добнлн. Како сте вн?
Да ли сте здрави и какав no
сао сада радите? Мн сио сви
здрави и сада нам је добро
од када смо се ослободили
од проклетог нспријателл,
који је нашсг тату у ропство
однео.
Баба, ви лам нишетс да he-т- е
нам послатп робе н све о-ста- ло
што лам буде лотреб-н- о. Нама јс веома мило н
миого вам захвал.ујемо што
сс ви брииете За нас. Овдс
код нас join шипта не мои;е
дасе купн, јср иашс фабри-к- е
су сада тек почсле да ра-д- е,
којс су ранијс билс по-рушс- не
и попал.енс, т. ј. за
ове 4 годинс рата, иа још са-Д- а
од јк)6с нс може ништа да
сс кулп. ии иам пишетс да
можсте да нам пошаљете ча-пл- пп
7Гплгл блба. бнлп бн ia- - i r-- u — t
у ко добро да нам пошал.сте
чарала, jcp како сам реоа,
нс можс се лшлта купнти, јер
је Нсмац спе ои.гачкао и о-иал- ио.
Ношал.итс нам чара
tie и то патент за зиму,, a
свилспс hem нослати када
лам будстс и ццислс слалн.
Сада лам јс потрсбно сваш-т- а,
а иајпотрсбнијс су пам
халлше за зиму. . . Ми би
iiaJDiniic волелн када би вн
дошлн iKyhn, па сс пе би мо-рал- н
мучнтн да ам шаљетс
пакстс сваког месеца.
Драга баба, сада инје код
иас као што је ранпје бнло,
да се девојке много дотерпва-ј- у
илп ако немају штафира
спремљено да се пе могу у-да- тп.
Сада је добро само ако
има за свакп дан да се обу-ч- е
и ако се момак п девојка
слажу онда пје у пптаи.у да
роба нлн гсмља. За сада се
још н не удају тако, јер пма
миого важнпјих послова н
проблема да се реши па ом-д- а
удадба. A To још tiehe би-т- н
код нас, јер ми треба да
свнм сиагама и полетом ра- -
димо за нашу нову Југослз--
внју — тптову ЈугославнЈу,
која трсба да се обиови п да се
се пзградн у новом духу.
Сад нам се даје могуипост да
радпмо н да помогиемо иа- -
ШВАБА НАС ЈЕ ОГШЧКАО,
Ппсмо је добпо JlCiiisa
Груић (Гара) у Ииндсору,
од брата Арссиа Грулћа нј
Башаида, Паиат. Писмо гла-си- ; ло
Пашапд, 20 новембра 1945.
Драги братс Жнво, прпмп
ноздрав од мене Лрссна н о
осталог друштва. Јавллм ти
да смо сад добро н свн смо
здраан н тсбн жслимо cpchy
и здравље. . .
Дал.е тн јавл-а- м да сам тво-ј- у
карту приуно нз које сам
разуисо да сн :кив. Миого
иас јс изнеиади.та ова твоја
доинсница, а.1и уједно нас
је at обрадовала, јер смо ми-слил- и,
драги братс, да сн
пас всћ заборавио. . .
Ми смо се, братс, за тсбг
распитивалн н нисмо иогли лн
дознати пишта. За врсхс
мрског нретрпслн смо тсшке
муке, можда в тамо пе мо-же- те
ни замислиги наш жи- - ва
вот и страдаил за врсме ок;
иацнје. To је био пакао. Ја
тн не могу оппсат наш му
Vft biiiiiiiiiiiiiiiiiVV bm
m
Прва y стзјећем реду: Бпсерка
женска у стојећем реду Јованха
лан Групћ, д1 Гарпног брата
шу Југославију, која је дала
лајбо.ге спнове за ослобође-а- е
наше пороблепе земл.е од
окупатора, која је дала мн-лио- н
п 700 хплада жртава, a
мп то не можемо заборавнти
илп да пређемо преко тога,
иего морамо осветптп наше
другове којн су нас ослобо-дил- и.
Тај задатак стојп пред
нама омладином, јер је омла- -
illllllllllllllllllKl.
жУ uBBBBBBBBBBBbi viBfei4k_vBBBBBBBBBBBBBB
г ' .ft
, -- 'Ч
ЈОВАНКА И ЈЕЛЕНА Б0Г0САВЉЕВ
БОРБА ЈЕ НАЈБОЉА АКАДЕМИЈА
Мнлаи Шијап из Крсјтона,
добно је ово писмо од cBoia
зета В. Споја пз Загрсба, a
које гласи:
Загрсб, 28 повсмбра 1945.
Драги тасте,, .управо данас
прнмили смо лист од тебе,
кога смо жсл!10 очекивалн.
Знам да вас ннтсресује како
смо прошлн (кроз овај неза-намће- ин
рат. Ја ћу иокуша--т
да ти то прнкажсм у нај
краћнм цртама.
1941 годипе дигао се је cas
српски жнвал,, којп је успео
избегне нспод усташког
ножа, а дао му јс руку саа
поштепп хрватскп, као и о-ста- ли
пародп Југославнје. II
тако је почела борба голору-ко- г
иарода која се воднла ма
жпвот н смрт. Још 1941 годи
не нашле су се пздајице у
српском народу под нмспоч
четника, који пе само да су
поннрплп са усташаиа п
окупаторпма, иего су наста-вил- п,
у заједппци са иима,
борбу против uac, а што јс
ОСТАЛИ СМО ГОЛИ БОСИ
чсии жнвот, ал главна јс
ствар ми смо сада слободин
.Много н много жртава је иа
за ту с.1ободу. Muoro ji
погииуло, iia uehy и.нма ii
ЛСарка (Жарс) Нлаучипа снн
Сава. Молим тс реци му ово
Сада тс, драги братс, но
здравллмо свц пониеицс ко-ј- м
смо жшш ]а, Апа, Гада,
Зорка. Јоваика, Кисерка, Ми
лан, Бранка, Емнл, 1'адмила
Радина млада н и.сгов син
Нван. Милан је војннк, a "
Писерка је бнла Нартнзаио
(Гиссрка јс ЈКивнна кћи),
А сада, братс, да те нс бн
изненаднло што hy те зауо
лнти, a то јс да нам поша
л.сш јсдан пакетић, мало ко
шула и одсла, јер смо н го
и босн, све јс Шваба р-плдчк- ао
и остапио иас јс го-л- е
u босе.
Сад npiiuii много поздра
и сстц сс иас чсшће пута
Иоздрави НСару н Чваку п
остале селлке. Твој брат,
Арсен.
Груић, Гарпна кћп; друга
Групћ п првц седећп, Ми
Арсена.
JLLiiiiiBiLiiiiiflHEHBLiiiiiiiiiiiiiiiiii
bmbiiiiiiibiiiiiiiiiiiiiibimEbiiiiibiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiVkbiiiiiiin 1 LiiLiiiiiLLBLiiiiiiiiiiiiiiBLiSLiiiBVLiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii
дина доказала да може да се
борн н да је пзвојевала сло-бод- у
п равноправпост свим
народима Југославтме.
Сада, баба н деда, много
вас поздравла мама, тата, Је
ла п Јованка, којн вас нно
го желе и чекају да доћете
кунн. . . .
Пнсала,
Јованка
1Још iiajrope, иаставпли су са
клаием како хрватског тако
и осталог народа исто oiia.tc
као н усташе. Борба је би-л- а
врло тешка п неједиака, a
коју су ЧН1ШЛИ још тежом тч
домаћп издајнпцп.
Ваша дсца, т. ј. Сара, Map-к- о
ii ђура којн су бнли у
борбн. иитн један нијс остао
нетакнут и то баш од чет-инчк- ог
метка. Сара је 6jna
лакшс раи.сна у леву страну
грудн, Марко такођс лакше
ио образнма, а ђуро једап
LiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiV£
вВВВВВВВВВВВВВВВВВВВвВВшЈ b
LbiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiibX Ч
КАПЕТАН Б. СПОЈА
ПОРУЧНИК МАРКО ШИЈАН
пут такше, а други иут га јс
погодила кугла у леву стра-н- у
грудн а изашла је ца дс-сн- у
страну ребара. Замало је
остао а животу. Но томе мо-же- ш
закл.учгтп каква је бн
ла борба мсој Хрватпма којн
су се дпгли 1941 годнне ме-ђ- у
којииа се иалазнм н ја и
читаво моје место, т. ј. Бри-бн- р
у Прниорју, тако да јс
само моја кућа дала две жр-тв- е
на олтар домосине. Од
иас трп брата остао сам са-м- о
ја на жпвоту. Један брат
мн јс погинуо још 1942 го-днн- е,
а један 1943.
Зем.га је опустошена, алч
0 српско-руски- м односима
Пнше: Др. Даие Медаховпћ
Српско-руск- и одпоси да
тнрају још од 12 века када
су стари српскн владарн ио-мага- ли
руске манастире у
Св. Гори. 1'усија је у то доба
робова.та под влашћу Тата
ра док су словенске државе
па Балкану наиредовале свс
до 15 века. Када je стара срп-ск- а
држава пропала Русија
се је почела днзатн и од ite
очекују Срби н остали Стове-н- и
материјалну oi мора.1ну
иомоћ. За владавние Пваиа
III (15 век) обраћа се бео-градс- ка мнтрополнја Русији
за номоћ шалући калуђере a
исто тако н за иегова nac-ic-дии- ка Иасилија Пваноаића
ГрОзпог. Ово тражсње помо-h- u
црквсних српских кругопа
наставла сс н када су Рома-иов- и
дошлн на власт у Ру-сиј- и,
јср српској цркви тре-бај- у
црквене кчбнгс, одеждс,
иовац тд. Од 18 века помоН
нз Руснје добнја другн об-лп- к,
јер црквене српске ста-рсшн- пс навалају з Русије
осим црквсиих и школске
Kinire, ii оданде долазе м у-читс-
л.11 којнотварају школе.
У нсти иах одлазе u нлади
.гуди у Pycujy да бн се обра-зовал- н
тнме 1шста.ш спо-собп- п
за борбу нротнв ис-нросвећсн- остн
н западног у-тиц-
аја
(Јован Рајнћ, Глнги
рије Трлајић, Стојковић, До-снти- је
Обрадоаић и др.). У
миогим рускии заводниа учс
младн Србн н остали Стовс
ип па сс пз тога вндн да су
Ciobcimi гајнли у ссби инсао
јсдинства и узајамности са
Русијом; ове везс биле су
сад јаче, сад слабнје и ансу
ннкада престајале, дакле п
онда када су словеиски иаро-д-н
ималм своју државу и оп-д- а
када су је губи-- и. Свн ти
одиоси ннсу давалн нарочн
те рсзултатс којн би могли
задоволмти, али ппак било јс
још ракијс далековиднијнх
лудн и на јсдној и на другој
странн кој су осећалн да јс
будућност словенска.
Мсђу ирвну који су из
Руснје дошли .ло учнтелп у
срнске крајеве били су Мак
сии Суворов који осиива
школу у Карлосцнма н у Бео-град- у
(1726) н Еманунло Ко
зачпнски којц отвара школу
у Карловцима (1733(, Русич
тргоици долазалц су са това-рим- а
KiLiira на српске сајм(
вс, а када су аустриске вла-ст- и
ставилс забрану за уио
incite кшига нз Руснје, оидз
су Kitiirc крнумчарене. Некн
домишл.еии 1рк набавио ј?
слова из Москвс н штампао
у Млетцнма раз-шчнт- с Kan-r- e
црквене и световне садр-жни- с,
хти јс на коридама
ставлло да су .Kiture штаипа-и- с
у Русији, јер многн npG-roibcn- n
Србн, нарочнто онч
у 3 гарскоЈ, инсу верова-ii- t j
кљнге, Koje би долазиле нз
другнх зе1а.1л осим из Ру-снј- с,
Прва срнска канга
штампаиа у Москви била ј-истор-
нја Црне Горе, владиис
Насилија Ilerpoimha (1754)
Ha ирстазу из среди-свеко-вн- е
к1ћижевностн,заправо пч-смеиост- и,
у модерну ки,иж:-виос- т
калађурп нрепнсују
црквене Kitiirc и стуже сс код
тога сриско-словсискн- м јеуа-ко- м,
али нод све већнм рус-ки- и
утицајем преп-штај-
у
преписивачи н кипжевннди
српскгссловенски л! усвајају
руско-словеиск- н језик, таки
да су неке руске mtiire са
lianiM нзменама пјхштампа-ван- е
за Србе, а некн важипјп
инсци ка0 Јован Pajuh ц Гл1-горн- је
Трлајнћ инсалп су го-тов- о
чнстим рускнм језв!КОм.
Рускс шкате отвореие у срп-скн- м
KpajeuHa нису бпл
дуга века, јер су неки калу-ђср- и
раднли против руских
учитсга. Пили су тн калу-ђер- и
пеобразованн па з за
внсти нису допушталн дз
ударцпчкнм радом се то бр-з- о
обнав.га. За сада су ноте
шкоће код набавка одеће к
пазних артнкала, једном рсч- -
jy код свега. jvauu t;y нјклч.ш
избори то вам је ман.е вншс
н позпато.
Могуће да he вас чудити
како су ваша деца постата
официрн без академије. На-ш- а
академпја већ траје од
1911 године, само не у клу-пам- а
него у кншп танадп п
граната. Искуство је показа-л- о
да је борба најбола ака
демпја уз краће теоретсго
курсеве, чему још највпше
помаже несаломпки патрпо-тпза- м.
За сада ДРУГо ипшта, пего
да сте мп здраво н довнђсна.
Наш зет,
Капетаи Б. Споја.
младнћи уче од световилка
оио, што онн can п аису 3tia.ni
ц што су у својој заостало-ст- н
сматралн сувпшшш. О-ii- ii
нпсу моглн правилно да
оцепе опасност која је Срби-м- а
претила због прнтис.а нп
прелаз у yiinjy.
Заннил-ив-о јс споксиитп
aaiuiuaite всшког руског пе- -
синка Пушкпна за Србе. Ну- -
шкпн јс бпо Словен и по
духу и по свом уиутраши.ем
склопу, па је пратио духоп
не маннфестацше код запад-ни- х
и јужннх Словеиа. Цар-ск- а
влада ције хтела да трии
у Нетровграду младог псснн-ка- ,
којн је бпо одутев.гел
идејама француске револуцн-је- ,
којп је исмејавао режим
и в.тастодршце, тс га шал.у
у Бесарабнју. Тамо он на-лаз- и
Србе смкгрантс п оду
шсвллва се борбои С]ба за
Слободу. Долазак Карађор-ђе- в
(1816) и Вука ICapaynlia
(1819) у Руснји и прогопст-в- о Нушкиново у Бссарабнј)
(1820), где се упознајс са Ну-ково- м збирши српскнх на-роднн- х
песана, са "Србнјаи-ком- "
Gimc Мнлутниоћић.:!
врши псликн утнцај на II)"-шкии- а.
У Ilviiiiciiiionoj бнб- -
лпотеци налазио се је Нукоз
"Рјсчник срискога језика" и
превод "Новога завјета", нд
To ynyhyje да je Ilynitoiiii nu-че- о
учнтн српски, Он.пе во-л- н
псмачкп језнк, алн се слу-ж- и
нсмачкнм киигама да се
упозиа са тадаипши Срби-јом- .
Цушкип je nanncao inline
пссама са тсмом пз српскога
живота, тако о погнбиЈи Ка-рађорђе-
ва
оца, о Милошу
Обреновићу нтд.
Bc.im.ii утицај руске kimi
жеваости иочсо je спбнти од
Доснтеја Обрадовнпа н тај
слабнји утнцај протеже сг
све до реформатора cpncuc
каижевностл иод воћством
Светозара .Марковнћа. Онда
шиа геиерацнја чита рускс
класичне пнсце Typreitcna,,
Лава Тослтоја, Достојсвског
Гого.и, Чернншевског и др.
Затии каиге з иодручја с-Kouo- uiije
и социатошјс. Ha-рочи- то
се свнђа nauioj чита-лачк- ој
публнци Гогол., која
се руга царској бирократнји
н лепои племству. Сиетозар
Марковнћ л iLeroBii учемнци
ставлају природие наукс на
прво место, забацује се иема-чк- н
матсфизачки идсалнзам,
којн уступа место фнлозоф-ско- м
матернјалнзму; у аоли-М!ц- и
се нстачу матсријални
иародни проблсма, нрсурсђе-а- е
општина а државе. У сра
ском друштву седамдесетих
годааа nfioiiLior веса одуста-ј- е
се од магловнтнх идсх1а
"Славјааског царства" a o.i
обнове "Душааова царства".
aero се xohe револуцнонаса
ite народнпх маса. Све сс то
догаћа под утацајеи дарова
тога Светозара MapKOtuiha
kojii je преносао међу Србс
адеје русках соцпјалиста.
Због све uehcr прнтнска аа
Србе у Угарској да pchy у
Уаају догађају се а сеоб
Срба у Pycujy. Beh нод Пст-ро- н
Веливим одселала су ct
acKii и од ibiix је формараи
српсса хусарска пук. Ауст-рај- а
је иерадо гледала иа вр
боваае својих подааика, a.tn
због савеза са ГуслЈом ццј
могла то јавно забранати. Be-h- a
сеоба у Русају догађа се
1751, када доса1пици иод
BohcTBou Јовааа Хорвата и
Јована Шевића осаавају у
Јужној Русчји аасе.1Л "Ноиа
Ci6iija" п "Слав-ио-С1)б11Ј- а".
Миоги од овах доссл-енн- х
Cj)6a пстаклп су се у војна-чк- ој
служби л зауге.ш аста-кнт- с
оанжаје, алн су сс до-ссоснн- ци
због сродне среди-н- е
иотиуно лзг}била тако да
се од 1900 ише аи не спомн-њу- .
У ослоиођељу Србаје су-делова--
ia
је Рсија доста, алн
због својих Heapiuaua aiijt
vnria МНОГп учпншн. Teir
v БукЈрешком миру са Туп-ско- м
од 1S12 регулнсаа је у
иеколико положај Cp6aje;
Pvcuja je у једном међуна-родно- м
уговору стеоа право
да се меша у односе Србшс
a Tvpcse. Нрота матнја пс-надов- нћ
одлази као делегат
Срба да за време Бечког кои-грес- а
тража помоћ од Pycajc
п осгалпх ведлклх сала. Сва
споллшил полатлЕа Србајс
од Карађорђевлћа и Малолм.
па све до свршетка првог ам-вервјалистичк- ог
рата аспре-плетен- а
је сталпнм додарама
Русаје и Србпје с једне стр1-а- с
а Русаје а Црле Горе с
друге страве. ИСавл дапломаг-ск- л
односа развпли су се
поготово за српско-турспо- г
иљлмтлтлЛлатњллљлг1ШЈтлллтлмШлЛлтЛт
рата 1876, оида 1878, када је
Аустрија окулирала Бослу a
Херцеговллу, 1908, када је
лроведела алексаја Босле a
Херцеговлле 1912 за балкал-ски- х
ратопа л 1914 када је
лзбпо првл сиетски рат. У
свлма тлм всзама лзмеђу Ср-би- је
а Руслјс инсу лгралл
глаплу улогу народи Једле
mi друге словснске зсмле,
лего су то блле всзе Рома-лов- а
са Караћорђевлћлма,
Обреловн1шма и Нетроваћл-ма- .
Шароке пародлс масе
српскс иолеле су Руслју у-ве- к,
алл та сол,идарност у ср-цн- ма
лапшх л русках л.уди
анјс могла да дође до изра-жа;- а
у зваалчлим лрегоиорл-ма- ,
л уговорлма којс су д.ш-тпра- ле
диластајс, ле зато да
то буде иа кораст ларода, ле-г- о
за по.гу ссбачлих диласти-чкн- х
аатереса.
Олако је то блло до 1917
годнпс када сс у Русајн до-года- ла Влака Октобарска
револуцпја. Легалне всзс Ср-б- а
са Русајом, одпосло Con-јетска- м
Савсзом, прссталс су
сасвлм због рсакцполарш
дипастичке иоллтлкс. Алл
ако лајс бпло зиаплчллх нс- -
за, ако стара Југослаплја аа-ј- е
прлзлата лоно стап.с у Con-јетско- м
Сапезу, радил napoj
у Југославајл унравло јс сво-ј- с
очи лрсма itpcnopoheiioj
Руслја и гледао у л--ој узор
за своју пол1Ш1чку opujcit
тацлју. Млога п млогл од-лазл- ла
су у лово жариштс
напрсдиах лдсја да се ла лл-ц- у
мсста уверс и осстс вслн-члл- у
социјаллстлчке рсволу-цлј- е
а да кажу лародлма
СС;СР-- а да звапнчло мпшл.с-л.-е
ста])с Југослаппје стоји у
опреца са расположеиамч
шлроклх аародних слојева.
Нису одлааллн у СССР cavo
Србл, одлазллл су а члаио-в- л
друглх југословслсклх на-ро- да
и од тада лема влшс
азоловаапх српсклх, хрпат-ciiii- x
а словсаачках одлоса
са лародима СССР, псго су
A
то везе лапрсдллх појсдилз-ц- а
а грула аашах народа са
совјетскаи иародама који с
ла тсмслу марксазма-леаи-алзм- а
створлЛ"а аапредлу со-цнјаллст- ичку
државу. Bpoj
лародллх лашлх лудн ра-ста- о је све више тако да је
под лрлтлскои лародиих ма-с- а
дошло до 27 марта 1941 a
до призпавала Совјстссог Си-всз- а
са страле Југославаје.
Од 1918 ааша млада гелера-цлј- а
лс чита само старијс ру-ск- с
класпкс лего се бавл свс
пшле ироучавааем лсторл-ско- г
матерлјаллзма читајућл
л студлраЈућл дела Маркса a
Лсллла. Када је старе Југо-славл- јс
еста.1о под налетои
фалшзма а када су нашс зс-мл- .е
поде.гсне н окулнранс,
аостојала је једиодушиа Ко-уалстач- ка партаја нод воћ-ство- м Татовлм, сложсиа од
члалова свлју иашах ларода,
теорнскл лаоружала иаиред-лл- м
соцлја.гистлчкли учсњсм.
а отврдла у страшлпи ajor6-ллм- а
под рсакцлоларпии рс-жлмл- иа. Тито јс аа базл у-че- л.а Ста.гллова о pcaiciby
лацпопалпог литаал аоста-и- о
јасал а једлло ислраваа
лх)грам за буду!ш сложал
жлвот лашлх парода, а тлме
за врсмс четворогодишл,е ос-лободлла- чке
борбе добио ?а
својс лдеје вепллу у свлм ла-иш- и
зсм.гама, па када јс pai
доблвел, нашлн су сс Србл
као а свл остала иародн ил
лнллјл правог међусобло!
разумевааа, аа лаллји осло-а- а
младс лове Југославлје,
аа Mohan СССР. Као што су
се пазадпн аолуплснскн ка-луђе- рл
булнлл лочстгом 18
века ла рускс школе и р}скс
учлтсгс, тако данас ама
join доста колзсрваЈиваца л
реакцлолсра, који не могу
да схватс да Тлтова Јуосла
вија трсба да доприпссс свој
удсо у стварал.у аове култу-р-с
а лове лсторајс радпога
човечалства са водећом уло-го- ц
СССР.
GA ГОДИШЊЕ СЕДНИЦЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ С, К, СРБА У
ВАНКУВЕРУ
Ограпак Савсза каладских Срба У Валкуверу одржао
јс својутоданиву ссдллцу у нсдсљу, 30 децембра 1915 го-дл- нс,
у Српском Просветлоа Дому. Седллцу је отворно бнвши ирстседчлк, брат Јово Матлћ, којл је ујсдло дао
а лзвсштај о раду л лалретку огралка у 1945-о- ј годилл.
Нотом су разлл одбори дала своје лзвештајс, аа je н Над-зор- лл
одбор дао свој лзвсштај. Пзвештај Иадзорлог одбора
јс следеКи :
ФИНАНСИЈАЛНН ПРНХОД ЗА 1915:
1Г1еиос остатка лрихода од 1944 г $ 65.80
Члаларнла сакун.гсла од члалова 185.00
Унлснпил од 21 ловог члана 5.25
За лрстллате а обиоле Српског Гласллка 597.95
Са лрослапе Срлског Гласлика 1.208.95
За лродатс ки.нге "Да смо лачлстоИ 41.25
Сакупл-сл- о за дслсгата иа II. колвелцлју СКС. 8500
За Каладлан-Совје- т фрелдшлп 57.00
УКУПНО $2.218.20
РАСХОД ЗА 1915:
Сапсзу каиадснлх Срба 60% од чланарлле $ ШЛО
С. К. Срба од уплслпле 5.25
Срлсшм Гласллку за лове обловл-ен- е прст. 597.95
За прославу Ирпог маја 13.50
Поштарнла 1.12
За просвстле сврхе 20 W)
За вснце мрллх члалова 5.00
У фонд Српског Гласлпка 1.094GO
Рлсходл разплх прослава 105.10
СК. Срба од ародатлх кл-лг- а "Да смо лачисто" 41,25
Делегату за колвслцлју CKCf 100.00
Ја "дечЈу болп лцу у ЈутставиЈл ЈодХ)
За Каиадааа-Сопјс- т фрслдшлл 57.50
УКУПНО $Z1777
Целокуллл пр.иход за 1915 годллу $2.248.20
Цслокуллл расход за 1945 годллу 2.17757
У благајлл остајс чпстог 7063
Према горл.ој азјавл Надзорпог одбора ла годишнлј
седллци, влдл сс да су чланство л органнзација доста до-б- ро
радллл, а нарочлто ла оргаллзовал.у ловлх Аудн у
оргаллзацлју у 1945-о- ј години. 11з азвештаја се вндлда jj у органлзацнју зачлаиело 21 ловл члал у току прошлс
годллс. Ово су Србл којл су до скоро стајалл по стралл,
а лма лх л који су рааије били у "Српској лародпој од-брал- л". Олл су ваделл да лаша оргализација водл поштспу
борбу iipoTim пепријателд nattier ларода у старој отаџбллл;
ломажс nam natiahenit, ала јулачкл парод у алговој борби
За слободу л у и.сгоппм палорима за изградњу л облову
своје itojiyinetic земл.е.
Радл тога мора лам а у дућој годлни бптл једла од
лајпажплјих брига да окупамо све поштеле Собе л Срп-кш- Се
у Вапкувсру, како ба моглл јога издапшаје и једнн-ствелл- је
помоћа пашој 6paha л сестраиа у Југославија.
Из извештаја се вида да смо мл добро радали а за
Српска Гласлнк it за свс друге корисле ствара које суод
олштег лнтереса. Л1а овде апсмо лрлосплл посебпс бројке
што је иаша оргализација учиаила за помоћ аарода Jvrb-славлј- е,
јер смо то радллл у Већу каладских јужлих Сло-вел- а,
заједио са осталим. братсклм хрватсклм п словеначким
оргаллзацијама. У тим кампааана огромла већниа Срба v
Валкуперу су давалл своју novioh, леко вепу, а несо мап.у.
Новоизабрали Извршпл одбор лаше оргалазацпје he
се старата да у лдућој, 1946-о- ј годлии, учлша што се влше
може.
---' Марко Сталић,
члаа Надзорпог одбора.
Mil £
а
а